Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo izlaganje ministra finansija. Doduše, ja bih posavetovala gospodina ministra da jednom pročita stenografske beleške svog izlaganja, pa će mu biti jasno da mu ništa nije jasno. Verujte, on je toliko konfuzan u svom izlaganju, da ma koliko se čovek trudio da shvati šta je hteo da nam kaže ne može to da shvati, a kad pročitate to što je rekao tek onda ne možete da nađete početak i kraj rečenice, što samo po sebi govori da čovek želi da govori, želi da uradi nešto, ali ne može. Da li što ne ume ili što ne zna ili što je na pogrešnom mestu, ja stvarno ne znam, ali takav je utisak.
E sad, sve on nama lepo reče, kako su oni uredili - kako uzeti poreze, kako ne utajiti poreze, samo mi nije jasno kako onaj Kolesar još ne plati porez. To mi nije objasnio i nije mi objasnio kako misli da puni državnu kasu. Državnu kasu ne možete da punite ovakvom legalizacijom, kakvu ste predvideli Zakonom o planiranju, tih 10 miliona neće da vam uđe u državnu kasu, jer narod nije toliko šašav da vam na tu pljačku pristane i da vam te pare da.
Pre nego što obrazložim tu legalizaciju i objasnim građanima šta ste time hteli i da ne treba da plate ono što od njih tražite, vratiću se samo na još jedan slučaj DOS-manlijskog načina otimanja firmi, a u pitanju je AD "Metaloplastika" u Šapcu.
Oni kažu da sve njihove muke počinju od 20. novembra 2000. godine kada je sadašnji predsednik Privredne komore Srbije Radoslav Veselinović upao nasilno sa naoružanim ljudima u njihovo preduzeće.
Dnevne novine u više navrata su obaveštavale javnost o nemilom događaju, ali niko nije preduzimao ništa. Akcionari su se u novembru 2002. godine obratili Ministarstvu za privredu i privatizaciju, ministarstvu za hartije od vrednosti i Beogradskoj berzi. Ne znaju ljudi da nema ministarstva za hartije od vrednosti, nego je to ova komisija za hartije od vrednosti, ali vi znate na šta se odnosi, jer su pomenute kuće u tom periodu tražile preko štampe da se jave preduzeća akcionari koji imaju problema sa privatizacijom, ali nama se niko nije obratio da pomogne.
Posle upada aktuelnog predsednika Privredne komore počinje otkup akcija od radnika i penzionera sa raznim pretnjama onima koji neće da prodaju akcije. Delegacija "Metaloplastike" bila je kod ministra Vlahovića, gde se našao i Veselinović, mislim na Radoslava Veselinovića, i gde je Vlahović rekao da kupovina akcija nije dozvoljena, jer je stari zakon van snage, a novi nije donet. Ako ste to rekli, svaka vam čast, čak je naglasio da nije dozvoljena ni overa preko suda uz punomoć, nego isključivo preko berze.
Veselinović se vraća u Šabac i nastavlja svoj posao kupovine akcija i otpuštanje neposlušnih radnika koji neće da prodaju akcije. Kada je došao, postavlja za direktora svog sestrića, Dejana Džagića. Bilo je zaposleno 350 radnika, a danas ih ima samo 150. "Metaloplastika" je privatizovana, kažu oni, po starom zakonu gde je svoje deonice pretvorila u akcije serije A itd, itd.
E, sada, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, pošto se ljudi obraćaju ministru Vlahoviću, kaže - kada je reč o sekundarnom prometu akcija i svojinskih transformacija o kojima govorite u dopisu, obaveštavamo vas da Ministarstvo nema nadležnosti u pogledu kontrole zakonitosti prometa akcija na finansijskom tržištu, već Komisija za hartije od vrednosti, shodno članu 68. Zakona o hartijama od vrednosti.
Ovi iz Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište 7. marta ove godine kažu - obratite se Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Agenciji za privatizaciju i Akcijskom fondu, i kažu - posebno skrećemo pažnju da akcionarima stoji na raspolaganju set mogućnosti u okviru kojih mogu da zaštite svoja ugrožena akcionarska prava, od prava preče kupovine preko obaveze većinskog vlasnika da im otkupi akcije po ceni koja je najmanja, odnosno najmanja cena po kojoj je taj vlasnik kupio akcije, pa do eventualne naknade štete, ukoliko se u sudskom postupku dokaže postojanje takve štete. Potrebe za zaštitom imaju posebno manjinski akcionari, te su odredbama člana 251. do 254. Zakona o preduzećima takve mogućnosti i predviđene.
