Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. Predloga zakona o izboru narodnih poslanika podneo sam amandman, čije se rešenje odnosi na minimalan broj potrebnih potpisa za prijavljivanje izborne liste. Citiraću svoj amandman – izborna lista koju podnosi politička stranka nacionalne manjine utvrđena je kad je svojim potpisima podrži najmanje 1000 birača.
Ovim amandmanom menja se član 9. Predloga zakona tako što se u članu 43. zakona posle stava 1. dodaje novi stav kojim se utvrđuje potreban broj potpisa birača za podršku, odnosno potvrđivanje izborne liste koju podnosi stranka nacionalne manjine, čime se vrši ujednačavanje sa brojem koji je potreban za osnivanje političke stranke nacionalne manjine.
Prema Zakonu o političkim strankama predviđeno je da politička stranka nacionalne manjine, da bi se registrovala, potrebno je da je podrži hiljadu potpisa, a za stranku koja ne predstavlja nacionalnu manjinu predviđeno je 10 hiljada potpisa. Ovim zakonom o političkim strankama predviđena je pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina, da bi oni mogli pod određenim olakšavajućim uslovima da učestvuju u političkom životu ove države.
Svojim amandmanom želim da uspostavim određenu vrstu analogije sa izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, na taj način što, kao što je predviđeno Zakonom o političkim strankama, da se olakša učešće pripadnika manjina u političkom životu, tako da se i olakša učešće pripadnika manjina na izborima. Prihvatanjem ovog amandmana mi ćemo olakšati i time motivisati učešće pripadnika manjina u političkom životu, na taj način što ćemo im omogućiti da sa hiljadu potpisa birača učestvuju u političkom životu.
Svoj amandman ću da potkrepim jednim primerom. Ako je, npr, za izbornu listu koja predstavlja nacionalnu manjinu potreban prirodni prag, odnosno u praksi 14-15 hiljada potpisa, u zavisnosti od izlaznosti, a prema važećem zakonu je potrebno 10 hiljada potpisa da bi se određena izborna lista prijavila za učešće na izborima. Znači, odnos broja potrebnih glasova za osvajanje mandata je 1,5 puta veći, dakle, 15 hiljada glasova za osvajanje jednog mandata, a 10 hiljada potpisa za učešće na izborima.
Kada uporedimo političku stranku koja je na ivici cenzusa, odnosno koja je prošla cenzus, koja je osvojila 5% glasova od izašlih plus jedan, u našim uslovima to obično iznosi oko 180 hiljada glasova, a kada se ovaj odnos potrebnog broja glasova političke stranke koja je ušla u parlament, dakle, osvojila cenzus, uporedi sa potrebnim brojem potpisa za učešće na izborima, odnosno da im izborna lista bude utvrđena, dobijemo količnik 18. Znači, potrebno je da osvoji 18 puta više glasova nego što je potrebno potpisa.
Složićete se sa time da ako određena politička stranka ima uporište u svom biračkom telu, mnogo je lakše dobiti 15 hiljada glasova birača nego što je potrebno overiti 10 hiljada potpisa. Iz tog predloga bih se pozvao i na Ustav Republike Srbije, koji kaže u oblasti koja reguliše ljudska i manjinska prava, da se pripadnicima nacionalnih manjina ima obezbediti proporcionalno učešće, odnosno odgovarajuća zastupljenost u predstavničkim telima.
Prihvatanjem ovog amandmana mislim da ćemo obezbediti da se ispoštuje odredba Ustava a, s druge strane, mislim da ovo nije na štetu nijedne političke stranke, niti na štetu bilo koje političke stranke koja zastupa interese nacionalnih manjina.
Još jednu stvar da vam kažem, Republika Srbija je donela dosta zakona iz sektora ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je ona u ovoj oblasti jedna od država koja je među prvima u regionu i to je dobro. S druge strane, implementacija ovih zakona koji tretiraju oblast ljudskih i manjinskih prava je vrlo loša i tu imamo veliku nesrazmeru.
To hoću da kažem i ovim amandmanom. Zakonom o političkim strankama omogućavamo pripadnicima nacionalnih manjina da na jedan laganiji način učestvuju u političkom životu a, s druge strane, kad pripadnici nacionalnih manjina učestvuju na izborima, što je finale jedne političke aktivnosti, mi im otežavamo učešće time što im tražimo 10 hiljada potpisa.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. predloženog zakona. On se odnosi na to da se mandati dodeljuju na osnovu odluke RIK prema redosledu na izbornoj listi, počev od prvog.
