Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Narodne banke Srbije, gospodine Jelašiću i gospodine Laliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o narodnoj banci Srbije. Ustavni osnov za ovaj zakon nalazi se u članu 95. stav 3. i članu 97. tačka 6). Usklađivanjem sa međunarodnim standardima je obaveza koja se od nas očekuje da bi naše institucije mogle lakše da sarađuju sa okruženjem i sa svetom. To su dve stvari koje su jako bitne za primenu i uspostavljanje Zakona o Narodnoj banci.
Spomenula bih na početku član 2. koji objedinjava sve ono što je Narodna banka Srbije, a to je: Centralna banka, samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija za koje je osnovana, a, pri tom, podleže nadzoru Narodne skupštine i njoj odgovara za svoj rad. To je institucija koja u obavljanju svoje delatnosti ne prima niti traži uputstva od državnih organa. Mislim da je jedan od važnih činilaca ovaj stav koji se nalazi u članu 2.
Pošto ova institucija nije institucija sama za sebe i nije sama sebi dovoljna, ona ima u mogućnosti ovim novim izmenama i dopunama da zastupa Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim institucijama, normalno, uz saglasnost Vlade. Svakako može da prisustvuje sednicama Vlade, daje mišljenje na budžet Republike Srbije, kao i što i Republika, odnosno Vlada i Ministarstvo finansija daju mišljenje na zakone koji su iz nadležnosti Narodne banke. Samim tim, mislim da je zakon dovoljan, ako se bude poštovao, da sve nesuglasice koje se dešavaju i sad rasprave u stručnoj javnosti, ukoliko se bude poštovao zakon, neće biti nikakvih problema.
Vlada daje mišljenje na zakone iz nadležnosti i daje saglasnost na devizni režim, pri tom je, svakako, devizni režim usaglašen i u samoj Narodnoj banci, odnosno kod Saveta guvernera.
Mislim da će nedoumice oko deviznog režima, ako se bude usvojio ovaj zakon, a mislim da hoće jer su izmene i dopune dobre i poboljšaće rad Narodne skupštine, veći broj stručnih ljudi usaglašavati i devizni režim i poslovanje Narodne banke, pa se onda neće dešavati veliki problemi koji se ne očekuju jer je ovo institucija koja je kredibilna, koja u svom sastavu ima ljude koji vode računa, ali nisu sami sebi dovoljni i svakako moraju da raspravljaju i da se dogovaraju i sa Vladom, i sa privrednicima, i da tako rade svoj posao.
Dodala bih da se u članu 3. ističe osnovni cilj postojanja Narodne banke, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. O tome treba da se vodi računa u svim ostalim raspravama koje će slediti.
Ovim izmenama i dopunama naglašava se jačanje institucionalne, personalne, finansijske samostalnosti. U tom kontekstu spomenula bih organe Narodne banke, to su: Izvršni odbor, koji je sad novina po ovim izmenama i dopunama, umesto ranije Monetarnog odbora, normalno guverner i Savet guvernera. Izvršni odbor čine guverner i viceguverneri, kojih je, po ovom predlogu izmena i dopuna, od dva do četiri, što je manje nego do sada, pa pretpostavljam da će Izvršni odbor zbog toga biti operativniji i lakše sarađivati i raditi.
Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti na očuvanju, stabilnosti cena i finansijskog sistema, što je sada novina po ovim izmenama i dopunama.
Inače, odluke monetarne i devizne politike donosio je Monetarni odbor, to je preuzeo Izvršni, ali je dobio i ovu novu dimenziju. Novina je i da se donose propisi iz oblasti kontrolne i nadzorne funkcije, a to se pre svega odnosi na rad banaka, osiguravajućih društava i finansijskog lizinga.
Savet guvernera čini pet članova koje bira Narodna skupština. Nisu zaposleni u Narodnoj banci i pri tom moraju da budu finansijski stručnjaci, bilo bi poželjno, potom da jedan od njih mora da ima iskustvo u oblasti računovodstva i revizije i da ima najmanje 10 godina radnog iskustva.
Ove činjenice moraju da se uzmu u obzir pri odabiru kandidata i sigurna sam da će Odbor za finansije predložiti najbolje kandidate koji će svoj posao obavljati profesionalno, i tu ne treba da bude nikakve dileme.
Savet guvernera je do sada donosio finansijski plan, usvajao finansijske izveštaje, vršio izbor spoljnog revizora. Sada dobija i nadzornu ulogu nad radom Narodne banke.
Ovim izmenama zakona je referentna kamatna stopa, koja je ranije bila eskontna, instrument u utvrđivanju i sprovođenju monetarne politike i pri tom se sa ostalim činiocima čini finansijsko tržište stabilnim. Stopa inflacije se odražava promenama referentne kamatne stope, odnosno mislim da je ona ključna u odlučivanju i održavanju inflacije pod kontrolom. Smatram da je za građane ova uloga Narodne banke jako značajna, jer to utiče direktno na njihov život.
Osnovni cilj, spomenula bih ga ponovo, Narodne banke je postizanje održavanja stabilnosti cena i očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema.
Osvrnula bih se malo i na kontrolnu ulogu nad radom Narodne banke, a to vrši Narodna skupština. Narodna banka dostavlja, sada po ovim izmenama i dopunama, polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici, kao i izveštaje o stabilnosti finansijskog sistema. Finansijski plan dostavlja do 31. decembra tekuće godine, kao i do sada. I izbor guvernera i izbor Saveta Narodne banke idu preko Narodne skupštine i mogućnosti za raspravu su uvek moguće.
Mislim, a i ubeđena sam, da će ove izmene i dopune biti usvojene, a to će doprineti boljem položaju i većoj samostalnosti Narodne banke Srbije. Hvala. (Aplauz)