Dame i gospodo narodni poslanici, sve nas u Srbiji sudbinski interesuje, a pretpostavljam i vas poslanike u Skupštini, šta će ovaj budžet nakon uvodnog izlaganja ministra Dinkića doneti u realnim ekonomskim, socijalnim i drugim tokovima, odnosno svim aspektima ostvarivanja predloženih ciljeva, šta su u njemu osmišljene nerealne ambicija a šta čista virtuelnost.
U ovom kontekstu srpski radikali su za skupštinskom govornicom upozoravali i još će u narednim diskusijama mojih kolega, vezanim za budžet za narednu godinu, to biti činjeno. Upozoravaće se na obilje nejasnoća, nedoslednosti, protivurečnosti, anarhičnih i neekonomskih sadržaja.
Imajući to u vidu, želim da upozorim na sledeće - predloženi budžet, kao i nedavni usvojeni rebalans budžeta, bespovratno po nama udaljava Srbiju od generalnih ekonomskih i socijalnih ciljeva, ubrzane tranzicije, a način punjenja budžeta ima za cilj uništavanje kvalitativnih faktora razvoja i progresa.
Ministar Dinkić je prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta i budžeta o kome danas raspravljamo, obećao i okarakterisao ih kao socijalne i razvojne. Po nama, nema tog ekonomskog pokazatelja ili ekonomsko-socijalne činjenice koji su potvrdili u ovoj godini održivost ovako javno izrečenih budžetskih očekivanja i obećanja ministra.
Naprotiv, neumoljive su ekonomske činjenice koje govore da se radi o politikantstvu ili o ideološkoj floskuli.
U mojoj diskusiji, vezanoj za rebalans budžeta pre otprilike mesec dana, ove stavove sam osporila. Rekla sam, a to tvrdim i danas za budžet za sledeću godinu, da se budžet transformisao u razorni.
Pred nama je predlog budžeta koji predviđa masu sredstva od 396 milijardi dinara i 20,5 milijardi deficita. Podsetiću da je smanjenje deficita u budžetu za ovu godinu u suštini ispunjavanje zahteva MMF-a, a tako je i sa deficitom za iduću godinu.
Mi smo se još od 2001. godine suprotstavili obiljem argumenata visokom, neprihvatljivom i ekonomski krajnjem neopravdanom i neargumentovanom deficitu.
Istovremeno, podvrgavali smo kritici izvore deficita, a posebno da se on pokriva iz prihoda od privatizacije, zaduživanja ili domaćih kredita.
Radikali smatraju i sada i pitaju ministra Dinkića, koliko ovi izvori deficita iznose od dolaska DOS-a na vlast, jer je svima jasno da su prihodi od privatizacije bespovratno kroz budžet potrošeni u neproizvodne svrhe.
Budžet u iznosu od 404 milijardi dinara deluje kao elementarna nepogoda na ekonomske mogućnosti svih onih subjekata koji pune njegov sadržaj, a koji istovremeno treba da budu nosioci ekonomske i društvene tranzicije, socijalnog razvoja, realnosti tranzicije itd, mogućnosti izlaska iz dubokog ponora i krize u kojoj se Srbija nalazi.
Realnost punjenja ovako i ovoliko projektovanog budžeta više je utopija nego stvarnost. Njegova novčana zasnovanost će zakazati. Predložena koncepcija punjenja budžeta je zasnovana na nizu novina, tj. relativnom reformskom pristupu. Na primer, nove forme beskrajnih poreskih reformi, a posebno uvođenje poreza na dodatu vrednost. Zatim, tu je i neekonomska tendencija pristupa poskupljenju proizvoda i usluga, i drugo. Naravno, radi se o povećanju izdvajanja privrede i građana, povećanju cena proizvoda i usluga, čime se, nasuprot obećanjima, neće suzbiti siva ekonomija, mito i korupcija.
Ovde upozoravam na opšti haos u primeni zakonskih opredeljenja u oblasti javnih finansija, koje uvek obuhvataju i politiku i praksu javnog trošenja. Radi se o svim izdacima, politici konstituisanja i alimentiranja kao potrebe onih segmenata državnog aparata i delatnosti koji se finansiraju u obliku javne potrošnje tj. iz sredstava budžeta. To su npr. narodna odbrana, tužilaštvo, sudstvo, organi vlasti, javne uprave i drugi izdaci na svim nivoima teritorijalnog i funkcionalnog organizovanja državnih poslova, od opštine do savezne države, u obavljanju ustavnih i zakonskih državnih funkcija.
Posebno bih htela da istaknem dve neodrživosti. Prvo, postojeći problemi budžetske politike vezane za predloge iz ekonomske klasifikacije 42 – sredstva iz budžeta namenjena lokalnoj samoupravi, koja se usmeravaju preko okruga.
