Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što danas raspravljamo o zakonu o socijalnoj zaštiti, pre svega zbog toga što je postojeći Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana prevaziđen i upravo je zbog toga veliki broj građana kojima je pomoć bila neophodna ostao van sistema zaštite.
Naravno, pre svega da kažem da ću glasati za ovaj zakon, kao i moje kolege iz Demokratske stranke. U svom izlaganju osvrnuću se na nekoliko članova koji su po mom mišljenju značajni i koji će popraviti položaj naših najugroženijih građana. Najpre, treba istaći da će donošenjem ovog zakona biti obuhvaćen veći broj građana kojima je pomoć neophodna.
Kad govorim o socijalnoj pomoći, s obzirom na to da sam radila pre par godina u Centru za socijalni rad, ne mogu da se ne setim jedne moje korisnice, jedne bake koja živi u prigradskom naselju blizu Šapca. Imala je skromnu kuću i okućnicu od 50 ari. Bila je, naravno, radno nesposobna, a upravo zbog toga što ima nazoviplac od 50 ari nije mogla da ostvari pravo na socijalnu pomoć. Ona, naravno, nije bila prepuštena samoj sebi zbog toga što kod nas u Šapcu postoji dobro razvijen sistem socijalne zaštite na lokalnom nivou, pa smo mi kroz trenutne pomoći i ostale oblike socijalnih davanja pomogli toj baki, a i drugima korisnicima koji su bili u sličnoj situaciji, tako da želim da pohvalim odredbu ovog zakona koja daje mogućnost nesposobnim licima koja imaju nešto više zemljišta, a to je do jednog hektara, da ostvare pravo na socijalnu pomoć. Imam tu i neke primedbe, ali kad završim o stvarima koje su dobre osvrnuću se i na te primedbe.
Ono što je takođe bitno, to je da ovaj zakon daje mogućnost ne samo da veći broj korisnika ostvari pravo na socijalnu pomoć, dakle, na novčana davanja, nego da i ta davanja budu uvećana, ukoliko se radi o licima radno nesposobnim, kada je u pitanju dodatak za tuđu pomoć i negu, kada su u pitanju osobe kod kojih je utvrđen invaliditet sto posto. Dakle, to je još jedna dobra stvar koja je predviđena ovim zakonom i koja pokazuje da je predlagač zakona imao sluha za ove kategorije koje i jesu najugroženije. Različiti su tu procenti koji se pominju, ali otprilike 30 - 40% lica kojima je neophodna pomoć dobiće pomoć kada ovaj zakon stupi na snagu, što je veoma dobro.
Veću socijalnu pomoć primaće i porodice koje imaju šest članova. Naime, po trenutno važećem zakonu bile su izjednačene porodice koje imaju šest članova i porodice koje imaju pet članova. Kad zakon stupi na snagu, šestočlano domaćinstvo dobijaće veća novčana davanja nego što je to bilo po starom zakonu, i to je takođe dobro.
Druga novina, i tu ne mogu da se složim sa mojom koleginicom Jorgovankom Tabaković, odnosi se na formiranje, odnosno osnivanja centara za porodični smeštaj i usvojenje. Do sada su poslove zbrinjavanja i brige oko dece bez porodičnog staranja radili centri za socijalni rad, koji su opterećeni pružanjem i ostalih usluga. S obzirom na značaj materije i na to da se radi o deci, mislim da je jako dobro što će postojati posebni centri koji će se isključivo baviti zaštitom dece bez roditeljskog staranja. Ne može niko da me ubedi da je bolje jednom detetu koje se nalazi u domu, ma koliko taj dom bio dobar, koliko dobro bio opremljen i koliko su dobri ti vaspitači, nego detetu koje se nalazi u jednoj porodici, u hraniteljskoj porodici, koja praktično menja njegovu prirodnu porodicu.
