Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala lepo. Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu je Odluka o učešću pripadnika vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010. godini i, Odluka o usvajanju Godišnjeg plana upotrebne vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2010. godini.
Prihvatajući nasleđe SFRJ kao sopstveno, Srbija se može pohvaliti tradicijom mirovnih misija UN, od samih početaka mirovnih misija, kao oblika obustavljanja konflikata. Od pet misija u kojima je JNA učestvovala, u jednoj je činila najveći kontingent, dok je drugom misijom komandovao general JNA.
A, šta konkretno predviđa ovaj plan? Do 134 pripadnika Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova i Vojske Srbije učestvovaće u 2010. godini ukupno u osam mirovnih misija. Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvovaće u šest mirovnih misija, a MUP u dve. Predviđeno je da u mirovnim misijama UN učestvuje do 98 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, i do 36 pripadnika MUP.
Po tom planu, pripadnici sistema odbrane će učestvovati u mirovnim misijama UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Čadu, Libanu i na Kipru, dok će policajci učestvovati u Liberiji, na Haitiju.
Vojska Srbije ima kapacitete, znanje i mogućnosti, da sa prijateljima iz Španije, odnosno Italije, Mađarske i Slovačke participira u tim mirovnim misijama. Učestvovanje u izgradnji i očuvanju mira u regionu i u svetu jedna je od tri misije Vojske Srbije koja je definisana u Strategiji odbrane.
Ovu misiju pominje i Zakon o Vojsci Srbije, posebno upućujući na Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Važno je reći da osim poštovanja ugleda koju je vojska ponovo zadobila među građanima, Vojska Srbije uživa i veliki ugled i van granica naše zemlje. To poverenje iskazano je i kroz želju da učestvujemo u mirovnim misijama. Podsetiću vas, da, recimo, u Čadu, naši mirovnjaci brinu o zdravlju celog kontingenta mirovne misije UN.
Naša vojska je poštovana ne samo u vojničkom smislu, već i u vojno-medicinskom. To svakako predstavlja značajno priznanje.
Vojska Srbije ima izuzetno kvalitetne odnose sa mnogobrojnim vojskama širom sveta. Imamo dobre odnose sa Kinom, Amerikom, Norveškom, Portugalom, Irakom, Alžirom i mnogim drugim državama. Ovakvi odnosi nisu samo za dobrobit sistema odbrane, već su za dobrobit svih građana Srbije, jer je u mnogim zemljama upravo sistem odbrane glavni pokretač privredne saradnje.
Srbija je danas najveći proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme na Balkanu. Naši proizvodi ispunjavaju sve standarde, a najpoznatiji smo po municiji svih kalibara. Izvozimo na tržišta od Indonezije pa do Amerike. Ipak, najbolju saradnju imamo sa tradicionalnim kupcima, to su Irak i Alžir, a očekujemo ponovo uspostavljanje saradnje sa Libijom, Egiptom i Kuvajtom.
Pored saradnje po pitanju izvoza oružja, odličnu saradnju imamo i u oblasti vojnog školstva. Učešće u mirovnim misijama svakako daje veliki doprinos promociji celokupnog sistema odbrane, pa i odbrambene industrije, jer gotovo sve fabrike ostvaruju prihode i sami se izdržavaju.
Za realizaciju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane potrebno je da se izdvoji dva i po miliona dolara, a sredstva će biti obezbeđena iz budžeta Srbije.
U ovom mandatu Vlade sledi prva milijarda dolara zarađena od prodaje naoružanja i vojne opreme.
U međunarodnoj politici samo one zemlje koje doprinose miru i stabilnosti imaju puni kredibilitet, a to podrazumeva i vojno prisustvo na onim žarištima gde je došlo do destabilizacije i ugrožavanja osnovnih principa na kojima savremeni svet počiva.
Shodno tome i one zemlje koje doprinose ekonomskom razvoju drugih zemalja imaju povišen međunarodni kredibilitet. Na primer, građani Norveške, Japana, Švedske, Holandije izdvajaju znatna sredstva iz svog nacionalnog bruto društvenog proizvoda. Pomažu druge i to je za poštovanje.
