Poštovani predsedniče, predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici. Šta reći posle svega što se izdešavalo i pred strepnjama šta još sve može da nam se desi i nas da zadesi. Pogotovo za ovakve prijatelje i ostale tzv. međunarodne zajednice preciznije onog dela sveta koji sebe naziva demokratskim. Može li iko u ovoj zemlji koji iole misli da nađe svrhu i opravdanje i za samo, nažalost, postojanje Saveta bezbednosti, pa i samih UN. Kako drugačije, osim kao nasilje, teror i bezakonje okarakterisati volju ili samovolju tri stalne članice SB da ne dozvole raspravu o stanju na KiM, čemu takav SB, čemu takve UN.
Možda je bilo i za očekivati, jer me ne iznenađuje nastavak nasilja nad Srbijom, pogotovo posle prošlogodišnje odluke, reklo bi se, tzv. međunarodnog suda pravde koje je, nesumnjivo svima nama jasno doneo političku, a ne pravnu odluku, a nama i presudu.
U sklopu ovog pogleda, ne mogu, a da ne upitam sebe i vas, seća li se iko šta to beše UNMIK, ima li njega negde, oglašavali se, kako je delovao tokom ove nedelje u ovoj kriznoj situaciji? Mislim da je odgovor nikakav, nigde i nema ga.
Sećamo li se rezolucije 1244, preciznije, pitanja ko još u svetu, pogotovo od moćnika i vladara sveta uvažava i poštuje i afirmiše taj dokument?
Sećamo li se dolaska, odnosno načina i pravnog utemeljenja misije Euleks i famoznih šest prinicipa i šta danas imamo od toga? Sećamo li se svega onoga što je pratilo KFOR i njegov angažman u proteklih 12 godina i onoga za šta jesu i za šta nisu nadležni, a sada su čak i nadležni da budu servis tzv. vladi Kosova, da im osvajaju srpske teritorije i pokoravaju neposlušni srpski narod po svaku cenu, ognjem i mačem, reklo bi se.
Evo, za šta sve nisu nadležni, nisu moćni, nisu odgovorni, uz napomenu da oni ne rade ništa različito od onoga, samo su metode drugačije od onoga što su radili tokom 1998. i 1999. godine kada je NATO pakt bio vazdušno krilo i sva logistika UČK.
Pod jedan, nisu nadležni za progon nekoliko stotina hiljada Srba i nealbanaca sa KiM, tokom 1999. godine. Setimo se generala Džeksona, gle čuda i on je Britanac koji je direktno proterao Srbe iz Prištine, Kosova polja, Vučitrna, itd.
Pod dva, za ubijene Srbe u selu Staro Gracko, bilo ih je 14, želi su žito, za podmetnutu eksploziju pod autobus Nišekspres, mesto Livadice kod Podujeva, za nedužno stradale i izginule tog dana, za ubijenu decu iz Goraždevca, trebali ikoga i na to podsećati, za ubijeni bračni par Stolić iz Obilića, za pogrom 17. marta, za desetine stradalih tog dana, hiljade raseljenih koja je KFOR raseljavao jer nije mogao da ih brani, čuva i zaštiti, a šta može? Dakle, za desetine ili skoro stotine srušenih i do temelja uništenih srpskih crkava, za stotine uništenih da se i trag ne poznaje srpskih grobalja širom KiM, za desetine hiljada uzurpiranih kuća i stanova i ostale privatne imovine, za famoznu "Žutu kuću", čak i za nju nisu nadležni, neće i ne mogu i sve tako u krug, a svi na svetu znaju šta je tamo rađeno i kakve monstrouzne radnje su tamo činjene.
Svi znate koje to moćne svetske sile ponovo i opet ne daju da se napravi ozbiljna istraga i da monstrumi odgovaraju. Reklo bi se da se zločinci znaju, a ostaje pitanje čiji je zločin? Šta ostaje posle toliko primera i pitanja? Da li ima ikoga ko stvarno ima dilemu šta je funkcija, uloga i zadatak te rekli bi statusno neutralne misije i njenih protagonista? Naravno, dileme nema, nema tu ni "n" od neutralnosti.
No, ima tu i pitanja za nas same. To je za sve nas što predstavljamo državu Srbiju ili smo na bilo koji način uključeni u sva politička zbivanja, a prvenstveno u ona koja su vezana za KiM. Prvo je pitanje da li se neko seća priče o sedam prutova i njihovom lomljenju? Da li smo svesni kako i koliko smo podeljeni, fragmentirani, iscepkani, parcijalnim interesima vođeni, a ponekad i iracionalnim sujetama? Imali tome kraja? Dokle i čemu sve to? Da li oni što vrše vlast i imaju moć, mislim na malo duži vremenski period, imaju interes da nas ujedinjuju i organizuju ili dele i svađaju? Nisam siguran, ne bih se zakleo da je uvek bilo pozitivno i konstruktivno.
Drugo pitanje, a to je utisak koji godinama nosim, je ko se u ovoj zemlji bavi KiM? Imali tela, foruma ili organa gde bi se nešto ozbiljno moglo reći, zaključiti ili doneti kakva odluka? Bojim se da već dugo nema, a bojim se i da nije slučajno što nema. Nažalost, oni koji bi kao neko i nešto po tom pitanju trebalo da radi to poodavno ne čine. Nemojte samo reći da su koordinacioni centar, koji je u startu nakrivo nasađen i za razne stvari upotrebljavan i zloupotrebljavan, pa i njegov sledbenik, tj. Ministarstvo za KiM bili ti. Nažalost, nisu i to nikada, ma ko da im je bio na čelu.
Treće pitanje, i to je jako ozbiljno, neko će kad tad morati da da odgovor, je ono vezano za Srbe i nealbance, pripadnike kosovske policijske službe. Naime, poznato je da je doneta odluka, nakon nelegalnog proglašenja tzv. kosovske državnosti, da Srbi i nealbanci istupe iz KPS i da ne prihvate lanac komande iz tzv. MUP Kosova. Pitanje je do kada je to trajalo, ko je i zašto ponovo poslao Srbe preko mosta, poslao ih u MUP Kosova u, reklo bi se, zagrljaj Bajrama Redžepija? Tom nesrećnom integracijom počinju i da se stvaraju vrlo ozbiljni problemi na KiM, pogotovo na njenom severnom delu.
Samo još jedno osetljivo i za neke bolno pitanje - dokle i šta dalje sa uzimanjem plata iz Prištine? Hoćemo li i dalje tolerisati i ohrabrivati takvo ponašanje? Da ne zaboravim i mešetarenje sa kosovskim institucijama i njihovim međunarodnim sponzorima kod tendera, često nepotrebnih i izmišljenih. Imali tome kraja? Imali kontrole ili ćemo se samo čuditi i iščuđavati?
Posle svega ostaje pitanje šta sada raditi, šta sada učiniti, kako se dalje boriti i na kraju izboriti za opstanak za pravo na život? Ako pogledamo naša iskustva, bar nas koji smo preživeli sve ovo na KiM, jedno je jasno – Srbi nikada neće pristati na ovo što im se sada nameće, bar ne dobrovoljno. Naravno, traže i očekuju pomoć od svoje države, i tu spora nema, jedne, jedine Srbije. Mislim da je i to legitimno. Iako vrlo često kratko pamte, znaju za izjave svih irelevantnih političara, da nikada neće prihvatiti ucenjivanje članstvom u EU zarad odricanja KiM. Nadaju se da niko, ne daj bože, nije promenio taj stav.
Srbi sa KiM očekuju ozbiljniji i organizovaniji rad na KiM i oko KiM. Očekuju i uključivanje više relevantnih pojedinaca i instituciju u sve to. Znaju da nas nema premnogo, nažalost, i da nije vreme za sujete i podele, pogotovo ako ih vlast i moćnici podstiču. Dakle, potrebna nam je mudrost, odlučnost i čvrstina da sve istraje u ne prihvatanju nametnutih i jednostranih rešenja, a uz to i, ponavljam, mnogo i mnogo više rada i organizacije, kreativnih rešenja, da se poboljša svakodnevni život i opstanak srpske zajednice na prostoru KiM.
Vremena su teška, stanje je ozbiljno i izazovi veliki. Slobodan sam i nešto lično da dodam svemu ovome. Ne zamerite ako je ovaj govor bio emotivan, možda i nediplomatski, previše otvoren i direktan, ali ovo govori čovek koji je prvog dana 1999. godine stao na branik i mnogo toga preko glave prevalio, koji je u sve ovo ušao da bi mogao da opstane na svom ognjištu, naravno, sa svojim sunarodnicima i svim lojalnim građanima, koji imaju samo jednu otadžbinu, našu dragu Srbiju. Ne pričam ovo da bih dobio sledeći mandat, niti bili kakvu funkciju, već da poručim prvenstveno mojim sunarodnicima i sugrađanima da ću uvek biti tamo gde sam i te, sada daleke, 1999. godine bio. Dakle, sa vama, poštovani prijatelji, uz vas, tamo gde najpunijim ustima izgovaramo – poklič Srbija i borićemo se da večito trajemo i ostanemo na našem KiM. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Poslovnika, jer je ovde, pretpostavljam iz neznanja, došlo do greške. Pravnici će reći da li neznanje može biti opravdanje, da ne bi građani Srbije, oni koji gledaju ovaj TV prenos, bili u zabludi. Mogu to građani da ne znaju, nisu toliko obučeni i edukovani, ali bi mi poslanici trebalo da pravimo razliku između Evropskog parlamenta, u kome ne učestvuju predstavnici Republike Srbije, i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. To su dve sasvim odvojene stvari. U pomenutoj rezoluciji o kojoj je pričao gospodin Milentijević radi se o Evropskom parlamentu; to je Parlament članica EU, a ne Parlamentarna skupština Saveta Evrope, za koju biramo naše delegate.
Dakle, to su potpuno odvojene stvari i na toj rezoluciji ne bismo mogli da učestvujemo, nema tamo naših predstavnika, tako da ste, gospodine Milentijeviću, potpuno promašili temu.
Izvinjavam se, nemam ništa lično, ali da ne bi bilo zabune, reč je o, ono što ste pročitali u "Politici", tekstu rezolucije Evropskog parlamenta, a ne Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, što su dva potpuno odvojena pojma, tako da građanima Srbije treba sada da bude jasnije da na tu rezoluciju, i da smo imali našu delegaciju, direktno nismo mogli da utičemo. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, kolege dame i gospodo, nije dobro kada od svakog problema, a problema imamo puno, mi pravimo politizaciju. Ovde je očigledan nesporazum i nečiji nerad.
Jednostavno, građanin je otišao na šalter pošte, banke i ostalih, prijavio svoje pravo na akcije. Sledeći korak je korak nadležnih službi koje su zadužene za vođenje biračkih spiskova da dostave Agenciji za privatizaciju izvod iz biračkog spiska. Nažalost, nijedna opština sa KiM to nije uradila.
Dakle, naši predstavnici, predsednici opština i oni koji to vode nisu dostavili birački spisak Agenciji za privatizaciju. Ovaj problem sam video još juče i zato sam i pozvao predsednika opštine Kosovska Mitrovica, da ne bih politizovao, da ne bih izlazio za govornicu nepotrebno, jer predsednik opštine Kosovska Mitrovica nije iz moje stranke, nebitno iz koje je, kao što ni ostali na KiM nisu iz moje stranke, i zamolio ga da komunicira u ponedeljak sa Agencijom za privatizaciju, pošto su zakasnili.
Čak je pre nekih mesec dana, u istom dnevnom listu u kojem je ovaj spisak objavljen, neću da ga reklamiram, bio poziv predstavnicima opština koje nisu dostavile izvod iz biračkog spiska. Na tom spisku su bile sve opštine sa KiM.
Dakle, ovde ne vidim nameru Agencije za privatizaciju, niti države Srbije, već je ovde očigledan nemar, nerad ili čak neznanje, obično neznanje ne može biti ni opravdanje, opštinskih struktura sa KiM.
Tako i ovom prilikom mislim da treba da spustimo loptu, da ne politizujemo sve ako baš ne moramo, nego da pozovemo te ljude koji su nadležni, predsednike opština, da naprave kontakt sa Agencijom za privatizaciju, da privatizaciju u elektronskoj formi, onakvoj kakva odgovara kompjuterima Agencije za privatizaciju, dostave izvode iz biračkog spiska i da se ovaj problem skine.
Građani su s punim pravom zabrinuti. Zvalo je i mene mnogo njih i pitaju šta je i kako je, tako da pozivamo, nadam se da se svi slažemo u tome, predsednike opština, odnosno njihove nadležne službe, da se na ovaj način reši taj problem.
Ukoliko se ne reši, mislim da je najmanje što bi ova skupština mogla da zahteva da vidimo odgovornost onoga ko je zatajio. Da li je to zatajila Agencija ili opštinske službe, u svakom slučaju, građani ne smeju da ispaštaju, a ja vam, kao čovek koji se nekada bavio informatikom, mogu reći da se to na ovaj način rešava, da sam proverio i da ne bi bio red da politizujemo više, već da se vratimo dnevnom redu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam taj koji je pomenut i zato koristim pravo na repliku. Ja sam taj kome je pomenuta gospoda oduzela, ukrala mandat, napravila još jedan doprinos kriminalu u Skupštini Srbije i za to će kad–tad onaj ko je to uradio odgovarati. Jednostavno, ostavku nisam podneo i to je jedan doprinos tih demokrata. Nije mi žao zbog svega što sam pretrpeo za ove dve godine, kada vidim šta se danas dešava, kako se danas koalicija pravi, žao mi je čestitih i pravih ljudi koji su glasali za tu tužnu stranku i tu tužnu priču kojoj sam nekada pripadao, tu Demokratsku stranku Srbije, koja od demokratije nema ni "d". Meni je žao svega toga, žao mi je te priče. Neka je vama srećna vaša koalicija, a građanima srećna nova 1999. godina.

