Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući. Morala sam da se javim i da prokomentarišem malo rečenicu gospođe Radete da ova vlast nema nameru da reši problem legalizacije.
Kao neko ko se bavi ovom strukom htela bih da kažem da od perioda od kada se ova oblast reguliše zakonom nikada nije bilo većih povlastica za nelegalnu gradnju, odnosno za bespravnu gradnju. Isto tako hoću da podsetim da se radi o ljudima koji su nesavesni, koji su zidali bespravno i da bi trebalo u suštini sprovesti jednu analizu kako je uopšte došlo do milion bespravnih objekata, u kom periodu se to dogodilo da mi sada moramo da iznalazimo načine da povučemo tu crvenu liniju, o kojoj toliko pričamo, da bismo zaustavili tu bespravnu gradnju, odnosno da bismo legalizovali ono što je bespravno nastalo u nekom prethodnom periodu.
Govorim o ljudima koji su u suštini nesavesni građani jer su gradili bespravno. Pri tom ću uzeti u obzir sve okolnosti koje su se događale u ovoj zemlji i koje su građane na neki način primorale da se tako ponašaju, nekada da, nekada ne, ali oni sada više nego ikada do sada u ovoj zemlji imaju priliku da ipak na povoljan način legalizuju svoje bespravne objekte.
Kao što sam rekla u raspravi u načelu, sada ću podvući – ništa nismo uradili ako ne zaustavimo bespravnu gradnju. Dakle, evidentno postoji napor države da se legalizuju bespravni objekti, ali, isto tako, moramo svi skupa da radimo na tome da se ta bespravna gradnja zaustavi. Ako ne zaustavimo bespravnu gradnju, onda uz sve ovo, to što idemo preko principa struke, preko urbanističkih parametara i sankcionišemo nešto, ništa nismo uradili, ako se to i dalje bude ponavljalo.
Znači, insistiram i dalje na striktnoj primeni zakona, svih propisa, da i lokalne samouprave i sve nadležne institucije sprovode zakon kako treba, a da mi ovde vršimo kontrolu. Tek tada ćemo moći da budemo zadovoljni onim što je učinjeno. Zahvaljujem se.
Drago mi je da je pomenuto mesto iz koga sam ja i na koje sam, u krajnjem slučaju, i slaba, naročito s obzirom na to da sam iz te struke i i te kako vodim računa o svemu. Ne bih mogla direktno da odgovorim na ovo pitanje da li su ovi objekti o kojima vi pričate legalizovani. Dobro mi je poznato da se grade u Vrnjačkoj Banji, dobro mi je poznato da su bili bez odgovarajućih papira, a mogu da obećam da ću se raspitati u svakom slučaju, i zbog sebe i zbog vas i da možemo da popričamo o tome, da li je u međuvremenu izvršena legalizacija i na koji način.
Inače, Vrnjačka Banja zaista ima veliki problem sa bespravnom gradnjom; ima problem, u krajnjem slučaju, i sa pravnom gradnjom, ali, to sam malopre i rekla, radi se o objektima koji su nastali u nekom prethodnom periodu. Upravo to sam potencirala – da treba analizirati u kom periodu su nastali i zbog čega.
Ponavljam, prepoznajem dobro, s obzirom na to da sam iz te struke, da država ima nameru da povuče crvenu liniju i da legalizuje bespravne objekte. Apelujem na sve da primenom zakona omogućimo da se to više kod nas ne dešava i da ova zemlja izgleda uređeno, kao što i treba. Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, posle godinu i po dana od usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji ponovo imamo na dnevnom redu isti zakon, sa njegovim izmenama i dopunama. Razlog za to je svakako haotično nasleđe, odnosno činjenica da danas trpimo brojne posledice prošlih vremena, kada se o urbanističkom i prostornom razvoju Srbije nije razmišljalo smisleno i kada je struka često ostajala po strani. Zato smo danas u situaciji da neprestano iznalazimo načine za prevazilaženje brojnih problema i otuda je i logično da u relativno kratkom vremenskom periodu razmatramo nove varijante zakona i menjamo nešto radi boljeg funkcionisanja.
Urbanistički i prostorni razvoj nekog područja utiče na razvoj brojnih grana privrede. To ću vam jednostavno objasniti na primeru Vrnjačke Banje, mesta iz koga dolazim. Ova nekadašnja kraljica kontinentalnog turizma u poslednjoj deceniji susrela se sa pogrešnim urbanističkim i prostornim razvojem. Došlo je do prekomerne stambene izgradnje, koja je direktno ugrozila turistički razvoj. Ove stanove uglavnom su kupovali ljudi koji ne žive u Vrnjačkoj Banji. Tu dolaze i oni i njihovi rođaci, prijatelji. Tu su neprijavljeni gosti koji ne plaćaju boravišnu taksu, hotelski kapaciteti ostaju neiskorišćeni i sve to, naravno, negativno utiče na budžet opštine i razvoj povezanih privrednih grana.
S druge strane, neprimereno veliki objekti su loše arhitektonski oblikovani, zidani su u centru i po njegovom obodu, čak i u zaštitnim zonama termomineralnih izvora, i na najružniji način ugrozili su ambijentalnu celinu po kojoj je Vrnjačka Banja bila čuvena.