Naše ministarstvo i naša vlada, ono što nije doneto u vreme kada su oni bili na vlasti ili jesu na vlasti, to uopšte ne priznaju, jer po njima ne postoji Zakon o preduzećima; oni kada o stečaju pišu, ovaj zakon što smo imali u proceduri, dok smo ga proučavali hoće li biti na dnevnom redu ili ne videli smo da potpuno ignorišu Zakon o preduzećima.
Naravno, ova komisija upućuje preduzeće i radnike da tužbom za utvrđenje traže poništaj upisa povećanja osnovnog kapitala u sudskom registru. Akcionarsko društvo može povećati svoj osnovni kapital ako je normalna vrednost svih akcija u celini uplaćena, osim u slučaju akcija koje su stečene pod povlašćenim uslovima, tj. iz privatizacije. Stoga je potrebno da se za kontrolu privatizacije i za sva ostala sporna pitanja obratite nadležnim organima, institucijama, tj. Agenciji i Ministarstvu.
Sada tako oni od nemila do nedraga, a preduzeće u rukama ovog Veselinovića koji sedi sa Vlahovićem dok razgovara o svojim ličnim interesima u preduzeću koje je, naravno, oteo.
Zato vama treba zakon o sukobu interesa i zato vama treba antikorupcijski zakon, jer ste vi od 5. oktobra naovamo toliko toga pokrali da ne možete nikoga više da ubedite u ovoj državi da možete da to što ste uradili na bilo koji način ispravite.
Dakle, o Bože, nama će se gore istrošiti na faksu ona faks rolna koliko faksova iz Srbije stiže, koliko ljudi žele da se sa ove govornice čuje u kakvoj se teškoj situaciji svi nalazimo.
Ovde je sada Savez samostalnih sindikata opet, koji kaže da su juče u popodnevnim časovima imali priliku da se uvere da svaka vlast za očuvanje svojih pozicija koristi uvek jedan isti metod - pendrek. Mislili smo da je pendrek metodologija za očuvanje vlasti pluskvamperfekat (to vam je davno prošlo vreme, gospodine premijeru), ali nam je aktuelna vlast u duhu zapada i zapadnjačkih procesa koje nam je donela pred noć veštica naprasno oživela tu metodologiju.
Zgroženi smo činjenicom da su juče u Beogradu policajci obučeni u novu ratnu opremu, verovatno je pristigla sa zapada, tukli osiromašen i obespravljen narod koji je samo tražio prijem svojih predstavnika u Skupštinu Srbije i ostvarivanje svojih osnovnih sindikalnih prava. Zar da na samom pragu 21. veka pred vratima narodnog doma policija onako zlohudno bije i pendreči običnu radničku klasu na očigled građana Beograda, Srbije i cele svetske javnosti. Ovo je Milan Nedeljković, u potpisu organizacija sindikata Kolubara - površinski kopovi, predsednik.
Kada ovi iz sindikata Kolubara, koji su i te kakvu nadu polagali u vas 5. oktobra, pišu ovako o vama, nemojte onda da se čudite što vas opozicija ovde obara u parlamentu, što SRS, znajući šta radnici misle, iznosi samo ono što jeste, jer mi ništa nismo rekli što u Srbiji ne postoji. Posledice su vidljive, a vi govorite stalno o nekom vremenu šta ste vi nasledili. Ponovo vam kažem, ako mislite i ako ste mislili da nešto ne možete da ispravite, nije trebalo da se prihvatite tog posla, a ako ste se prihvatili, onda morate da govorite samo o svojim rezultatima, a ti rezultati se odmere, ovde su pozitivni, ovde su negativni, pa šta pretegne, toliko vredite.
"Ne mirimo se sa činjenicom da smo mi radnici Kolubare - površinski kopovi upravo ona snaga koja je omogućila gospodi iz Vlade Srbije i Ministarstvu unutrašnjih poslova da izda naredbu da se biju i omalovažavaju radnici na ulicama glavnog grada. Kada smo gospodu na vlasti birali i podržavali nismo se nadali da će njihova pravda i demokratija da se odslikava po leđima radnika. Ona narodna - da što je veća demokratija, to je pendrek sve duži, samo govori o mudrosti srpskog naroda i činjenici da se kroz vekove vlast nije mnogo promenila.
