Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali smo se vrlo ozbiljno pripremali za ovu današnju skupštinsku raspravu, obzirom da se radi o Predlogu zakona o budžetu, koji je jedan od najvažnijih zakona i naravno ovih pratećih zakona koji nam pokazuju kako ćemo budžet puniti. Na žalost, skupštinska većina nam nije dala mogućnost da konstruktivno učestvujemo u ovoj raspravi, te ćemo to morati da svedemo na jedan minimum iz koga naravno nećemo moći da sagledamo celinu problema.
Međutim, gledajući budžet i onu prihodnu i onu rashodnu stranu verujte nisam mogla da se otmem utisku da pomislim da je prosto nemoguće da ministar Đelić i ostali članovi nemaju neka elemantarna znanja o tome u kakvoj se situaciji nalazi privreda naše države i koja je platežna sposobnost naših građana. Na žalost, oni su pokazali to svoje neznanje, a gospodin Đinđić kao premijer i gospodin Đelić kao ministar finansija očigledno u Vašington nisu išli da iskamče onih 100 miliona dolara i da dokažu američkom Kongresu da demokratizacija teče doduše nešto sporije nego što su njihovi mentori to od njih tražili, već da bi im odneli ovaj paket zakona i dobili ausvajs da mogu sa njim da izađu pred Skupštinu Srbije, odnosno da svojom skupštinskom većinom izglasaju i tako dovedu praktično privredu ove zemlje u potpuni kolaps, a narod potpuno osimoraše i tako stvore pogodne uslove za dalju manipulaciju i rasparčavanje naše države i dovođenje u potpunu zavisnost srpskog naroda od američke milostinje.
Međutim, što se Predloga zakona o budžetu tiče, u ovom izlaganju analiziraću ga sa tri aspekta, njegovog iznosa, iako postoji debalans između prihodne i rashodne strane, celine budžetskog zahvatanja, jer nemojte da zaboravite da imamo i savezni i republički, opštinski i budžet grada Beograda i da ovo ovde što danas imamo nije sve što građani Srbije treba iz svog džepa da izdvoje, nego da moraju i ove druge kase da popune, ali što se tiče njegovog iznosa pre svega, sam iznos je nezavisno od pokušaja da se obuhvate svi javnih prihodi republičkog značaja u ukupnom iznosu nesrazmerno visok, a i sama struktura prihodovanja otvara niz dilema.
Navedeni iznos sa aspekta fiskalne presije svih poreskih subjekata je više nego nemoguć i neprihvatljiv. Ovoliko povećanje budžeta zasniva se na lepim željama onih koji su ga kreirali, pre svega da vladaju uz pomoć velikog novca, reformišu sam poreski sistem, da teren sive ekonomije osvoje porezima na akcize i porezima na promet. Na njihovu žalost, ovo su samo želje i nijedno opredeljenje ne mogu na ovaj način ostvariti. DOS-ovska vlast ne može ovim svojim manipulativnim zahvatom prikriti neuspeh svog dosadašnjeg rada na svim nivoima, u koje spadaju brojni promašaji, uključujući neuspeh u naplaćivanju, odnosno prikupljanju sredstava za potrebe privremenog budžeta Republike Srbije utvrđenog posebnom uredbom Vlade.
Priliv javnih prihoda nije ostvaren u projektovanoj dinamici. Bilo bi neophodno da Vlada saopšti koliko je sredstava putem javnih prihoda prikupila u korist budžeta i koliko je milostinje inostranih partnera od dolaska DOS-a na vlast ušlo u Republiku Srbiju, a koliko je od svih vrsta pomoći potrošeno kroz privremeni republički budžet, jer nam predlagač u članu 5. Zakona kaže da će nam to saopštiti tek kroz završni račun budžeta za 2001. godinu. Teško je i najdobronamernijima naći bar jednu tačku, bar jedan problem, bar jedno pitanje ili opredeljenje koje je obećao DOS u predizbornoj kampanji, a koje je ostvario. Objektivni učesnici političkog i privrednog života, kao i svi građani to već ističu i podvlače.
Potrebno je i za skupštinskom govornicom izneti ovu činjenicu i ovu tvrdnju. DOS svoja obećanja nije ispunio i ne ispunjava. Poboljšanja ekonomskog položaja građana nema, a proizvodnja stoji, povećavaju su cene artikala koji direktno utiču na životni standard, inflacija se povećava i sigurno i nezadrživo raste, investicija nema, zaposlenost se smanjuje, penzije kasne, socijalna davanja se uglavnom obećavaju, povećanih reformi nema, gospodo, obećanog uključivanja u međunarodne institucije i organizacije nema, vidljiva je jedino saradnja koju nismo smeli prihvatiti na ovaj način sa Hagom.
Gospodin Batić je izašao, ali on nakon njegove tvrdnje da će nadležni republički organi uhapsiti one koji nisu naši državljani i isporučiti ih Hagu, kaže - nema potrebe da Srbija bude baza za ratne zločince. Došlo je do hapšenja Milomira Stakića, a gospodin predsednik Koštunica na sve to daje saopštenje i kaže da se ne slaže sa tim, kao pravnik nema pravnog osnova. Da li to gospodin Koštunica glumi francusku sobaricu možda? Zna naš narod šta to u našem žargonu znači.
Ovakav stepen fiskalne presije ....
(Predsednik: Ja vas molim da privedete kraju.)
... vodi nas ka jednoj novoj makroekonomskoj politici na ovom planu, koja može dovesti do alimentiranja javnih rashoda kroz novu primarnu emisiju i do nove inflatorne spirale u ovoj godini. Nužno je smanjenje ovog iznosa budžeta i poznavanje naše stvarnosti kada je u pitanju način njegovog trošenja. Posebno je značajno opredeljenje koje bi dovelo do povećanja plata prosvetnim radnicima, radnicima u zdravstvu, povećanja penzija, Agrarnog budžeta, koji je svuda u svetu bar 15% od ukupnog budžeta, a kod nas je manje od 4%, kao pomoć onim privrednim subjektima koji se nisu našli u teškoj i bezizlaznoj situaciji zbog toga što su nesposobni i neradni, nego zbog okruženja u kome su se našli zarad već poznatih razloga izazvanih spoljnim faktorima.
Kada je u pitanju celina budžetskog zahvatanja, znatno je veće projektovanje od realnih mogućnosti, tako da je enormno visoko učešće budžeta u društvenom proizvodu Srbije, mada će iskazivanjem opštinskih budžetskih akcija, koje tek treba da usledi, gospodo ovo zahvatanje biti još veće. Ovakva koncepcija budžetskog zahvatanja obezbediće novi oblik državnog upravljanja nad ekonomijom i novi oblik svekolikog vladanja DOS-a. Hoću samo da navedem građanima Srbije ...