To je slučaj i sa mnogim drugim gradovima i predelima u Srbiji. Nekada su se u Srbiji izdvajali arhitektonski stilovi, raspoznavali su se tipovi seoskih kuća prema podneblju u kojem su zidane, a u gradovima su svoje tragove ostavljali čuveni evropski graditelji. Nažalost, danas se o arhitektonskom oblikovanju vodi jako malo računa, a dozvoljava se da objekti iz graditeljskog nasleđa budu ruinirani, dotrajali, a često i bespravno dograđivani i rekonstruisani.
Tu sada neminovno dolazimo na gorući problem bespravne gradnje. Gotovo je nezamislivo da jedna evropska zemlja u 21. veku ima toliki broj nelegalno izgrađenih objekata. S obzirom na to da sam svoj radni vek provela na izradi i sprovođenju urbanističkih i prostornih planova, teško mi pada što sada u procesu legalizacije moramo da previdimo mnoge urbanističke principe, ali to je prosto neminovnost ako hoćemo konačno da uvedemo red i povučemo crvenu liniju.
Da bismo opravdali ovakve radikalne poteze, neophodno je i najvažnije da se sada zaustavi bespravna gradnja. Najveća odgovornost leži na lokalnim samoupravama i pre svega na građevinskoj inspekciji. Upravo je njihov loš rad doveo čitavu zemlju u ovakvu situaciju. Loša primena planova, nepoštovanje urbanističkih parametara, mešetarenja u delovima gde nema planskih akata i vrlo loš rad ili nerad urbanističke i građevinske inspekcije doveli su do tačke usijanja.
Iskoristiću ovu priliku da još jednom pomenem i problem sa korišćenjem sredstava od naplate naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Ovo je fond iz koga se finansira izgradnja i rekonstrukcija infrastrukturne mreže, a proletos smo bili svedoci da su poplave gotovo uništile mnoga naselja i poljoprivredne površine upravo zbog nepostojanja ili lošeg funkcionisanja atmosferske kanalizacije. Osim toga, brojna su naselja sa lošom uličnom rasvetom, putna mreža mora biti na mnogo višem nivou, a da ne govorim o prolasku gasovoda, toplovoda i slično. Sve se to finansira od naplaćene naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Nažalost, praksa govori da se ta sredstva vrlo često troše nenamenski. Mislim da bi se morala sprovesti opsežna kontrola po lokalnim zajednicama i insistirati na striktnom poštovanju zakona, odnosno na strogo namenskom korišćenju ovih sredstava.
U čitavoj ovoj gruboj analizi i nabrajanju većih problema sa kojima se susreće urbanizam i prostorno planiranje danas u Srbiji može zaista zvučati minorno, ali ja moram da iskoristim priliku i pomenem zloupotrebu što se tiče postavljanja privremenih objekata, odnosno kioska i tezgi. Kažem, moram to da pomenem, jer se radi o problemu koji je tako čest kod nas, koji ostavlja jako ružnu sliku, a koji je možda najjednostavniji za rešavanje.
U mnogim svetskim metropolama i turističkim mestima postoje kiosci i tezge, ali na određenim lokacijama, strogo određenog izgleda i sadržaja. Kako je to kod nas, pokazaću opet na primeru Vrnjačke Banje. Njeno najveće bogatstvo su centralni banjski park i vrnjačka promenada. Park su krajem 19. veka postavile čuvene bečke arhitekte i češki inženjeri hortikulture. Brojne pešačke staze spajaju sve termomineralne izvore, evidentiran je veliki broj biljnih vrsta i park je danas zaštićen od strane Republičkog zavoda za zaštitu prirode. Nažalost, na vrnjačkoj promenadi, kao i u centralnom parku, uz odobrenje lokalne samouprave postavljene su brojne tezge i kiosci potpuno neprimerenog izgleda i sadržaja, koji ostavljaju vrlo ružnu sliku i kod gostiju i kod meštana.
Ne smemo žmuriti pred ovim problemima, koliko god delovali mali u odnosu na čitav sistem koji muči ovu oblast, jer se tu stvara prva slika o nekom mestu, o nekom kraju, gradu, pa i u čitavoj državi. Pored zakona, postoje pravilnici kojima i ova pojava može biti uređena.
Ovo je samo gruba analiza, deo problema koji muči urbanizam i prostorno planiranje u Srbiji. Potpuno je razumljiva situacija u kojoj se nalazi nadležno ministarstvo i logično je da se iznalaženje rešenja za sve probleme odvija kroz jedan dugoročan proces. Sigurno je da se i ovim izmenama i dopunama neće ukloniti sve nepravilnosti i negativne pojave, ali je isto tako sigurno da se mora insistirati na strogom poštovanju zakona, odnosno na adekvatnoj primeni propisa. Neophodno je i da nadležno ministarstvo, kao i parlament preko svog Odbora za urbanizam, sprovedu kontrolu da li se zakon adekvatno primenjuje. Tu pre svega mislim na lokalnu samoupravu, na rad njihovih stručnih službi, poštovanje rokova za donošenje planskih i drugih akata.
Demokratska stranka će insistirati na ovim principima i podržaće svaku inicijativu, akciju, zakonska rešenja koja će doprineti uvođenju reda u urbanistički i prostorni razvoj Srbije. Srbija će, između ostalog, i na taj način poručiti Evropi da je spremna da i zvanično postane njena članica. Da bismo nesmetano išli tim putem, neophodna je aktivna saradnja i što veći stepen saglasja između Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, inženjerske komore, nadležnog zavoda i lokalnih samouprava.
Konačno, u danu za glasanje Poslanička grupa ZES izjasniće se za usvajanje ovog zakona. Zahvaljujem se.