Ukoliko premijer i Ministarstvo unutrašnjih poslova imaju časti i dostojanstva, očekujemo u toku današnjeg dana njihovo javno izvinjenje radnicima i građanima Srbije, da bar tu jednu mrlju speru sa svoje političke biografije ili da kao moralni čin izađu pred Skupštinu Srbije i javno podnesu ostavke."
Ovo su raznorazna pisma onih koji više ne znaju gde će, čija su prava zloupotrebljena, koji su potpuno demoralisani i onemogućeni da svoja prava zaštite i nije čudo što nama poslanicima stižu pisma, faksovi i molbe da to iznesemo u javnost kako bi barem bilo za nauk onima drugima.
Dakle, počeli smo oko ministra finansija i realne ekonomske politike, i ja sam tu realnu ekonomsku politiku povezala sa rezultatima, odnosno očekivanim rezultatima zakona o izgradnji, odnosno zakona o planiranju i izgradnji, jer se od njega očekuju najveće pare u budućih nekoliko godina.
Svi znamo da je skoro dve godine pripreman ovaj zakon o planiranju i izgradnji, koji je trebalo da zameni četiri ranije važeća zakona: zakon o izgradnji, zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinskih, odnosno upotrebnih dozvola za određene objekte, a poznatiji kao zakon o legalizaciji. Dakle, legalizacija nije ništa novo što je ova vlada omogućila građanima, postojala je mogućnost i ranije da se sa legalizacijom počne i da se legalizacija odvija. Zbog nedostatka nekih podzakonskih pravnih akata to baš i nije išlo kako treba.
Pored toga, najavljivano je da će se pored ostalog potpuno reformisati sistem prostornog i urbanističkog planiranja, sistem gazdovanja građevinskim zemljištem, pojednostaviti postupak pribavljanja građevinskih dozvola, maltene biće dovoljan poziv telefonom nadležnoj opštinskoj službi, a povrh svega na dobrobit naroda srpskog omogućiti gotovo besplatna legalizacija bespravno izgrađenih objekata.
Kada ste govorili o legalizaciji niste uopšte spominjali koliko će ta legalizacija da košta. Ispalo je da košta previše. Sada ću ja da podsetim i vas i građane koliko to košta. Pre svega, troškovi kod samog prijavljivanja i podnošenja zahteva za legalizaciju, prethodni troškovi koji se moraju odmah, bez odlaganja izmirivati daleko pre nego se dođe u poziciju da se legalizacija odobri i da se plaćaju naknade o kojima je bilo reči, otprilike izgledaju ovako: geodetski snimak 6.500 dinara; upis u katastarski plan 3.500 dinara; kopija plana katastarske parcele 1.500 dinara - u najvećem jeku reklamiranja legalizacije u Beogradu je ova naknada udvostručena, a to se dešava i u svim drugim davanjima za potrebe legalizacije. Zatim, upis prava u zemljišne knjige 250 dinara; izvod iz zemljišnih knjiga 100 dinara; uverenje o promenama korisnika na parceli od nacionalizacije do danas 1.750 dinara; izvod iz urbanističkog plana 3.850 dinara za minimalnih 30 m2, pa do 67.500 dinara; stručne usluge rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu minimalno 500 evra. Ovo narod jako boli, da znate, danas. Projekat izvedenog objekta - od tri do pet evra po metru kvadratnom; pa sada vidite, najmanje 100 kvadrata kuće koliko je to. Prijava objekta za legalizaciju - od 250 do 1.750 dinara. Takse za prepise, fotokopije i eventualne troškove vođenja drugih upravnih i sudskih postupaka nisu uračunate. Jedino se zna da se moraju odmah plaćati, a iznos je neizvestan.
Pod geslom da legalizacija bude lakša, građanima se gromoglasno obećava plaćanje na poček. Sve ovo što je napred nabrojano nije na poček nego odmah, a to što je na poček pod ozbiljnom je sumnjom. Nema niti jednog akta sa nivoa Republike kojim bi se opštine obavezale na obračun što je bespravni graditelj ranije uložio u komunalno opremanje građevinskog zemljišta. Plaća se dva puta za istu stvar.