Voleo bih da i Srbija ima mogućnosti taj način da doprinese razvoju nerazvijenog sveta i želim da se što pre nađemo u grupi razvijenih zemalja.
Zemlje koje doprinose miru u svetu i učestvuju u mirovnim operacijama podižu svoj kredibilitet, kao što je to činila bivša SFRJ. Sadašnjim učešćem u mirovnim misijama menjamo sliku o sebi i možemo mnogo više. Politička korist je viša nego očigledna i mislim da tu pojedini politički akteri prave veliku grešku i lošu uslugu našim građanima kada Srbe guraju u izolaciju i kada se protive učestvovanju naše vojske u mirovnim operacijama. Ovde se radi o aktivnosti profesionalnih vojnih lica, naglašava na dobrovoljnoj osnovi koji zbog profesionalnog izazova žele da idu u mirovne operacije.
Učešćem pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacijama UN u mnogo većem obimu nego sada nije interes samo sistem odbrane, već je to državni interes usmeren ka jačanju našeg spoljnopolitičkog kapaciteta.
Ako želite da brinemo o bezbednosti Srbije moramo da iskoračimo van granica naše zemlje, jer više niko u svetu ne može samo unutar sopstvenih granica da brine o bezbednosti svoje zemlje. Poslanici DS na dan glasanja podržaće ove odluke. Hvala. (Aplauz)
Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, u mom govoru osvrnuću se na sporazume o saradnji u oblati odbrane između Srbije i sledećih zemalja: Španije, Velike Britanije - Severne Irske, Nemačke, Portugalije, Slovenije, Makedonije i Norveške.
Saradnja će se razvijati posebno u sledećim oblastima: politika odbrane i bezbednosti, kontrola naoružanja i razoružanja, planiranje i formiranje budžeta odbrane, zakonodavstvo u oblasti odbrane, civilna odbrana i upravljanje krizama, vojna medicina, operacija za podršku miru, vojno-naučna saradnja, vojno obrazovanje i obuka, vojno-ekonomska saradnja, zaštita životne sredine u okviru vojnih potreba.
Svesni smo da u savremenom bezbednosnom okruženju Srbija ne može samostalno da odgovori na sve bezbednosne izazove i pretnje, posebno ne na one globalnog i transnacionalnog karaktera.
Danas bezbednost nema samo vojni karakter, ona predstavlja mnogo više od toga. Podrazumeva borbu protiv organizovanog kriminala, ilegalne migracije, borbu protiv terorizma, kao i upravljanje kriznim i vanrednim situacijama.
Upravo zbog toga, nama su potrebni partneri, saveznici, da bismo se uspešno nosili sa ovim izazovima.
U današnje vreme globalizacija, integracija, prisutne su u svim oblastima i na svim nivoima. Srbija ima slobodne trgovinske sporazume sa mnogim zemljama, sa ciljem da unapredi našu privredu. Takođe, sa mnogim državama sarađujemo na polju obrazovanja, preko programa razmene studenata i profesora.
Upravo takva saradnja nam je neophodna i u odbrani. Naša strategija odbrane oslanja se na stabilnost regiona, na maksimalno korektne odnose sa svim državama u okruženju. Ukoliko bismo zemlje u regionu posmatrali kao neprijateljske, tada bi strategija odbrane svakako morala da bude drugačija. Izdvajanja sredstava iz budžeta za potrebe Vojske morala bi da budu znatno veća.
Srbija koja ide u pravcu modernizacije i smanjenja vojnog budžeta mora da nađe način za integracije, pre svega da koristi sve mogućnosti u okviru programa Partnerstvo za mir, u kome još uvek nije zauzela sve raspoložive pozicije.
U okviru samog programa postoji veliki broj komiteta i potkomiteta, a u radu određenog broja komiteta učestvujete samo ukoliko ste aktivni član programa; ukoliko ne, učešće vam je uskraćeno.
S druge strane, program Partnerstvo za mir se danas bavi energetskom bezbednošću, zaštitom životne sredine, medicinom itd, širokim spektrom, ne samo odbranom.
Iz već pomenutih razloga, velika je šteta što Srbija od kraja 2006. godine do danas nije u potpunosti učestvovala u programu Partnerstvo za mir. Naivno je verovati da možemo da nastavimo sa napretkom ukoliko izostanemo iz ovog programa, u kome samo Ruska Federacija ima 40 predstavnika u sedištu NATO-a u Briselu.