Reći ću dve kratke stvari radi pojašnjenja. Osam grupa za plaćanje osnovica za obavezno socijalno osiguranje smo zatekli. Prema tome, to je iz vremena pre 2000. godine. To nije izum onog DOS-a kada smo bili, taj DOS koji vi prozivate. Prema tome, to je zatečeno stanje.
S druge strane, što se tiče odbrane ekonomskih interesa Kosova, molim vas da ga više ne branite. Ja za odbranu Kosova i Metohije nisam dobio 160 kvadrata na Novom Beogradu. To je neko drugi dobio.

Pošto smo danas, poštovane kolege narodni poslanici, doživeli jednu edukaciju od gospodina Nikolića da imamo pravo da dajemo primedbe po Poslovniku, ja reklamiram povredu Poslovnika član 100. stav 1. i stav 3. U stavu 1. se kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine", a stav 3. kaže: "Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza..."
Prema tome, želim da se nadležni odbor izjasni o tome da li je bilo povrede Poslovnika. Ako za nekoga nazvati Narodnu skupštinu "kokošinjcem" nije uvredljivo, mislim da za one ozbiljne ljude koji pripadaju stvarnim demokratskim snagama u ovoj zemlji i koji znaju šta je parlamentarizam to jeste uvredljiv izraz.
Što se tiče prodaje glasova, krađe i trgovine, trgovali ste i te kako, prodavali, da vas ne opominjem sa kim je ko bio u Turićevcu, ko je punio kutiju, a bio član biračkih odbora u Turićevcu, opština Srbica, i ostale stvari. Da vas ne opominjem da ste prodali tada Milanu Milutinoviću pobedu, a posle vam je dao mandat sa Mirkom Marjanovićem, ušli ste u Vladu, kroz mesec dana se bili, a posle se sa njim grlili i ljubili, zajedno lepo sa njima vladali i "usrećili" Srbiju do 1999. godine, do NATO bombardovanja.

Evo, doći  će jednom trenutak da ćemo raspravljati o kršenju Poslovnika od strane sada predsedavajuće, pa će i o tome biti reči,  pa ćemo i onda slušati jake patriotske govore, nabijene nabojem, slušati priče političkih komesara koji mi mnogo liče na drugove Krcuna,  Rankovića i ostale, slušati  priče onih koji danas isporučuju one koji su branili Kosovo, koji trguju i nagađaju se na tajnim sastancima sa Karlom del Ponte i zbog toga danas ovde izriču torturu nad Skupštinom, koji mi ukidaju pravo govora. Pravo govora gospođe Čomić proističe iz onih 2,5 miliona, koje je jedna lista osvojila 24. septembra 2000. godine, a ne 5. oktobra. Ne zaboravite da je druga lista dobila 500.000 listova manje. To pravo ko može da govori za ovom govornicom, a ko ne može, ne možete silom i terorom oduzimati, galamom, pozicijom na kojoj se nalazite.
Međutim, kada ste tako jaki, tako hrabri, tako sposobni, pa ste se našli, moram to da ponovim, dok je Kosovo tako ugroženo, dok se i oko toga pogađate i preganjate, to jeste Kosovo, to nije prodaja "Karneksa" Kanarskim ostrvima, to nije prodaja "šećerana za tri evra", to nije "gašenje šećerane u Zrenjaninu" koja prvi put nije potpaljena, to nije asfaltiranje puteva i zaduživanje. Hvalite se ovde da ste zadužili Srbiju sa 13 milijardi dolara. Deca nerođena će to vraćati, Srbi upadoše u dužničko ropstvo. Ako ste tako sigurni ne oduzimajte poslanicima reč, ne pretite poslanicima, raspišite parlamentarne izbore, odgovor ćete dobiti od Srbije.

