Poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, posle čitavog dana i raznih razmišljanja o ovom zakonu o podsticanju i ruralnom razvoju, teško je sada nešto govoriti a da se ne ponavljam. Pokušaću barem nešto od toga što do sada nismo čuli o ovome zakonu.
Naime, rečeno je ovde više puta da je dugo očekivan ovaj zakon i da se kostur toga zakona uglavnom nazirao u nekim ranijim ministarstvima. Ali nije rečeno da su ovo ministarstvo i sva ranija ministarstva egzistirala u vrlo nepovoljnim uslovima u kojima se obavlja čitava ta poljoprivredna proizvodnja.
Naime, obzirom da se ovaj sistem podsticaja uvodi da bi naši poljoprivedni proizvođači i svi ostali koji su u lancu poljoprivredne proizvodnje bili konkurentniji na tržištu, a ti koji su zapravo na tržištu i zbog kojih se i ovo i radi, imaju visoko razvijenu produktivnost u industriji. Visoka produktivnost u industriji odbacuje dohodak i profit. Taj profit, raznim zahvatanjima, realno se vraća nazad u njihov budžet i onda putem tih podsticaja imaju jeftiniju hranu za te radnike koji stvaraju taj profit, a takođe su i konkurentni kod izvoza i svaki put sve više i više šire tu proizvodnju.
Nažalost, kod nas je situacija takva, izlazimo iz tranzicije, privreda ne radi, i mi to zahvatanje koje moramo dati onima koji proizvode, zapravo, radimo iz budžeta. A budžet, videli smo i bili smo svedoci kako se puni kada smo usvajali ovaj budžet. Malo je toga iz realnog sektora.
Zato je sigurno velika razlika između onoga što je zakonodavac tj. ministarstvo predvidelo ovim zakonom, otprilike 6000 po hektaru i onoga što je recimo, krovna organizacija poljoprivrednika ovde u Srbiji. Asocijacija poljoprivrednih proizvođača predviđa 17 hiljada. To je 17 hiljada kada bi oni bili u nekoj situaciji da se takmiče sa poljoprivrednicima visokorazvijenih zemalja. Sada, jedno vreme to mora ići tako zbog svega ovog što sam ranije rekao.
Poljoprivrednici imaju jedan dobar izraz za ovakvo stanje. Kažu - mi biciklom, oni automobilom, na isto tržište idemo i sada je samo pitanje ko će se pre umoriti, a nije uopšte pitanje ko će se pre umoriti. Zna se ko će se pre umoriti. Međutim, sada je tako kakvo je.
Hteo sam postaviti pitanje oko ovih 5%, ali dobili smo već odgovor. Prema tome, o tome neću ni govoriti, mada u zakonu nisam pročitao da će važiti tek od sledeće godine.
Rekli smo da u sistemu podsticaja postoje poljoprivredna gazdinstva jedinica lokalne samouprave i druge organizacije u poljoprivrednim gazdinstvima, komercijalni i nekomercijalni. Međutim, svi imaju iste šanse na taj jedan poljoprivredni budžet, koji je sada nešto i povećan, ali ne vidim u tim jednakim šansama kako ćemo dignuti to naše selo.? Dakle, bez obzira da li krenemo banatskom magistralom, od Đale preko Zrenjanina, Kovina, sva ta sela, ili krenemo bačkom magistralom, od Bajmoka pa do Novog Sada, ista je situacija.
Velika je neperspektivnost, veliko je nezadovoljstvno na selu jer se nema novca. Najlakše je podignuti naše selo i zaustaviti odlazak mladih i onih sredovečnih da dođu do novca. Do novca mogu doći samo ako budu konkurentni na tržištu, a to ovako kada se 3,9 miliona hektara, puta 6000, to je više od polovine poljoprivrednog budžeta, a sa toliko malo novca nećemo moći ostvariti ciljeve da dignemo naše selo.
