Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, u mom govoru osvrnuću se na sporazume o saradnji u oblati odbrane između Srbije i sledećih zemalja: Španije, Velike Britanije - Severne Irske, Nemačke, Portugalije, Slovenije, Makedonije i Norveške.
Saradnja će se razvijati posebno u sledećim oblastima: politika odbrane i bezbednosti, kontrola naoružanja i razoružanja, planiranje i formiranje budžeta odbrane, zakonodavstvo u oblasti odbrane, civilna odbrana i upravljanje krizama, vojna medicina, operacija za podršku miru, vojno-naučna saradnja, vojno obrazovanje i obuka, vojno-ekonomska saradnja, zaštita životne sredine u okviru vojnih potreba.
Svesni smo da u savremenom bezbednosnom okruženju Srbija ne može samostalno da odgovori na sve bezbednosne izazove i pretnje, posebno ne na one globalnog i transnacionalnog karaktera.
Danas bezbednost nema samo vojni karakter, ona predstavlja mnogo više od toga. Podrazumeva borbu protiv organizovanog kriminala, ilegalne migracije, borbu protiv terorizma, kao i upravljanje kriznim i vanrednim situacijama.
Upravo zbog toga, nama su potrebni partneri, saveznici, da bismo se uspešno nosili sa ovim izazovima.
U današnje vreme globalizacija, integracija, prisutne su u svim oblastima i na svim nivoima. Srbija ima slobodne trgovinske sporazume sa mnogim zemljama, sa ciljem da unapredi našu privredu. Takođe, sa mnogim državama sarađujemo na polju obrazovanja, preko programa razmene studenata i profesora.
Upravo takva saradnja nam je neophodna i u odbrani. Naša strategija odbrane oslanja se na stabilnost regiona, na maksimalno korektne odnose sa svim državama u okruženju. Ukoliko bismo zemlje u regionu posmatrali kao neprijateljske, tada bi strategija odbrane svakako morala da bude drugačija. Izdvajanja sredstava iz budžeta za potrebe Vojske morala bi da budu znatno veća.
Srbija koja ide u pravcu modernizacije i smanjenja vojnog budžeta mora da nađe način za integracije, pre svega da koristi sve mogućnosti u okviru programa Partnerstvo za mir, u kome još uvek nije zauzela sve raspoložive pozicije.
U okviru samog programa postoji veliki broj komiteta i potkomiteta, a u radu određenog broja komiteta učestvujete samo ukoliko ste aktivni član programa; ukoliko ne, učešće vam je uskraćeno.
S druge strane, program Partnerstvo za mir se danas bavi energetskom bezbednošću, zaštitom životne sredine, medicinom itd, širokim spektrom, ne samo odbranom.
Iz već pomenutih razloga, velika je šteta što Srbija od kraja 2006. godine do danas nije u potpunosti učestvovala u programu Partnerstvo za mir. Naivno je verovati da možemo da nastavimo sa napretkom ukoliko izostanemo iz ovog programa, u kome samo Ruska Federacija ima 40 predstavnika u sedištu NATO-a u Briselu.
Svaka vrsta izolacionizma na kraju će rezultirati velikim minusom, pre svega u ekonomskom i u socijalnom statusu građana Srbije.
Nadam se da će u toku ove godine biti ostvaren značajan napredak u programu Partnerstvo za mir. Važno je reći da osim poštovanja i ugleda koji je vojska ponovo zadobila među građanima, Vojska Srbije uživa i veliki ugled i van granica naše zemlje. To poverenje iskazano je i kroz želju da učestvujemo u mirovnim misijama.
Podsetiću vas da, recimo, u Čadu naši mirovnjaci brinu o zdravlju celog kontingenta mirovne misije UN. Naša vojska poštovana je ne samo u vojničkom smislu, već i u vojnomedicinskom, što svakako predstavlja značajno priznanje.
Vojska Srbije ima izuzetno kvalitetne odnose sa mnogobrojnim vojskama širom sveta, što onih koje su pri NATO-u, što onih koje su van tog saveza, kao i među zemljama nesvrstanim.
Imamo dobre odnose sa Kinom, Amerikom, Norveškom, Portugalom, Irakom, Alžirom i mnogim drugim državama.
Ovakvi odnosi nisu samo za dobrobit sistema odbrane, već su za dobrobit svih građana Srbije, jer u mnogim zemljama upravo sistem odbrane je glavni pokretač privredne saradnje.
Srbija je danas najveći proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme na Balkanu. Naši proizvodi ispunjavaju sve standarde, a najpoznatiji smo po municiji svih kalibara. Izvozimo na tržišta od Indonezije do SAD.
Ipak, najbolju saradnju imamo sa tradicionalnim kupcima, sa onim zemljama koje su još u vreme SFRJ svoje oficire školovale u našim vojnim akademijama. To su Irak i Alžir.
Očekujemo ponovo uspostavljanje saradnje sa Libijom, Egiptom, Kuvajtom. Pored saradnje po pitanju izvoza oružja, odličnu saradnju imamo i u oblasti vojnog školstva. Oficiri iz pojedinih zemalja ponovo dolaze kod nas na školovanje. Trenutno, tu je grupa oficira alžirske vojske na postdiplomskim studijama, što daje veliki doprinos promociji celokupnog sistema odbrane, pa i odbrambene industrije, jer gotovo sve fabrike ostvaruju prihode i same se izdržavaju.
Kada smo već kod fabrika, važno je reći da je i Namenska industrija dignuta iz pepela, jer upravo te fabrike bile su urušene, a iz takve situacije stigli smo ponovo na lidersku poziciju. Rad fabrika u vreme svetske ekonomske krize svakako pomaže državi da smanji spoljnotrgovinski deficit, ali i da doprinese otvaranju novih radnih mesta, što je još jedan pokazatelj da nam je saradnja sa ostalim državama potrebna, pored bezbednosnih, ekonomskih i socijalnih razloga.