Evo primera: recimo, platite legalizaciju ako imate neizgrađeni objekat ili rekonstruisan bez dozvole ili dograđen, svejedno, platite državi ovo što treba, mada ste jednom već platili, nije bitno, recimo da i ovo drugi put platite, a prolazi gas kroz vašu ulicu. Onaj što je dobio pravo za uvođenje gasa kaže 2.000 evra po domaćinstvu. Vi opet morate, ako hoćete gas, a kažu struje nema i struja ne treba da služi za grejanje i nigde u svetu ne služi za grejanje, dati iz svog džepa 2.000 evra ako hoćete da pređete na gas; a gde je onda obaveza države da vam potpuno infrastrukturu obezbedi. Šta je za vas infrastruktura? Ako nije put, voda, kanalizacija, telefon, ako sve to moramo sami da platimo ako hoćemo priključak, kome mi dajemo onda ove pare? Kojoj debeloj guski mi mažemo noge, a nemamo sa čim?
Odakle narodu ovolike pare i ko je procenio da za milion objekata može da uzme 10 miliona evra, milijardi, ne znam, za mene su milijarde pojam i milioni takođe. Deset milijardi evra, a otkud vam ideja da narod ima te pare. Nema. Mislite na otplatu? Mi sve kupujemo na otplatu. Mi dotrajale uređaje za domaćinstvo kupujemo na otplatu, odeću kupujemo na otplatu. Decu šaljemo na ekskurzije i plaćamo u ratama. Šta je vama, ljudi, vi kao da ne živite u ovoj državi. Zato smo mi srpski radikali skupili (a ja vam danas nisam donela, ali doneću vam sutra) za nepunih 10 dana širom Srbije 170.000 potpisa građana koji su protiv ovakve legalizacije, jer ovo je nasilje.
Ovo što ste vi zamislili da uradite, to je apsolutno nasilje. Građani, naravno, nisu ni verovali da će ovo sve biti džabe kada ste počeli da pričate o legalizaciji. Verovali su da nešto moraju da plate, znali su, a koliko, vi ste ostavili lokalnoj samoupravi da odlučuje koliko. Zato smo vas mi, kada je zakon ovde bio u proceduri, upozoravali da ne treba da ostane to pitanje nerešeno. Mi ga moramo rešiti ovde u parlamentu i da građanima kažemo šta će im taj zakon doneti. On se ne bavi samo legalizacijom, on ima samo četiri člana posvećena legalizaciji. Sve podzakonska akta, a još 30 treba da se donese.
Zašto ne kažete u javnosti koliko je to zahteva podneto? Gde mi je onaj ministar za građevinu? Pobegao. Doći će on sutra sa svojim podacima.
Pre svega, građani ne podnose zahteve za legalizaciju. Ni 10% od onih koji bi želeli i koji bi morali da legalizuju svoje objekte ne podnose zahteve za legalizaciju. Šta ćete da im radite? Ne možete im ništa. Šta ćemo mi da radimo? Mi im kažemo - nemojte da podnosite zahteve, jer ova vlast odlazi i nećete pod tim uslovima legalizovati svoje objekte. Sada vi možete da kažete - vi pozivate građane na neposlušnost. Jeste, kažem ja, što da ne, i gospodin Živković pozivao je građane da ne plaćaju struju i da bacaju račune u onu burad po Nišu, pa uništio elektroprivredu izgleda na taj način, pa ste doveli sada u situaciju elektroprivredu da morate te kredite da uzimate da je sređujete i oporavljate. Ako je on mogao da poziva na građansku neposlušnost, što mi ne možemo da kažemo građanima - imajte još malo strpljenja, nemojte da tražite legalizaciju. Ako slučajno dođu da vam ruše objekat, svi iz komšiluka se okupite i ne dajte, solidarišite se i mogu - šta; ništa ili kako bi naš narod rekao - da vam pljunu pod prozor.
To su ti neefikasni zakoni koje vi donosite ovde, misleći da radite nešto radikalno, misleći da nešto prevarite narod, da nešto pokradete još što može da ima u narodu, ali ne može. Koliko su građani poverovali u ovako neozbiljno i olako obećanu brzinu i za džabe legalizaciju bespravnih objekata i koliko su verovali ministru, a to je ovaj nasmejani gospodin bez brkova, iako je postao ministar sa brkovima? Po procenama ozbiljnih institucija do sada, a na isteku zakonskog roka, evo sada smo blizu toga, prijavilo se negde oko 15% bespravnih graditelja.
