Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Ovo što ću govoriti na neki način ponavlja ono što sam već rekao, ali sa dva aspekta. Jedan je politički, jedan je društveni.
Politički je da moramo, ako želimo da uđemo u EU i da budemo uvažavana zemlja, da budemo zemlja vladavine prava, što znači da moramo poštovati Ustav. U Ustavu član 71. piše da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.
Raspitao sam se kako je do toga došlo i video sam da u stvari u Deklaraciji koja je doneta 1948. godine, prilikom osnivanja UN, a čiji je osnivač između ostalog bila ovdašnja Jugoslavija, u toj Deklaraciji stoji ovaj član, a to je da je osnovno obrazovanje besplatno i obavezno. Zatim pedesetih godina su došli paktovi o ljudskih pravima i tzv. druga borba koja govori o obrazovanju i o kulturi. Sve je to ratifikovala Jugoslavija. Onaj ko nije imao sve desetke na pravnom fakultetu mogao bi takođe znati da je to međunarodno pravo koje ratifikujemo ovde automatski sastavni deo našeg zakonodavstva. Tako se i našla ova odredba da je obrazovanje besplatno i obavezno.
Ako to ne poštujemo, onda se bojim da smo se ogrešili i o međunarodno pravo, o UN, a naravno da ne govorim o sopstveni Ustav. Insistiraću do kraja, dokle god bude potrebno, da se to poštuje, jer je to jedno univerzalno pravo.
Sada društveni deo, pokušaj da se pomešaju socijalna pitanja sa političkim pitanjima, pa onda da se kaže – mi ćemo dati besplatne udžbenike, ali samo za one koji su veoma siromašni. Ko će to određivati? Nema nikakve karte i sa kojim pravom.
Ono što ova Deklaracija hoće jeste da svakom detetu koje napuni 6-7 godina i dođe u školu, to je njegov ulazak u javni život, da mu kao građaninu, a ne kao siromahu dodeljuju udžbenike. To je ključno pitanje zašto svi u normalnim zemljama imaju svoje udžbenike koji ih čekaju kada dođu. To je pitanje ravnopravnosti građana.
Naravno, uvek pozdravljam svaki napredan predlog i očekujem, da nešto što je bilo verovatno omaška, da je uvođenje besplatnih udžbenika bio jedan značajan korak čime se mi približavamo pravednome društvu i onome što je civilizacijska tekovina za mnoge. Pored toga, to se nalazi i u našem Ustavu, u članu 71, pa je onda u toliko bilo lakše da se to sprovede, pa su mnogi, da pomenemo ipak da je nešto i pozitivno urađeno u gradu, recimo u Beogradu za vreme gradonačelnika Đilasa bilo je besplatnih udžbenika čak i preko onoga što smo želeli da im postepeno svake godine napreduje po jedan razred, da se da za čitav razred.
Dogodilo se međutim nešto veoma zanimljivo. Jedna od prvih mera nove koalicije desničarske Vlade bio je da se ukinu upravo besplatni udžbenici. Kada je Margaret Tačer dolazila na vlast onda je ona prvu meru donela da se ukine besplatna šolja mleka za đake u pauzama. To je prva oznaka jedne neoliberalne politike koju su Margaret Tačer i naravno američki predsednik Regan, postavili kao temelj budućeg poretka.
Ono što mene danas čini malo optimističnim, da su za taj predlog, da uvedemo besplatne udžbenike, svojevremeno glasali mnogi sadašnji članovi Vlade i poslaničke većine. Tako da ja ne mogu da pretpostavim da oni sada neće glasati za ono što su glasali, propagirali tolike godine pre toga, da će dobrovoljno učiniti jedan korak nazad u odnosu na ono što su radili kada su vodili resor prosvete. Sećam se, sa najboljim uspomenama, kako sam sa funkcionerima SPS išao od Kraljeva na dalje, da propagiramo tezu o besplatnim udžbenicima.
Zbog toga očekujem da će svi poslanici socijaldemokratske orjentacije takođe glasati za jedan predlog da udžbenici postanu besplatni. Ali, mimo tog ideološkog problema, imamo jedan ustavni problem. U članu 171, stoji da je osnovno obrazovanje u Srbiji obavezno i besplatno. Molim da poštujemo Ustav i da ne rešavamo ovo pitanje preko Ustavnog suda i da izglasamo ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je dosta debate o Zakonu o obrazovanju. Ali, imamo jedan problem – kako se konstituiše politika Vlade kada je ona sastavljena od predstavnika različitih ideoloških grupacija?
Govori se često o bivšem režimu, ali treba podsetiti da je u tom bivšem režimu ministar prosvete bio gospodin Žarko Obradović, sa kojim sam jako dobro sarađivao. Da ne pominjem Dačića, da ne pominjem Dinkića, da ne pominjem LJajića i ne bih sad hteo da ređam sve predstavnike bivšeg režima inkorporiranih u sadašnju Vladu.
To stvara izvesne teškoće kada se donose zakoni. Kod nas postoji jedno konvertistvo, pa ljudi menjaju stavove.
Tako se dešava da dobar deo tih, nazovimo levih partija, neke su pokušale da budu članice Internacionale, da na primer izglasaju jedan krajnje konzervativni zakon koji je korak nazad, a to je Zakon o radu, koji smanjuje prava radnika, a uvećava prava poslodavaca, tako da su bačene u koš godine i decenije borbe radničke klase za veća prava.
Dakle, s jedne strane, imamo jednu populističku propagandu, koja me stalno podseća na onaj film Kusturice sa onom Doli Bel, svakog dana napredujemo u svakom pogledu sve više, ali nažalost, pokazuje se da mi istom brzinom, možda većom, i nazadujemo. Jedan od koraka nazad je pomenuti zakon, o kome sam govorio, a drugo je ovaj zakon o besplatnim udžbenicima.
Ja ne bih previše, o tome je bilo dosta govora, pledirao iz nekih socijalnih razloga, ali krenuo bih, pre svega, od poštovanja Ustava. Ne može Ustav u članu 71. propisati da je osnovno školovanje obavezno i besplatno. Ako je obavezno, čovek ide u zatvor što nije dete poslao u školu, a besplatno nije, iako ga obmanjuje Ustav. Treba da uzme kredit, ako ima troje dece, a stalno plediramo da ih je više, da bi mogla deca da imaju udžbenik. Dakle, problem demokratije jednakosti je upravo u tome da imaju jednake šanse.
(Beograd, 30.01.2017.)
Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
---|---|---|---|---|---|---|
Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 99000.00 | RSD | 03.06.2016 - |