Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. i intervenisao sam u nekoliko stvari koje ovaj član 6. obuhvata.
Prva stvar koja se odnosi na amandman, odnosi se na advokatski ispit. Lično smatram da advokatski ispit ne treba da stoji ovako kako je definisano u zakonu. Na primer, danas kada završi neko pravni fakultet, on mora da kod advokata odradi praksu u sudu dve godine, položi pravosudni ispit, advokatski ispit, da bi tek nakon toga bio advokat.
Lično smatram da možda treba pristupiti izmeni zakona o polaganju pravosudnog ispita, da se on u nekim elementima promeni, da tu stavimo neke odredbe koje su važne i neke činjenice koje su važne za polaganje, za ona stručna zvanja koja treba da steknu budući advokati, a ne da uvodimo neki novi advokatski ispit, gde čak i u zakonu nije jasno definisano šta će taj advokatski ispit obuhvatiti. On obuhvata onu opštu normu gde se priča o poznavanju međunarodnih propisa itd, kada su advokati u pitanju.
Druga stvar na koju se odnosi moj amandman jeste pojam dostojnosti, kada je u pitanju uslov za upis u imenik advokata.
Lično se zalažem za to da u zakonu treba da stoji tačno određeni zakonski uslovi šta neko treba da ispuni da bi bio advokat. Pojam dostojnosti može na više načina da se zloupotrebi. To se dešavalo, bar je tako pisalo u medijima prilikom izbora sudija, takvih slučajeva je bilo.
Onaj koji ima uticaj u Advokatskoj komori, ko vodi komisiju za ocenu da li je neko dostojan ili nije dostojan da bude advokat, ima značajnu moć koju može, govorim samo o onima koji to mogu da zloupotrebe, verujem u dobru nameru svih, ali oni koji to mogu da zloupotrebe, da kažu, zbog nekog ličnog animoziteta prema nekome, da neko ne može da bude advokat, recimo, zato što je proslavljao na određeni način neko stvari u kafani. Mislim da je to loša poruka. Mislim da mi treba da propišemo tačno šta neko treba da ispuni da bi bio advokat.
Takođe, amandman se odnosi i na ono što se tiče ljudi iz pravosuđa, da treba da protekne najmanje dve godine od prestanka pravosudne ili javne funkcije organa uprave, ako je na takvoj funkciji bio. Mislim da tu nema sukoba interesa, da je rok od dve godine, po mom mišljenju, kratak rok. Da proteknu te dve godine, taj će ko je bio u pravosuđu ponovo moći da bude advokat.
Ako pričamo o kontaktima koje je možda on zadržao u pravosuđu, zadržaće ih i onda i ne vidim da se tu načelno nešto menja. Ili ćemo zabraniti ljudima koji su u pravosuđu da budu advokati ili im treba dozvoliti. Zalažem se za to da tačno treba propisati uslove koje treba neko da ispuni da bi bio advokat. To je ono na šta se odnosi moj amandman.
Mislim da je tema o advokatskoj akademiji jako sporna. Nisu jasno definisani uslovi kada je u pitanju advokatska akademija, da li će se plaćati i koliko ona traje, koji su uslovi. To je sve ostavljeno slobodnoj oceni advokatske komore i na neki način mi vidimo da je jasno zbog čega se ljudi u advokatskoj komori bore za vlast. Advokatska komora će imati značajan uticaj na bilo koje donošenje odluka kada su u pitanju prijem ljudi i upis u imenik advokata.
Želim da kažem još jednu stvar, kao građanin ove zemlje, nije tema i nije tačka dnevnog reda, ali razmišljam o tome već neko vreme, radi se o temi, o nagodbi Svetlane Ražnatović sa tužilaštvom, koja se dogodilo pre neki dan. Mene je ta odluka zaista šokirala. Ogorčen sam zbog te odluke i verujem i sve kolege ovde.
Ne treba da dajemo primer nikome, nijednom velikom kriminalcu da može da se nagodi na bilo koji način s državom, da plati beneficiranu cenu od 1.500.000 evra, ako je ona, da kažem, sama priznala da je ukrala oko 5 miliona evra, da se to bilo kome od nas ovde spočitava. Tu odluku osuđujem. Verujem da će sud imati sluha po tom pitanju i neće prihvatiti tu odluku tužilaštva.