Nemojmo zaboraviti da jedna, a to nije uopšte za upoređivanje, Holandija koja je samo malo veća od Vojvodine, ima priliv od 65 milijardi godišnje. Zapravo, to treba da su naši ideali, a ne da kukamo kako se može i kako se ne može.
Ne vidim ovde u ovome zakonu tu nit kako da se digne to selo i ta situacija po selima koje nije dobro, a verovatno vi to vidite drugačije. Isto tako, mislim da će primena ovog zakona izazvati određene socijalne reakcije na selu, jer je jako puno ljudi ostalo bez posla, jako puno ljudi je uspelo da kupi jednu ili dve krave i sa tom nekom malom proizvodnjom je neku svoju porodicu zadovoljavalo sa tim nekim malim novcem, a sada oni više neće moći prodavati svoje proizvode. U stvari, oni će moći prodavati ako se udruže preko zadruge itd. Međutim, šta tamo gde nema zadruge? Puno je propalo zadruga.
Pripremajući se za ovu sednicu sam video da je jedna poslanička grupa predala amandman da ako i predaju ti mali proizvođači preko nekog udruženja ili preko zadruge, da se podsticaji ostvaruju na imena. Ako to budete uplaćivali zadrugama, zadruge su blokirane, pola njih je privatno i pitanje je da li će taj novac, koji je namenjen za te proizvođače, uopšte doći u njihove ruke.
Takođe, interesuje me, a to isto danas nije bilo spominjano, možda će to biti u uredbi – da li će poljoprivredni proizvođači, ili svi oni koji učestvuju u ovom sistemu poljoprivredne proizvodnje morati ponovo plaćati PIO, da bi bili u sistemu i da bi mogli dobiti dobro? Mislim da je to jedna dobra novost.
Isto tako je rečeno da podsticaji mogu biti direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, posebni podsticaji itd. i predviđene su kazne za one koji to ne budu koristili onako kako je predvideo zakon. Međutim, interesuje me šta će biti ako država bude kasnila sa isplatama podsticaja, što je bila praksa? Da li ćemo postupiti po onom zakonu koji smo doneli pre izvesnog vremena ovde u Skupštini, da će poljoprivredni proizvođači dobijati određenu kamatu za taj novac koji im na vreme nije stigao? To je isto važno pitanje, jer svaki put se Vlada nađe u situaciji da za nešto drugo treba novac, a isplate premija i subvencija su na kraju.
Na kraju bih hteo da vas pitam, ne ulazeći u politički aspekt ove današnje dileme – Arapi ili paori, već isključivo nekoliko tehničkih segmenata. Naime, s obzirom da je predviđeno mešovito preduzeće 80:20, da li je u pitanju 100% strani vlasnik? Sasvim sigurno je da on ne bi imao prava …
(Predsedavajuća: Molim vas, to nije tema dnevnog reda. Ne možete sada postavljati poslaničko pitanje. Danas pre podne je bilo postavljanje poslaničkih pitanja.)
… U vezi toga mi još jedno pitanje nije jasno danas. Predsedavajuća, mislim da se danas dosta diskutovalo oko ovoga i ne zalazim u politički aspekt ovoga, jer mene interesuju tehničke stvari.
Govorilo se da se prodaje državna zemlja. Znači, sva ta preduzeća su privatizovana i kada se ide u sistem privatizacije, dolazi do razdvajanja u ono P1, E1 obrascu na društvenu i državnu zemlju. Koliko sam shvatio prodaje se društveni deo, a državni se izdaje u zakup. Tako treba i kazati. Ne prodaje se državna zemlja, jer to ne može da se prodaje.
Žao mi je što mi niste dozvolili da vas pitam, jer ovo je ključno pitanje ovog zakona.
Ako njima dozvolite da kao komšije koje imaju pravo preče kupovine kada se prodaje neko zemljište kao mešovito preduzeće… Biće regulisano bilateralnim sporazumom koji iznad domaćeg zakonodavstva i mislim da će tu sve biti jasno i onda to možda neće biti loše. Na tih nekoliko pitanja bih želeo odgovor. Sa tim bih završio. Hvala.