Predlagač budžeta, to je praksa od 2001. godine, vodi politiku tzv. budžetske kazne onih opština koje nisu u vladajućoj koaliciji. To je, u najmanju ruku, po nama nedopustivo, a i katastrofalno po regionalnu konstituciju i razvijanje potencijala na nivou opština. Niz opština je kažnjeno zbog toga što su građani ukazali poverenje na poslednjim izborima opozicionim strankama ili koalicijama. Videćemo kako će grad Beograd budžetski tretirati ove godine opštinu Zemun ili opštinu Surčin.
Može se konstatovati da je realizacija zakonskih odredbi da opština "dobija" deo prihoda iz budžeta Republike i grada Beograda, kako bi zadovoljila svoje obaveze, u gotovo bespovratnoj krizi. Postavlja se kao snažno izražen problem, a koji je vezan za sektor finansija i privatizacije u Vladi Republike Srbije, kako i kada je realizovan segment zakonskih obaveza vezan za privatizaciju uplaćen opštinama. Radi se o sredstvima koja pripadaju opštinama i gradovima. U ovom sektoru ekonomske i budžetske politike vlada, po nama, nedozvoljen haos. Zašto se direktno ne uplaćuje pripadajući deo sredstava od privatizacije opštinama? Šta je sa firmama koje imaju filijale u mnogim opštinama u našoj Republici? Pitanja se nižu, a problemi uvećavaju.
Drugo, sledeći problem na koji želim da ukažem, prilikom rasprave o rebalansu budžeta za ovu godinu, koji je inače nedozvoljeno kasnio, posebnu pažnju smo posvetili posledicama koje se odnose na Vojsku Srbije i Crne Gore, i to moram da učinim i danas, jer do septembra ove godine je utrošeno 100% novčanih sredstava koje je utvrdio rebalans budžeta za ovu godinu.
Budžet namenjen Vojsci nije uvažio ovogodišnju inflaciju i upozoravamo da se budžetska novčana sredstva obračunavaju za 43 hiljade ljudi, a samo profesionalni sastav Vojske broji 45 hiljada ljudi, pa se postavlja opravdano pitanje, šta je sa onim vojnicima, kojih ima oko 30 hiljada, koji idu na redovno odsluženje vojnog roka, ko će njih finansirati. Ne vidimo iz budžeta da je to planirano. Dakle, iz kojih izvora i kako će se plaćati njihovi troškovi?
Nisu obezbeđena budžetska sredstva za 2005. godinu za opremanje novim modernim sredstvima, niti novčana sredstva za modernizaciju postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme, a teži se smanjenju broja vojnika, zasnovano na osavremenjavanju naoružanja.
Dalje, stavka za socijalna davanja zaposlenih u Vojsci Srbije i Crne Gore je povećana za oko 10 puta i iz toga vidimo da će biti masovnih otpuštanja u vojsci.
Predlog budžeta ne povećava sredstva za finansiranje vojnih penzija, a u 2005. godini se najavljuje masovno penzionisanje. SRS upozorava da je oko 40 hiljada lica tužilo ili se sprema da tuži državu za neisplaćene plate po Zakonu o vojsci, članovi koji se odnose na novčana primanja.
Radi se o koeficijentima 1:3, najmanje pet, član 137. Zakona o Vojsci Srbije i Crne Gore. To je zakon iz 1994. godine, sa izmenama iz 2002. godine. Dakle, odakle obezbediti eventualnu naknadu ako sudske presude budu izvršne, a ako znamo da ona u celini iznosi oko dva godišnja budžeta Srbije projektovana za 2005. godinu. Napominjem da već postoje brojne presude čije se izvršenje čeka.
Svima koji pažljivo analiziraju stavke namenjene vojnom budžetu nameće se neminovno pitanje, gde ova budžetska politika vodi i da li je ovo adekvatan odnos prema vojsci, da li su ovi finansijski eksperimenti koordinirani sa aktuelnim političkim akcijama da se gotovo potpuno uništi vojska, i da na primer na Kosovu i Metohiji ima više raznih albanskih formacija nego što ima voske u Srbiji i Crnoj Gori. Da li je budžetska strategija uništiti, a ne reformisati i modernizovati vojsku?
Ovakva koncepcija budžeta po nama je neodrživa, destruktivna i antireformska. Naša ocena je da je ovakav koncept budžeta još jedna izgubljena godina za ekonomiju, za intenzitet razvoja i socijalno-ekonomski položaj građana. Upozoravamo na opasnost pogoršavanja položaja penzionera, nezaposlenih i korisnika socijalne pomoći.
Po našem mišljenju, ovogodišnji budžet je nesumnjivo inflatoran. Inflacija koja je predviđena za ovu 2004. godinu bila je više nego netačna i računovodstveno pogrešno izračunata. Procena da je ona 11,8% ove godine, a to je daleko od nekog realnog inflatornog povećanja cena. Netačna je ocena da je povećanju inflatornih tendencija značajno doprineo rast cena nafte i baznih metala na svetskom tržištu za oko 3%. Istovremeno, procenjujemo da je predviđena inflacija za iduću godinu od 9,1% zaista van svake ekonomske procene i računice. Po nama, našu zemlju vreba daleko veća inflacija.