Amandmanom koji sam predložio predviđa se pravo podnosioca izborne liste da može samostalno da odredi do 15% od broja dobijenih mandata sa izborne liste i koji će biti dodeljeni prema pravilu zaokruživanja na ceo broj, jer ukoliko se desi da broj dodeljenih mandata od naknadnih 15% nije ceo broj, on se dodeljuje prema pravilu zaokruživanja na ceo broj.
Drugi stav mog predloženog amandmana odnosi se na to da podnosilac izborne liste ima u roku od pet dana od dana objavljivanja konačnih rezultata da dostavi imena poslaničkih kandidata od ovih 15%.
Smatram da ova proporcija od ovih 15% osvojenih mandata nije mnogo velika i da neće bitno poremetiti redosled dobijenih mandata sa izborne liste, imajući u vidu proporcionalni izborni sistem, odnosno da je Republika Srbija jedna izborna jedinica. Usvajanjem ovog amandmana ostvariće se niz pogodnosti kada su u pitanju svi akteri izbornog procesa, a i u interesu je i pripadnika nacionalnih manjina, interesnih grupa i drugih koalicionih partnera.
Uzmimo npr. da jedna relevantna politička stranka, koja na svojoj izbornoj listi ima pripadnike nacionalnih manjina i prema svojoj nekoj proceni podnosilac izborne liste utvrdi redosled i ta njegova procena ne bude u korelaciji sa izbornim rezultatima, u takvom slučaju podnosilac izborne liste može da izvrši kompenzaciju redosleda u dobijenim mandatima tako što će npr. poštovati ili imati u vidu izborne rezultate u pojedinim opštinama ili okruzima.
S druge strane, prihvatanjem ovog amandmana mogu se na jednostavniji i efikasniji način rešavati svi ugovorni odnosi između koalicionih partnera koji mogu zajedno da čine jednu izbornu listu.
Takođe je važno da se prihvatanjem ovog amandmana može obezbediti jedna od osnovnih karakteristika parlamenta, a to je adekvatna predstavljenost parlamenta, jer može da se dogodi da ni u jednoj izbornoj listi nije dobio poslanički mandat npr. iz nekoliko opština koje su u susedstvu, zato što nijedan podnosilac izborne liste nije imao dobru procenu i nije kandidat iz te opštine, nije se našao na redosledu kojim se njemu obezbeđuje mandat.
S druge strane, mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana bilo obezbeđeno da se motivišu birači da izađu u što većem broju na izbore i time bi novi parlament imao veći legitimitet i bolje bi odražavao izbornu volju građana Republike Srbije, kako u ukupnom procentu, srazmerno broju osvojenih glasova, tako imajući u vidu i izborne rezultate.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici Sandžačke demokratske partije, u okviru Poslaničke grupe ZES, podržavaju donošenje posebnog zakona o vođenju jedinstvenog biračkog spiska, prvo, zato što vođenje evidencije birača ne može biti kao do sada, deo zakona ili odredaba u Zakonu o izboru narodnih poslanika. Evidencija birača mora biti odvojeni postupak regulisan posebnim zakonom, jer se evidencija birača koristi u postupku izbora kako za narodne poslanike, tako i za predsednika republike, kao i na lokalnim izborima.
Pored tog dosadašnjeg formalnog nedostatka, krajnje je vreme da se uspostavi ažurna i potpuna evidencija birača. Dosadašnji birački spiskovi, iako su se vremenom poboljšavali, imali su dosta nedostataka. Pomenuću samo neke, za koje dobro znaju i svi građani koji su na bilo koji način učestvovali u izbornom procesu, bilo da su glasanjem ostvarivali svoje građansko pravo, ili da su učestvovali u samom radu izbornih organa, kao članovi biračkih odbora, odnosno opštinskih i republičkih izbornih komisija.
Ako, na primer, saberemo broj građana s opštim biračkim pravom, tj. punoletnih građana, i broj maloletnih građana iz evidencije, i taj broj uporedimo s brojem stanovnika prema poslednjem popisu, taj broj bi trebalo da bude približno jednak, uz pretpostavku da je priraštaj stanovnika u posmatranom periodu bio jednak nuli. Međutim, to u praksi nije bio slučaj, upravo u opštinama gde je stopa mortaliteta i nataliteta bila približno jednaka, što na neki način govori o tome da su birački spiskovi do sada bili nepotpuni i da su imali nedostatke.