Svaka vrsta izolacionizma na kraju će rezultirati velikim minusom, pre svega u ekonomskom i u socijalnom statusu građana Srbije.
Nadam se da će u toku ove godine biti ostvaren značajan napredak u programu Partnerstvo za mir. Važno je reći da osim poštovanja i ugleda koji je vojska ponovo zadobila među građanima, Vojska Srbije uživa i veliki ugled i van granica naše zemlje. To poverenje iskazano je i kroz želju da učestvujemo u mirovnim misijama.
Podsetiću vas da, recimo, u Čadu naši mirovnjaci brinu o zdravlju celog kontingenta mirovne misije UN. Naša vojska poštovana je ne samo u vojničkom smislu, već i u vojnomedicinskom, što svakako predstavlja značajno priznanje.
Vojska Srbije ima izuzetno kvalitetne odnose sa mnogobrojnim vojskama širom sveta, što onih koje su pri NATO-u, što onih koje su van tog saveza, kao i među zemljama nesvrstanim.
Imamo dobre odnose sa Kinom, Amerikom, Norveškom, Portugalom, Irakom, Alžirom i mnogim drugim državama.
Ovakvi odnosi nisu samo za dobrobit sistema odbrane, već su za dobrobit svih građana Srbije, jer u mnogim zemljama upravo sistem odbrane je glavni pokretač privredne saradnje.
Srbija je danas najveći proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme na Balkanu. Naši proizvodi ispunjavaju sve standarde, a najpoznatiji smo po municiji svih kalibara. Izvozimo na tržišta od Indonezije do SAD.
Ipak, najbolju saradnju imamo sa tradicionalnim kupcima, sa onim zemljama koje su još u vreme SFRJ svoje oficire školovale u našim vojnim akademijama. To su Irak i Alžir.
Očekujemo ponovo uspostavljanje saradnje sa Libijom, Egiptom, Kuvajtom. Pored saradnje po pitanju izvoza oružja, odličnu saradnju imamo i u oblasti vojnog školstva. Oficiri iz pojedinih zemalja ponovo dolaze kod nas na školovanje. Trenutno, tu je grupa oficira alžirske vojske na postdiplomskim studijama, što daje veliki doprinos promociji celokupnog sistema odbrane, pa i odbrambene industrije, jer gotovo sve fabrike ostvaruju prihode i same se izdržavaju.
Kada smo već kod fabrika, važno je reći da je i Namenska industrija dignuta iz pepela, jer upravo te fabrike bile su urušene, a iz takve situacije stigli smo ponovo na lidersku poziciju. Rad fabrika u vreme svetske ekonomske krize svakako pomaže državi da smanji spoljnotrgovinski deficit, ali i da doprinese otvaranju novih radnih mesta, što je još jedan pokazatelj da nam je saradnja sa ostalim državama potrebna, pored bezbednosnih, ekonomskih i socijalnih razloga.
Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, narodni poslanici, dame i gospodo, danas je na dnevnom redu, između ostalog, i Predlog zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Ovim zakonom uređuje se položaj, način finansiranja, poslovi, upravljanje, kontrola rada, nadzor i druga pitanja značajna za rad Fonda za razvoj Republike Srbije. Delatnost Fonda zasniva se na sledećim načelima: podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja, podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede Republike Srbije, podsticanje zapošljavanja.
Fond obavlja poslove koji se odnose na odobravanje kredita, izdavanje garancija, kupovinu hartija od vrednosti i druge poslove u ime i za račun Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Sredstva za obavljanje poslova Fonda obezbeđena su iz prihoda Fonda, budžeta Republike Srbije i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Fond je pravni sledbenik Garancijskog Fonda i preuzima prava, obaveze, predmete, sredstva za rad i arhivu, kao i potreban broj zaposlenih iz Garancijskog fonda.
