Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. Predloga zakona o izboru narodnih poslanika podneo sam amandman, čije se rešenje odnosi na minimalan broj potrebnih potpisa za prijavljivanje izborne liste. Citiraću svoj amandman – izborna lista koju podnosi politička stranka nacionalne manjine utvrđena je kad je svojim potpisima podrži najmanje 1000 birača.
Ovim amandmanom menja se član 9. Predloga zakona tako što se u članu 43. zakona posle stava 1. dodaje novi stav kojim se utvrđuje potreban broj potpisa birača za podršku, odnosno potvrđivanje izborne liste koju podnosi stranka nacionalne manjine, čime se vrši ujednačavanje sa brojem koji je potreban za osnivanje političke stranke nacionalne manjine.
Prema Zakonu o političkim strankama predviđeno je da politička stranka nacionalne manjine, da bi se registrovala, potrebno je da je podrži hiljadu potpisa, a za stranku koja ne predstavlja nacionalnu manjinu predviđeno je 10 hiljada potpisa. Ovim zakonom o političkim strankama predviđena je pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina, da bi oni mogli pod određenim olakšavajućim uslovima da učestvuju u političkom životu ove države.
Svojim amandmanom želim da uspostavim određenu vrstu analogije sa izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, na taj način što, kao što je predviđeno Zakonom o političkim strankama, da se olakša učešće pripadnika manjina u političkom životu, tako da se i olakša učešće pripadnika manjina na izborima. Prihvatanjem ovog amandmana mi ćemo olakšati i time motivisati učešće pripadnika manjina u političkom životu, na taj način što ćemo im omogućiti da sa hiljadu potpisa birača učestvuju u političkom životu.
Svoj amandman ću da potkrepim jednim primerom. Ako je, npr, za izbornu listu koja predstavlja nacionalnu manjinu potreban prirodni prag, odnosno u praksi 14-15 hiljada potpisa, u zavisnosti od izlaznosti, a prema važećem zakonu je potrebno 10 hiljada potpisa da bi se određena izborna lista prijavila za učešće na izborima. Znači, odnos broja potrebnih glasova za osvajanje mandata je 1,5 puta veći, dakle, 15 hiljada glasova za osvajanje jednog mandata, a 10 hiljada potpisa za učešće na izborima.
Kada uporedimo političku stranku koja je na ivici cenzusa, odnosno koja je prošla cenzus, koja je osvojila 5% glasova od izašlih plus jedan, u našim uslovima to obično iznosi oko 180 hiljada glasova, a kada se ovaj odnos potrebnog broja glasova političke stranke koja je ušla u parlament, dakle, osvojila cenzus, uporedi sa potrebnim brojem potpisa za učešće na izborima, odnosno da im izborna lista bude utvrđena, dobijemo količnik 18. Znači, potrebno je da osvoji 18 puta više glasova nego što je potrebno potpisa.
Složićete se sa time da ako određena politička stranka ima uporište u svom biračkom telu, mnogo je lakše dobiti 15 hiljada glasova birača nego što je potrebno overiti 10 hiljada potpisa. Iz tog predloga bih se pozvao i na Ustav Republike Srbije, koji kaže u oblasti koja reguliše ljudska i manjinska prava, da se pripadnicima nacionalnih manjina ima obezbediti proporcionalno učešće, odnosno odgovarajuća zastupljenost u predstavničkim telima.
Prihvatanjem ovog amandmana mislim da ćemo obezbediti da se ispoštuje odredba Ustava a, s druge strane, mislim da ovo nije na štetu nijedne političke stranke, niti na štetu bilo koje političke stranke koja zastupa interese nacionalnih manjina.
Još jednu stvar da vam kažem, Republika Srbija je donela dosta zakona iz sektora ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je ona u ovoj oblasti jedna od država koja je među prvima u regionu i to je dobro. S druge strane, implementacija ovih zakona koji tretiraju oblast ljudskih i manjinskih prava je vrlo loša i tu imamo veliku nesrazmeru.
To hoću da kažem i ovim amandmanom. Zakonom o političkim strankama omogućavamo pripadnicima nacionalnih manjina da na jedan laganiji način učestvuju u političkom životu a, s druge strane, kad pripadnici nacionalnih manjina učestvuju na izborima, što je finale jedne političke aktivnosti, mi im otežavamo učešće time što im tražimo 10 hiljada potpisa.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. predloženog zakona. On se odnosi na to da se mandati dodeljuju na osnovu odluke RIK prema redosledu na izbornoj listi, počev od prvog.