Možda će neko ovde reći da na ovaj način želim da utičem na sud, samo želim da izrazim svoje ogorčenje zbog takve odluke tužilaštva i verujem da sud to neće prihvatiti, jer ne smemo da damo primer da nijedan veliki kriminalac, koji je oštetio ovu zemlju ili bilo koga, sme da se dogovara s bilo kim i da se to proglašava pobedom.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je možda najvažniji deo ovog zakona samo prevencija. Nisam sklon da se bilo kome na ovaj ili onaj način zabranjuje, ali mislim da svi oni koji treba da steknu neka osnovna znanja o štetnosti nekih stvari, u ovom slučaju govorimo o duvanu, ta znanja treba da steknu i mislim da je prevencija možda najbolji način.
Najbolji način po meni je ličnim primerom pokazati da neko misli da je ovako nešto kao što je pušenje štetno. Imam jako negativno mišljenje o tome kada lekari koji imaju visoka stručna znanja o pušenju i njegovoj štetnosti promovišu pušenje i govore da to treba raditi.
Kada govorim o ovom amandmanu na član 18. i amandmanu na član 19. shvatio bih da opozicija želi da popravi, da veća ovlašćenja da Komisiji za prevenciju upotrebe duvana, da želi da nekim drugim telima da veća ovlašćenja, apsolutno bih to podržao, ali se ovde prvenstveno radi o tome da se ovi članovi brišu, što, po meni, ima intenciju u tome da se ne želi na bilo koji način omogućiti bilo kakvoj komisiji i stručnim ljudima da se objasni građanima, mladim ljudima, da je pušenje štetno.
Mislim da je generalno prevencija možda i najbolji način u borbi protiv pušenja. Po meni, to je bolji način nego bilo kakvo kažnjavanje, zabrana i sve ostalo. Svaki amandman bih podržao koji se odnosi na povećanje nadležnosti ove komisije, ova komisija, pretpostavljam, da će tu biti i stručnih ljudi, ne verujem da ima neku želju, da ovakve komisije koje treba da daju stručna znanja, uhlebljuju bilo koga.
U članu 17. imate taj izveštaj koju ta zdravstvena ustanova podnosi u tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem izveštaju.
Samo bih apelovao i na ministra da, kada dobije tu vrstu izveštaja, prosledi i nadležnom odboru Skupštine, da vidimo kakvi su rezultati u prevenciji i da li ove komisije i ova tela daju odgovarajuće rezultate. Hvala vam. (Aplauz)
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo kolegu Veselinovića podsetio da dr Mijatović nije bio ni ''za'', ni ''protiv'', ni ''uzdržan'', on je bio decidno protiv usvajanja Deklaracije o Srebrenici, čak je rekao da se tamo ništa specijalno nije dogodilo, nije bilo ni zločina, ni ništa, prosto, sve je bilo tamo u redu i da on to sve najbolje zna.
Ne čudi me da ima mišljenje o nama poslanicima da smo debili, da imamo razne ovakve i onakve stavove koje zastupamo. Lično mislim, nijednog kolegu nikada takvim izrazima ne bih nazivao, pogotovo ne ružne reči koje su upućene ministru zdravlja. Vrlo dobro znate, doktore, da je on u bolnici i očekivao sam od vas, bar kao njegov kolega, da imate malo obzira prema tome. On nije izbegavao da dođe ovde, došao bi u svakom slučaju, kao što je bio i u načelnoj raspravi.
Ne vidim u ovom zakonu da bilo gde piše da policajac bilo koga hapsi jer puši, niti vidim ovde u ovom zakonu da je toliko nešto diskriminatorski i da mi sada neke ljude stavljamo, ograđujemo ili bilo šta tome slično.
Ovaj zakon je po meni liberalan, ovaj zakon je uvažio neke realnosti i neke običaje u našoj zemlji, i ja ne bih ulazio u detaljniju raspravu, neću se više javljati povodom ovoga, ali mislim da treba da se vratimo kada je amandman u pitanju, a ne da svoje kolege vređamo i pričamo takve ružne stvari. Hvala. (Aplauz)