Podaci u biračkim spiskovima imali su nedostatke i u slučajevima promene prebivališta i promene prezimena kod žena. U biračkim spiskovima bilo je upisanih lica bez matičnog broja, što je stvaralo mogućnost da jedno lice bude dva puta upisano u birački spisak, jer program nije prepoznavao lice bez matičnog broja. Dakle, nema nikakve dileme da birački spiskovi nisu bili ažurni, a zbog toga što je birački spisak vođen separatno, po opštinama, ažuriranje izmena vršio je samo opštinski organ uprave, kao poverene poslove. U daljem postupku se nije mogao ustanoviti opšti jedinstveni birački spisak.
Ako se zna da je zakon dopuštao da se birački spisak vodi i u obliku kartoteka, jasno je da kompjuterski sistem nije mogao biti uspostavljen do kraja.
Zato je dobro što se ovim zakonom birački spisak proglašava javnom ispravom kao elektronska baza podataka i ažurira po jedinstvenoj metodologiji Ministarstva, koji će biti centralni državni organ za vođenje jedinstvenog biračkog spiska i odgovoran za tačnost i ažurnost podataka u njemu.
Pored dobrog programa za ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska, ne sme se zanemariti značaj uputstva ministra za državnu upravu, koji treba da propiše bliže način razmene podataka između organa koji vode službenu evidenciju o građanima, organa koji su nadležni za donošenje rešenja na kome se zasnivaju promene u biračkom spisku, između MUP-a i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i između Ministarstva za državnu upravu i opštinskih, odnosno gradskih uprava. Iz procedure ovog uputstva mora tačno da se utvrdi i da se vidi ko je načinio propust u slučaju da u spisak nije uneta potrebna promena.
Dosadašnje funkcionisanje i povezanost službi MUP-a i opštinskih uprava nisu bili dobri. Zato se mora uspostaviti baš takav elektronski sistem kakav je Predlogom ovog zakona propisan, ali tako da se uputstvom ministra uspostavi potpuna korelacija podataka, bez rupa i uz potpuno utvrđenu i propisanu odgovornost za onoga ko je dužan da dostavlja i unosi podatke.
Dobro rešenje u Predlogu zakona je što se biračima omogućava da glasaju i prema mestu boravišta ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Glasanje u inostranstvu je, takođe, Predlogom zakona bolje rešeno nego do sada. Dosadašnja praksa vođenja posebnih evidencija birača u inostranstvu kao pratećih evidencija bila je komplikovana.
Predlog zakona predviđa da će se podaci o biraču koji se odnose na njegovo boravište u inostranstvu voditi kao ostali i u birački spisak će se upisivati činjenica da će glasati prema mestu boravka u inostranstvu, što se posle izbora briše iz biračkog spiska.
Ovaj predlog zakona obećava veliki kvalitativan pomak kada je reč o izgledu, tačnosti i ažurnosti biračkog spiska. Takođe je značajno da u zakonskom roku ministar donese precizno uputstvo kojim će dosadašnje subjektivne grške biti otklonjene i kojim će biti uspostavljena odgovornost, jer nema nikakve sumnje da su manjkavi birački spiskovi, između ostalog, bili razlog za manji odziv birača na glasanju, kao što opšti jedinstveni birački spisak, potpun i ažuran, omogućava i sigurno daje veću izlaznost birača na narednim izborima.
Na kraju mog izlaganja bih postavio pitanje gospodinu ministru. Verujem da će mi odgovoriti kada bude bila rasprava u pojedinostima. Pitanje se odnosi na član 7. stav 2. ovog zakona.
Na koji će se način ovaj član 7. stav 2. sprovesti u praksi?
Citiraću član 7. stav 2: ''Ime i prezima birača koji je pripadnik nacionalne manjine dvojako se upisuje: prvo ćiriličkim pismom, prema pravopisu srpskog jezika, a potom pismom i prema pravopisu pripadnika nacionalne manjine''.
Dakle, na osnovu koje će javne isprave ili pravnog akta odgovorno lice koje vrši evidenciju i upis birača u birački spisak prepoznati birača pripadnika određene nacionalne manjine, da bi njegovo ime i prezime bilo upisano na jeziku i pismu te nacionalne manjine? Hvala lepo.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnio sam amandman na član 9. Predloga zakona. Naime, ovaj član 9. definiše opšte nadležnosti nacionalnih saveta. Moj amandman se odnosi tako što se u članu 9. posle tačke 1) dodaje nova tačka 2) koja glasi – nacionalni savet donosi godišnji program rada i akcione planove za njegovo izvršenje, a dosadašnje tačke od 2) do 15) postaju tačke od 3) do 16).