Amandmanom koji sam predložio predviđa se pravo podnosioca izborne liste da može samostalno da odredi do 15% od broja dobijenih mandata sa izborne liste i koji će biti dodeljeni prema pravilu zaokruživanja na ceo broj, jer ukoliko se desi da broj dodeljenih mandata od naknadnih 15% nije ceo broj, on se dodeljuje prema pravilu zaokruživanja na ceo broj.
Drugi stav mog predloženog amandmana odnosi se na to da podnosilac izborne liste ima u roku od pet dana od dana objavljivanja konačnih rezultata da dostavi imena poslaničkih kandidata od ovih 15%.
Smatram da ova proporcija od ovih 15% osvojenih mandata nije mnogo velika i da neće bitno poremetiti redosled dobijenih mandata sa izborne liste, imajući u vidu proporcionalni izborni sistem, odnosno da je Republika Srbija jedna izborna jedinica. Usvajanjem ovog amandmana ostvariće se niz pogodnosti kada su u pitanju svi akteri izbornog procesa, a i u interesu je i pripadnika nacionalnih manjina, interesnih grupa i drugih koalicionih partnera.
Uzmimo npr. da jedna relevantna politička stranka, koja na svojoj izbornoj listi ima pripadnike nacionalnih manjina i prema svojoj nekoj proceni podnosilac izborne liste utvrdi redosled i ta njegova procena ne bude u korelaciji sa izbornim rezultatima, u takvom slučaju podnosilac izborne liste može da izvrši kompenzaciju redosleda u dobijenim mandatima tako što će npr. poštovati ili imati u vidu izborne rezultate u pojedinim opštinama ili okruzima.
S druge strane, prihvatanjem ovog amandmana mogu se na jednostavniji i efikasniji način rešavati svi ugovorni odnosi između koalicionih partnera koji mogu zajedno da čine jednu izbornu listu.
Takođe je važno da se prihvatanjem ovog amandmana može obezbediti jedna od osnovnih karakteristika parlamenta, a to je adekvatna predstavljenost parlamenta, jer može da se dogodi da ni u jednoj izbornoj listi nije dobio poslanički mandat npr. iz nekoliko opština koje su u susedstvu, zato što nijedan podnosilac izborne liste nije imao dobru procenu i nije kandidat iz te opštine, nije se našao na redosledu kojim se njemu obezbeđuje mandat.
S druge strane, mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana bilo obezbeđeno da se motivišu birači da izađu u što većem broju na izbore i time bi novi parlament imao veći legitimitet i bolje bi odražavao izbornu volju građana Republike Srbije, kako u ukupnom procentu, srazmerno broju osvojenih glasova, tako imajući u vidu i izborne rezultate.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici Sandžačke demokratske partije, u okviru Poslaničke grupe ZES, podržavaju donošenje posebnog zakona o vođenju jedinstvenog biračkog spiska, prvo, zato što vođenje evidencije birača ne može biti kao do sada, deo zakona ili odredaba u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Evidencija birača mora biti odvojeni postupak regulisan posebnim zakonom, jer se evidencija birača koristi u postupku izbora kako za narodne poslanike, tako i za predsednika republike, kao i na lokalnim izborima.
Pored tog dosadašnjeg formalnog nedostatka, krajnje je vreme da se uspostavi ažurna i potpuna evidencija birača. Dosadašnji birački spiskovi, iako su se vremenom poboljšavali, imali su dosta nedostataka. Pomenuću samo neke, za koje dobro znaju i svi građani koji su na bilo koji način učestvovali u izbornom procesu, bilo da su glasanjem ostvarivali svoje građansko pravo, ili da su učestvovali u samom radu izbornih organa, kao članovi biračkih odbora, odnosno opštinskih i republičkih izbornih komisija.
Ako, na primer, saberemo broj građana s opštim biračkim pravom, tj. punoletnih građana, i broj maloletnih građana iz evidencije, i taj broj uporedimo s brojem stanovnika prema poslednjem popisu, taj broj bi trebalo da bude približno jednak, uz pretpostavku da je priraštaj stanovnika u posmatranom periodu bio jednak nuli. Međutim, to u praksi nije bio slučaj, upravo u opštinama gde je stopa mortaliteta i nataliteta bila približno jednaka, što na neki način govori o tome da su birački spiskovi do sada bili nepotpuni i da su imali nedostatke.