Dame i gospodo, mnogo je teže pričati danas na ovu temu a izbeći demagogiju i patetiku. Teško je izbeći demagogiju od onih koji su prilično doprineli ovoj situaciji, od onih samozvanih ili prozvanih srpskih lidera koji dođu do Beograda i provetre svoje stanove, dođu do centralne Srbije i provetre svoje kuće, a narodu na Kosovu prodaju maglu. Mnogi od njih su, te stanove koje provetravaju, dobili sredstvima države Srbije i Vlade koju najviše napadaju, koju najviše kritikuju. Kada dođu do Beograda, svrate do nekog medija centra ili tamo gde može da se održi konferencija za štampu, a onda redom opletu i napadaju, počevši od Vlade, Koordinacionog centra, jednog, drugog, trećeg, petog, desetog itd.        
Nisam za govornicu izašao da bih dobio aplauze. Sigurno da moj govor neće zaslužiti aplauze, jer su Srbi najviše stradali od onih kojima su najviše aplaudirali. Niko više nije aplaudirao Josipu Brozu od Srba.
Danas ću pričati nešto što neće zahtevati aplauze. Aplauza nam je dosta. Trebalo bi malo više da radimo, a manje da aplaudiramo.
Što se tiče deklaracije, o tome ne bih govorio mnogo. Samo bih podvukao da smo već imali i deklaraciju i rezoluciju. Ovo treba da bude usmereno prema međunarodnoj javnosti, prema međunarodnoj zajednici i prema odgovornim činiocima u toj međunarodnoj zajednici, da ih podsetimo šta nisu uradili a šta su imali obavezu da urade. Ovo treba da bude nešto sa čime bi naša strana, sa čime bi naši političari nastupali i u čemu bi imali uporište.
Međunarodna zajednica nije uradila mnogo toga, što se ovde konstatuje. Kao čovek koji živi na Kosovu i Metohiji znam da bezbednosti nema, znam da nema slobode kretanja.
Iluzorno je pričati, život Srba se sveo, osim delimično, gde je nešto bolji deo severa, na koncentracione logore, na geta, to je sramotno u 21. veku da se tako živi. Povratka nema, jednostavno povratka nema, jer međunarodna zajednica je odgovorna za povratak, međunarodna zajednica ne želi da vrati Srbe. Moramo naći načina da je nateramo ili bar da je opomenemo da tu svoju obavezu nije ispunila.
Primera radi, Srbima se uskraćuje pravo na rad, kada pomenemo taj ekonomski faktor, a sa pravom na rad, tu je pravo na ekonomski život, a Srbi ako imaju svoje, neko je pomenuo fabrike, ako bi imali kome bi šta prodali, Srbi imaju svoja poljoprivredna imanja i kome će prodavati, kako će prodavati i kako će se kretati. Proterani su iz svih velikih kolektiva na Kosovu i Metohiji, onemogućen im je rad.
Znate da su srpski stručnjaci držali vrlo uspešno u vrlo teškim uslovima elektroprivredu Kosova i Metohije, danas sva međunarodna zajednica ne može da proizvodi onoliko energije koliko su nekada proizvodili dok su u njoj radili i Srbi i Albanci. Zatim proterivanje iz pogona Trepče, Srba iz Prištine, Peći i Prizrena; zatim poljoprivredni kombinati su izgrađeni na srpskoj zemlji koja je nacionalizovana i oduzeta, gde su srpske firme ulagale; onemogućeno im je pravo na život.
Samo da napomenem, ovo sa privatizacijom, to je pljačka, to je ono što UNMIK ili neko iz UNMIK-a, nažalost radi, to je čista otimačina i uzurpiranje prava i na život i povratak, i na egzistenciju. Druga strana je naša država, naša vlast i naša diplomatija. Šta smo mi tu uradili, a šta nismo, šta bi trebalo? Uzeću toliko slobode da kažem da lično nimalo nisam zadovoljan time šta i kako radi naša diplomatija.
Mislim da Kosovo jeste prioritet broj jedan i mora da bude. Međutim, mi imamo problema i ne možemo da se dogovorimo, namerno ne kažem - ne možete da se dogovorite, već kažem - ne možemo da se dogovorimo, po kojim ćemo kvotama raspodeliti kojoj partiji, pa koliko će DPS, pa koliko će Crnogorci, koliko će Srbi, gde će ko biti, po mnogim zemljama sveta i nemamo ambasadora, nažalost, nama kao zemlji, kao državnoj zajednici Srbija i Crna Gora prioritetnije je ko će gde zasesti u kojoj ambasadi i u kojoj zemlji, nego da već imamo oformljene ekipe koje će lobirati i raditi diplomatskim putevima po pitanju Kosova i Metohije, po pitanju boljitka za srpski narod i za srpski život. Onaj ko bi morao da predstavlja srpski narod u diplomatskim krugovima mi njega nažalost nemamo, Srbija je država koja nema predsednika, koja ima vršioca dužnosti, samozvanog, to je nešto što ne priznaje ni jedan ustav, ni jedan zakon, apsolutno protivzakonito.
I šta se dešava? Predsednik Srbije, odnosno taj ko se predstavlja za vršioca dužnosti vodi takvu diplomatiju pa mu u kancelariji sedi Džordž Soroš, a Džordž Soroš dan pre toga u Prištini izjavi da Kosovo mora biti nezavisno itd, a taj vršilac dužnosti predsednika Srbije sutradan sedi sa Džordžom Sorošom, nema saopštenja da se ne slaže sa takvom politikom itd. Nemojte mi uzeti za zlo, samo činjenice iznosim, nemam nikakvih političkih ambicija, promocija od toga, samo pomoć za ono što nije dobro, možda to iz neznanja, jer neko ko uđe kao poslanik na 160 i nekom mestu, možda toliko kapaciteta ima i tako razmišlja, nije imao dobre savetnike itd.
Primera radi, nećemo Živkovića i Vladu zaboraviti, vas ću malo pomenuti, mislim da bi vam pomogli, jer se upravo trudim zbog toga, nekoliko primera smo navodili kako Vlada mora da radi bolje. Normalno, ne tražim, nisam protiv srpske vojske i policije, bezbednosti, znam šta tamo piše, ali neću prodavati maglu i neću reći - vratite vojsku i policiju, jer znam šta je realno, a šta nije. Zato je realno da ministar prosvete uvaži školske odbore koji se dole formiraju, potpiše imenovanja direktora, rešenja direktorima, vrlo sporo to ide, prilično traljavo, proverite to sa službom, dosta to sporo i loše ide.
Zatim, ne pravimo problem sa dečijim dodacima, deca su već prohodala a nisu dobila roditeljski dodatak, kasni se već devet, deset a možda i dvanaest meseci sa isplatom roditeljskih dodataka, ne brani nam valjda UNMIK da poštujemo Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Imali smo primer kada je na sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju došla neka gospođa koja se predstavila kao pomoćnik ministra ovog glumca, Lečića, ne znam za šta je sve ona pomoćnik i kaže, da budem ovako iskren, glupost - Koordinacioni centar je nastao odlukom naše Vlade i UNMIK-a i mi nemamo nikakve nadležnosti po pitanju kulture i informisanja.
Molim vas, kada vi to čujete od jednog državnog činovnika, koji nije na tako niskom nivou, onda ste malo obeshrabreni.
Ko brani Ministarstvu kulture da napravi dole srpsku izložbu, da štampa srpsku knjigu, priredbu, osim kada ministar dođe i održi "Kontejner sa pet zvezdica" u Zvečanu i normalno uzme honorar, ne drži ga besplatno, već za honorar.
Loš je primer, ono što nismo morali da radimo, što nije dobro, složili se ili ne složili sa mnom, a sigurno hoćete, to je mučnina oko člana Radiodifuznog saveta sa Kosova. To nije bilo dobro, hajde da kažemo da je bilo traljavo i trapavo, nije nešto što nam ide u prilog.
Na kraju samo da eto, posle toga, kao što je deklaracija snimila stanje, pa predlagala i zahtevala, bilo bi dobro kada bismo mogli odavde da uputimo neki signal da malo ohrabrimo narod i da kažemo - ima nekih pomaka, kreće se, biće nešto itd. Dobro bi bilo, ali u svemu tome moramo biti realni. U svemu tome ne možemo sticati odavde ni sa ove govornice, niti na raznim mitinzima, protestima i ostalo, političke poene, već jednostavno o ovom jako teškom, mučnom pitanju moramo ohrabriti narod i da vidimo da li mu se može pomoći.
Kažem još jednom, nećemo moći da povučemo odavde neke revolucionarne, krupne poteze, već se ta pomoć sastoji u svakodnevnom poboljšanju kvaliteta života. Znači, u prisustvu ljudi koji mogu na terenu da pomognu po raznim resorima, oblastima itd, zatim, nadam se da će zaživeti i ti koordinatori, oni što su juče imenovani, stalna saradnja po ovim pitanjima iz onih nadležnosti gde država Srbija ima nadležnosti. Dakle, korak po korak i tu se složi poneka kockica i ne može biti dobro, ne može biti idealno, ali može biti bolje. Toliko i zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskreno sam očekivao danas dva i po sata vremena koje ima vladajuća većina da iskoristim, odnosno onih 49 koji su predložili i ovo potpisali, međutim, izgleda onaj prvi koji je ovo potpisao je najvažniji, pa onda nema diskusije da nam gospoda koja su ovo potpisala i koja ovo traže da nam obrazlaže zašto se ovo traži. Da svoju priču podupre, da ovo sve ne bi bila kolateralna šteta, kao što ste na primer kandidovali Miroljuba Labusa, a niste ga glasali, pa će se danas desiti da ovo predlažete a da ćete glasati protiv ovoga.

Sve se može. Nemate ni TV prenosa, zauzeli ste medije, možete da manipulišete javnošću, možete sve. Sve možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete. Svemu će jednom doći kraj, pa i ovome. Nadam se, ako ste to predložili, da ćete to i podržati. Inače će se vaša odbrana ovoga svesti na onaj stih gde kaže: "Janko brani mrtva Vladislava, što ga brani, kad ga ne odbrani"; i vi ćete ovo teško odbraniti.

Prošlog puta kada ste glasali za Gorana Radenovića, za člana Radiodifuznog saveta rečeno vam je jasno i glasno da on ne živi na Kosmetu, da nije stručan i tako dalje, ne ispunjava nijedan kriterijum. Vi ste ga izglasali.

Rečeno vam je da možete izglasati. Ne Moma Trajković, jer nije znao ni da li uopšte živi dole. Negde živi tamo, negde ovamo. Većina od 126, 127, kojih u sali trenutno nema, ima dosta kartica, može izglasati da je zemlja četvrtasta. Međutim, zemlja će ostati okrugla, neće biti četvrtasta. Gospodo moja draga, vaš prijatelj gospodin Radenović, vaš kandidat kaže da nije želeo da uzme UNMIK-ova dokumenta, kao i većina Srba sa Kosova, jer ne priznaje, smatra da je reč o okupacionoj upravi i ne želim sa njima da ima bilo kakav kontakt.

Kaže dalje, na primer, kada njihovi poslanici, DSS-a, sa Kosova i Metohije, poput doktora Marka Jakšića, uzmu UNMIK dokumenta, onda će i on to da uradi. Za vašu informaciju, krajnje je nekorektno od Radenovića da spominje Marka Jakšića. Za vašu informaciju, Marko Jakšić jeste patriota, jeste Srbin i jeste pravi borac, ali je uzeo UNMIK-ova dokumenta; i za vašu informaciju, Marko Jakšić je bio nosilac liste DSS-a i odbornik je u Skupštini opštine Zubin Potok od novembra prošle godine. Prema tome, Radenoviću ste dali netačnu informaciju i on obmanjuje ovaj narod i ovaj dom.

Jednostavno, ako hoćemo da proverimo gde je dotični gospodin bio, ako nema UNMIK-ova dokumenta, može se proveriti na srpskom biračkom spisku, gde je bio 2000. godine, gde je bio u septembru, gde je glasao u decembru 2000. godine itd. Kada je imenovani predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, koji ovde nije prisutan, verovatno je prezauzet jer ima nekih problema i neke sukobe ničim izazvane itd, kada je prošli put elaborirao priču Gorana Radenovića, pa nam je rekao da je njegova porodica dala znatan doprinos demokratskim promenama, ne znam da li je taj doprinos Radenovića veći demokratskim promenama ili je veći doprinos tog imenovanog predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je on dao demokratskim promenama.

Možda jeste, ali iskreno narod u rodnoj Čaglavici na Kosovu i Metohiji nešto neće da ceni, nezahvalan je, ne uvažava te doprinose ni Mome Trajkovića, ni Gorana Radenovića. Potvrde koje vam je donosio od pojedinih osoba su smešne. Vi dobro znate da su to potvrde koje potiču, bar gospodin Siniša Mitrović zna od koga potiču, da li potiču od vlasnika kuće koja je iznajmljena Republičkom hidrometeorološkom zavodu u Gračanici, kao i potvrda o zaposlenju na Kosovu i Metohiji; one su fiktivne, mogu doneti takvih 10 potvrda. Zna se kako se to proverava. Imate obrazac M1, prijavu osiguranja, imate obrazac M11, odjava osiguranja, M4, godišnje predaje ostvarenih časova i iznosa zarade, zatim ima radna knjižica gde se vidi pečat kada je počet radni odnos, prekinut radni odnos itd.

Inače, što se tiče obrazovanja, škole i ostaloga, držao sam mnogo kurseva za računare, pa ću vam to i dati. Ne možemo sve da radimo u ovoj državi preko kursa i preko kurseva, već se jednostavno moraju koristiti pismeni i obrazovani ljudi u ovoj državi. Jednostavno, čovek vas je, i vas i nas, slagao da ima pravni fakultet, uverili ste se da čovek nije pravnik, da je obmanuo, da je slagao, kao što je slagao da ne živi dole.

Svi poslanici koji su sa Kosova i Metohije, poput gospodina Srećka Mitrovića i ostalih, vrlo dobro znaju da Radenović dole ne živi, a vi izvolite, ponovo ga izglasajte, i tako dalje.

Ponavljam vam da ovo nije dobro rešenje, gospodu Cvetkovića i Cekića neću pominjati, osim samo jednu načelnu primedbu, da takvo arogantno ponašanje i takvo deljenje lekcija kakvo smo doživeli u ovoj sali od gospodina Cekića nije priličilo i mislim da Narodna skpština ne sme da pristane na takvo, uslovno rečeno, šamaranje.

Još jednom kažem, možete izglasati vaš predlog, glasati protiv vaših predloga, ali i glasati da Goran Radenović živi na Kosovu i Metohiji; možete izglasati da živi gde hoćete, ali on dole niti živi, niti radi, niti ima školu, niti je pismen, niti ispunjava ni jedan jedini uslov, i u pravu je žena što ga je ostavila, za članstvo u Radiodifuznom savetu. Hvala.

 

