Poštovani predsedavajući, poštovani gospođo ministar, predstavnici Ministarstva, poštovane kolege poslanici, prvo bih iskoristio ovaj trenutak da u duhu ovog zakona čestitam ministarki i Vladi na održanoj prvoj elektronskoj sednici, koja se simbolično održala na godišnjicu rada ovog parlamenta, i nadam se da će se ovaj način rada reflektovati na sve ostale organe i sistem koji je u državnoj upravi.
Što se tiče Zakona o elektronskom dokumentu, treba reći da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan u članu 97. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, kojim je propisno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje naučno-tehnološki razvoj.
Hteo bih ukratko reći da je ovaj zakon, iako je na kraju, nije manje bitan, možda izgleda mali, ima 25 članova, kao i svi prethodni zakoni iz ove oblasti, veoma bitan za sve oblasti i poslovanja, i privrede, i za sve društvene aktivnosti. Može se reći da je Republika Srbija, donošenjem Zakona o elektronskom potpisu 2004. godine, započela proces razvoja pravnog okvira neophodnog za razvoj elektronskog poslovanja u našoj zemlji.
Elektronski potpis, a posebno kvalifikovani elektronski potpis, kao sredstvo pouzdane identifikacije strane u elektronskoj transakciji, jedan je od značajnih segmenata elektronskog dokumenta. U tom slučaju, kvalifikovani elektronski potpis u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat u odnosu na podatke u papirnom obliku.
Donošenjem ovog zakona se čini sledeći korak u okviru seta ovih zakona i dalje se osmišljava pravno uređivanje elektronskog poslovanja, i to upravo uređivanjem onih pitanja koja su bitna za praksu, odnosno funkcionisanje elektronskog poslovanja u stvarnosti. To će, istovremeno, omogućiti i dosledniju primenu Zakona o elektronskom potpisu koji je donesen.
Prilikom regulisanja ove oblasti, došlo se do sledećih stavova i opredeljenja –da treba urediti samo ono što je nužno i samo do te mere koliko je regulisano i za poslovanje na papiru, da tehnologija omogućava mnogo toga, naročito kod pitanja zaštite, ali ako to nije zahtev kod papira, ne treba to tražiti ni kod elektronskog dokumenta.
Treba reći da se, na primer, za novi dokaz može uzeti telegram koji nema pečat i potpis, SMS poruka, mejl za koji se, takođe, zna stvaralac tog dokumenta i da se vremenski žig ne traži tamo gde se i sada za papirna dokumenta ne traži posebna potvrda vremena, imajući u vidu da, u skladu s propisima o kancelarijskom poslovanju, ta dokumenta imaju broj i datum pod kojim su zavedeni.
Pošto se informacione tehnologije i načini poslovanja menjaju jako brzo, treba naglasiti da je potrebno da ova zakonska rešenja budu fleksibilna, otvorena za nova dostignuća, da se zasnivaju na rešenjima sadržanim u međunarodnim dokumentima, propisima i standardima EU, a posebno na rešenjima tehnološki razvijenih zemalja, koje u svojoj praksi već imaju presude i sporove iz pomenute oblasti.
Treba reći da zakonska rešenja omogućavaju da sva dokumenta u elektronskom obliku, ne samo ona koja su izvorno nastala u elektronskom obliku i koja su potpisana elektronskim potpisom, budu, pod zakonom određenim uslovima, pravno relevantna u pravnim odnosima. U osnovi, elektronski dokument može biti svaka jedinica dokumentovanog materijala u elektronskom obliku.
Ovim, ovaj zakon daje pravni okvir za potpuno izjednačavanje klasičnog oblika poslovanja pomoću papira s elektronskim oblicima, izrađenim, poslatim, primljenim, sačuvanim ili arhiviranim primenom informacionih tehnologija, kao i što daje mogućnost za poslovanje bez papira.
Naglasiću ključna zakonska rešenja. To je da je elektronski dokument punovažan i da ima dokaznu snagu. Takođe, da se elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra originalom, da elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta, čija forma nije elektronska, ima pravnu snagu kao izvorni dokument ako ispunjava propisane uslove, da kopija elektronskog dokumenta na papiru izrađena u skladu sa zakonom ima dokaznu snagu originala ili overenog prepisa tog dokumenta.
Treba naglasiti da je osnovni cilj zakonskog uređivanja da se u našoj zemlji podstakne šira upotreba elektronskih dokumenta od strane građana, pravnih lica i organa vlasti. Korišćenje i razmena elektronskih dokumenta između ovih subjekata doprinela bi podizanju ukupne efikasnosti rada, znatnoj materijalnoj uštedi i poboljšanju kvaliteta života građana. Kao primer, upotrebiću upravo pomenutu elektronsku sednicu, gde će se verovatno, i na mesečnom nivou, a na godišnjem sigurno, uštedeti i tone papira i tone ili hektolitri tonera. Treba naglasiti da se posebni ciljevi zakonskog uređivanja sastoje u tome da se pravnim uređenjem ove materije otvori prostor za intenzivnije elektronsko poslovanje, stvori poverenje najšire javnosti u upotrebu i razmenu elektronskih dokumenata kod otvorene telekomunikacione mreže i da se postigne konkurentnost na svetskim tržištima.
