Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću postaviti neka pitanja jer sam zabrinuta zbog pokušaja kriminalizacije, širenja neistine i hajke koja se danima sprovodi nad Srbima sa severa KiM i u kojoj učestvuju, nažalost, poslanici ne albanskog, već Parlamenta Republike Srbije i čije izjave nekritički prenose i neki mediji u Srbiji.
Prisustvovala sam sednici Odbora za odbranu i bezbednost o KiM koja je bila zatvorena za javnost, a koja je izazvala brojne kontraverze, pre svega zbog naknadnih interpretacija i komentara, interesantno političara koji uopšte nisu bili na toj sednici.
Mišljenja sam da netačnim informisanjem javnosti o događajima na Jarinju šteta nije naneta samo Srbima sa KiM, pregovaračkom procesu Srbije pred dolazak Roberta Kupera u Srbiju, šteta je naneta i evropskom putu Srbije, a i te kako je naneta i parlamentu Srbije.
Gospodo narodni poslanici, kakvu poruku neki poslanici šalju građanima iz ovog doma? Da li je to poruka da pošto donosimo odluke, budemo prvi i u njihovom kršenju? Da li to šaljemo građanima Srbije? Pošto poštujem i Narodnu skupštinu i zakone koje donosimo, neću govoriti o detaljima sa te sednice, ali ću naravno postaviti neka pitanja.
Prvo pitanje postavljam predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović - kako je moguće da političari koji uopšte nisu bili prisutni na sednici koja je bila zatvorena za javnost informišu javnost o istoj sednici? Da li postoji mogućnost da su navodne podatke dobili od poslanika, naglašavam od poslanika koji su dobili svoj potpis da o detaljima neće izlaziti u javnost?
Kada već insistiramo i gospodin Jovanić i ja, da javnost sve sazna, ja ih pozivam da kažu od koga su dobili te podatke, ako su u pitanju poslanici, da pre svih poslanici snose zakonske konsekvence zbog odavanje državne tajne. Svi tražimo nezavisnu istragu o dešavanjima na Jarinju i pre svega predsednici opštine i načelnik okruga severnog Kosova i Vlada Republike Srbije i Savet Evrope, samo neki domaći političari koji bi trebalo da brane domaće boje, podvlačim istinom ne lažima, navodno znaju šta se dešavalo na Kosovu, iako nisu bili ni na Kosovu ni na sednici Odbora.
Danima slušamo njihove izjave kako je navodno Zvonko Veselinović sa svojom grupom koja broji 20 članova izazvao incidente. Nameću se neka pitanja - kako je moguće da baš niko od pripadnika ove grupe nije povređen, a ima ih 20, a rečeno je da su oni pucali na KFOR, a KFOR je u samoodbrani upotrebio prekomernu silu?
Drugo pitanje, kako je moguće da je većina povređenih Srba pogođena u leđa, a rečeno je da su pogođeni u napadu? Podsetiću javnost da je KFOR nakon incidenta na Jarinju demantovao da je korišćena bojeva municija, tek pod pritiskom dokaza iz bolnice u Kosovskoj Mitrovici KFOR priznaje da je u napadima koristio bojevu municiju.
Pridružujem se zahtevu gospodina Čedomira Jovanovića za sazivanje nove sednice Odbora za odbranu i bezbednost i tražim da sednica bude otvorena za javnost, ali pod uslovom, da pored narodnih poslanika policijskog i vojnog vrha prisustvuju i predsednici opština sa KiM i načelnik okruga da čujemo šta oni imaju da nam kažu. Oni su svakodnevno na barikadama i najbolje poznaju situaciju na terenu. Sigurna sam da imaju šta da kažu i interesantno će biti da i narodni poslanici i građani saznaju šta im je rekao komandant KFOR-a na sastanku posle incidenta na Jarinju, kada su mu pokazali Ženevsku konvenciju, da je strogo zabranjeno pucanje na civile, na zdravstvene radnike i na sanitet. Rekao im je, citiram – vojnici KFOR su imali percepciju da je neku pucao na njih, zato su zapucali. Gospodo narodni poslanici, vojnici KFOR-a su imali percepciju da je neko pucao na njih i zato su zapucali.