Podaci koje nadležno ministarstvo servira sredstvima javnog informisanja predstavljaju obmanu, kao što je i legalizacija obmana po sistemu na lak i brz način uzeti građanima pare i napuniti budžet, jer su donacije "prijatelja" sa Zapada presahle. Evo primera objavljenog u "Politici" od 18. oktobra 2003. godine, a podaci se odnose na broj prijavljenih za legalizaciju do 10.10.2003. godine: Novi Beograd, broj bespravnih objekata 1.000, a broj prijavljenih 2.547. Znači, preko 1.500 građana se prijavilo bez potrebe. Nemaju objekat, ali nisu mogli da odole nasmejanom ministru iz spota, onom bez brkova sa šlemom.
Isti slučaj je i sa Čukaricom - broj bespravnih objekata je 3.000, ali se za legalizaciju prijavilo 5.290. Vračar - broj bespravnih objekata 411, ali ih se prijavilo 780. To ministar kaže. Odakle sada ti bespravni objekti, niko živ ne zna da oduzme 411 od 780. Video bi za koliko je izneo neistinu, da ne kažem slagao. Sopot nema nijednog bespravnog objekta, ali se prijavilo njih 70. Verovatno ministar Vlahović sa svojom familijom, hajde da popunimo broj, da može ministar Šumarac da kaže da je počela legalizacija i u Sopotu. Smešno.
Vratiću ja ministra na još neke stvari ovde. Pored ovoga što je građane najviše interesovalo, a to je koliko to, gospodo, košta? Promašaji koji se tiču prostornog i urbanističkog planiranja, to su sve efekti vaše vlasti. Vi hoćete izveštaje, evo ja ću da podnesem izveštaj šta je ministar Šumarac od kada je postao ministar uradio i kako to građani doživljavaju i koje probleme u životu imaju zbog ovako nakaradnog zakona. Ukinut je prostorni plan Republike, pri čemu niko nije rekao zašto. Da li nije valjao, da li je trebalo da izgleda drugačije, pitaj boga oca, uglavnom uveden je neki novi planski akt za republički nivo, koji se zove Strategija razvoja. Znači, nemamo više planski akt. Imamo Strategiju razvoja, samo što nije obrazložio uopšte kakav je to akt, kakva je njegova pravna priroda, a isto važi i za šeme prostornog razvoja.
Pazite, u zakonu nađete naziv - šema prostornog razvoja; imali ste neki planski akt, sada imate šemu prostornog razvoja. Prosto da se čovek nasmeje. Posebno je nerazumljivo propisivanje da sve ove akte izrađuje ministarstvo kao državni organ uprave. Za očekivati je od zakona da stvori normativno-pravne uslove da država i opština, pošto je i ona državni organ, organ uprave, radi svoj posao, a da se izradom stručnih dokumenata bave stručne institucije.
Osnovana je Agencija za prostorno planiranje, kojoj je jedino ime, da se zaseni prostota, evropeizirano, a u stvari se radi o dosadašnjem Republičkom zavodu za prostorno planiranje. Znači, ono što je radio ovaj zavod sada treba da radi ova agencija, ali pošto smo navikli da samo osnivamo agencije, hajde da promenimo ime, ali da vidimo šta radi sada ta agencija.
Agencija je osnovana mimo imena i statusa utvrđenog u zakonu koji je nagoveštavao najstručnije kadrove, jer treba da rade na najsloženijim i najodgovornijim poslovima u ovoj oblasti, i na čelo Agencije dolazi čovek bez ikakvih stručnih referenci, sa nedavno završenim pripravničkim stažom. To vam je postalo pravilo u vašoj vladi. Svi pomoćnici možda imaju godinu dana staža, možda nemaju, po 10 godina su studirali, ali su savetnici ministara. To vama ništa ne smeta i zbog toga ste vi devalvirali i zvanje savetnika i etiketu eksperta, jer ako je neko ekspert iza njega stoji nauka, iza njega stoji naučno delo u određenoj oblasti, iza njega ne stoji samo diploma.
Ne mogu ja za sebe zbog toga što sam diplomirani pravnik i imam to zvanje da kažem da sam ekspert za pravne nauke. To bi bilo smešno. Gospodine ministre, vi i ja smo potpuno ravnopravni što se zvanja tiče, vi drugih nauka doduše, ali vi sebe zovete ekspertom. Tako isto i gospodin Šumarac smatra da je ekspert za ovo, upropasti potpuno urbanizaciju i građevinu u Srbiji.
Šest meseci je od donošenja ovog zakona, i to je trećina roka u kome svi ovi zatečeni prostorni, urbanistički planovi treba da se preispitaju. Šta se dešava? Da li ministar može da da podatak koliko postupaka je do sada započeto (ovo su konkretna pitanja), pošto nijedan nije završen - sigurno ima podatak - a posebno koliko postupaka za preispitivanje planova koje je donela Republička skupština je pokrenulo Ministarstvo, jer to je njegova nadležnost.
