Hvala.

Nesrećna je okolnost da u Srbiji i predstavnici vlasti, pre svega predstavnici vlasti, i predstavnici te tzv. proevropske opozicije sve probleme u našem političkom životu i u našem društvu pokušavaju da reše tako što traže pomoć od EU, od nekih tamo činovnika, bivših, sadašnjih, kako god. To zaista nije dobro.

Ljudi, mi nismo maloumni, nismo maloletni, ozbiljni smo ljudi, ozbiljan smo narod. Mi moramo sami da rešimo sve probleme koje imamo unutar svoje države, i kad su u pitanju izboru i kad su u pita nju bilo kakvi problemi, sad govorim iz nadležnosti Narodne skupštine.

Kolega je malopre pomenuo kako EU, tamo neki činovnici, takođe doneli odluku na početku pandemije se ne pruža pomoć, otprilike tako, zemljama koje nisu članice EU. Pa, to je fašistički akt i ne znam zašto ga tako ne nazovete. To da je to ukinuto zato što su intervenisali Vučić i Dačić, to stvarno spada u red viceva. Ali, zaista je neverovatno da ta EU tako nešto uradi, da zatvori granice čim se pojavila pandemija, a vi nama 20 godina u kontinuitetu pričate da ne postoje granice u okviru EU. Oni šta god urade, vama je to dobro, vi ćete i dalje da ih slušate.

Evo, pominje se tu – pomogli su. Šta su pomogli? Zašto danas niko ne pominje koliko su nama u ovoj pandemiji pomogli braća Kinezi, braća Rusi, i materijalno i svojim stručnim prisustvom i svojim iskustvom? Ne, vi samo ono što vam kaže ta Tanja Fajon. Koga je briga šta kaže neka Tanja Fajon, koja koristi da se prošvrćka po belom svetu o trošku toga nečeg što se zove EU, što inače ne postoji? To je grupica tamo nekih činovnika, a oni su sad na ovoj pandemiji pokazali da kao institucija ne postoji EU, ne postoji.

Hvala.

Donošenje ovih zakona na današnji dana, kada je pre dva ili tri dana ukinuto vanredno stanje, je apsolutno neustavno i nezakonito i ovde je zaista napravljeno niz pogrešnih poteza.

Mi zapravo ovde ne možemo uopšte da razgovaramo o tome da li je ovo dobro ili nije dobro, da li je dobro da potpise overavaju notari ili službenici u lokalnim samoupravama, nego možemo da razgovaramo o tome da li je to moguće ili nije, a nije moguće.

Što se tiče nas srpskih radikala, mi smo odavno izneli stav kada su u pitanju notari. Mi se zalažemo da u notarskom poslu, u njihovoj nadležnosti ostaje samo zaključivanje ili solemnizacija ugovora o prometu nepokretnosti, a da sve overe potpisa i prepisa se vrate kao nekada, jedan deo u lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, a u drugi deo u sudsku upravu, takođe u skladu sa zakonom.

Mi nemamo tu problem ko bi trebalo da overava ove potpise, ali imamo problem u tome što ste vi sa ova dva zakona prekršili Zakon o overi potpisa.

On bi trebalo valjda da je neki krovni zakon. Što niste predložili najpre da taj zakon promenimo? Ovde ste sa ova dva zakona takođe prekršili Zakon koji reguliše rad javnih beležnika, koji je takođe, na izvestan način, krovni zakon kada su u pitanju overe potpisa.

Mi ceo dan danas slušamo kako vi iz vlasti eto, želite da učinite opoziciji pa vi radite ove neke ustupke. Ranije ste isto menjali zakone dva meseca pred raspisivanja izbora, neke i ove sad, da učinite opoziciji. Vi možda imate dobru volju, ali vam to ne dozvoljava Ustav. Vi niste ovde da činite opoziciji, odnosno, vašoj opoziciji, onima s kojima ste se dogovorili da ćete doneti ovaj zakon. To si ovi, kako, „Jedan od pet miliona“, a na ostale se ne odnosi. Znači, biće vam lakše da njima skupljate potpise po mesnim kancelarijama, biće malo dalje od javnosti, nego da to radite kod notara.

Kakva je razlika, kažete vi, da eto, vi ovo sve radite u interesu zdravlja naroda. Naravno da je zdravlje naroda prioritet, pogotovo u ovoj situaciji kada još uvek vlada pandemija, kada još uvek imamo određene mere, ali, to ni na koji način nije vam opravdanje za ovo što radite.

Da li vi mislite da je bolje sterilna kancelarija u nekom selu, u nekoj mesnoj kancelariji, nego kancelarija notara? Kod notara se uvek radi kao da je pandemija. Kod notara nikad nemate dva čoveka u kancelariji. Prosto, takav je posao da je to nemoguće. Ima, kupac i prodavac neke nepokretnosti i sledeća stanka mora da čeka, ima zakazano vreme ili čeka ispred, sedi. Znači, već unapred, precizno utvrđen način rada, još samo da se kaže, svako mora doći s maskom i rukavicama, notar mora sedeti sa maskom i rukavicama i završen posao.