Pozivam i srpske službe bezbednosti da od Euleksa zatraže snimke o ovom događaju, Srbi sa KiM su veoma zainteresovani da ih cela javnost i ceo svet vidi, da se emituju i na medijima koji su trijumfalno počeli da ovde jednosmernu istragu o ovom događaju, a bojim se da ćemo se namučiti da dobijemo ove snimke zato što prema informacijama kojima raspolažem, neki međunarodni zvaničnici ozbiljno lobiraju da se ceo slučaj zataška i da uopšte ne dođe do nezavisne istrage. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Republike, predsedniče Vlade, uvaženi ministri, predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, više puta u ovom Domu sam govorila o situaciji na KiM i uvek sam imala dosta optimizma. Nažalost, moje današnje izlaganje neće ličiti na odu radosti zato što je situacija na severu Kosova najteža od 1999. godine do danas.
Nezamislivo je da u civilizovanom demokratskom svetu u 21. veku srpsko stanovništvo strahuje i bori se za golu egzistenciju. Srbi na KiM ne spavaju mirno 12 godina, a ove nedelje ne spavaju uopšte. Iako se na severu Kosova Srbi dobro samoorganizuju, moram da vam kažem da Srbi očekuju veliku podršku Srbije i to ih čini i jakim i budnim jer ne žele da žive u okruženju u kome je sasvim prihvatljiva trgovina ljudskim organima. Barikade koje postavljaju predstavljaju i strah i nadu da će zaustaviti veštačku integraciju u nezavisno Kosovo.
Proteklih dana sam razgovarala sa mnogim sugrađanima iz Zvečana i Kosovske Mitrovice, sa komšijama, rođacima, prijateljima, intelektualcima, lokalnim političarima. Dobra vest je da su Srbi jedinstveni i odlučni da ne dozvolimo da dvanaestogodišnja borba padne u vodu. Svi smo na istim barikadama, sa istim zadatkom. Borimo se demokratskim, legitimnim sredstvima, pružamo pasivan otpor tako što svojim telima blokiramo puteve.
Posle ove sednice ja se odmah vraćam na KiM da budem sa svojim narodom, a sigurna sam da će svi poslanici, pa i gospodin Kragović, učiniti isto. Ako smo išta naučili od demokratskog sveta, naučili smo kako se pruža demokratski otpor u stvarima u kojima smo saglasni da se ne slažemo. Nešto za šta zapadne demokratije troše milione u kampanji da bi dobile naklonost svojih građana o toj ideji u Zvečanu i okolini je bila dovoljna samo jedna sirena da podseti i sve građane na najtužnije dane, da nas animira da shvatimo ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo, a to je da spavamo obuveni, da je danas možda taj dan.
Dakle, mi smo se zaputili ka Vučitrnu i Prištini, što bi narod rekao, mečki na rupu, već smo ispred svojih domova i ne napadamo nikog. Moram da naglasim da je prisustvo gospodina Stefanovića, šefa pregovaračkog tima, i te kako bitno na severu KiM i da mnogo pomaže ljudima na terenu. U početku je bilo i nekih teških reči, ali mu svi Srbi sa severa Kosova danas odaju priznanje.
Danas na severu Kosova nema stranačkog delovanja, nema ličnih animoziteta i mišljenja sam da bi ova skupština trebalo da nauči od nas. Zato ja danas neću reći ni jednu kritiku na račun opozicije, koja je takođe rešavala pitanje KiM i koja je iskoristila priliku da vređa i predsednika Republike i članove Vlade i narodne poslanike.
