Poštovani predsedniče, reklamiram član 87. Poslovnika, mogao bi još neke članove Poslovnika, pre svega koji se odnose na dostojanstvo Narodne skupštine.
Uvaženi predsedniče, vi ste danas zakazali sednicu sa 20 tačaka dnevnog reda, te tačke dnevnog reda se tiču poreskih zakona, poreske reforme i budžeta.
Zakazali ste sednicu za 10,00 sati. Sada je 12,35, dakle prošlo je 12,30. Vi ne možete da obezbedite kvorum za ovako jednu važnu temu. Počeli ste sednicu, prekinuli je, odredili pauzu do 11,40, sada je praktično sat vremena prošlo posle te pauze. Zbog čega ako nemate kvorum niste to priznali. Odredili novi dan za sednicu. Ako nemate ni tada kvorum, raspisali izbore.
Ovo je maltretiranje građana. Verujem da je i gospodinu Krstiću, neprijatno, verovatno nije mislio da će prvi put na svom vatrenom krštenju doći, a da Skupština nema kvorum za odlučivanje.
Molim vas, da imajući u vidu dostojanstvo Narodne skupštine, dostojanstvo poslanika i odnos prema građanima Srbije, koji su birali narodne poslanike, jasno kažete da li ova Vlada ima većinu, ili nema većinu i da onda to priznate.
Mi ćemo danas krenuti sa raspravom u 14,00 i radićemo noćas, jel tako do 1, 2 sata? Da li je to bio cilj ovog odlaganja početka sednice?
Molim vas, gospodine predsedniče, obezbedite normalan rad Narodne skupštine Republike Srbije, ovo nisu normalni uslovi. Hvala.

Predsedniče, nisam se javio po Poslovniku, nego shodno članu 97.
Imajući u vidu da smo materijal za sednicu koja je za danas sazvana dobili u četvrtak u kasnim popodnevnim časovima i da se danas na dnevnom redu nalazi objedinjena rasprava o sledećim zakonima – o porezu na dohodak građana, izmenama i dopunama Zakona o duvanu, porezu na dodatnu vrednost, porezu na dobit pravnih lica, poresku administraciju itd, dakle, radi se o nizu zakona, 11 zakona koje mi treba da raspravimo u čest časova, pa shodno članu 97. predlažem u ime DS da se produži, odnosno da se duplira rasprava, iako je jasno da ova vladajuća koalicija, formirana i posle rekonstrukcije Vlade, nema većinu i da danas niste imali kvorum za početak rada bez nekih ljudi, odnosno poslanika koje ste na hodniku presreli, ali, bez obzira na to, mi želimo da kažemo koliko su ovi zakoni loši, štetni za građane Srbije, koliko će oni naročito pogoditi one građane koji vežu teško kraj sa krajem, koliko će cene osnovnih životnih namirnica poskupeti. Tražimo da se duplira vreme rasprave. Hvala.