Ali, ne. Vi ovo radite iz nekih potpuno drugih razloga. Vas, ministre, moram da pitam, pošto ćete vi usvojiti ove zakone, moram da vas pitam – na koji način ćete, kojim zakonom, kojim propisom, uredbama više ne možete jer nije vanredno stanje, kako ćete ili rešnjima, morate nekim rešenjem da naložite ljudima u lokalnim samoupravama da se sada bave u nekom periodu overom potpisa, jer više nema takvih radnih mesta sistematizovanih u lokalnim samoupravama, znači jedan ozbiljan pravni problem, kako ćete, kojim aktom vratiti knjige overe potpisa? Tih knjiga odavno nema. Od kada su nastali notari one postojeće su trajno arhivirane, drugih nema.

Kako ćete, kojim aktom tražiti nove pečate za overu? Toga više nema. To je bačeno, rashodovani oni pečati koji su se lupali gde su se upisivali podaci itd.

Dakle, vi ste krenuli grlom u jagode. Vi ništa niste ozbiljno uradili. Vi ste obećali, još predsednik Republike kaže posle onog sastanka sa predstavnicima stranaka, gde su i srpski radikali bili, kaže – mi smo se dogovorili da ćemo menjati ovaj zakon. Nisu se dogovorili nego je „Jedan od pet miliona“ predložio, a on prihvatio. Pokušavate da nas ubedite da je vaš odnos prema vlasti i opoziciji, da vi hoćete da izjednačite u svim mogućim pravima vlast i opoziciju. Pa, to nije tačno.

Evo vam primer na glavnom ulazu u ovu zgradu. Ovi što štrajkuju glađu koji pripadaju vlasti sede udobno na stolicama, ovi što su iz opozicije štrajkuju glađu, sede na stepenicama. Sad se mi pitamo, večeras kad padne mrak, kako će najneprimetnije Martinović i Boškić razmenjivati sendviče? Nije fer.

Gospodine Ružiću, naravno da ni jedan Ustav, ni jedan zakon, pa čak ni jedna uredba ne može predvideti pandemiju, ali Ustav Republike Srbije je predvideo vanredno stanje i okolnosti pod kojima se vanredno stanje uvodi i šta se dalje radi. I propisao je taj isti naš Ustav da vanredno stanje uvodi Narodna skupština Republike Srbije, ali vi ste to preskočili, ali danom ukidanja vanrednog stanja, što se ovde desilo kad? Pre tri-četiri dana. Danom ukidanja vanrednog stanja, ministre Ružiću, automatski se primenjuje Ustav od slova do slova.

Dakle, više nema odstupanja kakva postoje u vanrednom stanju. Vanredne mere su nešto drugo i mi očekujemo da će biti preciznije, ozbiljnije od strane kriznog štaba, da će neke biti obavezujuće jer moramo zaista da zaštitimo zdravlje naroda. Očigledno je, pandemija se još uvek nije smirila, ali život mora da ide dalje.

Dakle, onog momenta kada je vanredno stanje ukinuto, tog momenta se Ustav, kako vi volite da kažete, primenjuje u svom punom kapacitetu, vi volite ovaj izraz.

Ni ovo nije bilo moguće. Vi kažete – ne donosimo mi zakon, nego ga usvaja Narodna skupština. Hvala na informaciji. Hajde sada u poverenju dajte nam još jednu informaciju, ko vam je šapnuo da ovaj predlog zakona, najpre Nacrt, pa Predlog uradite? Ko vam je to rekao? Vi ste taj formalno-inicijalni organ koji je to uradio. Ko vam je šapnuo da to uradite? Onda kaže – da, to će doneti narodni poslanici.

Gospodine Ružiću, nemojte tako. Još samo nam recite, kako kažete ako negde nema onih pečata overe? Kako je moguće da ih negde ima? Da li je to neko nešto zloupotrebljavao? Da li je to neko nešto pečatirao i overavao neke potpise, pravio neku zloupotrebu? Kako je moguće da ih ima uopšte?

Ministre Ružiću, malo bolje o svojoj nadležnosti, molim vas.

Mi apsolutno jesmo za to da se nastave izborne radnje i zato smo tražili čak da se vanredno stanje ukine 3. maja, u ponoć, pre nego što ste vi to predložili. Iz tog razloga smo glasali za ukidanje vanrednog stanja. Mi ne želimo ni na koji način da ukočimo i jedan demokratski proces u državi. Naprotiv, mi želim da to bude u skladu sa zakonom i sa Ustavom. Vi se, ljudi moji, danas ponašate kao onaj jedan što je govorio – šta se držite zakona ko pijan plota. Vi kršite Ustav, vi kršite krovne zakone koji ovo regulišu. Ne može to – mi, evo, hoćemo da učinimo da sad nekom bude lakše. Vi niste dobre vile, vi to nemate pravo ni u odnosu na vašu izbornu listu. Nemate pravu ni vašu izbornu listu da dovedete u teži položaj nego te, kako se zovu, „Jedan od pet miliona“.