Pitanje ću postaviti svima nama, i kritičarima u Srbiji i javnosti u Prištini – zašto je Hašim Tači pobegao od pregovaračkog stola, ako za njim dobija? Zašto mu se žuri i povlači ishitrene unilateralne poteze? Meni se čini da se uplašio pregovora jer dogovorena rešenja, da budem potpuno iskrena, iako ne odgovaraju sasvim ni Srbima, ipak stvari vraćaju na statusno neutralni teren. Zato su utakmicu prebacili na teren na kojem Hašim Tači briljira, gde se Srbi progone i stradaju.
Posle donošenja Rezolucije u tzv. kosovskoj skupštini, koja predstavlja opasnu pretnju Srbima na severu Kosova, Albanci su od tog dana veoma tihi, skoro da nema izjava. Nema ni potrebe, kolege narodni poslanici, kada neki međunarodni predstavnici posao obavljaju umesto njih.
Mi na severu Kosova smo šokirani o ogorčeni odlukom KFOR da izađe iz mandata koji mu je poveren i uđe sa kosovskom vladom u jedan ovako opasan avanturizam. Podsećam da sam pre dve godine u ovom domu afirmativno govorila o KFOR, tražila sam od predstavnika Vlade da se ulože napori kako ne bi došlo do situacija da budu smanjivani pripadnici KFOR u enklavama, jer su tada oni bili jedini garant Srbima da tamo žive. Prošle godine je i vladika Teodosije bio u NATO i takođe molio da ne smanjuju broj pripadnika KFOR, zato što već 10 godina monasi ne smeju bez pratnje da odu u centar Dečana po brašno. Sa ove distance neću reći da sam bila naivna, jer ne krećem sa predupređenjem da neko neće ispuniti mandat koji mu je poveren, zato što mi u Srbiji ispunjavamo međunarodne obaveze koje se od nas očekuju.
Poražavajuće je što se ne oglašavaju ni UNMIK, ni organizacije zadužene za ljudska prava OEBS i Savet Evrope. Moram da se osvrnem i na paljenje prelaza Jarinje. Neshvatljivo mi je da neko može da pomisli da je ovaj katastrofalni potez, koji je toliko naštetio srpskom narodu, organizovala država. Kolege narodni poslanici, očigledno je da postoje Srbi, nažalost, koji će igrati po pravilima Hašima Tačija.
Napraviću jednu digresiju, nemoguće je ne primetiti da povodom zbivanja na severu Kosova uopšte se nisu oglasili Srbi koji participiraju kosovskoj vladi. Taman posla, da zaprete izlaskom iz vlade. To je zaista tužno. Međutim, ono što mene najviše brine je činjenica da većina ljudi koji žive na severu Kosova, a nije stambeno situirana u Srbiji, kojima su njihova imanja i domovi jedino što imaju, radije će ostati i stradati na KiM negoli se povući u Srbiju, a sve zato što su poučeni iskustvom iz "Bljeska" i "Oluje".
Nadam se da smo svi shvatili koliko je zapravo dramatična situacija na KiM i zato moramo pokazati i visok stepen odgovornosti i Narodna skupština i Vlada i vlast i opozicija. Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćemo danas svi biti prvo predstavnici svog naroda, a potom i predstavnici stranaka. Veoma je bitno da ova deklaracija, kojom se daju široka ovlašćenja Vladi u donošenju konkretnih mera koje će zaštiti Srbe i nealbance na KiM, dobije podršku svih poslanika ovog parlamenta. Na taj način šaljemo jasnu poruku svima i međunarodno zajednici i Prištini i što je najvažnije Srbima na KiM da je Srbija uz njih, da nisu sami, da će ih braniti svim demokratskim, legitimnim sredstvima, jer KiM smatra delom svoje teritorije. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam u dilemi kome da postavim pitanje, da li Ministarstvu pravde, da li Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, da li Ministarstvu zdravlja ili Ministarstvu za lokalnu samoupravu, pa ću pitanje postaviti celoj Vladi, zato što je situacija komplikovana i zahteva hitno rešenje.