Uostalom, i moje skromno iskustvo u radu u Centru za socijalni rad pokazalo je da deca koja žive u hraniteljskim porodicama mnogo bolje napreduju, mnogo se brže razvijaju od dece koja žive u ustanovama socijalne zaštite.
Dakle, i na ovaj način je predlagač pokazao da je odgovoran i da želi da zaštiti decu bez porodičnog staranja.
Na kraju, ništa manje značajno jeste to da će usvajanjem ovog zakona biti pružene kvalitetnije usluge, govorim o svim uslugama socijalne zaštite, iz prostog razloga što je u zakon uneta obaveza svih stručnih radnika, svih institucija koje se bave socijalnom zaštitom, da moraju da se edukuju, znači, stalno učenje, obnavljanje licence, dobijanje licence, što automatski dovodi do efikasnijeg i kvalitetnijeg pružanja socijalnih usluga.
Mogu da kažem da socijalna pomoć možda nije dovoljna da ljudi obezbede sve svoje egzistencijalne potrebe, ali, u svakom slučaju, ne treba zaboraviti da ova država i Vlada, u kojoj je Demokratska stranka, uz određene pauze, daje redovna novčana davanja. Ne kažem da su dovoljna, ali svakako su veoma značajna za ljude koji nemaju od čega da žive. Ne treba zaboraviti da su 2001. godine bila zaostala davanja za materijalno obezbeđenje i za tuđu negu i pomoć 24 meseca, odnosno 27 meseci. Sve je to tadašnja vlada Zorana Đinđića nadoknadila. Od tog perioda pa sve do danas davanja za ta lica su redovna, što je naravno veoma značajno.
E, sad nešto o primedbama. Već sam napomenula da osobe koje žive u kući sa okućnicom od 50 ari do sada nisu mogle da ostvare pravo na socijalnu pomoć. Dobro je što će, kad se radi o licima nesposobnim za rad, po ovom zakonu to moći, s obzirom na to da je gornja granica jedan hektar. Mislim da ne treba ostaviti ovu granicu kada su u pitanju čak i radno sposobna lica, s obzirom na to da se ne može očekivati da jedna četvoročlana porodica koja je nezaposlena i ima 50 ari može da obezbedi sebi na osnovu toga normalnu egzistenciju. Pa, eto, prosto da razmislite, s obzirom na to da još uvek postoje mogućnosti da se izmeni ovaj član, o mogućim izmenama.
Još jedna primedba; ona se ne odnosi na usluge koje će eventualno pružati ustanove socijalne zaštite, već na izbor direktora u centrima za socijalni rad. Verujem da su socijalni radnici, uopšte stručni radnici koji se bave socijalnom zaštitom, želeli da zaštite struku, jer znam šta je konkretno bila primedba kad sam ja 2001. godine došla u Centar za socijalni rad, i da su mislili da je dobro da direktor centra bude neko ko se bavi socijalnom zaštitom.
To možda jeste dobro ukoliko u centru za socijalni rad ili ustanovama socijalne zaštite postoje ljudi koji bi mogli dobro da obavljaju funkciju direktora, ali ukoliko ne postoje ili ne žele iz različitih razloga, prosto nema mogućnosti da onda dođe neko sa strane. Onda bih ja taj član... jer još uvek postoje, iako nisam podnela amandman, mogućnosti, da to budu lica koja imaju sedmi stepen stručne spreme i pet godina radnog iskustva u struci.
Naravno, ove primedbe nisu toliko značajne koliko su značajni pomaci koje će doneti primena novog zakona o socijalnoj zaštiti.
Na kraju, da rezimiram, novi zakon o socijalnoj zaštiti obezbediće više para, za veći broj socijalno ugroženih lica, obezbediće bolju zaštitu dece bez roditeljskog staranja i, naravno, kvalitetnije usluge socijalne zaštite. I, kao što sam na samom početku rekla, upravo zbog toga Poslanička grupa ZES glasaće za donošenje ovog zakona.