Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, poštovana predsednice Visokog saveta sudstva, poštovana ministarko pravde, kao član DS snažno podržavam vašu efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i čestitam vam na uspešnoj realizaciji zacrtanih ciljeva naše Vlade i naše države.
Prema nekim podacima praksa sudova u Srbiji je pokazala da je pre reforme za korupciju izricano 80% zatvorskih kazni ispod zakonskog minimuma. Pitam vas kakva je situacija povodom tog pitanja danas? Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, dolazim iz regije gde je u upotrebi šest jezika nacionalnih manjina, gde su u upotrebi i pisma nacionalnih manjina i službeni jezik srpski.
Takođe, dolazim iz opštine u kojoj je, pored službenog jezika, u upotrebi slovački jezik i mogu reći da se ponosim time, kao što se i Srbija ponosi opštinom, kao jedinom opštinom takvom u svetu koja ima većinsko stanovništvo slovačke nacionalne manjine. Takođe dolazim iz sredine u kojoj je otvorena prva gimnazija u svetu sa nastavnim slovačkim jezikom.
Apropo toga, danas bih se osvrnuo kratko na par odredbi Zakona u službenoj upotrebi jezika i pisama. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 10. Ustava RS, kojim je utvrđeno da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo i da se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zakonom i na osnovu Ustava.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 2. Ustava RS, kojom je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana i postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao u tački 17. navedenog člana Ustava RS kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje i druge odnose od interesa za RS u skladu sa Ustavom.
Što se tiče ovih izmena, osvrnuo bih se na dve izmene koje se tiču upotrebe jezika nacionalnih manjina i treba reći da izmenom važećeg člana 7. i člana 11. zakona, zakonski tekst se usklađuje sa potvrđenom Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina i to posebno sa odredbom člana 11. stav 3. Okvirne konvencije, koja glasi: "U oblastima koje su tradicionalno naseljene znatnim brojem pripadnika nacionalne manjine, strane ugovornice će nastojati da u okviru svojih pravnih sistema, a uključujući gde je to potrebno i sporazume sa drugim državama, uzimajući u obzir njihove specifične uslove, istaknu tradicionalne lokalne izbore, imena ulica i druge topografske naznake namenjene javnosti i na jeziku manjine, ako postoji dovoljna tražnja za takvim naznakama".
U tom smislu, u članu 2. Predloga zakona predviđeno je brisanje odredbe člana 7. stav 3. zakona, prema kojoj se geografski nazivi i vlastita imena sadržana u javnim natpisima ne mogu zamenjivati drugim nazivima, odnosno imenima, a ispisuju se na jeziku narodnosti, u skladu sa pravopisom tog jezika.
Prihvatanje predloženog rešenja značilo bi da se geografski nazivi mogu zamenjivati drugim nazivima na jezicima nacionalnih manjina, tj. da se nazivi gradova, opština i naseljenih mesta, bez obzira na to što su kao takvi zakonom utvrđeni, mogu ispisivati i u izmenjenom obliku, a to na jeziku nacionalne manjine.
U skladu sa navedenim je i rešenje iz stava 4. u izmenjenom članu 11. zakona. Takođe, izmenom važećeg člana 11. zakona i dodavanjem novog člana 18a zakonski tekst se usklađuje i sa važećim Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, i to posebno sa odredbama člana 9. i 11. navedenog zakona, kao i sa Ustavom RS utvrđenim pravima nacionalnih manjina.
Između ostalog, utvrđeno je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na korišćenje svog jezika i pisma, da u sredinama gde čine značajnu populaciju državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku, da na svom jeziku koriste svoje ime i prezime i da u sredinama gde čine značajnu populaciju tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku.
Ovim pozivam sve poslanike da ovaj zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma podrže, ne samo poslanike pozicije, već i opozicije i ovo je još jedan korak kojim se podiže nivo manjinskih prava i svi možemo biti ponosni što mi koji smo pripadnici i nacionalnih manjina živimo u zemlji Srbiji i da ostvarujemo svoja prava, svoje pravo na upotrebu jezika na ovako visokom nivou.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, uvaženi članovi Ministarstva, uvažene kolege, poštovani građani Srbije, prvo bih hteo da uputim pozdrav ministru i njegovoj ekipi i da ne mogu da ne izrazim zadovoljstvo i radost marljivošću i uviđavnošću ovog tima koji je ovde. Nije samo deklarativno zalaganje i priča da se radi na terenu, nego možemo videti ogledalo rada i ovde, ovako veliki tim, a čujem od poljoprivrednika da takvi timovi i idu po Srbiji. Još jednom bih vam na tome zahvalio i podržao vas u vašoj marljivosti i radu sa poljoprivrednicima.