Ako ste vi mogli sakupljati potpise, ako ste ih zaista sakupljali realno kao što se to radi, zašto to ne bi mogao neko drugi? Da li mora svako ko kaže – ja bi išao na izbore, da li mora da izađe? Zna se koje uslove treba da ispuni. Ko ispunjava uslove, neka nas je ovde koliko god, mislim 250 poslanika, ali koliko god političkih partija, nikome normalnom to ne smeta, ali ne znači – e, mi bi baš ovoga da ide na izbore, ali kako da mu se skupe potpisi, daj da kršimo zakon da se to uradi. To nije moguće i to nije normalno, kao što reče kolega Ljubiša, da se sve ovo dešava u nenormalnim okolnostima. Ne, ništa nije nenormalno, sve može da se uklopi u Ustav, sve može da se uklopi u zakone ukoliko vi to zaista želite.

Ovde je jedino nenormalno ono što se sada dešava ispred Narodne skupštine, da jedan deo vlast štrajkuje, jedna grana vlasti štrajkuje protiv druge grane vlasti u okviru iste vlasti. Neverovatno.

Iskreno, nas srpske radikale najviše vređa kada neko kaže da smo mi i vi isto, a u stvari ste vi i ovi koji nisu sad u sali isto.

Što se tiče tužilaštva, dragi kolega, setite se ili pogledajte stenograme koliko puta smo mi srpski radikali ovde prozivali tužilaštvo, koliko puta smo prozivali Zagorku Dolovac, koliko puta smo tražili da reaguje na kriminal ministara od Zorane Mihajlović, Rasima Ljajića, Zlatibora Lončara, javnih preduzeća, droge, čega sve. Puno puta smo pomenuli upravo državnog javnog tužioca Zagorku Dolovac, tražili od vas da je obezbedite u Narodnu skupštinu. Ona je slala neke svoje tamo zamenike. Ali, samo morate da se prisetite da je Zagorka Dolovac vaš državni tužilac, vaš. Vi ste joj obnovili mandat. Ako nije bila dobra, ako je bila njihova, što niste onda doveli vašeg, kako vi to kažete?

Zamislite, ljudi moji, narode, čujete li vi, narodni poslanik vlasti kaže da oni nisu na vlasti u sudovima i tužilaštvima. Pa, zar biste hteli da budete? Zar biste smeli da budete? Da li je to moguće? Tužilaštvo i sudovi su nezavisni, tužilaštvo samostalni organi. To što je to grana vlasti, jedna od grana vlasti po našem Ustavu, to vam nikako ne daje, kaže čovek – mi nismo, kako je rekao, morala sam da zapišem ovo čudo od rečenice, mi, kaže, nismo vlast, nego su to oni žuti.

To je zaista strašno što neko ko je vlast sme da razmišlja o tome da on treba da bude vlast u sudovima i vlast u tužilaštvu.

Mi mislimo da je apsolutno nedozvoljeno i neprihvatljivo to što se desilo da narodnog poslanika napadne neka rulja ispred Narodne Skupštine. Mi smo to jasno i glasno rekli, ali nismo mi hteli da budemo deo igrokaza pa da kažem - ako ne smenite Nebojšu Stefanovića mi ćemo da štrajkujmo glađu. Ne. Mi smo vam samo rekli – Nebojša Stefanović, kao ministar policije, je odgovoran zašto se odmah nije reagovalo.

Ne može, kolega Orliću, ja razumem da vi kao elektroinženjer predajete u nekoj medicinskoj školi, možda tu može nešto da se poveže, ali pravnik niste, konsultujete, ali nema vam sad Martinovića i ostali ste svi gladni pravničkog znanja, dakle, tužilaštvo da reaguje bez prijave. Prijavu podnosi policija i mi smo zato rekli – ovo ne sme više da se dešava. Desilo se, šta da se radi, niko valjda nije mogao predvideti, ali policija je morala da reaguje. Policija nije reagovala, tek kada su svi preneli to što smo mi ovde rekli, onda su se setili da uhapse 10, 15, 12 ljudi. I u redu je što su pohapšeni, ali to je trebalo uraditi odmah. Nije se smelo desiti. Zapravo da je policija reagovala ne bi se ni desilo, jer policija nije smela da dozvoli okupljanje ispred Narodne Skupštine u danu kada se drži sednica.