Hoću da naglasim da je ovaj zakon podjednako važan za građane, za privredu, državnu upravu, lokalnu samoupravu i ostale subjekte, a njegova primena omogućava napredak i u međunarodnom položaju i delovanju. Prilikom izrade ovog zakona, treba reći da neke zemlje imaju rešenje kao mi, ali to nas ne sputava da budemo na strani manjeg broja zemalja koje su na ovaj način to rešile. Uglavnom, u većini zemalja je upotreba elektronskih dokumenata uređena zakonima kojima se uređuje elektronsko poslovanje, elektronski potpis, elektronska trgovina i slično.
Upravo bih pohvalio to što je ovo poseban zakon i da nije nikakav problem što smo na drugi način to rešili, jer dosta zemalja je na ovaj način to rešilo – da se zakon o elektronskoj ispravi, odnosno dokumentu, tretira kao poseban zakon. Imamo primere u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Republici Srpskoj. Dosta toga je ovde već rečeno, još bih možda naglasio da je ovde propisan način dostavljanja elektronskih dokumenata između stranaka i organa vlasti, i u obrnutom smeru. Dostavljanje elektronskim putem, bez dolazaka na šalter organa, sigurno će unaprediti odnose na relaciji građanin – privreda i uprava i doneće znatne materijalne uštede.
Članom 11. je propisan način dostavljanja elektronskih dokumenata između organa vlasti, znači, dostavljanje elektronskim putem, elektronskom poštom, preko veba i slično. I ovde će se povećati efikasnost i ubrzati i pojednostaviti rad organa uprave, a posebno treba naglasiti da će se poboljšati razmena dokumenata neophodnih za ostvarivanje prava i obaveza stranaka u postupcima pred organima vlasti.
Način dostavljanja elektronskih dokumenata vršiće se u skaldu sa zakonom i propisima kojima se uređuje kancelarijsko poslovanje, zbog čega su neophodne izmene nekih zakona, kao što su Zakon o opštem upravnom postupku, procesni zakoni u oblasti pravosuđa i propisi o kancelarijskom poslovanju.
Ovaj zakon nas, u pogledu zaštite elektronskih dokumenata, upućuje na primenu zakona kojim se uređuje arhivska građa, propisa o kancelarijskom poslovanju i međunarodnih standarda iz oblasti upravljanja dokumentima.
Dosta je rečeno o vremenskom žigu. Hteo bih da naglasim da se tu uređuje i sistem za formiranje vremenskog žiga, zahtev za formiranje vremenskog žiga, sadržaj i struktura podataka vremenskog žiga, vreme sadržano u vremenskom žigu i čuvanje vremenskog žiga.
Imajući to u vidu, ove odredbe u zakonu o elektronskom dokumentu odnose se na izdavaoca vremenskog žiga i sistem za formiranje vremenskog žiga, gde se može reći da su propisani uslovi koje mora da zadovolji izdavalac vremenskog žiga – mora da bude pravno lice, da poseduje sistem za formiranje vremenskog žiga koji ima pristup tačnom vremenu, način na koji ne može da odstupa više od jedne sekunde, i da sistem za formiranje vremenskog žiga, kao softversko hardverski sistem, ispunjava uslove koji će se bliže propisati podzakonskim aktima i da obezbedi da vremenski žig sadrži zakonom propisanu strukturu podataka.
Takođe je propisano da izdavalac poseduje elektronski sertifikat za potpisivanje vremenskog žiga i da se vidi da je izdat od strane sertifikacionog tela koje je evidentirano i registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju elektronski potpisi.
U pogledu sredstava koja su potrebna za realizaciju ovog zakona, treba reći da nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Donošenje ovog zakona neće izazvati povećanje troškova u budžetu Republike Srbije. Njegova primena je u skladu s postojećim mogućnostima primene informaciono-komunikacionih tehnologija i s opredeljenjima Vlade za reformu državne uprave i uvođenje elektronskog servisa za građane i privredu.
Hteo bih da, u ime Poslaničke grupe ZES-a, pozovem sve poslanike da podrže ovaj zakon, jer je, u trendu globalizacije i razvoja novih tehnologija, ovaj zakon jedan od onih koji su u sferi elektronskog poslovanja i informacionih tehnologija i imaju veliki uticaj na javnu upravu i na poslovanje.
Razvoj informacionih tehnologija donosi čitav niz promena koje se reflektuju na svakodnevni rad i život i na ubrzani tehnološki razvoj se gleda kao na uslov bez kojeg se ne može. Zato moramo da se priključimo tome. Industrijski privredni rast ne može opstati bez ovakvih zakona u središtu globalnih informacionih zbivanja. Zato još jednom, pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon.