Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7277">Aleksandar Martinović</a>

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

Pa, hoću samo da kažem gospodinu Đurišiću da izgleda da ima kratko pamćenje, ništa drugo.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đurišić je samo potvrdio ono što sam ja rekao. Dakle, tačno je da je predstavnik vladajuće partije bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost. Ja sam to rekao i to je bio gospodine Dušan Bajatović.
Ono što nije tačno, to je da je prvobitni predsednik Dragan Todorović Odbora za odbranu i bezbednost smenjen zato što je navodno vršio neku opstrukciju. Pa, po logici stvari, pa pripadnik opozicije moli Boga da dođe u poziciju da bude predsednik Odbora za odbranu i bezbednost ne bi li na taj način što bolje kontrolisao izvršnu vlast. Ali, vi ste hteli da sve imate u svojim rukama.
Vi ste gospodine Đurišiću promenili praksu da vas i na to podsetim. Da predsednik Administrativnog odbora bude predstavnik opozicije. Da li je tako? I tu praksu ste izmenili. Pa, ste imali predsednika Administrativnog odbora i predsednika Odbora za odbranu i bezbednost i tako dalje. Tu praksu koju ste vi uveli, sad smo za tu praksu odjedanput odgovorni mi.
Imam utisak da vi mislite ja sada treba da se plašim da kažem da sam te 2010. godine kada ste radili to što ste radili bio poslanike SRS. Naravno da sam bio, kao što ste vi bili poslanik DS, ali to uopšte nije bitno. Bitno je da ste vi uveli praksu da predstavnik vladajuće partije bude predsedik Odbora za odbranu i bezbednost.
A što se tiče Zaštitnika građana, pa taj mučenik nije mogao da kaže jednu jedini reč zato što ste ga apsolutno ignorisali. Znači, kao da nije ni postojao. I u to vreme je Zaštitnik građana ukazivao na neke greške u postupanju vlasti i tako dalje, ali vi ste se pravili da te državne institucije u Srbiji nema.
Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Ono što nam gospodin Đurišić nije rekao, a što je jako važno, izvinite gospodine Đurišiću a ko je vršio kontrolu službi bezbednosti, Vojske i MUP-a u tom periodu od godinu kada je smenjen Dragan Todorović i kada je postavljen Dušan Bajatović? Ko? Niko. Ko je za to odgovoran? Vi koji ste tada bili na vlasti. To je jedna stvar.
Druga stvar, da biste imali predsednike svih tih odbora o kojima vi sada govorite, dozvolite, morate da osvojite malo više glasova na izborima i morate da imate malo više poslanika nego što ih sada imate. Ne možete vi sa 6% osvojenih glasova na izborima da imate predsednike u svim odborima ili u odborima koje vi želite. Ja moram da vas podsetim, taj period o kome mi govorimo, izbori su bili u maju 2008. godine. Tada je jedinstvena SRS osvojila, ako se ne varam 78 mandata. Koliko ste vi osvojili u martu 2014. godine? Dakle, disproporcija je ogromna.
Mislim da treba da znate i ono što piše u Poslovniku. Predsednička mesta u odborima i broj članova u odborima zavisi od broja poslanika koji ima vaša poslanička grupa. To što vam je mala poslanička grupa, to nije kriv ni Bratislav Gašić, ni Aleksandar Martinović, ni Maja Gojković, po vama su verovatno krivi građani. Pokušajte da promenite narod. Narod vas je ocenio kao loše i narod vam je dao toliko glasova koliko vam je dao.
To što biste vi hteli da imate predsednike odbora tih i tih, to je lepo, ali ćete morati da sačekate neke nove izbore, da se pokažete na tim izborima i da onda imate mnogo više poslanika nego što ih sada imate.
Dame i gospodo narodni poslanici…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ovlašćeni predstavnik sedi u sali.)
Hvala vam, gospodine Bečiću.
Gospodin Šutanovac je po svom dobrom običaju nervozan, govori kafanskim rečnikom, mislim da ste trebali na to da ga upozorite zato što se pre svega krajnje neumesno izražavao o profesoru doktoru Marku Atlagiću, rekavši za njega da je bio nekakav ministar u SAO Krajini. Što se mene lično tiče, ponosan sam što sam kolega sa gospodinom Atlagićem, koji je bio jedan od onih Srba, zahvaljujući čijoj aktivnosti je sprečeno da se u srpskoj Krajini ponovi 1941. godina.
Što se tiče pitanja koja su postavljena danas ministru odbrane, ja ću se osvrnuti samo na neka od njih. Oni koji pitaju koliko košta vojna parada, ne pitaju to zato što njih zaista zanima cifarski koliko to iznosi, oni pitaju koliko košta vojna parada zato što ne smeju javno da kažu da su protiv vojne parade, zato što su bili protiv toga da Vojska Srbije posle dugo godina pokaže stanje svoje borbene gotovosti i zato što ne smeju javno da kažu da su protiv toga da toj vojnoj paradi prisustvuje predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirović Putin, pa zbog straha od toga, pitaju koliko to košta. Ja mogu odmah da vam kažem da to košta mnogo manje nego sve ove malverzacije i mahinacije na koje su ukazivale moje kolege, a u koje je bio umešan, i to do guše umešan, i gospodin Šutanovac.
Što se tiče Zaštitnika građana i tajnih dokumenata, odnosno dokumenata koji nose oznaku tajnosti, ono što poslanici bivšeg režima uporno pokušavaju da sakriju od građana, to je sledeće: Zaštitnik građana je državni organ kao i svi drugi državni organi; deo je pravnog sistema Republike Srbije; na njega se odnose svi zakoni koji se odnose i na sve druge državne organe, uključujući, kao što je lepo objasnio i ministar Gašić, i Zakonik o krivičnom postupku.
Zaštitnik građana nije nepogrešiv. Koliko ja znam, u današnjem svetu postoji samo jedan čovek za koga jedan deo čovečanstva misli da je nepogrešiv, a to je poglavar Rimokatoličke crkve. Ta dogma je ustanovljena 1870. godine, na tzv. Prvom vatikanskom koncilu, kada je usvojena dogma o tome da Papa ne može da pogreši kada govori o verskim pitanjima „eks katedra“. Svi drugi ljudi su, koliko ja znam, u mogućnosti da pogreše, pa i Zaštitnik građana.
Ono što poslanici bivšeg režima takođe pokušavaju da sakriju od građana, to je da Zaštitnik građana ne može da dođe u bilo koji organ uprave, ni u Ministarstvo odbrane, ni u VBA i da kaže – dajte mi sve papire na uvid, ja sam došao u nekakvu preventivnu kontrolu. Postoji Zakon o Zaštitniku građana koji reguliše proceduru po kojoj postupa Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana i sam naziv mu kaže – štiti građane od tzv. loše uprave i on postupa po pritužbama građana na rad organa uprave. On nema pravo da vrši generalnu kontrolu svih dokumenata koje poseduje Ministarstvo odbrane i svih dokumenata koje poseduje VBA, a posebno ne onih koje nose oznaku da su poverljiva ili da su strogo poverljivi. Tu je stvar potpuno jasna.
Što se tiče tajnih dokumenata, mene prosto čudi da poslanici bivšeg režima od kojih su neki bili i ministri, od kojih su neki vedrili i oblačili Srbijom godinama unazad, ne znaju da na primer Velika Britanija i dan danas ima tajne dokumente iz Drugog svetskog rata i neće da ih obelodani. Nema tog zaštitnika građana u Velikoj Britaniji ili bilo gde na kugli zemaljskoj koji može da natera Ministarstvo odbrane ili Ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije da otkriju određene dokumente iz Drugog svetskog rata.
Vi ste imali jednu britansku tajnu službu Special Operations Executive koja je imala direktnu ulogu u tome da Velika Britanija 1943. godine, njena zvanična spoljna politika umesto da nastavi da podržava pokret Draže Mihajlovića pređe na stranu partizana. Ti dokumenti su tajni i nikome u Velikoj Britaniji ne pada na pamet da o tome priča. Zašto? Zato što se smatra da je to u državnom interesu. Samo je u Srbiji moguće da neko smatra da je u državnom interesu da na izvol'te date sve dokumente koji nose oznaku poverljivo, vojna tajna, vojna tajna interno, ili strogo poverljivo.
Ovde je bivši ministar odbrane pričao onako podrugljivo na sebi svojstven način o tome kako je neko privodio nekog u disciplinskom postupku. Hajde malo da se podsetimo, izvinite, ko je privodio na onako bestijalan način Slobodana Miloševića, bez bilo kakvog pravnog osnova? Kako je general Zdravko Tolimir preko noći iz Srbije završio u Republici Srpskoj, da bi se utvrdilo da nije uhapšen u Srbiji, nego da je navodno uhapšen u Republici Srpskoj? Čovek koji je teško bolestan, koji je čamcem prebačen preko Drine. I ti isti danas… Šta je sa braćom Banović, koja su onako brutalno pretučena? Šta je sa mnogim drugim slučajevima u kojima je učestvovao bivši režim, a da nije imao pravnog osnova za takvo postupanje?
Što se tiče prisluškivanja, meni je drago da je Demokratska stranka i ova Socijaldemokratska stranka, da su se one vratile svojim komunističkim korenima. Komunisti su, znate, jako voleli da jedni druge optužuju za prisluškivanje. Ja sad ne znam da li je Šutanovac ili Marko Đurišić, ko je sad ovde Aleksandar Ranković, a ko Josip Broz Tito?
Ja im savetujem da zamole novu predsednicu Hrvatske, Kolindu Grabar Kitarović da im omogući da na Brionima organizuje novi plenum, pa da se dogovore koje tu koga prisluškivao. Da vas podsetim, Ranković je pao i izgubio sve državne funkcije 1966. godine, na Brionskom plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, zato što je bio optužen od strane Tita i njegove vrhuške da je navodno prisluškivao Josipa Broza.
To je omiljena tema u ovim strankama komunističke orijentacije, pa bi bilo dobro da se organizuje neki novi plenum i da se dogovore ko je tu koga prisluškivao.
Ministar odbrane je danas na uverljiv način pokazao i to dokumentima da VBA nikoga nije prisluškivala niti ima nameru da bilo koga prisluškuje. Ovde je bivši ministar odbrane rekao – pokažite nam papir.
Ja sada pitam bivšeg ministra odbrane i sve poslanike bivšeg režima, pokažite vi nama papir da je VBA bilo koga prisluškivala, sem što je Bojan Pajtić na sednici glavnog odbora DS u Kruševcu izneo tu neistinu, da VBA navodno prisluškuje sindikalne lidere i lidere opozicije. Čuj, prisluškujemo lidere opozicije koja sve skupa daj bože da sada kada bi se raspisali izbori, bi prebacila 5%. Vi ste tako moćni da, zamislite VBA mora da prisluškuje Dragana Šutanovca, Bojana Pajtića, Ćurišića, Janka Veselinovića, Dušana Petrovića itd. to su besmislice.
Gospodine Gašiću, želim da ponovim da će SNS glasati za oba predloga zakona. Želim da vam se zahvalim i da ponovim ono što je rekao gospodin Marijan Rističević, što ste svojom aktivnošću uspeli da održite visok nivo poverenja u Vojsku Srbije koja ima gotovo isti stepen poverenje u narodu kao i SPC, hvala vam na tome. Nastavite sa daljim reformama u vojsci. Srbija je potrebna snažna i dobro organizovana vojska.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada zaista ne bih ulazio u ove ideološke sukobe u DS - da li su oni komunisti ili nisu komunisti? Evo, ja ću vam pročitati današnju izjavu Borka Stefanovića, šefa poslaničke grupe DS, koji kaže – DS treba da ide više ulevo i da bude stranka koja propagira socijalnu pravdu, borbu  malog čoveka protiv krupnog kapitala, nešto poput grčke Sirize. Šta je ovde komunistički, šta je antikomunistički, to prepuštam poslanicima DS da …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dva puta je pomenuta stranka.)
Da, da, dva puta sam pomenuo, gospodine Bečiću, DS i molim vas da to evidentirate. Samo ne znam da li je ona komunistička ili antikomunistička. Bilo bi dobro da to gospodin Šutanovac objasni.
Što se tiče moje političke prošlosti, gospodine Šutanovac, reći ću vam sledeću stvar. Godine 2003. kada je Vojislav Šešelj …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nemojte meni da se obraća, gospodine predsedavajući. Obraća mi se direktno.)
Dakle, pošto je gospodin Šutanovac pominjao moju političku prošlost, 2003. godine, gospodine Šutanovac, nadam se da se vi toga sećate, Vojislav Šešelj je rekao da on odlazi u Hag da pobedi Haški tribunal, a da ostavlja nama da pobedimo dosmanlijski režim. Ispostavilo se da su dosmanlijski režim pobedili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, a da je SRS, a sada je to pokazala i ova poslednja rekonstrukcija pokrajinske Vlade, postala puko oruđe u rukama DS. To je jedan od razloga zašto sam ja napustio SRS.
To da sam pomenuo DS, gospodine Šutanovac …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Vreme!)
Istina je da sam pominjao DS, gospodine Bečiću, samo bi bilo dobro da nam gospoda iz DS objasne da li su oni kapitalistička stranka, komunistička stranka, za šta se oni u stvari zalažu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Pavićević je verovatno u želji da pojača svoju argumentaciju protiv predloga zakona i protiv ministra pravde, gospodina Selakovića, koristio termine teza i ako se ne varam, u prilog svoje argumentacije istakao 11 teza protiv Predloga zakona kojim se menja Zakon o javnom beležništvu i sada je spomenuo Fojerbaha.
Ludvig Fojerbah je bio nemački filozof iz 19 veka, a „Teza o Fojerbahu“ je napisao Karl Marks.
Sad pitanje je za gospodina Pavićevića, budući da on pripada stranci koja je po ideologiji potpuno suprotna Marksizmu, da li to znači da je kod njega sada došlo do kopernikanskog obrta i da je od jednog liberala, evropejca, građanskog političara, postao zagovornik marksističke filozofije? Da li to znači da ćemo na nekoj od narednih sednica da slušamo tirade o „Kapitalu“, o tome da proleteri svih zemalja treba da se ujedine, o tome da treba srušiti buržoaski poredak u Republici Srbiji? Da li to znači da ćemo u mesto himne „Bože pravde“ čuti predlog da se ovde intonira „Internacionala“, itd?
Ono što vi gospodine Pavićeviću ne razumete, a to vam je u predlogu Vlade veoma jasno napisano, odnosno u obrazloženju Vlade zašto ne prihvata vaš amandman, članom 93, odnosno odredbe člana 7. predloga zakona kojima se menja član 93. Zakona o javnom beležništvu, odnose se na potvrđivanje, odnosno na solemnizaciju privatne isprave, a ne na overu potpisa stranaka na ispravi.
Drugim rečima, izvinite ako grešim, ali drugim rečima čini mi se da ni vi i gospodin Živković ne razumete razliku između solemnizacije i legalizacije.
Solemnizovati, odnosno potvrditi sadržinu jedne privatne isprave znači meritorno se upustiti u sadržinu same isprave, utvrditi da li je tačno ono što u ispravi piše. To je solemnizacija. To je pretvaranje, odnosno davanje karaktera javne isprave jednoj ispravi koja je izvorno privatna.
Legalizacija, odnosno overa potpisa znači da javni beležnik samo utvrđuje da je isprava potpisana od onog lica čije se ime i prezime na ispravi navodi.
Dakle, solemnizacija je jedan pravni institut, a legalizacija, odnosno overa potpisa je potpuno drugi i potpuno različit pravni institut.
Ono što vi takođe, čini mi se, ne znate, solemnizacija kao pravni institut u pravnom sistemu Republike Srbije je postojala i mnogo pre donošenja Zakona o javnom beležništvu, od 2011. godine, i pre ovih izmena Zakona o javnom beležništvu o kojima danas govorimo. Na primer, postojala je u Zakonu o nasleđivanju iz 1995. godine, ako se ne varam. Tim zakonom je predviđeno da ugovor o doživotnom izdržavanju sastavlja sudija. Sudija nakon što sastavi ugovor pročita ugovor o doživotnom o izdržavanju ugovornim stranama i nakon toga se pristupa overi potpisa na tom ugovoru, tako da ovo nije neka ekskluzivna novina u našem pravnom sistemu. Druga je stvar što pojedini poslanici za određene pravne institute ne znaju, ali, znate, ja se svojim neznanjem nikad ne bih hvalio.
Pre nego što se upustite u jednu materiju koja nije izvorno vaša, jer vi ste Marksista, a vi se bavite marksističkom filozofijom, vi ste nas podsetili na Marksove teze o Fojerbahu, na načela dijalektičkog materijalizma.
Ima jedna lepa knjiga, gospodine Pavićeviću. Takođe ju je napisao Karl Marks, spada u njegove rane radove. Zove se „Sveta porodica“ sa podnaslovom „Kritika kritičke kritike protiv Bruna Bauera i kompanije“. E time se vi bavite, gospodine Pavićeviću. Vi dajete kritiku radi puke kritike. Suštinski se apsolutno niste upustili u sadržinu Predloga zakona, ali slobodno vi nastavite da kritikujete Bruna Bauera i kompaniju, slobodno se vi pozivajte na Marksa. Niste jedini koji se vraćate svojim idejnim korenima.
Zahvaljujem se, gospođo Gojković.
Gospodin Pavićević je delimično u pravu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Hvala.)
Tamo gde ste u pravu, gospodine Pavićeviću, ja nemam problem da to kažem.
Dakle, tačno je da je manifest Komunističke partije objavljen prvo u Londonu i mogao je zaista prvo da se kupi za funte, a ne za rublje. To je tačno.
Ono što ste preskočili da kažete to je da je taj komunistički eksperiment ipak prvo isproban u Rusiji, a ne na zapadu. Na zapadu ga nisu prihvatili.
Što se tiče Demokratske stranke i gospodina Stefanovića, koga ste spominjali, ajde ja sada da ne budem tumač njihove ideologije, Demokratska stranka je 1989. godine nastala kao klasična građanska politička stranka. Demokratska stranka se i danas poziva na svoje slavne prethodnike, Ljubu Davidovića i Milana Grola. Ako mi objasnite kakve veze Ljuba Davidović i Milan Grol imaju sa komunizmom, evo ja ću priznati da ništa o srpskoj političkoj istoriji ne znam i rado ću doći na vaša predavanja.
Samo još jedna napomena, gospodine Pavićeviću. Ovde su pojedini poslanici bivšeg režima spominjali da treba da se donese zakon o zaštiti od straha. Taj predlog zakona je svojevremeno predlagao Dragić Joksimović, poslanik Demokratske stranke u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, inače advokat Draže Mihajlovića u postupku koji je vođen 1946. godine. Ako mi objasnite da Dragić Joksimović i Draža Mihajlović imaju veze sa marksizmom, sa tim što je manifest Komunističke partije, objavljen prvo u Londonu, a ne u Moskvi, opet ću vam se izviniti i reći da o srpskoj političkoj istoriji ne znam ništa.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam najbolje razumeo ono što je rekao gospodin Stefanović, dakle, ko je ovde spomenuo i Vojislava Šešelja i Nikolu Pašića i ko je poredio Aleksandra Vučića i Nikolu Pašića, odnosno Aleksandra Vučića i Maksa Vebera. Ja to danas nisam čuo. Vi ste možda čuli.
Ono što sam ja hteo da kažem, opet izvinjavajući se unapred, a možda pogrešno tumačim vašu ideologiju, ili da kažem programska opredeljenja DS. Demokratska stranka je nastala 1919. godine. Prvi predsednik je bio Ljuba Davidović, a posle njegove smrti Milan Grol. Milan Grol je bio jedno vreme čak i prvo potpredsednik, pa onda predsednik Jugoslovenske vlade u Londonu.