Vi znate da ne može niko, ni neki prijatelj ili rođak poslanika, ne može da parkira automobil ili ne može da uđe ako taj ne siđe da ga dovede ovde. Zna se neki red. Ne, vi ste sve pustili, kod vas sve može, da bude zadovoljna ta Fajon, da budu zadovoljni ti razni ovakvi, onakvi isluženi i ne isluženi činovnici, samo da vi tu budete, da vam oni aplaudiraju, a to što kršite sopstveni Ustav sopstvene države i zakone sopstvene države, to vas ne zanima i onda posle štrajkovaće neko vaš glađu. Šta? Zbog čega? Šta? Valjda će sad reagovati tužilaštvo, ova vaša Zagorka Dolovac? Ne možete se oprati da nije vaša. Vaša skupštinska većina je birala, vaša. Sad to što ona ne radi, to što je ona negde sakrivena, dobro sakrivena u neki ćošak… Mi smo molili, kumili, dajte pošaljite da neko izvrši deratizaciju u tužilaštvu, možda iz nekog ćoška izmisli, niste hteli, evo vam sad, sad štrajkujte kad nemate Zagorke.

Bila sam baš zabrinuta, pošto je daleko Vaskrs, kako će Martinović sačekati da se omrsi vaskršnjim jajetom, odnosno da prekine štrajk ko onomad Toma na stiroporu i onda mi pade na pamet da će ovih dana biti godišnjica dana kada je trebalo da reagujete, da pozovete tužilaštvo, da podnesete krivičnu prijavu protiv predsednika RIK i predsednika države zato što su… Taman to mogu Martinović i Sandra Božić da slave sa Boškom i ovim Ševarlićem.

Tada je trebalo da reagujete, da kažete nećemo slušati Skota. Boško Obradović, Dveri, DSS, Tadić, Čanak, Čeda, nisu prešli cenzus, oni ne mogu biti narodni poslanici, oni ne smeju ući u Narodnu skupštinu, do naravno nekih sledećih izbora kada su možda mogli imati ne znam koliko. Tad ste vi napravili grešku i to vam se naravno četiri godine vraća kao bumerang, ne samo vama. Ništa od toga što ste vi rekli šta oni rade ispred Narodne skupštine i šta su radili ništa od toga mi nismo podržali. Ponavljam, prvi smo rekli kako je trebalo da se reaguje. Nije se smelo desiti da bude neka bulumenta okupljena ispred Narodne skupštine u vreme održavanja sednice, pa ni taj što je dilovao drogu itd.

Naravno, ali vi propustite pod uticajem tada Skota, sada ste ove zakone popustili pred uticajem nevladinih organizacija u okviru ovog konventa EU u Srbiji, vi pred takvima popustite i onda se svima nama razbija o glavu ono što bude posledica vaših loših političkih poteza, zapravo, ne loših, vaši loši politički potezi su vaša stvar, nego neustavnih i nezakonitih poteza koje ste radili i koje radite.

Tako da je tada reagovala Dolovac ne bi danas Boško bio narodni poslanik. Možda bi bio ispred Skupštine. Možda bi imao 100.000 ljudi, možda bi njegova politička moć bila mnogo veća. Mi se ne brinemo oko toga, nego se brinemo oko toga da u Narodnoj skupštini mora, kao i u celoj državi da se poštuje zakon, a vi kada vidite u šta vam se sve to preokrenulo, onda - ajmo igrokaz, ajmo cirkusijadu, ajmo da štrajkujemo od 12 do podne, besmisleno, zaista.

Zatvaranje replika je na vama, gospodine potpredsedniče. Jutros ste obećali da će sledeći krug biti završen poslednjim izlaganjem poslanika SRS. Videćemo da li će.

Imamo jedan, vrlo kratka replika, konkretan predlog. Skupština je u redovnom zasedanju. Završićete ovo danas, glasaćete ove zakone, RIK od sutra nastupa sa novim rokovima u skladu sa ovim zakonima, u skladu sa dogovorima koji su postignuti o novom datum za održavanje izbora, a mi narodni poslanici da ponovo sednemo ovde i da se na dnevni red stavi odgovornost, izveštaj o radu i odgovornost Zagorke Dolovac kao državnog tužioca, izveštaj o radu i odgovornost Nebojše Stefanovića kao ministra policije, pa da lepo ovde sve detaljno ispričamo, da vidimo ko će od njih dvoje opstati, ko će otići. Naravno, vi imate većinu, ali samo da budete realni i da bude sve u skladu sa zakonom i opet da ne bude kasno. Ovo vam je predlog da biste bili sigurni da ćemo do sledećih izbora, ovih sada prvih izbora koji će biti 21. juna i na taj izborni dan, itd. imati potpuno normalnu predizbornu atmosferu.

Dopuniću kolegu Orlića, on je malopre već izašao iz teme, pa je pričao o tome šta je sve vlast uradila, šta je sve pokazala narodu. To je već predizborni deo. Zaboravio je nekoliko stvari, ja ću samo da ga dopunim.

Da, vi ste narodu pokazali kako vam ministru kradu, vi ste narodu pokazali kako se afere poput „Jovanjice“ i „Krušika“ sakrivaju pod tepih, vi ste narodu pokazali kako izvršitelji izbacuju ljude i ostavljaju bez krova nad glavom, vi ste narodu pokazali kako hara uvoznički lobi na štetu našeg srpskog seljaka, i tako, pokazali ste vi neke stvari zaista koje vas ne preporučuju onako baš kako se vama čini. Hvala.

