Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, moje pitanje upućujem predsedniku Vlade i biće isto ono koje sam uputio i pre godinu dana, na koje nisam dobio niti odgovor, niti se bilo šta radilo po tom pitanju.
Naime, radi se o implementaciji Sporazuma o zaštiti manjina koje su potpisali i ratifikovali u Saboru Republike Hrvatske i u ovom časnom domu. Republika Hrvatska i Republika Srbija, zaštita srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji.
Treba naglasiti da je implementacija tog sporazuma u zaštiti manjina poverena Međuvladinoj mešovitoj komisiji, koja se sastajala redovno u Vladi premijera Cvetkovića, a započela je aktivnosti u Vladi gospodina Koštunice.
Nažalost, dve godine nije bio nijedan sastanak Međuvladine mešovite komisije. To nije dobro i nije normalno. Ne može biti normalno jer je ta komisija mesto gde se moraju rešavati problemi kako iz manjinske samouprave, vezano za obrazovanje, za informisanje, za službenu upotrebu jezika i pisma i za kulturu. Mali je deo koji se rešava iz domena politike.
Nikada se nisu ostvarili neki senzacionalni dogovori, ali se svake godine rešavalo tri, četiri, pet problema i sa jedne i sa druge strane, pa računajte puta četiri godine, za vreme jednog mandata, dosta toga je rešeno. To su pitanja i problemi koji tište kako hrvatsku manjinu ovde u Srbiji, tako i srpsku manjinu u Hrvatskoj.
Rezultat tog međusobnog susretanja predstavnika manjina Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji je naše međusobno bolje razumevanje, naša saradnja i mogu reći da naše česte posete Srpskoj zajednici u Hrvatskoj i posete Srba iz Hrvatske ovde u Vojvodini, rezultirali su da mi zapravo željno čekamo kada će biti ta nova Međuvladina mešovita komisija, jer problema ima.
Dve godine od toga nema ni pomaka. Kada sam razgovarao sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj rečeno mi je da su oni spremni za razgovor. Ovde je takođe rečeno da je i država Srbija spremna za razgovor, ali izgleda da niko ne vodi računa o tome da se to i održi.
Dakle, postavljam pitanje predsedniku Vlade – kada će doći do sledeće sednice međuvladine mešovite komisije? Poslednja je bila pre dve godine u Šidu i u Beogradu, tako da bi sledeća morala biti negde u Hrvatskoj, u mestima gde žive Srbi, verovatno Dalmacija ili Vukovar.
Moram naglasiti da se čak ni obećanja koja smo čuli od predsednika država Josipovića i Nikolića u mestu Tavankut pre dva meseca nisu ostvarila, jer je i tamo bio jedan od zaključaka da nam je i jednima i drugima jako potrebna ta međuvladina mešovita komisija.
S obzirom da imam još jednu minutu, a nalazimo se u vremenu Božića, za nekoliko stotina hiljada građana ove države, svima njima čestitam Božić, a našoj braći po Hristu, većinskom srpskom narodu koji Božić dočekuje za 12 dana, unapred čestitam Božić – Mir Božiji, Hristos se rodi.
Uvaženi narodni poslanici, gospodo ministri, posle ovog današnjeg slušanja, sasvim je evidentno da šteta koja je učinjena neadekvatnim i neblagovremenim činjenjem po pitanju pojave aflatoksina, nanela štetu farmerima, jer danas farmeri ne mogu da prodaju svoje mleko otkupnim stanicama ili prodaju samo 50% onoga što proizvedu. Naneta je šteta poljoprivrednim proizvođačima, jer je cena kukuruza drastično pala sa 29 ili 30 dinara na 21 dinar, što ih vodi u katastrofu, jer je i onako bila katastrofalna suša i od ono malo prinosa, neće dobiti ništa novca sada kada prodaju svoje proizvode.
Država je na gubitku, jer nećemo imati i ono malo proizvoda što smo imali na sigurna tržišta kukuruza, nećemo izvesti ništa, jer je evidentno da mi to ne možemo da izvezemo i naravno da su problemi potrošača, jer ni danas ne znaju kakvo mleko piju i koja je razlika između 0,5 i 0,05. Neko veče sam bio u Mađarskoj, blizu stanujem tamo i nije mi to problem i tamo nema problema, oko ovoga, jer sve loše mleko su izvezli tamo gde je 0,5, možda su i kod nas izvezli, ja to ne znam, ali u Mađarskoj na rafovima, euforija ne postoji, jer je jasno definisano koje mleko može da ide na rafove, a koje ne može da ide na rafove.
Međutim, sad ne bih više oko toga, jer će isteći vreme. Postavljam pitanje - da li postoji održivi plan izlaska iz ove krize? Dakle, muka je velika. Vidite da maltene nema izlaza, ali da li postoji, pošto je evidentno da tih 300 kg ispravnog kukuruza nije dovoljno da se završi taj posao, jer vam poljoprivrednici po 21 dinar neće dati kukuruz iz čardaka.
Drugo pitanje je vezano za bezbednost hrane. Kompletna zaštita u Srbiji se radi sa veoma modernim preparatima za zaštitu bilja. Ti preparati su, vizuelno gledano, na nivou "spejs šatla", a kontrolu onoga što je na tom povrću, voću ili bilo kojem proizvodu je na nivou one rakete Jurija Gagarina. I jedni i drugi idu u svemir, a nama se dešava da nam se vrati jabuka i ko zna šta mi jedemo na povrću.
Više ne treba uopšte govoriti da se povrće i voće pere da bi bilo čisto od pesticida, jer ti pesticidi i nisu na površini povrća i voća, već su unutra, pošto se sad svi stopostotno prskaju seistemicima. Dakle, tu je jedan ogroman prostor i mene interesuje šta Vlada radi po tom pitanju.
Treće pitanje koje me interesuje jeste da li je zaista realna informacija koju sam dobio juče, da zbog ovih grešaka oko aflatoksina i onih teških metala na žitaricama koje su izvezene u Makedoniju, da ćemo dobiti na godinu zabranu izvoza žitarica?
Uvaženi gospodine ministre, zaista nisam bio upoznat sa sajtom "Agrarije". Nije to bilo pitanje. Pitanje je bilo upravo ovo što ste odgovorili. Kada saberete koliko ima grla i po 300 kg ispravnog kukuruza, onda ćete videti da nema dovoljno kukuruza da se završi ova akcija, ali o tome sada nećemo licitirati.
Niste mi odgovorili po drugom pitanju, koje nije vezano za pojavu aflatoksina, a to je da li postoji plan kontrole rezidijuma na našem voću ili povrću koje se mora raditi zbog toga što to više nije isto ono voće i povrće kao pre deset godina, jer ni jedan poljoprivrednik, čak ni onaj najmanji, više ne radi sa kontaktnim pesticidima, već sa seistemicima, a to se nalazi unutra i mora se ispoštovati i karenca i svi ostali propisi. To se može ispoštovati samo kontrolom. Ako nema kontrole desiće se ono o čemu je govorio poslanik sa ove strane.