Ono što je interesantno, to je da je punjenje budžeta od carine manje od 10%. Godine 2001. bilo je 20%, a sada je ukupno 39 milijardi i 200 miliona, i pitamo se zašto Vlada i ministar Dinkić dozvoljavaju ovako nedomaćinsko ponašanje na carini, odnosno zašto ne omoguće da većinu sredstava procentualno za punjenje budžeta obezbeđujemo naplatom carina u skladu sa zakonom.
Znate da carina ima dve uloge. Jedna od tih je pre svega fiskalna.
Naplatom dažbina se puni budžet Republike i po nama je neophodno, ministre, da inspekcija, finansijska ili već koja, budžetska, izvrši kontrolu rada u poslednje četiri godine, utvrdi koliko je budžet oštećen od strane carine i da se pokuša naknadno naplatiti taj dug koji je utajen, jer po carinskom zakonu koji važi svaki predmet je podložan kontroli, naknadnoj proveri u roku od pet godina.
Stvoreni su, to svi znamo, razni uvoznički lobiji, u koje su direktno uključeni uvoznici, špediteri, carinici, a većina velikih špeditera su bivši carinici ili kumovi i prijatelji direktora. U poslednje dve godine bilo je niz afera oko uvoza pojedinih roba. Samo ću ih nabrojati.
Da vas podsetim, oko carinjenja kineske robe široke potrošnje i samo za poslednje tri godine na Carinarnici Beograd je ocarinjeno preko 3.500 kontejnera te robe po vrlo niskim cenama. Imate te izveštaje, svojevremeno su stranice štampe bile punjene time, ali niko ništa ne preduzima.
Kriminalno carinjenje tehničke robe; znate kako se tehnička roba carini, po pogrešnoj stopi od 1% umesto po stopi od 15% i porezom od 20%. Tu su vam pare i deficit vam uopšte nije potreban, naprotiv. Zatim, izvoz otpadnog materijala, aluminijuma, bakra, gvožđa. Stotine šlepera ovih metala je izvezeno po četiri do pet puta nižim vrednostima od realnih. Država je avgusta 2003. godine uvela izvozne stope od 15% na izvoz ovih metala, ali šta to vredi kada se fakture umanjuju četiri do pet puta. Afera izvoza ptica svima je takođe poznata.
Jedan zaključak vezan za carinu i mogućnost da se budžet popuni ovim sredstvima jeste da se poveća udeo carine u budžetu Republike, kao što sam to na početku i rekla, ali želim da potenciram, bio je 29,2% u 2001. godini, u 2003. godini samo 10%, a u ovoj 2005. godini vi očekujete još manje.
Dakle, ukoliko bi se sredile carinske službe i ukoliko bi se tamo radilo kako treba, naš budžet bi bio realniji, deficita ne bismo imali, ali nam nije jasno zašto ni Ministarstvo ni Vlada neće da se pozabave ovim krupnim problemom.
Takođe, želim da vas podsetim na jedan slučaj koji se dogodio u Zemunu, a to je, ministre, da su vaši inspektori blokirali račun Javnog preduzeća poslovni prostor, zbog toga što nije naplaćen porez na izdavanje prostora u zakup, koji je po vama 20%. Čujem da ste u proteklih mesec dana ili unazad mesec dana izvršili kontrolu još u 100 opština. Da li ste ih obavezali na plaćanje tog poreza, ne znam. Trebalo bi da imate u vidu da je taj prihod od zakupa, odnosno da oni imaju tretman javnog prihoda, da je to osnovni prihod za finansiranje lokalne samouprave i da je neodrživo da taj prihod bude oporezovan.
Jednostavno, uopšte ne znamo na osnovu čega se temelji to oporezivanje, sem ako niste bili toliko u krizi sa novcem da ste to morali da uradite u svim opštinama, pa ste nam na početku godine nešto dali, a onda ste nam na kraju godine to uzeli.
Postoji jedan račun, a to je prihod od davanja u zakup; korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije, ustanove i javne službe koje se finansiraju iz budžeta Republike nije oporezovan sa 20%, a ovaj koji se finansira iz budžeta opština jeste. Molila bih vas za konkretan odgovor, s obzirom da Zakon o porezu na promet i član 17. u tački 3) jasno predviđa poreska oslobađanja za usluge koje vrše državni organi, organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave u ostvarivanju javne funkcije, ako biste bili ljubazni.
Nadam se da sam vam pomogla, ako ne za ovu godinu, onda svima ostalima koji budu donosili budžet za sledeću 2006. godinu. Postoji rezerva prihoda u ovoj državi, ali se ta rezerva ne koristi. Najlakše je udariti po džepu poreskih obveznika. SRS iz ovih razloga ne može podržati ovaj budžet.