Vi iz vlasti, četiri godine pokušavate pre svega, radi javnosti da kažete da smo mi srpski radikali malo, malo pa isti kao ovi koji su tzv. proevropska opozicija. Mi se sada kao njima nešto pridružujemo i to nije prvi put.

Zaista, i završavam ovaj krug replika, samo jednom jasnom i preciznom rečenicom – SRS je opozicija i vlasti i opozicija ovom delu tzv. evropske opozicije.

Srpska radikalna stranka jedino nikada nije bila i neće biti opozicija Srbiji i narodu. A ko će kako proći na izborima, ja bih ipak da sačekamo 21. jun. Hvala

Gospodo narodni poslanici, danas kada raspravljamo i kada ćemo verovatno doneti odluku o ukidanju vanrednog stanja, moramo se podsetiti da smo propustom većine bili sprečeni da govorimo o uvođenju vanrednog stanja, zato što je to bila i ostala nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije.

Neko je ovde jutros rekao da ste vi procenili da Skupština ne može da se sastane i da zato nije Skupština donela tu odluku. To što ste vi procenili je vaša stvar, ali to što je neko od kolega poslanika to rekao samo pokazuje, zapravo, bahato ponašanje vlasti, što nikako nije dobro.

Da se vratimo malo na sam početak, samu pojavu, bar zvaničnu, Koronavirusa u Srbiji. Čini se da je početak i kraj vanrednog stanja bacio ozbiljnu senku na izuzetan rad lekara, celog medicinskog i nemedicinskog osoblja kojima zaista treba svako ozbiljan u Srbiji da oda priznanje. Vi ste, gospođo Brnabić, rekli kako ste svi vi radili danonoćno. Ne kažem da nisu radili i neki članovi Vlade i vi svakako, ali ostavite sada vas kada su u pitanju rezultati u borbi protiv COVID-a, ipak oni pripadaju isključivo struci. Svakako podrška vlasti je bila potrebna i bez nje mnogo toga i sami lekari kažu ne bi mogli da urade, ali neka niko od nas ne stavlja sebe ispred njih u ovoj situaciji. Jednostavno, ne zaslužuju oni to.

Danas su se ovde čula različita mišljenja i normalno je, u Narodnoj skupštini i treba da se čuju različita mišljenja, ali, zaista, ono što je rezultat borbe naših lekara i kompletnog zdravstvenog sistema u Srbiji jeste činjenica da smo mi, možda sad to u odnosu na 202 mrtvih ružno zvuči reći - dobro prošli, jer ako je i jedan čovek umro nismo dobro prošli, ali govorimo u okolnostima kakve su svuda u svetu i to je nešto što treba da se zaista javno i kaže.

Nisu vam svi ministri, gospođo Brnabić, radili ni dovoljno, ni dobro. Zorana Mihajlović je čak uspela u toku vanredne situacije, odnosno uspeo je još jedan njen, treći po redu saradnik da se nađe pred licem pravde zbog nekog kriminala, a ona se bavila nekim drugim poslovima.

Da se još jedanput podsetimo kako je počelo to sa Koronom u Srbiji. Sećamo se svi one konferencije kada je dr Nestorović pričao da je Korona najsmešniji virus, da je upućivao žene da uzmu valjda neki dinar od muževa pa da idu u šoping u Milano. Znate šta mi mislimo? Pošto je on DOS-manlija i funkcioner još onog vremena, vrlo moguće da je on to, zapravo, navukao Aleksandra Vučića, da je to namerno tako rekao da bi se Vučić na istoj toj konferenciji smejao i rekao da nam je za Korone, nama kao Srbima, dovoljno popiti dve rakijice. To je bilo jako loše i jako ružno.

Onda, takođe, ministar Zlatibor Lončar reče, kaže – ako bude trebalo, mi smo spremni čak da pravimo vakcinu. Evo, treba, pa neka uključi tu ringlu, jer tako je zvučalo – samo da uključi ringlu i sad će vakcina.

Kada je u pitanju kraj, naravno, biće vremena malo da kažem i nešto što je u međuvremenu bilo, kada je u pitanju kraj ovog vanrednog stanja, takođe ste vi iz vlasti pokazali veliku neozbiljnost i nekako, ponavljam, bacili senku na ono što je bilo dobro u ovom periodu kada smo se svi zajedno na čelu sa našim medicinskim osobljem borili protiv Korone.