Da vidimo šta je uradio. Ministarstvo nije stupilo u obavezu 13. maja ove godine, kada je donet Zakon o planiranju i izgradnji; njegove obaveze su postojale i ranije. Šta je konkretno u oblasti prostornog planiranja i urbanizma učinjeno, koji planovi su doneti, šta je urbanistička inspekcija uradila, šta se dešava u nacionalnim parkovima i šta se dešava u drugim prostorima pod nadzorom države? Da vidimo konkretno ono što vas zakon, ministre, obavezuje da uradite, da li ste uradili i kakav ste haos stvorili na ovaj način.
Što se tiče građevinskog zemljišta, u važećem Ustavu Republike Srbije građevinsko zemljište postoji, ali u vašem zakonu ono više ne postoji. Da li je to ministar prevideo namerno, ignorišući Ustav, što ne bi bilo prvi put, mnogo puta smo vas upozoravali. Ova odredba zakona vam nije u skladu sa postojećim ustavom. Morate da sačekate prvo da se to promeni, pa onda da ovo radite. Vi to jednostavno ignorišete i terate svoje ili donosite jedan zakon, a ne kažete da taj zakon nije u skladu sa nekim koji je leks superior u odnosu na njega.
Jednako pogubno je i jedno i drugo i potpuno ga diskvalifikuje kao ministra, jer nova je kategorija javno građevinsko zemljište. Bilo je za očekivati da antipod tome bude neko tajno zemljište, ali smo dobili -ostalo građevinsko zemljište. Dakle, sada nemamo gradsko građevinsko zemljište, imamo ovo javno, imamo ono ostalo, a za tajno ćemo tek da saznamo kada budemo saznali gde imate vikendice, kuće i sve ono do čega ste došli na nezakonit način.
Pored obaveze plaćanja naknade za korišćenje i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta uvedena je i zakupnina. Očigledno da je došlo do lošeg i neznalačkog prepisivanja nekih zapadnoevropskih zakona, i na to smo vas takođe upozoravali. Čitano je i englesko i francuski štivo, ali očigledno je nedostajao prevodilac. Trebalo bi objasniti korisnicima građevinskog zemljišta u državnoj svojini zašto odjedanput umesto dve plaćaju tri naknade za zemljište. Eto, ministre, još jedno pitanje za vas, pored toga zašto ste obrijali brkove, jeste i zašto se plaćaju tri naknade za zemljište.
Preče pravo gradnje, kao jedan vid kompenzacije za oduzeto pravo svojine na nepokretnosti, više ne postoji. Nema više prečeg prava gradnje. Šta je sa onim nerealizovanim prečim pravom gradnje? Šta sa onima koji nisu realizovali to svoje pravo? Da li su ona, i po kom osnovu, ukinuta, a ako nisu ukinuta kako će se ostvarivati?
Ja ovde samo govorim ono što ovaj zakon ne reguliše ili nakaradno reguliše ili ne daje odgovore na određena pitanja koja stvaraju konfuziju, a ovo su za mnoge životna pitanja. Obaveza je ministra da prati primenu Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na građevinsko zemljište, bez obzira na to što su nadležnosti za uređivanje i obezbeđenje korišćenja građevinskog zemljišta prenete na opštine. Na koji način Ministarstvo prati primenu i kakvi su rezultati? Koja je opština razgraničila javno od onog ostalog, da ne kažem tajnog zemljišta?
Gospodin ministar je ne znam iz kojih sredstava, valjda iz onih sredstava - ostale namene, u budžetu planiranih za njegovo ministarstvo, platio veliki broj reklama reklamirajući ovu legalizaciju i ovaj svoj zakon, sve vam je sada kao na dlanu, nosio je onaj šlem, lepo se slikao, ali je više reklamirao sebe nego legalizaciju, jer mu se reklama apsolutno nije uklapala, odnosno nije dovela do željenih efekata. Dok smo skupljali potpise, počevši od Beograda i svake opštine u Srbiji, protiv legalizacije, kako odemo u neko bespravno naselje da prikupimo potpise tako ministar Šumarac ide za nama i nagovara građane da se prijave za legalizaciju i preti da će srušiti objekte. Takođe i u Kaluđerici, evo dobacuju mi moje kolege, da podsetim građane.