Naime, osnova svakog efikasnog rada je planiranje, a za pravilno utvrđivanje finansijskog plana neophodno je da se prethodno utvrdi godišnji program rada, kao i akcioni planovi za izvršenje, kojima bi se u okviru svake od navedenih zakonskih nadležnosti nacionalnog saveta jasno odredili poslovi, ciljevi, izvršioci poslova i rokovi.
U obrazloženju predlagača dobio sam da se amandman ne prihvata i nadalje se kaže da se pretpostavlja da će nacionalni saveti, u interesu realizacije svojih nadležnosti i transparentnosti rada, koje svako biračko tijelo očekuje, doneti godišnji program rada i akcione planove prema svom navođenju u okviru svojih ovlašćenja.
Mislim da je predlagač trebalo da prihvati ovaj amandman, kako zbog efikasnog rada tako i zbog racionalnog korišćenja sredstava koja nacionalni saveti dobijaju iz budžeta.
Sem toga, ovim amandmanom se u najmanju ruku postižu dva cilja. Prvi je da će nacionalni saveti ozbiljnije raditi i time biti odgovorniji prema onima koji su ih birali, s jedne strane, a s druge strane da će nacionalni saveti biti odgovorni prema svom finansijeru, dakle prema budžetu Republike Srbije.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, član 28. govori o tome na koji način mogu biti održani izbori za nacionalne savete i govori dalje pod kojim uslovima će biti održani neposredni izbori za nacionalne savete.
Ovaj stav govori da će neposredni izbori za nacionalne savete biti održani onda kada se u vreme raspisivanja izbora u posebni birački spisak upiše 50% pripadnika nacionalnih manjina po rezultatima poslednjeg popisa i to sve umanjeno za 20%. To praktično znači da u posebni birački spisak treba biti upisano 40% pripadnika nacionalnih manjina prema popisu plus jedan.
Nadalje, prema odredbama ovog zakona formiranje posebnih biračkih spiskova i uopšte izbor za nacionalne savete zadovoljen je jedan od osnovnih principa, a to je princip dobrovoljnosti. Dakle, pripadnici manjina nemaju obavezu da se upisuju u posebne biračke spiskove i da se nacionalno izjašnjavaju, već se to smatra kao njihovo pravo, što će činiti u obrascima koje propisuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i pred organom državne uprave će se upisivati u poseban birački spisak.
Ovde nema nikakve obaveze u vezi upisivanja pripadnika nacionalnih manjina u posebne biračke spiskove.
Smatram da ovaj broj od 50% minus 20% je zaista veliki broj i on će praktično biti neizvodljiv. Taj broj od 50% umanjen za 20% teško će se dostići, s obzirom na činjenicu da višepartijski sistem u Srbiji funkcioniše 19 godina i ni dan-danas nemamo validne i ažurne opšte biračke spiskove, a posebne biračke spiskove smatram da će biti još teže formirati.
Zato sam podnio amandman, jer smatram da su neposredni izbori demokratijski i da će nacionalni saveti izabrani na neposrednim izborima imati veći legitimitet. Umesto 50% predlažem da stoji 20% prema rezultatima poslednjeg popisa.
U tom slučaju dovodim na neki način u ravnotežu neposredne i posredne izbore, odnosno izbore putem elektorske skupštine. Tako na primer kod pripadnika nacionalnih manjina čiji je broj prema poslednjem popisu iznad 100.000 potrebno je 100 elektora, što znači da svaki elektor treba da sakupi 100 potpisa, da 10.000 birača na posredan način učestvuje u izbornom procesu.
Amandmanom koji predlažem u izbornom procesu, u najgorem slučaju, ako je pripadnika nacionalnih manjina 100.000, u izbornom procesu biće uključeno 20.000 birača s pravom glasa. Ako uzmemo u obzir način na koji se formiraju posebni birački spiskovi, smatram da će od birača koji budu upisani na poseban birački spisak na ovaj način najmanje 90% učestvovati u izbornom procesu, a to znači da će u svakom slučaju taj broj biti veći u odnosu na elektorski način glasanja.

Gospođo predsednice, u članu 60. Centralna izborna komisija, odnosno njen stalni sastav imenuje ministar i na ovaj član sam podnio amandman koji glasi: ''Stalni sastav CIK-a čine tri člana koje imenuje ministar, na predlog koji zajednički utvrđuju nacionalni saveti.