Poštovani narodni poslanici, kada se o ovako ozbiljnoj temi razgovara, krajnje je neozbiljno da ne prisustvuje niko od ovlašćenih predstavnika, odnosno predlagača. Nemamo predsednika Vrhovnog suda, gospođu Sonju Brkić, nemamo čak ni ministra pravde koji se pre podne malo pojavio, turistički u prolazu, nemamo čak ni predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, gospodina Hibera. Mislim još jednom da je to krajnje neozbiljno, ali kad nemamo ni TV prenosa, kad nemamo ni javnosti u radu, a imamo 166 narodnih poslanika, bar po karticama, onda je sve moguće.
U ovim predlozima za imenovanje i razrešenje ima puno toga što nije dobro, tako da su oni trebali danas narodnim poslanicima, ako ih uopšte uvažavaju, a trebalo bi da ih uvažavaju, da objasne i pojasne neke stvari. Tačno je da smo primetili da je kandidat u Užicu završio fakultet u 20. godini, ali je tačno da imate kandidate koji su završavali fakultet u 28, 30. i 31. godini. Ako sudija treba da bude neki reprezent, neka institucija, a mislim da bi trebalo, onda ćemo se svi složiti da neko ko pravni fakultet završi u 31. godini nije baš dobro rešenje, nije baš dobar predlog za kandidata za sudiju.
Neću pominjati konkretna imena, jer bi to bio posao za organe koji nisu tu, znači za Ministarstvo pravde, za Vrhovni sud i Visoki savet pravosuđa i za Odbor za pravosuđe i upravu.
Sa druge strane, obećali smo narodu, obećali smo biračima i građanima ove države da će doći do razrešenja svih sudija koji su nečasno radili, koji su učestvovali u prekrajanju izborne volje građana, u krađi glasova itd. Imamo jedan predlog gde ima 18 sudija bez obrazloženja, a neko pre mene je primetio da se predlaže razrešenje 18 ljudi, ali nema nikoga ko će nam obrazložiti pojedinačno zašto je ko razrešen, a zašto neko nije razrešen.
Navešću vam jedan primer sa kojim sam upoznao Batića i gospodina Hibera, koji su rekli da sam u pravu i da će se to razrešiti. Recimo da ovde imam odluku gde se kaže - povodom predmeta za razrešenje sudije opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, Blagoja Jakšića, gde se kaže, između ostalog, da je jedan od zahteva za razrešenje zato što je učestvovao u izbornim krađama. Međutim, sudija izvestilac, gospodin Bunjevački i predsednik veća, gospodin Cvijović, prihvataju izjavu Blagoja Jakšića koji kaže da je bio samo predsednik Opštinske izborne komisije Kosovske Mitrovice za sprovođenje izbora održanih 1996. godine. Ništa dalje, a ovo ovde što vidite to je rešenje Republičke izborne komisije iz 1997. godine, koje je potpisao Balša Govedarica, gde se Blagoje Jakšić imenuje, ni manje, ni više nego za predsednika Republičke izborne komisije Izborne jedinice 27.
Gospoda iz Srpske radikalne stranke, nije tu moj kolega Ljubomir Kragović, vrlo dobro znaju i oni su mu tada podnosili krivične prijave zbog krađa, zloupotreba i ostalog. Tada je, ako se sećate, Milan Milutinović dobio više glasova od Šiptara na Kosovu nego Fatos Nano u Albaniji. Kada sam ovo dao gospodinu Hiberu on je rekao da je samo ovaj razlog, što je slagao Veliko personalno veće, dovoljan za razrešnje. Očekujem da će se ova greška ispraviti, da će se taj i takvi slični, a nije on jedini nažalost, ne samo na Kosovu i tu je bilo najviše izbornih krađa i zloupotreba, da će se razrešiti. Takođe i Batić zna taj slučaj. Frapiran je, ne može tako da se radi i pod hitno ćemo da ispravimo itd.
Gospodi Bunjevačkom i Cvijoviću je trebalo dokaza za ovo. Oni ne znaju da postoji Republička izborna komisija u ovoj zgradi, da ona ima dokumentaciju i da ne mogu da potraže od Republičke izborne komisije, da vidimo ko je to tamo bio i ko je kako sprovodio izbore. Mislim da nije dobar dokaz, nije dobra priča za nas koji smo na jednoj listi 23. decembra dobili 176 mandata, ma gde ko sada bio, da nam ova priča nije dobra i nikome ne ide u prilog, jer takvi ljudi će se preorjentisati, kao što je bila priča za Šabac. Prelaze oni od jednih do drugih, trećih. Ne rade za stranku, rade za sebe, za svoj interes, za novac itd. Nikome ovo neće služiti na čast niti će nam ovakvi primeri podizati rejting.
Očekujem šta će dalje uraditi ministr Batić i gospodin Hiber. Evo dokaza, evo svega, a da ne pominjem onih četiri, pet strana o ostalim zloupotrebama dotičnog gospodina, ali laž, kada čovek laže Vrhovni sudi i Vrhovni sud uvaži tu laž, napravi se da ga eto slagao, prevario, valjda je dovoljan razlog da se konačno prekine sa tom praksom i da se taj razreši.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i prateća svito, kada radite neki posao obično računate na to šta ćete time dobiti. Ja se pitam kada donosimo ovaj i ovakav zakon šta dobijamo?! Mislim da se pojedinačno ne pitamo nego se pitam šta dobija Srbija i šta dobijaju građani i narod ove zemlje?
Za mene i Demokratsku stranku Srbije nije jasno i nije vidljivo šta će se postići ovim zakonom, ovakvim konceptom, gde recimo pojedincima nudite odgovarajući posao a odgovarajući posao posle devet meseci je svaki posao. Ukoliko ga ne prihvati, ukoliko odbije ponuđeni posao tj. koji je svaki posao, biće brisan sa evidencije nezaposlenih. Na ovakav način, odredbama ovog Predloga zakona o zapošljavanju i zaštiti za slučaj nezaposlenosti, dobićemo smanjenje broja nezaposlenih ali samo fiktivno, zato što će ljudi na ovakav način, restriktivnim odredbama, biti brisani sa evidencije nezaposlenih a u stvari broj se neće povećavati.
Da vas samo podsetim na činjenicu da od 2000. godine, znači za dve i po godine ove nove vlasti, broj zaposlenih, nažalost, opada a i broj ljudi koji su stvarno zaposleni i nemaju posla se uvećava! To je ono što je opominjuće i što nam nikako ne ide u prilog. Čak, sada je i podatak o dva zaposlena naspram jednog nezaposlenog, još drastičniji tako da nemate ni pun izinos od dva zaposlena naspram jednog nezaposlenog.
Kad donosite neki zakon i neki program koji radite treba da butede svesni u kom ambijentu se ostvaruje takav zakon. Da li je ovaj ministar, ovo ministarstvo i ova vlada, da li su oni stvorili ambijent gde ćemo mi razmišljati o zapošljavanju, o višku zaposlenih a ne o nezaposlenima. Nažalost, za ove dve godine sa svim reformama i postupcima privatizacije, i ostalog, nama i dalje ostaje da nemamo, tj. ne vidimo zaposlenost, i ne vidimo, što bi se reklo, svetlo na kraju tunela, da će biti te zaposlenosti.
Tako se ta zaposlenost neće postići ni javnim radovima. Da li će to ponovo biti kao za vreme pokojnog Josipa Broza, kad su bili kolhozi, pa zajednički rad, ili ćemo ponovo imati omladinske radne akcije, omladinske brigade. Evo, gospodin Panajotivić se seća tih vremena: bilo je lepo, njemu je to smešno, pa ćemo ponovo angažovati "Gorane", pa će naši "Gorani" da pošumljavaju goleti itd. i to će biti naši javni radovi.
Znate šta, sintagma javnih radova je bila imanentna jednom prethodnom režimu koji je to pričao za vreme sankcija da će javnim radovima uposliti celo društvo, da će time doprineti itd. Tim doprinosom, tom pričom, taj prethodnik koji je to pričao nije se proslavio a nećemo ni mi sada, kažem namerno mi koji sada pričamo o javnim radovima i donosimo zakone o javnim radovima, nećemo mnogo toga ostvariti. Verujte da nećemo! Možemo narodu pričati priču ali ti i takvi javni radovi nam neće doprineti boljitku i neće doprineti punoj zaposlenosti.
Zatim, imate tako restriktivne odredbe možemo da karikiramo, recimo, da čovek ne može da ode nigde, da mora da je vezan u kući da bi se zaposlio, pa zatim da dokaže da aktivno traži posao. Molim vas, dokazivanje aktivnog traženja posla! Aktivna politika zapošljavanja?! Pa valjda je i do sada bila aktivna a ne pasivna; ali možda imamo problem pa ne možemo nikako da smenimo direktora Republičkog zavoda za tržište rada, pa se ne zna da li čovek kupuje privatne firme, da li radi kod Dragana Tomića u SIMP-u ili se SIM market odvaja, da li je i dalje direktor, da li je podneo ostavku, pa ga Upravni odbor nije razrešio itd! Zato ćemo formirati Nacionalnu službu zapošljavanja.