Podaci u biračkim spiskovima imali su nedostatke i u slučajevima promene prebivališta i promene prezimena kod žena. U biračkim spiskovima bilo je upisanih lica bez matičnog broja, što je stvaralo mogućnost da jedno lice bude dva puta upisano u birački spisak, jer program nije prepoznavao lice bez matičnog broja. Dakle, nema nikakve dileme da birački spiskovi nisu bili ažurni, a zbog toga što je birački spisak vođen separatno, po opštinama, ažuriranje izmena vršio je samo opštinski organ uprave, kao poverene poslove. U daljem postupku se nije mogao ustanoviti opšti jedinstveni birački spisak.
Ako se zna da je zakon dopuštao da se birački spisak vodi i u obliku kartoteka, jasno je da kompjuterski sistem nije mogao biti uspostavljen do kraja.
Zato je dobro što se ovim zakonom birački spisak proglašava javnom ispravom kao elektronska baza podataka i ažurira po jedinstvenoj metodologiji Ministarstva, koji će biti centralni državni organ za vođenje jedinstvenog biračkog spiska i odgovoran za tačnost i ažurnost podataka u njemu.
Pored dobrog programa za ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska, ne sme se zanemariti značaj uputstva ministra za državnu upravu, koji treba da propiše bliže način razmene podataka između organa koji vode službenu evidenciju o građanima, organa koji su nadležni za donošenje rešenja na kome se zasnivaju promene u biračkom spisku, između MUP-a i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i između Ministarstva za državnu upravu i opštinskih, odnosno gradskih uprava. Iz procedure ovog uputstva mora tačno da se utvrdi i da se vidi ko je načinio propust u slučaju da u spisak nije uneta potrebna promena.
Dosadašnje funkcionisanje i povezanost službi MUP-a i opštinskih uprava nisu bili dobri. Zato se mora uspostaviti baš takav elektronski sistem kakav je Predlogom ovog zakona propisan, ali tako da se uputstvom ministra uspostavi potpuna korelacija podataka, bez rupa i uz potpuno utvrđenu i propisanu odgovornost za onoga ko je dužan da dostavlja i unosi podatke.
Dobro rešenje u Predlogu zakona je što se biračima omogućava da glasaju i prema mestu boravišta ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Glasanje u inostranstvu je, takođe, Predlogom zakona bolje rešeno nego do sada. Dosadašnja praksa vođenja posebnih evidencija birača u inostranstvu kao pratećih evidencija bila je komplikovana.
Predlog zakona predviđa da će se podaci o biraču koji se odnose na njegovo boravište u inostranstvu voditi kao ostali i u birački spisak će se upisivati činjenica da će glasati prema mestu boravka u inostranstvu, što se posle izbora briše iz biračkog spiska.
Ovaj predlog zakona obećava veliki kvalitativan pomak kada je reč o izgledu, tačnosti i ažurnosti biračkog spiska. Takođe je značajno da u zakonskom roku ministar donese precizno uputstvo kojim će dosadašnje subjektivne grške biti otklonjene i kojim će biti uspostavljena odgovornost, jer nema nikakve sumnje da su manjkavi birački spiskovi, između ostalog, bili razlog za manji odziv birača na glasanju, kao što opšti jedinstveni birački spisak, potpun i ažuran, omogućava i sigurno daje veću izlaznost birača na narednim izborima.
Na kraju mog izlaganja bih postavio pitanje gospodinu ministru. Verujem da će mi odgovoriti kada bude bila rasprava u pojedinostima. Pitanje se odnosi na član 7. stav 2. ovog zakona.
Na koji će se način ovaj član 7. stav 2. sprovesti u praksi?
Citiraću član 7. stav 2: ''Ime i prezima birača koji je pripadnik nacionalne manjine dvojako se upisuje: prvo ćiriličkim pismom, prema pravopisu srpskog jezika, a potom pismom i prema pravopisu pripadnika nacionalne manjine''.
Dakle, na osnovu koje će javne isprave ili pravnog akta odgovorno lice koje vrši evidenciju i upis birača u birački spisak prepoznati birača pripadnika određene nacionalne manjine, da bi njegovo ime i prezime bilo upisano na jeziku i pismu te nacionalne manjine? Hvala lepo.