Ako nacionalni saveti, u roku koji odredi ministar, Ministarstvu ne dostave zajednički predlog, članove stalnog sastava CIK-a imenovaće ministar. Članovi stalnog sastava mogu biti samo diplomirani pravnici, iz reda pripadnika nacionalnih manjina.
U obrazloženju sam dobio da se amandman ne prihvata iz razloga što je predloženo rešenje suprotno izbornim zakonima.
Centralna izborna komisija i uopšte izborni organi za sprovođenje izbora nacionalnih saveta formirani su na analogan način kako se formiraju RIK i OIK.
RIK, koliko znam, formira se tako što je imenuje Narodna skupština na predlog poslaničkih grupa, a srazmerno broju narodnih poslanika u poslaničkim grupama. Na isti način se imenuje i OIK od strane lokalne skupštine, na predlog odborničkih grupa, a sastav je takav da je srazmeran broju odbornika lokalne skupštine.
U ovom predlogu zakona nedostaje predlagač. Smatram da je logično rešenje da nacionalni saveti budu ti koji će predlagati stalni sastav CIK, a da će ministar na osnovu tog predloga imenovati njen sastav. Smatram da je to logično i da nema ničeg suprotno bilo kojem izbornom zakonu.

U članu 67. stoji da se biračko mjesto formira ukoliko je na njemu upisano najmanje 100 birača. Podnio sam amandman da se biračko mjesto može formirati i ukoliko na određenom biračkom mjestu ima manje od 100 birača, ako se tu radi o biračkim mjestima u brdsko-planinskim područjima i u biračkim mjestima gde je koncentracija pripadnika nacionalnih manjina mala.
Ovo iz razloga što ćemo imati slučajeva da pet-šest, pa i deset sela neće moći formirati biračko mesto, a udaljenost biračkog mesta od pojedinih sela biće tolika da pripadnici nacionalnih manjina, iz raznih razloga, kako zbog staračkih domaćinstava, tako i zbog slabijih saobraćajnica neće moći da iskoriste svoje pravo i da glasaju za nacionalne savjete.
Isto tako, zbog velike disperzije pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji smatram da treba i ovu činjenicu uzeti u obzir, kako bi pripadnici nacionalnih manjina i u ovim slučajevima, ne samo kada se radi o brdsko-planinskim područjima, nego i u slučaju kada je koncentracija pripadnika nacionalnih manjina mala.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku u ime narodnih poslanika Sandžačke demokratske partije želim da izrazim zadovoljstvo što su Vlada i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u skupštinsku proceduru dostavili Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Uloga nacionalnih saveta je da predstavljaju nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, a takođe i da učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti, kao i da osnivaju ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ove oblasti.
Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajamčena svim građanima, jemče se dodatna prava i to upravo u navedenim oblastima. Ustav takođe kaže - da se u ovim oblastima obrazuju nacionalni saveti u skladu sa zakonom. I Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine predviđeno je osnivanje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Član 21. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ukazuje da se prilikom zapošljavanja u javnim službama, uključujući i policiju, vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti i poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službi. Sada na dnevnom redu imamo Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, o njihovim nadležnostima, organi, izbor i finansiranje nacionalnih saveta.
Kod nadležnosti u oblasti obrazovanja predviđeno je nacionalni savet u skladu sa zakonom može osnivati ustanove vaspitanja i obrazovanja i vršiti prava osnivača.
Takođe, kao oblik učešća nacionalnih saveta u upravljanju ustanovama vaspitanja i obrazovanja predviđeno je da oni daju mišljenja o kandidatima za članove upravnog, odnosno školskog odbora, o kandidatu za direktora škole, za razrešenje direktora i člana upravnog odbora, da daju prethodnu saglasnost za izbor direktora ustanova u kojima se u većini odeljenja rad izvodi na jeziku nacionalne manjine.
Posebno smatram da je značajno što nacionalni savet predlaže Nacionalnom prosvetnom savetu opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja za jezik nacionalne manjine i daje mišljenje Nacionalnom prosvetnom savetu na nastavne programe srpskog jezika kao nematernjeg jezika.
Nacionalni savet daje prethodnu saglasnost Nacionalnom prosvetnom savetu za predlaganje udžbenika koji izražavaju posebnost nacionalnih manjina. Nacionalni saveti mogu da predlažu najmanje jednog kandidata za zajedničku listu kandidata za izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta i da učestvuju u svim pitanjima iz nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta.