Ne znam zašto ne bi bile i agencije jer je jako u modi i jako popularno da budu agencije. Pa neka imamo i nacionalnu agenciju za zapošljavanje i privatne agencije za zapošljavanje koje mogu da formiraju pravna i fizička lica. I zašto ne agencije za zapošljavanje? Jer kada u ovoj državi mogu da imaju agencije za poslovnu pratnju, neka postoji i agencija za zapošljavanje.
Ali, mislim da na ovakav način, sa takvom organizacijom Republičkog zavoda za tržište rada i takvom dosadašnjom politikom neće se daleko stići. Što mi kao vlast ili kao Skupština, ili kao Vlada i ostali, ne možemo da raščistimo sa takvima to jeste naša krivica i naša slabost, ali nemojmo se nadati da ćemo samo pukim papirologijama, promenom na papiru, itd. doprineti tome.
Treba jasno i glasno da kažemo da Republički zavod za tržište rada nije dobro radio i da zbog toga neko treba da podnese konsekvence. Da jednostavno to promenimo, i ako se može ikako, da krene to zapošljavanje, mada iskreno ne verujem ni ja - kažem vam da je previše ovde stvari koje čisto restriktivno deluju i restriktivno će biti.
Nažalost, kažem još jednom, nećemo mnogo doprineti kvalitetu života ovog naroda i sa ovim verujte mi Srbija neće biti na dobrom putu. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vas šezdesetak i stotinak kartica prisutnih, danas raspravljamo o jednom jako bitnom zakonu, koji je reformski. Pozdravljam vas prisutne, gospodine Mićoviću i pozdravljam kartice.
Raspravljamo o jednom jako bitnom zakonu u ovakvom ambijentu i u ovakvom okruženju. Samo ću vas podsetiti, u reformi obrazovanja, da smo jedan predmet uveli, a to je bila veronauka, pa nam je trebalo toliko vremena, toliko pripreme, toliko je škripalo i tako je teško išlo, a celu reformu, celog sistema obrazovanja i vaspitanja treba da sprovedemo za neka dva meseca itd. No, živi bili pa videli. Ako zakon prođe videćemo kako će ići. Na žalost, eksperimenti na ljudima nisu dobri eksperimenti.
Ono što sam hteo, da vam takođe skrenem pažnju, to je na terminologiju kakva se koristi u ovom objašnjenju zakona. Jasna je terminologija, jer ste svi dobili pismo da katedre za srpski jezik i književnost nisu konsultovane, pa zato možete dobiti objašnjenje u stilu - sada važeći programi su zastareli i rigidni, u njima je previše partikularnih činjenica bez transferne vrednosti, oni su potpuno centralizovani. Dalje, kada se kaže - inkluzije marginalnih grupa, retencija sadržaja itd. Kada kažu - govori srpski da te ceo svet razume, ovo apsolutno nije pisano srpskim jezikom i srpskom terminologijom. Ako pretendujemo da reformišemo školstvo mislim da trebamo u duhu našeg jezika, naše tradicije i naših kulturnih vrednosti reformisati.
Ono što takođe želim da vam kažem i da se nadovežem na diskusiju gospodina Mitrovića i ministra Kneževića kada je u pitanju školstvu na području Kosova i Metohije, nisam izašao i nije mi namera da demantujem ministra i da branim tu činjenicu ili da tražim povećane plate. Prosvetni radnici dole neka dele sudbinu naroda koji živi dole i neka dele sudbinu ostalih prosvetnih radnika, ali ono što je bitno, prosvetni sistem one dece i roditelja, koji žele da se školuju po zakonima Republike Srbije, mora se očuvati i mora važiti. Drago mi je što je ministar to za ovom govornicom potvrdio, da će to važiti i neka važi i dalje. Kažem još jednom, niti tražim da plate budu 200%, niti dodatni materijalni troškovi, već tražim angažovanje i prisustvo tog ministarstva.
Jer, podsetimo se malo na kratko, bez patetike i demagogije, da su te albanske škole služile za sve moguće manipulacije, i za jednonacionalno trovanje, i za demonstracije, i za izvor svih mogućih problema i svega ostalog, tako da se mi ne smemo upuštati u tu priču. Ne pada mi na pamet da ponovo teram Albance da uče svoje škole, ne treba da nam dolazi Sveti Euđidio, Don Vinćenco, Palja itd, nego da mi imamo naš sistem školovanja za one koji hoće, a oni koji žele sistem školovanja po programu Tirane, Ankare, Teherana ili drugih, neka se tako i školuju. Tako da je to primedba, kažem još jednom, koju je ministar pomenuo, međutim, da ne budemo nedosledni, ima tu još dosta toga, nije prisutno dovoljno angažovanje po pitanju školskih odbora i, recimo, aktivnosti po pitanju izbora direktora i ostalog.
Nadam se da ovog puta nećete imati probleme u Ministarstvu, kakve ste prošle godine imali, kada su dolazili neki saveti roditelja i ostali, i kada vas je gospođa Srbijanka Turajlić usmeravala na, kako ona voli da im tepa, Mont, a to je skraćeno - Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju Kosova. Nama mont ne treba, mi imamo naše Ministarstvo prosvete i želimo da to tako i ostane. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koja je svrha govoriti pred vas 30, dok je prema evidenciji 181 narodni poslanik prisutan. S obzirom da je gospodin ministar tu, reći ću nekoliko reči, jer je jedan član najbitniji, a koji se tiče i jako pokazuje koliko nam je stalo do Kosova i Metohije, da nas je prisutno tridesetak u sali, pa ću onda probati da neke stvari ministru predočim, da vidi kako stoje.
Po ovom predlogu zakona, a i do sada se nešto slično radilo, odnosno improvizovalo, neko ko je bio stanovnik Kosovske Mitrovice, mogao je dobiti izvod za 14 dana, podnese zahtev u matičnu službu, u najbolju ruku moglo je biti sedam, ako pogodi dan, kojim danom ide dotična služba do Kraljeva, pa donosi izvod itd. Ne znam da li će sada ponovo po ovom predlogu, na primer ako neko bude, pošto formalno piše, ako je želeo da se venča neko iz Kosovske Mitrovice, da li će morati da ide da zove matičara iz Kraljeva ili će to ići malo drugačije.
Sa druge strane, hoću da kažem i to da sam bio svedok, jer sam imao tu nesreću da sam 9, 10. i 11. juna 1999. godine morao da vadim izvod rođenih za dete, pa sam prisustvovao evakuaciji pobednika u ratu, koji su pobedili NATO, oni su iselili sve matične knjige iz službe. Nažalost, i tada i mnogo pre toga, u svim opštinama je bila takva situacija, dva puta su u opštini Kosovska Mitrovica odobrene pare, uzimana su sredstva da bi se matične knjige vodile na računarima, da bi se to unelo, mislim na taj elektronski oblik, kako to volimo da kažemo, i to bi bilo mnogo jednostavnije i mnogo bolje.
Novac je potrošen, ništa nije urađeno. Ono što bi mogao da bude moj konkretan predlog ministru, mada ne znam da li će se uvažiti, jer mnogo toga, nažalost, što je predloženo takođe vezano za informatiku i oblast biračkih spiskova nije ispoštovano, da se uspostavi, a to bar nije problem, direktna komunikacija, znači da se unese u bazu podataka tamo gde jeste, da se unese u računar i da onda na relaciji Kosovska Mitrovica, primera radi, Kraljevo, istog dana vi dobijete izvod.
Ne može vam niko oduzeti, knjiga nije itd. Mislim, ako hoćemo da pomognemo građanima, mogli bismo ovako da im pomognemo, jer se izvod dobija trenutno; neko ko želi da uzme mimo zvaničnog matičara izvod, on mora da ide do Kraljeva, da tamo juri veze, da se snalazi, da se možda dodatno izlaže troškovima, a ovako bi obavio posao putem tehnike; kažem, ali neka bude treća sreća, da ne bude sve, pa i to, građenje Skadra na Bojani, jer mi Srbi smo skloni tome da po tri puta uzmemo pare za istu stvar, a da je retko kad uradimo.
S druge strane, mislim da postojanje naših matičnih knjiga ide u prilog državi Srbiji, jednostavno ne treba se odricati toga, te knjige su zvanični dokumenti, na osnovu tih knjiga se izdaju i uverenja o državljanstvu, pokreće se pitanje nekakvog državljanstva na Kosovu i Metohiji. Žao mi je što su naše delegacije defilovale ovih dana Evropom, bile su u Berlinu, Atini, nisam čuo da je neka vladina delegacija, a mislim da je bilo nekih poslanika iz ovog parlamenta, pomenuo pitanje Kosova, odnosno pitanje povratka prognanih i raseljenih, a to je sve vezano za ovu državnu upravu i za ostalo.