Namera je bila jasna, doneti jedan ovako konfuzan zakon koji ne može da se primeni, početi sa naplatom legalizacije, a ne donose se podzakonski akti; još onda nam je ministar rekao da će trebati bar još 20, 30 da bi mogao da se sprovodi i da bi oni ljudi koji u opštini operativno rade znali kada i na osnovu čega mogu da legalizuju neki objekat; to još uvek niko ne može da uradi, jer nije potpuno zaokružena ta pravna forma, pa onda sve ostalo.
Međutim, odziva za legalizaciju nema, gospodine ministre, neće ni biti i nemojte da plašite narod da ćete ih rušiti, jer će se oni međusobno pomagati, i to ne zbog toga što ne poštuju državu ili zakon, nego zbog toga što su teškom mukom stekli to što su stekli i zbog toga što nemaju odakle da vam plate. Zato što se vi uopšte ne razumete u svoj posao, jer ste predložili jedan zakon koji može da bude neki udžbenik ili seminarski rad, ali da bude zakon sa jasnim pravnim normama i pravnim posledicama, to nikako nije mogao da bude.
Zbog čega je ovaj zakon loš i zbog čega je do bespravne gradnje došlo? Da ste to analizirali verujem da nikada ne biste pristupili donošenju i predlaganju ovakvog zakona, niti bi većina glasala za takav zakon, jer bi poštovala činjenicu i istinu da su ti isti građani koji su izgradili bespravne objekte najmanje krivi za to što su ti objekti bespravni i da sada ne treba da budu naknadno kažnjeni. A, imali smo i one vaše predloge da ko god uključi mešalicu i počne nešto da zida, ako nije dobio dozvolu, makar to bilo i doziđivanje terase, kapije ili ograde, pošto se i za to uzima građevinska dozvola, može da ode u zatvor.
Ko je to u Srbiji otišao u zatvor zbog toga što je počeo bespravno da gradi? Nije niko, ali vi ste mislili da tako treba da piše u zakonu, znajući unapred da zbog nečega takvog nećete smeti da bilo koga odvedete u zatvor, jer smo vam još onda objašnjavali da je investitor jedan, onaj koji neposredno gradi je drugi i hoćete li babu od 70 godina na koju se vodi kuća i koja nešto dograđuje, a u stvari njen sin dograđuje i fizički on to radi ili onaj majstor koji je došao da radi, koga ćete od te trojice vi u zatvor na, koliko beše, godinu dana ili na tri godine, Vjerice, na tri godine.
Prvo, razlozi za bespravnu gradnju su ti što je preko dve trećine objekata izgrađeno na zemljištu na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi i to traje i dalje, to je razlog da se od ovih milion objekata veliki broj neće moći legalizovati dok se ti imovinsko-pravni odnosi ne reše. Za njihovo rešavanje potrebno je više meseci i ako se vode postupci pred sudom više godina. Shvativši da nije napravljena dobra procena, a ko da je napravi, s obzirom na sastav komisije za izradu zakona, ministar je u javnosti svojevoljno derogirao ovu zakonsku odredbu i upućivao građane da im ne treba dokazno pravo na zemljište. Tu ste mnoge građane slagali, ministre, rekli ste, javno ste to iznosili, da im ne treba dokaz o pravu na zemljište. Zašto onda tako nije propisano zakonom u ono vreme dok se dve godine govorilo o ovom zakonu, pričalo se jedno, a zakon je posle sasvim drugačije određenu oblast regulisao.
Za geodetsko snimanje objekta potrebno je angažovanje ovlašćene firme, a jedan dan za snimanje jednog objekta. Da li vam je palo na pamet ili onome ko je radio zakon da izračunate odnos između broja objekata, broja ovlašćenih firmi i broja potrebnih dana da se obavi geodetsko snimanje? Oni koji su to tražili znaju koliko se čeka, pa su se onda ovi u opštinama dosetili, pa privatne geodetske agencije koje to rade, pare se lepo dele i država opet ima najmanje koristi, a vi ste hteli da država profitira iz svega toga.
Gledam da malo preskočim, a pravo da vam kažem ja imam čitav elaborat o urbanizmu i ministru, jer tolika je ozlojeđenost građana i na svakom mitingu kada spomenemo legalizaciju i ministra Šumarca - ovacije. Kažu građani - lopovi. Tako viču i ja hoću da upozorim ministra kako građani doživljavaju ovaj zakon, ono što je on uradio i ono što je govorio da će da uradi i ne mogu da dozvolim da građani po ulici viču - lopovi, lopovi, a da ja gospodina ministra na to ne upozorim.