Treba reći da nikada nije u poljoprivredi možda teklo med i mleko, ali ne može se ne pomenuti da danas poljoprivrednici, poljoprivredni proizvođači imaju jedan od najvećih, u stvari najveći budžet za poljoprivredu, imaju najveće subvencije za poljoprivredu. Moram da kažem da dolazim iz jedne urbane sredine, ali gde se živi i od poljoprivrede.
Ovim putem bih preneo i pozdrave kluba i skupova poljoprivrednika koji pozdravljaju Ministarstvo i mogu da kažem sa jednog takvog zadnjeg skupa da su izrazili veliko zadovoljstvo i veliku zainteresovanost za subvencije i podsticajne mere u poljoprivredi, i za kupovinu mehanizacije, i da imaju volje i želje da se vide s vama i ujedno vam sada i šaljem poziv da posetite i našu sredinu.
Ukratko bih da se osvrnem na jedan zakon koji je možda najmanje bio pominjan u današnjoj sednici, radi se o zakonu o pivu. Ovaj zakon se predlaže zbog važnosti regulisanja i značaja koji ova oblast ima u poljoprivredi. U Republici Srbiji do sada nije postojao zakon koji reguliše oblast proizvodnje piva, kvaliteta i kontrole kvaliteta sirovina koje se koriste u proizvodnji piva, i pakovanja, deklarisanja i stavljanja u promet.
Imajući u vidu da je po obimu proizvodnje i prometa pivo izjednačeno sa mineralnim vodama i osvežavajućim bezalkoholnim pićima, kao i da je zbog procenta alkohola u sebi, prisustva ugljen-dioksida, specifičnog osvežavajućeg ukusa, pivo proizvod koji se konzumira tokom cele godine, jasno je da je neophodno da njegova proizvodnja, kvalitet, pakovanje, deklarisanje i stavljanje u promet bude uređeno na sveobuhvatan i savremen način.
U Republici Srbiji postoji ukupno deset velikih proizvođača piva koji konstantno blago povećavaju proizvodnju od 500 miliona litara u 2002. godini do 650 miliona litara u 2008. godini. Uvoz piva iz drugih zemalja je oko 16,5 miliona litara godišnje, a takođe treba reći, što je interesantno, da je poslednjih godina uočeno povećanje broja tzv. mini pivara, preduzetnika koji se bave proizvodnjom piva.
Upravo zbog ovih razloga hteo bih da kažem o ovom zakonu i da se osvrnem na zakon o pivu i sa aspekta hmeljarstva. Moram da kažem da dolazim iz sredine i opštine koja u svom grbu ima dve peteljke hmelja. Kao što piše ovde u zakonu definicija hmelja, hmelj jesu proizvodi dobijeni od šišarki biljke humulus lupulus.
Moram da kažem da zahvaljujući humulusu lupulusu mogu ponosno da kažem da moja sredina i opština Bački Petrovac i okolina godine 1900. je imala više privatnih automobila od Beograda, 20-ih godina prošlog veka je imala izgradnju privatne termoelektrane i bila je jedan od evropskih centara proizvodnje hmelja.
Moram ovo da kažem kao dug prema sledećoj generaciji i kao dug prema onima koji nisu osećali dug prema sledećim generacijama i imajući u vidu da je sam proces proizvodnje piva u potpunosti nedefinisan i pravno neregulisan, kao i imajući u vidu da je pivo jedan od proizvoda čiji se obim proizvodnje postepeno povećava, jasni su razlozi za jedinstveno uređivanje kompletne ove oblasti.
Na osnovu navedenog činjeničnog stanja, u proizvodnji piva nametnula se potreba za donošenjem zakona o pivu, sa precizno definisanim uslovima proizvodnje i prometa u RS. Na taj način proizvođači piva, pravna lica i preduzetnici imaće propisana pravila proizvodnje piva, kvaliteta sirovina, gotovog proizvoda, prometa, pakovanja i deklarisanja, kao i definisan postupak kontrole, proizvodnje i prometa, sa težnjom da potrošači dobiju proizvod adekvatan deklaraciji.
Moram da pohvalim ovaj zakon koji je bio prepotreban i moram reći da su pre 15 ili 20 godina doneli slične zakone ovima i da su obezbedili subvencije kao što danas imamo subvencije za sadnice hmelja, možda bi hmeljarstvo i u mojoj sredini bilo na puno višem nivou. Ipak moram da kažem da ove dve polazne tačke, kao što su zakon i subvencija sadnica, predstavljaju dugo očekivani tračak nade za hmeljarstvo.
Hoću na kraju da kažem da će poslanička grupa ZES podržati i ovaj zakon, kao i sve ostale zakone koji su danas na dnevnom redu.
Još jednom da vam zahvalim na efikasnosti rada, pošto je poznato da je ovo ministarstvo u zadnje necele dve godine donelo preko 20 zakona i verujem i siguran sam u to da ćete nastaviti ovim putem uz našu podršku.