Fond je stara institucija osnovana još 1967. godine i to udruženim sredstvima privrede. Kasnije se više puta transformisao da bi najznačajniju transformaciju doživeo za vreme vlade dr Zorana Đinđića, 2001. godine, kada je prešao sa finansiranja društvene neefikasne privrede na kreditiranje malih i srednjih preduzeća u privatno vlasništvo. Te godine je postavljeno novo rukovodstvo i Fond je u celini doživeo rast.
Danas je Fond finansijska institucija čija je osnovna funkcija kreditiranje privrede u privatnom vlasništvu, koja sama sebe izdržava i iz godine u godinu povećava plasmane. Tome u prilog idu i činjenice da je u 2008. godini privreda Srbije iz kapitala Fonda dobila 12 milijardi dinara, od kojih je oko 30% plasirano privredi Vojvodine sa kamatnim stopama od 3% godišnje, sa rokom vraćanja od šest godina. Fond, iako je državno vlasništvo, preko kreditnih linija stranih banaka plasirao je privredi Srbije dodatnih 65 miliona evra i to po veoma povoljnim kreditima, sa kamatnom stopom od 4% godišnje, sa rokom vraćanja od 7 i 8 godina.
Takođe, Fond obavlja i komisione poslove za Republiku Srbiju i to "Start ap'' krediti, krediti za nerazvijene opštine na području naše Republike pod sličnim uslovima, sa rokom vraćanja do šest godina i kamatnom stopom od svega 1% godišnje.
U periodu od 2001. godine do danas Fond je povećao svoju aktivu za četiri puta i pokazao da državna institucija sa kamatama ispod tržišnih, može da bude rentabilan, o čemu govore sledeći podaci – po završnom računu za 2008. godinu Fond je ostvario dobit od milijardu dinara.
Troškovi Fonda su prosečno 0,2% od plasmana i nju čine: zarade 50 zaposlenih i troškovi poslovanja, sve ukupno za prošlu godinu 35,7 miliona dinara. Zaposleni u Fondu nemaju reprezentaciju, bonuse, biznis-kartice i slično. Svi ovi troškovi se finansiraju iz dela naplaćenih kamata kratkoročnim kreditima. Sve ostale kamate i anuiteti se obračunavaju i ponovo plasiraju u privredi. To znači da Fond veoma efikasno posluje, uz izuzetno niske troškove.
Efikasnost poslovanja može da bude ugrožena zbog 24. i 25. člana ovog zakona, jer će Fond biti opterećen sa novih 34 zaposlenih i dugom Garancijskom fondu od 1,7 milijardi dinara. Dodatna opterećenja su i krediti sa subvencionisanim kamatama kroz program mera Vlade Republike Srbije za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, a to će umanjiti budžet Fonda za pet milijardi dinara.
Procenat naplate kredita koji su obezbeđeni hipotekama izrazito je visok. Sa stanjem 31.12.2008. godine naplata je čak 90% bez opomena. Naplata kredita za početnike je neverovatnih 70%, što je skoro dva puta veći procenat za takvu vrstu kredita u odnosu na zemlje u okruženju. Kreditima iz kapitala Fonda otvoreno je u prošloj godini oko 8.000 radnih mesta i to: u nerazvijenim opštinama 1.100 i posredstvom kredita za početnike samo u prošloj godini zaposleno 6.700 ljudi.
I u AP Vojvodini postoji Fond za razvoj, koji veoma uspešno i efikasno posluje. Od početka svog poslovanja 2002. godine do danas realizovao je 4.100 kredita, ukupne vrednosti od 15 milijardi dinara. Ti krediti su predviđeni za finansiranje dugoročnog programa u oblasti privrede i poljoprivrede, kao i za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava.
Realizacijom finansiranih dugoročnih projekata omogućeno je povećanje zaposlenih otvaranjem preko 20.000 novih radnih mesta.
Na osnovu gore navedenih podataka jasno se vidi koliko je ova institucija potrebna našoj privredi, naročito u vreme ekonomske krize, jer zahvaljujući ovim kreditima možemo smanjiti nezaposlenost, povećati izvoz i poboljšati životne standarde.
Demokratska stranka će podržati ovaj zakon i apelujem da sve ostale poslaničke grupe shvate značaj i učine isto, jer je danas najveći patriotizam otvaranje novih radnih mesta i očuvanje postojećih. Hvala. (Aplauz)