Bili smo svi, bar kad govorim o nama iz SRS, bili smo svi disciplinovani, poštovali ono što je struka nalagala. Nismo nikada čuli, nemate vi običaj da pohvalite nekoga iz ozbiljne opozicije kakva je SRS. Mi smo učestvovali u kampanji „Ostani kod kuće“, pa. kad moraš da izađeš onda „Kupuj domaće“. Malo smo bili u prilici da se pojavljujemo u medijima, ali naš predsednik je nekoliko puta bio, svaki put se javljao video-mrežom, nije mu palo na pamet da ide u studiju zato što je bio u grupi koja nije imala pravo da izlazi. Dakle, sve u interesu naroda i sve smo to radili da bismo mi kao narodni poslanici pokazali dobar primer građanima Srbije. To nam je, izmeću ostalog, uloga, pogotovo u ovakvom stanju u kakvom smo bili u ovom periodu i još uvek smo, znatno blaže, ali još uvek smo.

Onda se desilo to, svi su ovde govorili o tom aplauzu koji smo u osam sati svako veče upućivali lekarima. Onda je vrlo brzo neko na Tviteru pozvao da se lupa u šerpe protiv režima Aleksandra Vučića i počelo je to onako blago lupanje, možda vam je lupalo u Srbiji stotinak šerpi, ali su se onda, naravno, tome pridružili i neki drugi ljudi koji možda nisu ni za one koji su organizovali lupanje u šerpe, možda nisu ni za vas, ni za nas, možda neće izaći na izbore, možda su prosto nezadovoljni. Činjenica je da ima puno razloga da ljudi u Srbiji budu nezadovoljni. Onda ste vi iz vlasti, mi mislimo, napravili veliku grešku kada ste se tim šerpama suprotstavili bakljama.

Zašto to nije dobro? Da su to normalne okolnosti, oni neka lupaju u šerpe, vi šetajte sa bakljama, ali i jedno i drugo je na izvestan način kršilo mere koje smo imali od stručnog kriznog štaba. Zato to nije bilo dobro.

Onda smo ovde bili u prilici da vidimo, ne samo ovde, nego i u medijima, pa ovde na konferencijama, patetika, licemerje. Nemojte to. Nemojte da kvarite ono što je bila naša zajednička borba, svih časnih građana Srbije je bila ta borba u kojoj smo svako na svoj način učestvovali u ovom prethodnom periodu. Šta ste vi dozvolili?

Najpre, samo da kažem za te baklje. Danas je ovde neko od poslanika iz vlasti rekao – da, mi smo onda izašli sa bakljama da mi njima pokažemo, a pre dva dana je Aleksandar Vučić rekao da naprednjaci nemaju baš ništa sa bakljama. Morate malo ponekad da se konsultujete, nije baš zgodno ovako da narod sluša. Ali, dobro, to je takođe vaša stvar.

Ali, šta ste drugo dozvolili što nije dobro? Mi smo ovde imali, beše to onaj dan kad je zasedala Skupština ovde, grupu hohštaplera, huligana, neki imaju i poslaničke legitimacije, koji su sedeli ispred Narodne skupštine, nešto kao nekad Toma Nikolić na stiropolu, pa su oni tu pokazivali da su oni sila, da njima niko ništa ne može, pa oni mogu u vreme policijskog časa, odnosno zabrane izlaska na ulicu, oni su se tu švrćkali, stajali. Onda se kao slučajno pojavila grupa penzionera koji su sa zastavama i svi žive 600 metara u krugu Skupštine izašli da šetaju. Nije moguće i nemojte praviti budale od naroda.

Dakle, mi verujemo da su penzioneri patriote i da bi oni rado na svakom mestu prošetali i mahali zastavom, ali da su se posle mesec i po dana izlaska iz kuće setili da ponesu zastavu, da mašu i da baš prođu ispred Skupštine i da baš kažu Bošku, Đilasu i ostalima da su oni protiv njih itd, nije to ništa spontano i zato to nije dobro i zato to nije lepo, pre svega.

Ovde je gospodin Dačić danas pomenuo da smo mi išli, odnosno da ste vi kao vlast išli po naše ljude u inostranstvo, naravno, bilo je u pitanju 400.000 naših građana. Najpre niste hteli da čujete za njih, pa ste se onda opet smilovali, pa ste otišli po njih i dobro je što jeste i bila je obaveza da odete. Sada je veliki problem. Ti ljudi su otišli iz Srbije svojevremeno zato što ovde nisu mogli da se zaposle. Sada nemojte da nam mažete oči nekim procentima, nego i tih 400.000 ljudi su sada na spisku nezaposlenih, pa moraćete da se pobrinete da se i za njih, nadamo se, nađe posao.

Ali, šta mi je bilo interesantno. Kaže gospodin Dačić – mi nismo naplaćivali to našim ljudima, a EU jeste. Šta je to EU, gde su oni vraćali ljude? Na Mars. Evropske unije nema. Pokazali su upravo na ovom slučaju. Čim se pojavila korona, prvo što su uradili, zatvorili su granice, kojih inače, vi nam tvrdite, nema.

Molim vas samo da mi odgovorite na jedno pitanje. Od toga zavisi da li ćemo glasati za ovaj Zakon o važenju uredbi.