Na sličan način uređena je i oblast kulture: to su, pored osnivačkih prava, pravo da učestvuju u upravljanju kulturnom ustanovom, da utvrđuju ustanove kulture od posebnog značaja za očuvanje i razvoj kulture nacionalne manjine i niz drugih sadržajnih suštinskih prava u oblasti kulturne samouprave. Da ne zaboravim, i predlaganje kandidata za zajedničku listu kandidata za izbor Nacionalnog saveta za kulturu.
U oblasti informisanja kao da u javnosti postoji blagi nesporazum. Naime, u članu 18. Predloga zakona utvrđeno je da nacionalni savet može, na način propisan zakonom, da osniva ustanove i privredna društva za obavljanje novinsko-izdavačke i radio-televizijske delatnosti, i vršiti prava i obaveze osnivača.
Pojedine asocijacije medija upozoravaju da Zakon o javnom informisanju iz 2003. godine izričito propisuje da država, državni organi i pravna lica koja se finansiraju iz budžeta ne mogu biti osnivači javnih glasila. Smatraju da je Zakon o javnom informisanju krovni zakon.
Međutim, posle ovog zakona donet je Ustav Srbije, koji u čl. 79. izričito kaže da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja u skladu sa zakonom.
Zakonom o lokalnoj samoupravi iz decembra 2007. godine, u članu 20. tačka 34) kaže se da opština preko svojih organa osniva televizijske i radio stanice radi izveštavanja na jeziku nacionalne manjine koji je u opštini u službenoj upotrebi, kao i radi izveštavanja na jeziku nacionalne manjine koji nije u službenoj upotrebi kada takvo izveštavanje predstavlja dostignuti nivo manjinskih prava.
Dakle, smatram da pravno utemeljenje za nadležnosti u oblasti obaveštavanja postoji, a ako postoji bilo kakva neusaglašenost, država je na odgovarajući način mora otkloniti.
Što se tiče samog izbora nacionalnog saveta, date su dve mogućnosti. To su neposredni izbori i izbori putem elektorske skupštine. U svakom pogledu prednost dajem neposrednim izborima jer su pravedniji, u njima se odslikava volja birača i tajnost glasanja.
Izražavam jedino bojazan u pogledu sastavljanja posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina za održavanje neposrednih izbora, jer je prema članu 28. stav 3. uslov za održavanje neposrednih izbora za nacionalne savete upisivanje više od 50% od ukupnog broja pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva, umanjenog za 20%.
Kod bošnjačke nacionalne manjine, ovaj broj iznosi oko 56.000 birača upisanih u poseban birački spisak, što smatram da je značajno veliki broj.
Zato smo na ovaj član Predloga zakona podneli amandman da se ovaj procenat smanji na 20% ili da se sukcesivno za prve izbore nacionalnog saveta propiše 20%, a da se za svaki naredni izbor nacionalnog saveta primenjuje odredba iz člana 28. Predloga zakona i proporcija od 50% umanjena za 20%.
Kod finansiranja na lokalnom nivou, nije utvrđena visina sredstava na godišnjem nivou koja se izdvaja za nacionalne savete, kao ni proporcija za raspodelu sredstava nacionalnim savetima.
Doduše, ni za druge budžetske korisnike, čast izuzecima, nisu unapred utvrđena budžetska izdvajanja, jer se budžet zasniva na planiranju, baš kao i rad nacionalnih saveta. Ostaje nam da se nadamo, ali da i zajedno radom i odgovornošću doprinesemo da u budžetu Republike Srbije bude više para i da svi građani budu zadovoljni.
Na Predlog zakona stavili smo i neke druge amandmane, npr. da kod izbora nacionalnih saveta, s obzirom na disperzivnost nacionalnih manjina, biračka mesta mogu imati manje od 100 birača i da se biračka mesta utvrđuju na predlog IKP-a za biračko područje. Zato molimo Ministarstvo da obrati pažnju na naše amandmane, jer su konstruktivni. Izborne zakone i izborne procese veoma dobro poznajemo, i u matematičkom i u svakom drugom smislu, a cilj nam je da zakon bude što bolji.
Na kraju, želim ponovo da kažem da je ovaj predlog zakona veoma dobar. Poslanici Sandžačke demokratske partije u okviru poslanike grupe ZES glasaće sa zadovoljstvom za ovaj zakon.