Mislim, da se ne bi Gerhard Šreder naljutio ako bi mu naš premijer rekao da gospodin Štajner ne želi da vraća Srbe, da on pravi opstrukciju u povratku i da nam upravo smeta, da nam oduzima našu imovinu o kojoj je bilo reči u privatizaciji itd.
Koristim ovu priliku da primetim da se baš nešto ne zalažemo tim diplomatskim putem za rešenja po pitanju svih knjiga, po pitanju naše imovine, po pitanju državljanstva i ostalog. Vidite priču Džordža Soroša, našeg prijatelja ili ne znam čijeg, koji priča da Kosovo nikada više ne može biti u sastavu Srbije, da li ćemo mi pomalo tome doprineti itd.
Ti stranci su iznenađeni pasivnošću našeg ministarstva spoljnih poslova. Kada sam razgovarao sa mnogim stranim predstavnicima, oni kažu - mi ne možemo da shvatimo da vaša država ne reaguje na to i to. Jednostavno, vi ste u pravu, vi ste ovde ugroženi, Rezolucija se ne sprovodi na štetu nealbanskih zajednica, znači srpskih i ostalih, a vaša država ćuti, ne upućuje zvanična pisma, proteste, nema te diplomatije, nema je u ostalim institucijama itd.
Bojim se da ništa nećemo uraditi na ovakav način, ne boreći se za matične knjige, a to može samo država, naša diplomatija i naša zajednička politika i strategija, ako je uopšte imamo o Kosovu; jer jako je dobro reći kada dođe delegacija odozdo, tražim da se vratim vojska i policija na Kosovo; ali ne, to treba reći kod Šredera ili u Atini na skupu itd, pa će oni to da odobre. Ako oni to ne odobre, mi možemo da plačemo ili da pričamo, kako god hoćete.
Kažem još jednom, trebalo bi se možda zalagati i boriti kod ovog pitanja, moramo da budemo jasni, a kada UNMIK-a nema, njemu matične knjige ne trebaju i neće ih nositi kada ode kući. Matične knjige su zanimljive za one koji dole žive, znači za Srbe, Albance, kao što im je zanimljiv katastar, pa smo im predali i katastar i mnogo toga itd.
Treba se založiti za to da matične knjige i knjige državljana, pošto idu u prilog Jugoslaviji bivšoj, a sadašnjoj zajednici Srbija i Crna Gora, Republici Srbiji i srpskoj zajednici, da budu zvaničan dokument. Dakle, to treba nametnuti kao što je bilo, pa da bude ponovo i da su svi građani Kosova i Metohije uključeni u te matične knjige, kako su bile do sada, tako i od sada. Ovako iskreno, što se UNMIK-a tiče, mi u suštini možemo izigravati neki paralelizam. Sada imate slučajeva da mnogim Albancima, recimo, da ne pričam o tim zloupotrebama itd, trebaju izvodi, naša dokumenta, negde ne mogu da prođu bez naših dokumenata, ima mnogo toga, da se i sa tim nažalost mešetari.
Ono što treba da bude posao Vlade, kao i u svemu, da se bori za to da to bude objedinjena delatnost i da te naše matične knjige koje su bile važeće i u kojima se vidi da mnogi koji su došli iz Albanije nemaju naše državljanstvo, nisu upisani u naše matične knjige itd, pa da se i mi na taj način izborimo.
Dakle, nevezano za ovaj zakon, to treba da bude jedna od strategija ove vlade i ovog ministarstva, da se i na taj način dokaže koliko nas je bilo na Kosovu, koliko nas je sada, a koliko je drugih i nažalost koliko je onih koji nelegalno dole borave, uzurpirajući našu imovinu i naša prava, rušeći državu Srbiju i boreći se da se zid koji se stvara između Kosova i ostalog dela Srbije izgradi negde do 3-4 metra, da nikada više ni ptica neće moći da preleti, a ne država Srbija da se integriše zajedno sa Kosovom u Evropsku zajednicu itd. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispada da je dobra stvar što je zabranjen TV prenos, jer ponovo narod neće da vidi još jednu zloupotrebu, još jednu bruku, još jednu nesreću, još jednu manipulaciju. Vas, pojedine koji su bili na Odboru za Kosovo i Metohiju, zamolio sam i tražio da se možemo oko svega preganjati, oko svega trgovati, sve strančariti, ali kada je u pitanju Kosovo i Metohija, da tu ne možemo trgovati i ne možemo se ponašati tako neodgovorno i neozbiljno.
Mi danas nemamo izveštaj odbora, niko nije nadležan za ovaj predlog, nemamo podnosioca koji bi nam obrazložio svoj predlog. Ne bi ni mogao iskreno da ga obrazloži, jer je predlog u potpunosti u suprotnosti sa zakonom, u potpunosti je suprotan proceduri i nelegitiman.
Hoću da kažem da su poslanici DSS-a podneli još 8. maja zahtev predsedniku Odbora za Kosovo i Metohiju da se izjasnimo po pitanju predloženog kandidata za člana Radiodifuznog saveta. Po tom pitanju smo dobili odmah telegram, u kome nas predsednik poziva na sednicu zakazanu za 13. maj, gde kaže da bi tema dnevnog reda bila razmatranje predloga za izbor člana Radiodifuznog saveta sa Kosova i Metohije. Do tog sastanka nije došlo. Sastanak odbora je odložen na neodređeno vreme.
Zašto se beži od toga? Ne mogu da pretendujem da se članovi Odbora za Kosovo i Metohiju izjašnjavaju o tome da li je Veselinov, na primer, na vezi sa Isusom Hristom, pa će pasti kiša ili neće, ali ono što se tiče Kosova i Metohije i što treba da odlučuje ova skupština, sasvim je normalno da se Odbor za Kosovo i Metohiju izjasni.
Kada smo u petak na sednici Odbora, prvoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju posle dve i po godine, to je dokaz koliko je nama, ovoj skupštini, stalo do Kosova i Metohije, tražili da se ova tačka uvrsti u dnevni red, šta je bilo? Posle prve tačke dnevnog reda, poslanici koji nisu sa Kosova i Metohije, članovi Odbora, sa izuzetkom gospode Branka Beševića i Borislava Pelevića, napustili su sednicu Odbora, tako da nismo imali kvorum i nismo mogli o ovom pitanju da raspravljamo i to je još jedan dokaz kako je sve to neodgovorno i neozbiljno.
Hoću da vam kažem kao čovek koji živi na Kosovu i Metohiji, koji je imao tu sreću ili nesreću da još živi dole, izgleda mi, kako ova vlast radi, da je mnogo bolje i da se mnogo više forsiraju oni koji žive od Kosova, a ne na Kosovu i to je ono što je žalosno i što nije dobro.
Mogu da vam kažem da predlog kandidata apsolutno ne ispunjava zakonsku proceduru, hajde da mi svi ne radimo ono što je radio Slobodan Milošević, da ponovo ne bude Kosovo predmet za manipulaciju, setite se glasova koje je Milošević krao u kooaliciji SPS-JUL-ND. Ne zna da li ta Nova demokratija i dalje postoji, jer Milošević je tada krao te glasove, pa su ti poslanici ovde odlučivali o sudbini cele Srbije i srpskog naroda. Molim vas da ponovo ne nastavljate tu tradiciju, da vam ponovo Kosovo i Metohija ne služi kao jedan poligon preko koga će se krasti. Nemojte preko nas, nemojte molim vas.
Kada ovo kažem, znajte da niti ja, niti DSS ima svog kandidata za člana u radiodifuznom savetu, niti ga protežira. Molim vas, ispoštujte proceduru, dajte čoveka koji je stručan i koji živi na Kosovu i Metohiji, dobićete podršku DSS-a, to vam garantujem. Nemojte na ovakav način čoveka koji ne može ni u kom slučaju da bude član tog radiodifuznog saveta protežirati, nisu zbog ovoga neki od nas zapalili TV Bastilju 5. oktobra, nismo zbog toga jeli suzavac i šetali 1996. i 1997. godine. Nismo zbog toga i takvih, da bi nam ti takvi bili na odgovornim mestima, da bi nastavili tradiciju Slobodana Miloševića.
(Aleksandar Radosavljević, sa mesta: Gde si ti šetao?)
Nije me sramota, gospodine, šetao sam dok si ti sedeo u zavetrini, borio sam se za tvoje pravo, javi se pa diskutuj, a ako ti je program "Pink" i Željko Mitrović, ako ti je mnogo blizak, izvoli pa ga brani.
Molim vas, nemojte da dobacujete, da polemišete, budite kulturni kao što ste lepi, pa pričajte fino i kada dobijete reč, malo se uljudite, znam da ste vi nervozni i nestrpljivi, ali vreme ističe. Peščani sat se okrenuo, vreme teče i isteći će.
Prema tome, vi možete, mogao je i Milošević da izglasa da je zemlja okrugla, pardon, četvrtasta, ali zemlja je ostala takva kakva je bila i vi ćete gospodo izglasati sve što hoćete, ali ovaj kandidat nema ničiju podršku.
Dobili ste i pismo Udruženja novinara Srbije, dobili ste pismo struke onih koji dole žive, ali vi nastavite i dalje, forsirajte one kojima ovo ne pripada i koji ovo ne zaslužuju.