Vi ste predvideli 15 uredbi koje će važiti do donošenja odgovarajućih zakona. Bili ste u obavezi, a možda možete i sada da nam kažete, koji je rok u kome ćete Narodnoj skupštini predložiti ove zakone? Da li je to nikada ili nekada? Da li znate kada će to biti, jer od toga zavisi da li ćemo glasati za ovaj zakon? Hvala vam.

Odgovor na glavno pitanje, gospođo Brnabić, niste dali. U kom roku planirate da stavite predloge zakona da bi se ove uredbe pretvorile u zakon? To je bilo glavno i suštinsko pitanje.

Ovo što ste vi sad malo raširili priču, sve je u redu, naravno, ali ja mislim da se, pretpostavljam, da ste se šalili kada ste rekli da niste sazivali Narodnu skupštinu zato što vi imate većinu. To je strašno čuti, verujte. Strašno. Šta to znači? Vi imate većinu i ne moramo uopšte da se sastajemo? Bilo je mesta da se Narodna skupština sastane, ko je bio taj ko je presekao tog dana i kao nožem odsekao – evo, od danas ne može. To nam nikada niko nije objasnio. Osim toga, članovi Vlade, Krizni štab, bilo vas je svaki dan bar stotinu bez rukavica, bez maski, znamo šta smo sve gledali, pratili smo to, naravno, u medijima.

Još nešto, ne stiže uvek sve da se kaže i mnogo toga ne stiže da se kaže, vi ste na prvih petnaestak do dvadeset dana sluđivali narod, zato što su svi članovi Kriznog štaba, i oni su, sigurna sam, u pravu, govorili – ne izlazite bez maski, ne izlazite bez rukavica. Maski i rukavica 15 do 20 dana ni zlatom da se plaćalo u Srbiji nije bilo, a vi kažete – bilo je, možda, dva, tri dana bez toga. To jednostavno nije tačno i to treba da se zna, kao što nije tačno da su bile baš pune i prodavnice.

Istina je da su ljudi kupovali, verovatno, i ono što im ne treba, bar ne u dogledno vreme. Ne znam kakav se to strah pojavio, pa su se kupovale veće količine brašna, ulja i šećera, ali nekoliko dana ako ste hteli da kupite jedan litar ulja ili jedan kilogram šećera niste mogli, zato što nekoliko dana toga nije bilo. Ne mislimo mi da je to ni tragedija, ni da je to ne znam koliko strašno, brzo je rešeno, ali samo vas molimo, nemojte da kažete – mi ni jednog sekunda nismo bili, za razliku od svih drugih. Nismo mi baš tako najbolji, kamo sreće da jesmo. Mi bismo voleli.

Gospođo Brnabić, mi razumemo, evo, završavam kolega, mi razumemo da vi niste mogli sve ove uredbe kao predloge zakona doneti u ovako kratkom roku. Razumemo da to ne možete ni u roku od pet dana, ali samo vas molimo, recite nam, da bismo, mi ćemo glasati za odluku o ukidanju vanrednog stanja, zato što smo mi predlagali da se to desi još 3. maja u ponoć ali da bismo znali kako ćemo se odnositi prema ovom predlogu, da to uradimo ozbiljno i onako kako mi mislimo, samo nam recite – da li imate predstavu kada ćemo imati ove uredbe u predlozima zakona? Hvala.

Evo, kratko samo.

Rekli ste gospođo Brnabić da ste imali isti odnos prema svim građanima, ali da vi ne želite sukobe. Naravno, niko normalan ne želi sukobe, ali vi kao Vlada, kao vlast nemate pravo da nastupate, postupate linijom manjeg otpora. Zašto su svi građani Republike Srbije koji su uhvaćeni na ulici, na putu, na bilo kom javnom mestu u vreme kada je bila zabrana kretanja vođeni kod dežurnog sudije za prekršaje i dežurni sudija za prekršaje im izricao odmah kaznu.

Pitam zašto su, ne zato što nije trebalo, a trebalo je, jer je to moralo da se poštuje, ali pitamo zašto su, zato što ovi ispred Skupštine Boško Obradović, Đilas, Jeremić, kako se zove ovaj iz DS i tako dalje, ta bolumenta, zašto oni nisu? Čega se vi to plašite? Kakav bi to sukob izazvalo? Zar oni nisu kao i svi ostali građani, zar nije trebalo da lepo dođe sudija za prekršaje, dežurni, kao što to je, ponavljam, je radio u nekoliko hiljadu slučajeva koliko je bilo takvih u Srbiji i zašto nije postupio sa njima na isti način? Da li su oni svete krave? Šta vi se plašite sukoba sa nekim ko je neka tamo, ne znam ni ja, kakva opozicija. Opozicija, pa opozicija. Opozicija prava je ono što sedi ovde, što raspravlja sa vama, što vam iznosi argumente i kontraargumente.

Naravno, nemamo mi ništa protiv njihovog način borbe, to je njihova stvar, ali nije se smelo dozvoliti da oni budu privilegovani toliko da njih pedeset može stajati u vreme tzv. policijskog časa. Gde? Ispred Skupštine. Nije se smelo desiti i to bez posledica.

