Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Dragiša Đoković i ja podneli smo amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.
Suština amandmana je u sledećem - problem vodosnabdevanja u opštinama Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok postoji u poslednjih 10 godina. Smatramo da je neophodno dati garancije pomenutim opštinama da bi mogle da se zaduže kod poslovnih banaka, a u skladu sa godišnjim budžetskim prihodima, jer je nedopustivo da u 21. veku građani KiM po 12 i više sati dnevno nemaju vodu. Složićete se sa mnom, to je osnovni, elementarni egzistencijalni uslov.
Međutim, kako je Odbor za finansije dao svoj amandman na član 3, gde je između ostalog prihvaćena ideja našeg amandmana, a koji se odnosi na vodosnabdevanje, iz tih razloga povlačimo podneti amandman na član 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.
Posebno bih se zahvalila ministarki finansija i Odboru za finansije, koji su bili predusretljivi, ali zahtevamo da se projekat uvede u regularnu proceduru, da sve bude transparentno i javno i da Ministarstvo finansija i Ministarstvo za KiM imaju uvid u tokove trošenja novca i da blagovremeno obaveštavaju Odbor za KiM. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri, poštovani narodni poslanici, naše kolege i prijatelji iz opozicije danas kritikuju vladajuću većinu, traže smenu Vlade zbog navodne izdaje nacionalnog interesa, kršenja Ustava Republike Srbije, odustajanja od borbe za očuvanje KiM unutar celovite Srbije.
Prosto rečeno, zbog prihvatanja Euleksa, koji znači rekonfiguraciju međunarodnog prisustva na KiM i u Savetu bezbednosti UN. Predočiću vam nekoliko interesantnih činjenica vezanih za dešavanja u vezi naše južne pokrajine, kako iz bliske prošlosti, tako i sadašnjosti, podsećanja radi.
Prvo, pre samo devet godina, deo opozicije koji danas traži smenu Vlade, bio je i protiv sporazuma između Miloševića i Černomirdina, koji je bio osnov za donošenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Kritikovao je Miloševića za gotovo iste stvari zbog kojih danas napadaju Vladu, a u današnje vreme se drže te Rezolucije 1244 kao jedinog garanta teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije nad KiM.
Drugo, deo onih političkih predstavnika kosovskih Srba koji je učestvovao u prikupljanju peticije protiv Euleksa nekada je bio i protiv UN na KiM, tj. protiv Unmika. Danas je navodno misija Unmika jedina legitimna i, kao takva, samo ona prihvatljiva za deo nas.
Jesmo li već zaboravili da je ta misija, nakon martovskog pogroma 2004. godine, oštro napadana i optuživana za krah, propast i da nije ispunila svoj mandat, poveren od Saveta bezbednosti UN.
Zar je bitno kako će se međunarodna misija na KiM zvati, ukoliko je njen mandat zasnovan na osnovu Rezolucije 1244 i ukoliko je ona, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od strane privremenih institucija samouprave, statusno neutralna? Kakva je to razlika između Unmika ili neke druge misije, bez obzira na njeno ime, pa i Euleks, kada odluku o njima donosi Savet bezbednosti UN, tj. ako su ove pod mandatom UN?
Osvrnuću se malo na sadašnjost. Trenutno najljući protivnici rekonfiguracije međunarodnog prisustva na KiM u UN su albanski političari iz Prištine, i iz vlasti i iz opozicije, svi, od Sejdiua i Tačija, predstavnika trenutne vlasti, pa do Haradinaja, Čekua, lidera opozicije. Nije li to malo čudno.
Pitam se šta to dovodi na sličnu talasnu dužinu separatiste i secesioniste, koji pokušavaju da otrgnu deo teritorije Republike Srbije, i deo naše opozicije? Očigledno su postignutim sporazumom nezadovoljni svi oni kojima odgovara haotično stanje na KiM i koji su prethodnih godina to dobro iskoristili da svoj patriotizam dobro naplate novcem, švercom, donacijama, nameštenim tenderima. Njima ne odgovara nikakav sistem ni vladavina prava.
Do sada su sve inicijative Albanaca bile podržavane, a glas Beograda se jedva čuo. Tako je bilo u toku pregovaračkog procesa, tako je bilo nakon martovskog pogroma 2004. godine i tako je bilo sve do usvajanja naše rezolucije na Generalnoj skupštini UN, što je po mišljenju većine briljantni uspeh naše diplomatije.
Takođe, značajan diplomatski uspeh je plan Generalnog sekretara UN koji je rezultat pregovora Vlade Srbije i UN u šest tačaka, koji se odnosi na policiju, carinu, pravosuđe, saobraćaj, granicu, srpsku kulturnu baštinu. Dakle, šest tačaka bitnih za opstanak Srba na KiM i za povratak prognanih.
Baš sada, kada preuzimamo inicijativu i kada je Priština ta koja je nekonstruktivna, ako se ne varam po prvi put, mi u našoj skupštini raspravljamo o opozivu Vlade, koja je zaslužna za diplomatsku pobedu i za preuzimanje inicijative koja i najsnažnije podržavaoce kosovske nezavisnosti stavlja u pat poziciju.