Svedoci smo da Srbi i nealbanci već deceniju žive na KiM u veoma teškim, nehumanim i necivilizacijskim uslovima. Činjenica je da Vlada Republike Srbije čini sve što je u njenoj moći da se situacija na terenu poboljša i treba reći da bez te pomoći Srbi, i pored dobrog samoorganizovanja, sasvim sigurno ne bi opstali na tim prostorima. Oko toga zaista ne bi trebalo da bude polemike.
Međutim, zalaganje i predusretljivost Vlade, nažalost, nije garancija da će srpske institucije funkcionisati, čak ni u opštinama na severu Kosova gde Srbi imaju apsolutnu vlast. Moram da informišem i Vladu i narodne poslanike da sam se privatnim poslom zatekla u srpskom Višem sudu, koji je danas smešten u Zvečanu, i imala sam šta da vidim. Dakle, sud se nalazi na drugom spratu stacionara. Sudije rade u nehumanim uslovima, nemaju čak ni ceo sprat, već samo dve kancelarije. Dakle, sudije stoje, nemaju gde ni da sednu, i to je nešto što je zaista nedopustivo.
Čudima nikad kraja. Baš na tom spratu se nalazi vešeraj i lekar specijalista ima ordinaciju, i pored činjenice što se na samo dvadeset metara odatle nalazi dom zdravlja. Nezamislivo je da neko zbog samo jednog dana rada u nedelji uzurpira pet kancelarija. Meni to liči na plan da se sudijama ne dozvoli da zauzmu ceo sprat. Znate, neki predstavnici vlasti na lokalu su veoma glasni kada traže jačanje srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, a kada su u prilici da daju svoj doprinos, oni u sud ubave vešeraj i lekarsku ordinaciju.
Podsećam da se zgrada suda nalazi u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali od 1999. godine u njoj je prvo bio UNMIK, a sada je Euleks, tako da Ministarstvo pravde ne raspolaže svojom imovinom i nikako n može da snosi deo odgovornosti. Ne smemo dozvoliti da sudije ovaj sled nesrećnih okolnosti shvate kao poruku da njihov učinak nije bitan na Kosovu i Metohiji, da je nekako logično da budu u kafiću i ne rade ništa, pošto u kancelariji nemaju gde ni da sednu, i da svako pod izgovorom da ide na lekarski pregled može da zakuca na njihova vrata i ugrozi njihovu bezbednost.
Napominjem da je reformisano pravosuđe itekako dalo rezultate na Kosovu i Metohiji. Posle deset godina se zakazuju i rade krivični predmeti. Sudije rade čak i u smenama. Zato je neophodno da ohrabrimo njihov rad, a to ćemo učiniti ako im obezbedimo adekvatne uslove za rad. Dakle, uslove koji sa jedne strane neće kompromitovati njihovu profesiju, da ne rade pored vešeraja, i, najvažnije, uslove koji će garantovati njihovu bezbednost.
Moje pitanje je sledeće – da li Vlada može da izvrši pritisak na lokalnu samoupravu i sudijama obezbedi adekvatne uslove za rad? U današnje vreme svaka ozbiljna nevladina organizacija i svako sportsko udruženje imaju svoje prostorije, a o značaju pravosuđa mislim da nema potrebe posebno da govorim. Pošto živim na Kosovu i Metohiji, dobro poznajem situaciju na terenu, a ne volim da kritikujem a da istovremeno ne nudim rešenja. Ja predlažem rešenja. Prošle godine je završena zgrada namenjena Centru za socijalni rad, iz razloga koji nisu objektivni. Prolongira se preseljenje. Mišljenja sam da je rešenje da radnici Centra za socijalni rad što pre pređu u novu zgradu a sudijama ustupe staru. Obavila sam razgovor i sa predsednikom pomenutog Višeg suda i mogu da kažem da će sudije biti veoma zadovoljne ovakvim rešenjem. Zahvaljujem.