Vi ste obnovili rad, kada kažem „vi“, mislim na DS, u novembru 1989. godine. Nemojte zaboraviti da su tada u DS bili ljudi poput Koste Čavoškog, Nikole Miloševića, Vojislava Koštunice, itd. Dakle, svi ti ljudi po svojim političkim, ideološkim, filozofskim ubeđenjima nikakve veze nemaju sa onim što vi danas pokušavate da se predstavite kao nekakva socijaldemokratska partija. Vi izvorno niste nastali kao socijaldemokratska partija. Imate prvo pravo da promenite vašu ideologiju, ali izvorno vi to niste.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, apsolutno nije tačno da su Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije doživeli bilo kakav poraz time što su predložili Narodnoj skupštini set zakona od kojih je jedan koji se tiče javnog beležništva.
Moram da podsetim poslanike bivšeg režima na jednu elementarnu činjenicu koju svaki pravnik treba da zna, a mislim da će i gospodin ministar samnom da se složi. Država je po definiciji, pa naravno i Republika Srbija kao država, organizacija sa monopolom fizičke prinude, tako se to udžbenički kaže, i država je pravno jača od bilo kog drugog subjekta, uključujući i naše uvažene kolege iz Advokatske komore Srbije i budite ubeđeni da je država mogla ovaj problem da reši i na potpuno drugačiji način.
Država je krenula drugim putem. Demokratskim putem. Putem razgovora i sporazuma sa advokatima. Onaj ko se sa nekim sporazume pa dođe u Narodnu skupštinu i kaže – napravili smo sporazum sa Advokatskom komorom Srbije, oni su se saglasili sa izmenama Zakona o javnom beležništvu i sa drugim izmenama zakona, o kojima ovih dana raspravljamo, onda to nije poraz, to je pobeda. Pobeda razuma, pobeda demokratije, pobeda civilizovanog dijaloga, a poražen je bivši režim mnogo puta do sada.
Poražen je naprimer kada je usvajan Statut AP Vojvodine. Vi tada niste hteli da razgovarate sa bilo kim. Ko kod je rekao jednu kritičku reč protiv Statuta on je bio…
(Janko Veselinović dobacuje.)
…pustite gospodine Bečiću, slobodno neka dobacuje gospodin Janko Veselinović, nije to nikakav problem.
Dakle, ko god je rekao bilo šta što je suprotno onome što je pisalo u Predlogu statuta AP Vojvodine on je proglašavan neznalicom, ekstremistom, nekim ko pokušava da ukine autonomiju Vojvodine, veliko-Srbinom, pitaj Boga kakve sve ocene nisu davane. Na kraju se ispostavilo da je Statut AP Vojvodine u otprilike 80% svojih odredbi neustavan i to je Ustavni sud vrlo jasno rekao i ostavio Skupštini AP Vojvodine rok od šest meseci da Statut usaglasi sa Ustavom Republike Srbije.
Nije mi jasna jedna stvar. Ministar Selaković i Vlada Republike Srbije su pokazali dobru volju da razgovaraju sa kolegama iz Advokatske komore Srbije. Ti razgovori su trajali. Nekada su bili više ili manje mučni, nekada su bili lakši, nekada su bili teži, ali do kompromisa se došlo, do sporazuma se došlo. I sad vi koji ni sa kim niste hteli da razgovarate, vi koji ste bili ubeđeni da ste uvek u pravu, vi koji ste bili ubeđeni da je vaš politički lider polu Bog koji se razume u sve, koji je bio i predsednik države i predsednik Vlade i ministar i predsednik stranke i ko zna šta sve nije bio, koji je ono imao onaj potez „giv mi fajv“ kada dođe na neku međunarodnu konferenciju, sad vi kažete da je ministar pravde poražen. Niko ovde nije poražen.
Ministar pravde i Vlada Republike Srbije su pokazali koliko su jaki. Mogli su to da pokažu i na jedna drugačiji način. Budite sigurni. Bilo je hiljadu načina da se advokatima ne izađe u susret i ne bih ja sad da iznosim svoje lično mišljenje. Možda se ministar Selaković sa mnom ne slaže. Evo, imam pravo da kažem svoje lično mišljenje kao pravnik. Ne bi se srušio pravni poredak Republike Srbije i da je Vlada krenula nekim drugim putem.