U Srbiji već duže vreme nema važnijeg pitanja od Kosova i Metohije. Politika i naš odnos prema Kosovu i Metohiji treba da bude tačka okupljanja oko koje se slažemo, a ne oko koje se sukobljavamo i rasipamo energiju. Svesni smo da je pitanje Kosova i Metohije jedno od najstarijih i najtežih državnih pitanja.
Ako nam je Kosovo i Metohija iskreno na srcu, nemojmo dozvoliti da ono bude, kao što je nažalost to bilo prethodnih godina, sredstvo političkog prepucavanja, marketinga i kampanje.
Govoreći o proteklom radu Vlade kada je Kosovo i Metohija u pitanju, može se primetiti da Vlada Republike Srbije drži ovo pitanje na vrhu svojih prioriteta. Ova vlada nije kao prethodne, opredeljena da za svoje saradnike i sagovornike na Kosovu i Metohiji ima samo ljude iz svoje stranke.
Dakle, polazeći od rezultata lokalnih izbora, i Vlada Srbije i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ostvaruju dobru saradnju sa predsednicima opština koji su iz DSS-a i SRS i iz drugih stranaka. Vlada Republike Srbije, polazeći od tih pretpostavki, podržala je stvaranje mreže srpskih lokalnih struktura, Skupštinu Zajednice opština Kosova i Metohije.
Gospodo iz opozicionih stranaka, treba da budete zadovoljni i zbog činjenice da i nakon nekoliko meseci od formiranja ove vlade skoro nijedan vaš kadar nije promenjen na Kosovu i Metohiji. Razloge za nezadovoljstvo više čujemo od članova partija vladajuće koalicije.
Pristupi nam se očigledno razlikuju. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju tragaju za odmerenim i konstruktivnim pristupom u pronalaženju održivih rešenja, poštujući svoje interese i evropske standarde.
Ovo pitanje nije samo stvar jedne stranke ili koalicije, niti samo jednog ministarstva, niti samo jedne vlade, razlike između vlasti i opozicije na ovom pitanju treba smanjiti na najmanju moguću meru.
Naši sugrađani s pažnjom gledaju na poruke koje im se šalju iz Skupštine. Zato vas molim da budemo konstruktivni i da ne zloupotrebljavamo, po ko zna koji put, patnju ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, već da se u jednoj tolerantnoj atmosferi ujedinimo, uz razlike u našim stavovima.
Na kraju, koristim ovo mesto i ovaj trenutak ne samo da izrazim svoju podršku Vladi, nego da pošaljem jasnu podršku mom narodu na Kosovu i Metohiji, kao i onima koji su prinudno isterani iz svojih domova, da ova vladajuća većina ne samo da čini sve na očuvanju integriteta i suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji, već se trudi da uradi mnogo toga, da olakša njihove svakodnevne živote i omogući povratak raseljenih.
Naravno da nikada neće uraditi nešto što bi ugrozilo njihove živote, bezbednost, egzistenciju, kao i izraženu volju i želju da žive u okvirima Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, javljam se po članu 100. i u vezi sa članom 104, koji je povređen i koji kaže – narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine. Osećam potrebu da vam se obratim kao poslanik koji dolazi sa Kosova i Metohije i kao neko ko tamo danas živi i planira da tamo ostane. Naime, cilj inicijative da se danas govori o Kosovu i Metohiji jeste da se zamagli suština i da se najvažnije državno pitanje podredi stranačkim interesima.
Kosovo i Metohija je pod međunarodnim protektoratom Ujedinjenih nacija. Svima je jasno da ukoliko UN poštuju mirovnu misiju, ma kako da se ta misija zove, ona će raditi po Rezoluciji 1244. Šta to znači? To znači da nema nezavisnosti Kosova, znači da nema Ahtisarijevog plana. Nema potrebe da prizivate Ahtisarijev plan, niti da vam Ahtisari pomaže u bezuspešnom pokušaju da rušite Vladu Srbije i da na taj način poboljšate rejting stranke.
Postavila bih pitanje bivšem ministru za Kosovo i Metohiju gospodinu Samardžiću: da li su čuvene akcije spaljivanja carinskih punktova, koje ste sprovodili dok ste bili na vlasti, donele nešto dobro kosovskim Srbima? Nisu. Narod je izgubio jedinu železničku vezu centralnog Kosova sa severnim delom. To nije zaštita srpskih nacionalnih interesa. Niti je srpski nacionalni interes da žive u kriminalnom okruženju, niti da se visokom politikom zamagljuju perspektive tom narodu na Kosovu.
Pitanje za gospodina Velimira Ilića: gde se nalazi nevidljivi vodovod koji ste gradili deset godina i obećali narodu Kosova i Metohije? Da li znate koliko je Srba i nealbanaca apliciralo danas za rad u Euleksu? Broj se podudara sa onim brojem koji je bio protiv. Hvala.