Hvala.
Danas ću postaviti pitanje koje se tiče položaja Srba u regionu, Srba koji žive van granica Srbije i položaja izbeglica, iz jednog jednostavnog razloga što se to pitanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije zadnjih godinu i po dana uopšte nije raspravljalo, a i zbog toga što, nažalost, o tom pitanju ne vode brigu ni predsednik Republike Srbije, ni Vlada Republike Srbije.
Povod za ovo pitanje jeste činjenica da je položaj Srba u regionu, u kome živi gotovo dva miliona Srba, moglo bi se reći od 90-ih godina gori nego ikad. O tome svedoči i najnoviji izveštaj koji je pred Odborom za Srbe van Srbije i Srbe u regionu podneo Napredni klub, u vidu izveštaja za prethodni period, u kome se kaže: „Uspostavljanje nove Vlade, u kojoj je SNS postala okosnica, dovelo je do daljeg opadanja državne politike. Navodna politika štednje dovela je do ukidanja ministarstva i uspostavljanja manje uticajne Kancelarije za saradnju sa dijasporom i srpskim narodom u regionu. Sitni partijski i sramotni lični interesi vođstva SNS uticali su na politiku prema srpskom narodnu u Crnoj Gori, koji je ponižen i napušten u meri neviđenoj od uspostave demokratije u Srbiji.“ Na kraju se daje generalna ocena koja je boldovana, istaknuta i kaže se: „ Tokom 2012. i 2013. godine ova politika značajno je pogoršana u odnosu na Srbe van Srbije.“
Ova knjiga je podeljena članovima Odbora za Srbe u regionu i nazvana je „crna knjiga“, jer su rekli da je položaj srpskog naroda gori nego što je bio u prethodnom periodu, a naročito za to okrivljuju Vladu Republike Srbije i predsednika Republike Srbije.
Država Republike Srbije je prema članu 13. Ustava Republike Srbije dužna da štiti interese Srba van Srbije, pa se kaže da Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srbije sa Srbima koji žive u inostranstvu, odnosno sa matičnom državom.
Prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, predsednik Republike Srbije je dužan da svaka tri meseca organizuje Savet za Srbe van Srbije. Do sada su održana samo dva sastanka takve vrste, a na tim sastancima gotovo da nije raspravljano o položaju Srba van Srbije na adekvatan način.
Da je to tako pokazuje i činjenica što predsednik Republike Srbije do sada u svom mandatu nije primio porodice nestalih iz Republike Hrvatske. Udruženje „Suza“, koje okuplja porodice nestalih u Republici Hrvatskoj, brine se o pronalaženju i traženju preko 1.500 nestalih u Hrvatskoj. Prema zvaničnim podacima Republike Hrvatske takvih je 800.
Ono što posebno zabrinjava, jeste da je trenutno 270 neeshumiranih grobnica koje su poznate, a nisu eshumirane iz ne znam kojih razloga, kao i 380 eshumiranih tela Srba iz Hrvatske koja su neidentifikovana i takva stoje više godina. Pitam predsednika Republike Srbije – zbog čega do sada nije primio porodice nestalih iz Hrvatske?
Da bude gora situacija i rekao bih neobičajnija, predsednik Josipović je primio do sada porodice nestalih iz Hrvatske i danas su te porodice nestalih u Zagrebu u 14.00 sati trebale da se sastanu sa predsednikom Hrvatske, a predsednik Republike Srbije se nije udostojio da ih primi.
S druge strane, pitam šta će učiniti Vlada Republike Srbije na sprovođenju Programa stambenog zbrinjavanja izbeglica u Srbiji i oko angažovanja sredstava koja su prikupljena na donatorskoj konferenciji koja je održana pre dve godine u Sarajevu? Danas se tim pitanjem u Srbiji bavi jedino Komesarijat za izbeglice, a Vlada Srbije o tome ne vodi brigu.
Drugo pitanje se tiče nasilja u Republici Srbiji. Pitam Vladu Republike Srbije šta će učiniti povodom vršnjačkog nasilja u Ruskom Krsturu i pretnji i napada na decu koja se dešavaju u Ruskom Krsturu u mesnoj školi? Hvala.

Gospodine ovlašćeni predlagaču, gospodine Stefanoviću, smatram da ste trebali da prihvatite ovaj amandman na zakon koji ste vi nazvali svojim. Rekli ste, gospodine Stefanoviću – moj zakon. Taj zakon, kada bude usvojen, biće zakon Narodne Skupštine Republike Srbije. On se neće zvati Nebojšin zakon, iako postoji Nebojšina kula.
(Nebojša Stefanović, s mesta: Ovo nema smisla.)
Gospodine Stefanoviću, mislim da treba da budete tolerantni i da ne dobacujete s mesta.

Jeste, rekao je da je njegov zakon. Proverite u beleškama.

Na njegov zakon. Ja sam rekao da je trebalo da prihvati amandman na njegov zakon. S druge strane, kažem da to nije njegov zakon, nego će to biti zakon Narodne skupštine Republike Srbije, koji će biti dužni da poštuju svi oni koji primenjuju zakon.
S druge strane, nije korektno reći – ako smatrate da zakon nije dobar, zašto za njega da glasate. Jednostavno, ovde se radi o političkoj temi, o činjenici da vi jednu temu koja jeste normativne prirode, ali ima političku dimenziju. Naime, radi se o normama koje već postoje u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, koje vi opet stavljate u jedan zakon, izvlačite ga u leks specijalis, kako ste ga nazvali i sada nama kažete – nemojte glasati za te odredbe.
Vi biste sutra, gospodine Stefanoviću, rekli da smo mi protiv trudnica, protiv dece itd.

Vodite sednicu kako želite. Ja više neću da govorim.