On ima mogućnosti da se odbrani i da dođe ovde, da kaže da nije istina, a Boža Đelić ne znam šta radi. Božu više ne spominjemo uopšte. On nije sada aktuelan. Sada je ministar Šumarac za legalizaciju i svi znaju da, što se poreza tiče, više niko nema na šta da plaća porez. Radnje se pozatvarale, porez na imovinu i imovina sve manja. Tu možemo da budemo sve lakši i lakši i ministar Đelić više uopšte nije interesantan za široke krugove. Sada je ministar Šumarac i polako zaslužuju pažnju još neki, naravno svako na svoj način. Neko aferama, neko svojim radom u ministarstvu, stručnim ili nestručnim, to već javnost posle procenjuje.
Pošto vi, gospodine ministre, svojim najvećim rezultatom smatrate donošenje Zakona o planiranju i izgradnji, drugo ništa nije ni urađeno, a sudeći po zakonu bilo bi bolje da ni to nije urađeno. Ministar je, sudeći po njegovim potezima, bio zadužen za zbunjivanje i zastrašivanje građana. Najpre je pretio krivičnim delima i kaznama zatvora za sve koji u bilo kojoj ulozi učestvuju u bespravnoj gradnji, a zatim velikodušno najavi amnestiju za bespravne graditelje. Niko ga nije naučio da se može amnestirati samo onaj koji je već kažnjen za učinjeno delo.
Prvu reakciju na katastrofalno loš zakon, izraženu u vidu potpuno privatne knjige, nekog komentara, koji je pozivao građane, pravna i fizička lica da knjigu ne čitaju, to sam čitala u novinama, neko je neki komentar ovog zakona dao, pa je gospodin ministar prozvao tog nekog i čini mi se da je taj neko iz ministarstva dobio otkaz. Valjda je to bio neki savetnik ministra, žena je u pitanju.
Interesantno je da se sada Ministarstvo usuđuje da na ovako jasan zakon objavljuje komentar zakona. Ministra niko nije imao da nauči kako ministarstvo ne treba da komentariše i da tumači zakon koji je on predložio, niti je nadležno za tako nešto, pogotovo ne ako je zakon potpuno jasan. Šta će komentar zakona? Ne znamo ko vam radi taj komentar zakona. Kada on bude izdat, mi ćemo se malo pozabaviti njim.
Znate, mi poslanici, pored toga što radimo ovde u parlamentu po dnevnom redu koji vi predlažete, na zasedanjima koja su, ako su vanredna, po vašem predlogu dnevnog reda, primamo građane ovde, u zgradi Narodne skupštine, koji dolaze sa raznoraznim problemima i sve što nam kažu, mi smo dužni da zapišemo, da analiziramo i da vam to iznesemo. Ovo je unekoliko bilo što se tiče Ministarstva građevina. Nisam mislila danas da se time bavim, ali sam morala.
Zbog one realne ekonomske politike, da se vratim na gospodina Đelića. Ako se realna ekonomska politika svodi na otimanje ovih deset milijardi evra, onda je to, bogami, potpuno promašeno, gospodine Đeliću. Unapred vam kažem, sledeći je gospodin Domazet, to ćemo da ostavimo za ponedeljak. Dozvoliću gospodinu Đeliću da mi replicira, jer ja najviše volim kada on dođe za ovu govornicu, najviše poena SRS dobije kada gospodin Đelić govori, jer narod to najbolje razume i vidi koja je to katastrofalna razlika između ministra finansija i poslanika SRS. Poslanici ne govore paušalno, govore egzaktno, potkovani podacima, a ministar vodi, uglavnom, jedan govor kao što je nekada mogao na mitingu da drži. Nama je ovde interesantno, pravo da vam kažem, malo da razbijemo monotoniju, ali nisam sigurna da građani to više od vas očekuju.
Od vas sada očekuju konkretne poteze, ali najviše očekuju od nas, da vas pobedimo ovde u parlamentu, da imamo 126 glasova protiv ove vlade. Da li ćemo imati, zaista ne znam, ali sam sigurna da vi nećete imati 126 koji će biti iza vas, a da ćemo vas pobediti na predsedničkim izborima, to sam ubeđena i zato najavljujem sutrašnji miting u Zrenjaninu u 15,00 časova, da i Zrenjanincima objasnimo sve ono što ovde nismo stigli da objasnimo.