Na primer znam za jednu da kažem pravničku caku, izvinite što koristim taj izraz, kako je svako rešenje Advokatske komore Srbije o suspendovanju advokata moglo da padne pred Upravnim sudom. Podnese se tužba za pokretanje upravnog spora i istovremeno dok se vodi upravni spor podnese se zahtev da se odloži izvršenje rešenja Advokatske komore do donošenja odluke Upravnog suda. Svaki advokat koji je suspendovan od strane Advokatske komore Srbije mogao da nastavi sa svojim radom i Advokatska komora mu nije mogla ništa.
Dakle, nemojte vi sada da mislite Vlada je kapitulirala, nije imala kud, savila je kičmu i sad sve što je neko tražio je dobio. To nije tačno.
Ono što takođe želim da kažem kao pravnik i opet iznosim svoje lično mišljenje. Znate, ja imam utisak da su poslanici bivšeg režima advokate sveli na agente za prometovanje nekretnina. Kada slušam poslanike bivšeg režima imam utisak da se advokati ničim drugim u Srbiji ne bave sem sastavljanjem kupoprodajnih ugovora. To uopšte nije tačno. Imate veliki broj uglednih advokata i u Beogradu i u Novom Sadu i u Nišu, i u Kragujevcu koji se bave nekim potpuno drugim pravnim predmetima. Jednostavno ljudi ne žele da se bave sastavljanjem ugovora o prometu nepokretnosti zato što su specijalizovani na primer u krivičnim stvarima i njih ove izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, o prometu nepokretnosti, o razgovorima na kraju krajeva Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, verujte mi, mnogo nisu ni interesovali. Lično znam mnogo takvih advokata, a verujem da ih znate i vi, gospodine Veselinoviću, i čini mi se da vi unižavate advokatski esnaf kada ih svodite na agente koji se bave sastavljanjem kupoprodajnih ugovora o nepokretnostima. Oni to nisu. Opis poslova advokata je mnogo širi.
Ono sa čime se takođe ne slažem i to je na kraju krajeva jedno pitanje koje može da se problematizuje i teorijski, a i praktično. Prvo niste u pravu kada kažete da su izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, o kojima smo raspravljali prošle godine i koje su usvojene, da je advokatima oduzeto pravo da sastavljaju ugovore. Nije. To dakle nije tačno. To je jedna obmana koja se mesecima provlači kroz našu javnost da je advokatima oduzeto pravo da sastavljaju ugovore i da je to pravo monopolizovano u korist javnih beležnika. To je prva stvar koja nije tačna.
Druga stvar, koja takođe može da se problematizuje, vi sad kažete – Ministarstvo pravde je, zamislite, oduzelo pravo jednom univerzitetskom profesoru da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti. Zar neki univerzitetski profesor nije kvalifikovan da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti? Pa, naravno da jeste. Ali, sada ja postavljam jedno drugo pitanje, teorijsko pitanje.
Po našem Zakoniku o krivičnom postupku ko jedini može da bude branilac u krivičnom postupku? Advokat. Sad ja vas pitam, čisto teorijski, znam da to nije predmet rasprave, znam da to neće dovesti do izmene Zakona o krivičnom postupku, ali evo jedno teorijsko pitanje. Čekajte, po vašoj logici, zar jedan redovni profesor pravnog fakulteta koji predaje krivično pravo ili krivično-procesno pravo, a nije advokat, ne bi mogao da bude bolji branilac od nekog advokata? Mislim da bi mogao. Ali, evo zakon je predvideo da smo advokat može da bude branilac. Ajde sad da malo okrenemo priču na neku drugu stranu.
Sada bih mogao ja vas da pitam, izvinite, da li to znači da postoji monopol advokature na zastupništvo u krivičnom postupku? Čini mi se da postoji i nemam ništa protiv, ali samo hoću da vam kažem da ovi problemi o kojima mi ovih dana govorimo i o kojima se mesecima govori, mislim da jedan dobar deo javnosti i ne razume o čemu se ovde radi, između ostalog, i zbog toga što pojedine stranke bivšeg režima sistematski obmanjuju javnost o tome da je Ministarstvo pravde nekome nešto oduzelo, pa mu sada vraća itd.