Poštovani predsedavajući, moje današnje pitanje upućeno je predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, a tiče se jedne činjenice koja se juče desila u Narodnoj skupštini, do sada nezapamćene u parlamentarizmu Republike Srbije.
Šef poslaničke grupe SNS, gospodin Babić, upotrebio je reč genocid, šest puta. Najskuplju reč, iza koje stoje milioni i milioni žrtava, ubijene dece, žena, dece nerođene, u gasnim komorama, tupim i raznim drugim oružjima. Reč koja se izgovara vrlo oprezno i sa pijetetom prema tim žrtvama. On je tu reč izgovorio na jedan olak način, politizujući reč koju se niko u modernoj civilizaciji ne bi usudio da to uradi.
Pitanje koje je upućeno predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije jeste – zbog čega je to dozvolio? Zbog čega je ukaljao ugled Narodne skupštine Republike Srbije? Zbog čega je ponizio državu Srbiju, državu čiji su mnogi pripadnici bili žrtve genocida? Državu čiji je narod desetkovan, između ostalog i genocidima.
Pitam predsednika Narodne skupštine šta će učiniti da kazni ovakvo ponašanje za izgovorenu reč koja se vrlo jasno definiše i kroz međunarodne presude i kroz pravne definicije, a genocid, gospodo narodni poslanici, znači acidere ili „ubiti“ na latinskom. To je međunarodni zločin namernog, potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnog, etničkih, rasnih i religijskih grupa i spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva, što je i u Nirnberškoj presudi definisano.
Termin genocid usvojen je na zasedanju Generalne skupštine 1946. godine za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija očisti od određene grupe ljudi, gde je naglasak na proterivanju. Kod genocida je naglasak na fizičkom istrebljenju određene populacije. Ta reč je juče ovde korišćenja tako olako od pripadnika stranke za čega se možda ne bih iznenadio, ali se iznenađujem činjenicom da predsednik Narodne skupštine nije reagovao na ovakvo postupanje, da predsednik Narodne skupštine nije hitno pozvao sve šefove poslaničkih grupa, Kolegijum Narodne skupštine i izneo stav, svoje viđenje kako dalje raditi u Narodnoj skupštini i kako izaći iz ovakve situacije.
Pitam predsednika Narodne skupštine da li će pod hitno smeniti sa funkcije predsednika Komisije za izradu etičkog kodeksa gospodina Babića, koji je nedoličan da dalje vrši tu funkciju?
Pitam predsednika Narodne skupštine Republike Srbije šta će učiniti da ova Skupština postane dom naroda Republike Srbije u kojem se ovakve reči ne koriste? Šta će učiniti da ispravi grešku, da ispravi gnusnu upotrebu ove reči i da li će se izviniti i on građanima Srbije i žrtvama genocida svih naroda koji su bili žrtve ovog genocida?
Tražimo od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da pod hitno sazove Kolegijum Narodne skupštine i da da svoje izjašnjenje povodom ove izjave gospodina Babića. Hvala.