Prema tome, možete izglasati, odgovornost je na vama, uvešće se nekada i TV prenosi, isteći će vaš mandat, biće odgovornosti, biće pitanja i nemojte ovo da koristite za vaše svađe unutar tih ostataka DOS-a, jer više se ne zna ko postoji. Nemojte da se prepucavate i preganjate preko Kosova i Metohije, nemojte da pitate po televiziji ko je zloupotrebio novac, ko je šta uradio, ko prodaje Kosovo, ko traži dve i po milijarde dolara za status Kosova.
Poštujte zakone, procedure koje ova skupština donese, a ova skupština je donela zakon, gde kaže da član radiodifuznog saveta mora da živi na Kosovu i Metohiji. Gospodin Radenović ne živi na Kosovu i Metohiji, to je očigledno, živi u Podgorici. Nema ni kvalifikaciju, pored biografije koja je ovde, smešna je, od 1986. do 1991. godine Pravni fakultet, nezavršen normalno, a ako malo bolje pogledate, čovek je 1963. godište, znači da se u 23. godini upisao na fakultet. Verovatno je pre toga imao pametnija posla itd.
Prema tome, ne možemo tako, kažem još jednom, i to po stoti put, jer setite se da su i albanski teroristi iz Podujeva glasali za kooaliciju SPS-JUL-Nova demokratija, nemojte ponovo to da radite, nemojte preko Kosova da trgujete, da sređujete medijski prostor Srbije. Kažem vam još jednom, uopšte nije sporno, ispoštujte proceduru, dajte bilo kog čoveka, ali ko ispunjava zakonske uslove, ko živi na Kosovu i Metohiji, ko ispunjava te odredbe koje smo doneli.
Nemojte da vam jedan medij, uslovno rečeno, o kome ne želim da se izjašnjavam, jer ne dolikuje, nije dostojan da mu se ime pomene u ovoj skupštini, jer je element nečega što je ružno i što trba da bude prošlost, nije ružičasto stanje, nego ružno, nemojte da vam on bude prioritet, bićemo odgovorni svi mi koji budemo izglasali ovaj predlog i podržali ovakav izbor kandidata.
Zato apelujem da u danu za glasanje preispitate svoju savest i ispoštujete zakonsku proceduru, odnosno odredbe zakona, članove koji određuju to i da ne glasate za ovog predloženog kandidata, da se procedura ponovi, jer ima i drugih kandidata, hvala bogu, nije ništa tragično i zato vas molim da tako uradite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, uvažavajući gospodina ministra kao profesora, mislio sam da će nam predložiti jedan zakon koji će malo duže trajati, da se ne ugleda na zakone koje smo donosili u ovoj skupštini a bili su neprimenljivi ili su tako kratko trajali. U suštini su bili neustavni i nezakoniti, u disproporciji sa svetskim propisima i svetskim normama. Nažalost, i danas imamo primer jednog takvog zakona, ali pošto je vremena malo, a mnogo toga što u ovom zakonu nije dobro, to se ne može ispraviti amandmanima, tako da ih DSS nije ni podnosila.
Pošto je malo vremena, nešto od toga ću reći. Recimo, sporne kategorije su u pitanju kod građevinskog zemljišta, članovi zakona 69, 70. i 71, pa recimo tamo kaže da opština određuje opšti interes; kako ga ona to određuje, kada ga određuje itd. De fakto donošenjem ovakvog zakona i prestankom važenja starog zakona se u suštini odlaže primena ovog zakona na dve godine, jer zakon ne može da se primeni, postojeći zakon ne važi, a nema novog određivanja, tj. razlikovanja zemljišta.
U članu 70. kaže se da je moguće vlasniku ili korisniku postojećeg objekta izuzeti zemljište od poseda; a kako je to moguće sve dok na njemu postoji objekat i koristi se, a moguće je oduzeti mu. Zatim, recimo primer da je nepotrebno napisano da se javno građevinsko zemljište ne može otuđiti; a šta ako se promeni urbanistički plan i samim tim se promeni karakter zemljišta. Znači da je ovaj deo člana nepotrebno pisan, jer može doći do promene urbanističkog plana i samim tim do promene karaktera zemljišta.
Na stranu to što karakter javnog građevinskog zemljišta predstavlja nešto što demokratskim vlastima ne sleduje, jer idemo ka privatnom, ka vraćanju, ka restituciji, ka ispravljanju nepravdi koje su mnogima učinjene, jer je zemljište denacionalizovano itd. Ali imamo primera gde i sada naši sudovi ne žele da vraćaju zemljište, iako postoji ta odrednica, jer je zauzet takav stav da se ipak denacionalizovano zemljište ne vraća.
Zatim, članovima 81. i 82. se kaže da opština može faktički od korisnika da oduzme zemljište i da ga ustupi drugom licu u zakup, ali se ne reguliše postupak i način na koji se to sprovodi. Velika je širina neprincipijelnosti, moguće su; nažalost, uvek se plašimo mogućnosti tih zloupotreba gde nije sve precizno definisano.
Zatim, ono što je sledeće i na šta sam hteo da vam skrenem pažnju, to je Agencija za prostorno planiranje. Po ko zna koji put u državi Srbiji se formira agencija, imamo više agencija nego ministarstava. Sporedne su nadležnosti rada agencija, ali ono što je posebno i što se kaže - sredstva za rad agencije mogu biti, između ostalog, donacije, prilozi, sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.
Kada kažemo - donacije i sponzorstva, molim vas, ne znam ko je taj ko besplatno daje, ko će dati agenciji za prostorno planiranje nešto, a zauzvrat neće on ili neko njegov tražiti neku uslugu. Ako je neko juče gledao na televiziji B92, tamo je primer, nažalost, jedno svedočenje u Hagu, anonimnog svedoka, gde kaže da su neki od donatora bili Đovani Di Stefano, pa braća Karić itd.
Da li se i ovde mogu pojavljivati takvi donatori, da li može donator biti Opačić, da li može biti Pink i Željko Mitrović, da li može biti Čume donator, pa će onda agencija da isplanira neko asfaltiranje tamo, pa će "Difens Roud" to da asfaltira itd.
Molim vas, vrlo je loše omogućiti državnoj agenciji da prima donacije od pravnih lica, od fizičkih, domaćih i stranih lica, to nimalo nije dobro.
Zatim bih se malo zadržao na pitanju učešća struke i licence. Nažalost, nije dobro da se ne uvažava mišljenje struke; jednostavno, demokratska vlast, kako se predstavlja, mora da uvaži mišljenje struke, odnosno onih ljudi koji znaju. Recimo da mi poslanici nismo stručnjaci svi za sve, ali zato postoji po ovom pitanju i udruženje arhitekata, udruženje urbanista, pa nije valjda samo problem što je tamo neki ostatak starog režima predsednik Udruženja arhitekata, znači moramo deo našeg režima da instaliramo za predsednika arhitekata ili urbanista, da bi nam on davao podršku itd.
Mislim da to nije dobro i ta praksa nimalo nije valjala u starom režimu, jer ako je već struka, mora da radi stručno. Nije bitno da li je taj čovek bio ili nije sada u nekoj partiji itd.
Recimo, ovde imate protivustavnu odredbu o prestanku važenja Prostornog plana; zatim, imamo primer, suprotno svetu, gde je razdvojeno urbanističko i prostorno planiranje; te su primedbe od struke dolazile. Zatim imate primedbu struke da se ide u pravcu centralizacije, gde se kaže da u istim institucijama su svi koji sami sebi daju poslove, sami sebe kontrolišu itd.
U realnom životu nema licenci, one su nešto novo i to tek treba da zaživi. Sporno je što sada licence daje inženjerska komora koja u suštini, formalno-pravno može da bude tretirana kao udruženje građana i sada koja je sankcija za nekoga ko ne poštuje norme, a to može biti samo oduzimanje licenci. Pazite vi sada imate jednog, uslovno rečeno, posiromašnijeg, slabijeg izvođača, a investitor je malo jači i bogatiji, on će njega možda "stimulisati" da prekrši neke norme, neka pravila, a jedina kazna mu može biti oduzimanje licence u inženjerskoj komori i pitanje je da li će je oduzeti, ali će ga možda taj malo bogatiji investitor stimulisati, pa će se pokrenuti postupak itd.
Mislim da nije precizno i da nije dobro. Šta hoću da kažem? Trebalo je predvideti za prekršaje ne samo oduzimanje licenci, već i sankcije materijalno-finansijske prirode, uslovno rečeno, planera, onih koji imaju licencu ili izvođača, a ne samo maltene sud časti i ostale stvari, eventualno oduzimanje licenci itd, pogotovu što je to novo i tek treba da živi.
Milka, molim te, uzdrži se, znam da si ti nestrpljiva, ali to što tebi treba ovde za govornicom nema.
(Milka Marinković neprestano dobacuje sa mesta, ali se ne razume.)
Pitanje legalizacije je pogrešno koncipirano...