Celokupna ova materija je prilično kompleksna i prilično složena. Vi pokušavate da je uprostite iz dnevno-političkih razloga, da biste naneli štetu Vladi Republike Srbije. Srpska napredna stranka vam to neće dozvoliti. Mi smo argumentima pokazali da ovde niko nije kapitulirao, da ovde niko nije pretrpeo bilo kakav poraz, nego da je Vlada Republike Srbije pokazala nešto što nije pokazala ni jedna vlada do sada, a to je da se razgovara sa esnafskim udruženjima. Nemojte da zaboravite, trenutno se vode razgovori sa jednim drugim esnafom u Srbiji, sa esnafom prosvetara. Možda će se voditi razgovori i vodili su se sa esnafom lekara i u tome ne vidim apsolutno ništa loše.
Ono što je bilo loše za vreme bivšeg režima je to što vi ni sa kim niste hteli da razgovarate. Vi ste sve lomili preko kolena. Mislite da je slabost Republike Srbije u tome što je sela, pa razgovarala danas sa advokatima, prosvetarima, lekarima ili ne znam više sa kim. Treba da se razgovara, to je jedna vrednost civilizovanog i demokratskog društva.
Ono što još želim da naglasim, to je opet greška bivšeg režima, vi mislite da kada god Vlada Republike Srbije sa nekim razgovara, kad god Vlada Srbije stoički pređe preko nekog udarca ispod pojasa, stizao on sa zapada ili sa istoka, stizao on od unutrašnjih ili spoljnih faktora, vi mislite da je to slabost Vlade. To što Aleksandar Vučić nije npr. komentarisao baš svaku izjavu Kolinde Grabar Kitarović, da li mislite da je to slabost Aleksandra Vučića, slabost Vlade Republike Srbije? To što ne komentarišemo svaki izliv besa, mržnje koja dolazi od stranaka bivšeg režima, da li mislite da je to slabost? Nije, to samo pokazuje jačinu ljudi koji vode Republiku Srbiju, ljudi koji vode Vlade Republike Srbije. To pokazuje da Srbija može da se vodi i drugačije nego što ste je vi vodili, da može da se vodi civilizovano, da može da se vodi demokratski, ali da se uvek pred očima ima onaj vrhunski nacionalni i državni interes.
Vlada Republike Srbije je to pokazala i u ovim razgovorima sa advokatima, a da je moglo drugačije, verujte mi, gospodine Veselinoviću, da je moglo, ali je ovo bolje zato što je Vlada pokazala da može i da treba da se razgovara sa svakim, bez obzira da li nam se taj sagovornik uvek dopada ili se ne dopada. To je jedna nova praksa, a kamo lepe sreće da ste je i vi poštovali dok ste bili na vlasti, Srbija ne bi bila u ovakvoj situaciji u kakvoj se sada nalazi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pogrešno sam citiran od strane gospodina Veselinovića.
Dakle, gospodine Veselinoviću, definicija države iz udžbenika Radomira Lukića glasi – država je organizacija sa monopolom fizičke prinude. Ja sam to rekao.
Vi ste pokušali da ispadnete duhoviti, ali mislim da vam to nije pošlo za rukom. Vi ste rekli – država, to je aparat sile u rukama Srpske napredne stranke.
Kažite mi, kakvu silu je koristio Aleksandar Vučić, Nikola Selaković ili bilo ko iz Vlade Srbije kada su u pitanju advokati, kojih, uzgred budi rečeno, ovde nema? Vama se ovde priviđaju duhovi. Silu, gospodine Veselinoviću, na veliku žalost građana Srbije, mogli smo da osetimo npr. 2008. godine, kada je brutalno ubijen Ranko Panić.
Sada vas ja pitam, kako vas nije sramota da kao poslanik režima koji je na ulicama Beograda ubijao ljude, bacao na njih suzavac, specijalne jedinice terao…
… na one koji ne misle isto kao oni…
…kažete da je Republika Srbija aparat u rukama Srpske napredne stranke koja sprovodi silu… (Isključen mikrofon.)