Hvala predsedavajući. Koristiću i deo vremena poslaničke grupe.
Dakle, radi podsećanja, amandman koji smo podneli zajedno Srđan Milivojević, Borislav Stefanović, Božidar Đelić i Nenad Konstantinović tiče se člana 5. u izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, u kome je predlagač, poslanici SNS, predložio da se u članu 290. stav 1. posle reči „sobraćajnicama“, doda zapeta i reči – „zaustavljanjem prevoznog sredstava u železničkom saobraćaju protivno propisima“. Šta ovo znači? Ovo znači inkriminaciju zaustavljanja železničkog saobraćaja na bilo koji način.
Povod za ovakav predlog, ničim izazvan, jer suština ovih izmena Zakona o krivičnom postupku jeste pre svega da se omogući sankcionisanje krivičnih dela koja se odnose na oštećenje infrastrukture, krađu šahtova, poklopaca, ograde oko autoputeva itd. Ovim se, kao i nekoliko puta ranije, podmeće kukavičije jaje u jedan predlog zakon koji to ne zaslužuje. Niko ne spori da je neophodno u Krivičnom zakoniku na bolji način urediti kažnjavanje onih koji za malu zaradu oštećuju infrastrukturu i ugrožavaju na taj način život, zdravlje građana i nanose veliku štetu komunalnom sistemu. U tom smislu nema nikakvih problema, ni kada je u pitanju ovaj Krivični zakonik o kome razgovaramo, ni Zakon o krivičnom postupku, da se ta materija uredi na adekvatan način, kako bi počinioci bili kažnjeni i kako bi oni bili strože kažnjeni.
Naravno da treba uvažiti i one predloge amandmana koji govore o nehatu, da neki slučajevi ne bi izašli iz okvira namere predlagača, a to je da se počinioci ovakvih krivičnih dela kazne.
Međutim, stanje primene Krivičnog zakona i primene Krivičnog zakonika ne daje za pravo poslaničkoj grupi koja ima i ministra pravde da na ovaj način raspravlja i obrazlaže zakon, vrlo često optužujući prethodnu vlast za stanje u pravosuđu. Zašto? Zato što u sudovima nema papira da zapisničari otkucaju zapisnik ili presudu. Zato što u sudu u Novom Sadu i danas opet ne radi detektor koji proverava da li lica koja ulaze u sud imaju metala kod sebe, i danas je dojavljena bomba u sudu u Novom Sadu i danas nisu održana ročišta po brojnim predmetima, u svim sudovima koji su smešteni u jednu zgradu. To se dešava sve češće.
Pitali smo neki dan ministra šta je preduzeo po tom planu. Ne znam koliko ta opravka košta, ali zamislite sve posledice odlaganja rasprave iz dana u dan zbog toga što Ministarstvo pravde ne može da nađe rešenje za to pitanje. Zbog toga smatram da ovaj predlog izmene Zakonika daje jednu sliku, kako glavna vodeća stranka u koaliciji, SNS pravi nešto revolucionarno u izmenama Krivičnog zakonika. Nažalost, postojeći Krivični zakonik, niti Zakon o krivičnom postupku se ne primenjuju na pravi način iz više razloga – iz razloga što možda pojedini zakonski akti nisu došli ranije u proceduru, pa bi se možda sa njima promenili neki nedostaci koji su uočeni kroz primenu sistemskih zakona iz oblasti pravosuđa. Tek neki dan smo raspravljali o njima, a danas glasali po hitnom postupku mimo svih ostalih zakona. Zašto? Zato da bi se ukinuo sud u Kosovskoj Mitrovici i da bi na taj način ispunili neke obaveze prema EU.
Međutim, konkretan predlog izmene Krivičnog zakonika odnosi se na blokadu železničkog saobraćaja zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima. Zbog čega se ovaj predlog izmena našao u ovom predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika? Zbog toga što vladajuća koalicija, na čelu sa SNS, nema drugog načina da zaustavi socijalne nemire zbog sve težeg socijalnog položaja građana.
Uvaženi predstavniče predlagača, srpske porodice teško žive. Imamo porodice u kojima pet, šest članova, nijedan od njih ne radi. Neki su završili fakultete i čekaju na posao godinu, dve dana. Oni su od vas očekivali da dovedete strane ulagače, da omogućite domaćim preduzetnicima da otvore nova radna mesta. Nisu od vas očekivali otpuštanja radnika, a za one koji protestuju zatvor. Zašto vi to radite? Radite zbog onoga što će se dešavati u nekom narednom periodu.
U budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, tiče se ovog amandmana, predviđeno je 600 miliona evra za otpremnine.

Gospodine predsedavajući, govorim o blokadi.

Dozvolite mi da završim rečenicu, videćete da ima.

Vraćam se temi. U budžetu, Vlada Republike Srbije za narednu godinu, 600 miliona evra predviđeno je za otpremnine. Šesdeset hiljada ljudi, prema ovom planu, ostaće bez posla.
Oni potencijalno mogu da blokiraju neke pruge. To su ljudi kojih se vi bojite, bojite se da će izaći na ulice, da će blokirati pruge. Ne samo to, nego će još 40.000 ljudi ostati bez posla, jer će otpuštanje ovih 60.000 ljudi dovesti do pada potrošnje. To je ukupno 100.000 ljudi koji mogu da protestuju i na prugama.

Šta nema smisla?

Jeste, gospodine predsedavajući. Pročitaću vam amandman još jednom.
U amandmanu se kaže da se u članu 290. stav 1. posle reči: „saobraćajnicama“ dodaju zapeta i reči: „zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima“. Ovi ljudi mogu da zaustave saobraćaj kao što su to učinili u Priboju. Šta tu ima sporno u mom obrazlaganju amandmana?

Ovo je nasilje, predsedavajući.