Što se tiče sadašnjeg vanrednog stanja mi smo izneli svoj stav i mislimo da je to trebala da uradi Narodna Skupština, ali u kontekstu ove rasprave - ovo što se sada dešava je vrhunac demokratije u odnosu na vanredno stanje koje pamtimo iz 2003. godine. I u pravu je kolega Martinović da sam u to vreme bila narodni poslanik i da se sećam svega. Sećaju se i građani.

Niste u pravu, gospodine Martinoviću, nisu oni doneli odluku, već lično Nataša Mićić. Sećate se koliko je to bilo smešno kada je ona sa tašnom na ramenu izašla i rekla – odlučila sam da donesem odluku. Ljudi su se smejali toj rečenici, pre svega.

Takođe, mi koji smo tada bili narodni poslanici dobro se sećamo kako smo ulazili u Skupštinu. Prvo, sednice Skupštine su bile bez prisustva kamera, stroga tajnost. Drugo, u onoj tamo zgradi smo bili, bili su specijalci u komplet crnim uniformama, samo su im se oči videle, prosto da se čovek uplaši kada uđe sa vrata Skupštine i odmah tako nešto sretne.

Takođe, sam sudionik vremena kada se birao predsednik Vlade posle smrti Zorana Đinđića, što je bilo nešto što ja valjda nikada do kraja života neću zaboraviti. Naravno, razumemo da ako umre neki državni funkcioner država ne može da stane, mora da se bira neko drugi. Ali, tada pošto ju u igri bio Nebojša Čović, pa onda da ne bi on došao na to mesto, onda se grupa o kojoj je govorio Martinović okupila i onda su se oni dogovorili da to bude Zoran Živković. Takođe, bez prisustva javnosti, Zoran Živković je izglasan za premijera. Takođe, njihova stvar, neko mora, pa neka je i on kakav god je. Ali, ono što se pamti jeste da su oni i tada aplaudirali da su se smejali, da je Zoran Živković imao čestitke. Pet dana posle smrti tadašnjeg njegovog predsednika stranke. Hvala.

Hvala.

Saša Radulović je malopre rekao da on ne želi da se obraća ni članovima Vlade, ni narodnim poslanicima, već da se obraća javnosti.

Hajde da podsetimo javnost o kakvom se to cirkuzantu zapravo radi. Saša Radulović koji kaže da je neko izvršio državni udar jer čovek koji je bio deo vlasti sa ljudima za koje danas tvrdi da su izvršili državni udar. Saša Radulović govori o tome da neko nekome sakuplja potpise, i ja sam se tim povodom i javila, jer je u tom kontekstu pomenuo i SRS.

Da podsetimo da je on učestvovao i učestvuje i dalje, njegovi poslanici, u Skupštini AP Vojvodine, a da su na izbore izašli i da im je Pokrajinska komisija to dozvolila bez dovoljnog broja prikupljenih potpisa.

Podsećamo takođe da je on svoju poslaničku grupu svojevremeno formirao, odnosno listu formirao tako što je tražio na Tviteru da se jave dobrovoljci za tu poslaničku listu, pa su onda pravili neke ankete, pa je onda on, vidite koliko je čovek pametan, širokih shvatanja, i on je takav odredio ko može biti na toj poslaničkoj listi i danas oni takođe preko Tvitera pokušavaju da ubede ljude koji komuniciraju na Tviteru, što je apsolutno legitimno, protiv čega ništa nemam, i sama sam jedan od tviteraša, da predstave kako su oni najpametniji u Republici Srbiji, u Narodnoj skupštini jer su oni preko Tvitera pozivali Skupštinu, poslanike da se sastanu. Ne znam zaista na koji način je on to mislio da uradi.

Dakle, Saša Radulović je čovek koji ima toliko mrlja u svojoj profesionalnoj karijeri. Mi srpski radikali smo poznati po tome da mislimo da u Narodnoj skupštini treba da postoji apsolutna sloboda i da narodni poslanik može da kaže šta god misli da treba da kaže, ali da se svira, da se igra kolo, da se peva u Narodnoj skupštini, da se u vreme vanrednog stanja kada svaki građanin na ulici treba da nosi masku i rukavice, kada svaki građanin u zatvorenom prostoru mora da sedi sa maskom i rukavicama.

Ovde ima i članova Kriznog štaba, preporučujem vam da ubuduće to bude obaveza da se sankcioniše onaj ko se pojavi bez maske i bez rukavica ne zato što štitimo život nekog neodgovornog, nego zato što štitimo živote odgovornih ljudi.

Saša Radulović i njegova ekipa ovo što su danas uradili i što su na ovaj način sedeli u sali napravili su ozbiljan incident koji može ugroziti svih 200 i koliko narodnih poslanika koji su ovde došli da rade ozbiljno i da iznose političke stavove svojih politički partija. Hvala.