Šta hoću da vam kažem? Dakle, smešno je da se argumentacija svodi na to – hajde da postanemo federalna jedinica u Ruskoj Federaciji. Pa neće nas Ruska Federacija za federalnu jedinicu, ali hoće Srbiju kao jednog pouzdanog partnera koji vodi suverenu i nezavisnu politiku kao državu koja Rusiji jedina u Evropi, sem Belorusije, nije uvela ekonomske i političke sankcije. To Rusija ceni kod Vučića. To Rusija ceni kod Vlade Republike Srbije.
Na kraju krajeva, da bi ste te vaše ideje sproveli u praksi, znate, potreban je jedan mali detalj – da narod glasa za vas. Ne možete vi da stvorite veliku Srbiju ili da Srbiju uvedete u Rusiju sa četiri ili pet posto glasova. Politički to nije moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se kao predlagač zakona.

Naravno, ovo što govori gospodin Konstantinović su najobičnije političke besmislice. Svako ko je čitao Predlog zakona mogao je vrlo jasno da vidi da se kod Ministarstva privrede menja samo to da Ministarstvo rudarstva i energetike preuzima poslove koji se odnose na pripremu, ali, molim vas da vodite računa, na pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja, kao i drugih akata koji se odnose na poslovanje javnih preduzeća i društava koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom. Dakle, radi na pripremanju predloga akata, a akte donosi Vlada Republike Srbije kao osnivač. To je jedna stvar.

Druga stvar, kada je to, gospodine Konstantinoviću, Zakonom o ministarstvima bilo regulisano koja ovlašćenja Vlada Republike Srbije ima u odnosu na javna preduzeća, a koja nema? To nikada nije bilo. To se reguliše nekim drugim zakonima, a ne Zakonom o ministarstvima. To se nije regulisalo Zakonom o ministarstvima ni kada ste vi vodili ovu državu i vi to vrlo dobro znate, nego u nedostatku argumentacije hajde da kažemo bilo šta što mislimo da može da nam koristi.

Evo, ja ću vam sada reći, a izvinjavam se građanima Srbije što ću da upotrebim mobilni telefon, tu su mi podaci. Pričate o tome kako je Vučić obećavao ovo ili ono, broj ministarstava itd. Vlada Zorana Đinđića imala je 28 članova Vlade. Vlada Zorana Živkovića, ovog koji nam je tu sad držao predavanja o tome da se on zalaže za to da Vlada ima 10 ministara, Živkovićeva Vlada imala je 25 članova Vlade. Prva Koštuničina Vlada imala je 22 člana. Druga Koštuničina Vlada, DS-DSS, imala je 25 članova. Vlada Mirka Cvetkovića imala je 33 člana. Prva Vlada Aleksandra Vučića imala je 19 članova, druga Vučićeva Vlada 20 članova i evo sad ova Vlada koja će biti formirana imaće 18 ministara. Onda, hajde sad čudom da se načudimo kako to, bilo je super, bilo je demokratski kad smo imali 33 ministra i to nije bio udar na državni budžet, to nije ništa koštalo građane Srbije, a sada kada budemo imali 18 ministara, onda će to biti strašan udar na javne finansije i na naš budžet. Najobičnije besmislice.

Ima tu nešto mnogo važnije. Ti koji rone krokodilske suze nad sudbinom građana Srbije i koji stalno iz dana u dan pričaju – ukrali ste plate, ukrali ste penzije, ukrali ste plate, ukrali ste penzije, jedini ko je krao u ovoj državi, pa to ste vi koji ste vladali Srbijom do 2012. godine. Da niste krali, da niste rasprodali sve što je u Srbiji moglo da se proda, ne bi Vlada kojom je rukovodio Aleksandar Vučić uopšte došla u poziciju da mora da smanjuje jedan deo penzija i jedan deo plata u javnom sektoru, nego ste sve živo pokrali što je moglo da se ukrade.

Pričate o zaštiti životne sredine. Nadam se da se sećate ko vam je bio ministar za zaštitu životne sredine. Kažu da treba da imamo eksperte, da se za ministra biraju ljudi koji poznaju oblast kojom će da rukovode itd. Ovi genijalci koje zastupa Nenad Konstantinović su za ministra za zaštitu životne sredine izabrali čoveka koji je ortoped, akcija se zvala „Očistimo Srbiju“. I stvarno su je očistili. Ali stvarno su je očistili, znači, da kamen na kamenu u državnom budžetu nije ostao.

Godine 2010, ovo je samo jedan primer, a takvih primera mogu da vam dam sijaset, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kada je ministar bio Oliver Dulić, platilo je firmi „NJuz vol“ 500.000 evra, molim vas, slušajte me dobro, da dve nedelje, znači 14 dana, stoji pano „Očistimo Srbiju“ na zgradi na uglu Brankove i Pop Lukine ulice. Dakle, da bi stajao bilbord na jednoj zgradi u Beogradu, to je koštalo, zamislite, 500.000 evra za 14 dana. Nije to sve. Akcija je sprovođena na teritoriji cele Srbije, od Subotice do Vranja. Pa zamislite koliko miliona i miliona i stotina miliona evra je završilo u privatnim džepovima raznoraznih Dulića, Tadića, Konstantinovića i svih onih koji su vladali Srbijom. Sada nam ti isti kažu – ej, uzeli ste plate i penzije. Ama, vi ste uzeli plate i penzije. Ama, uzeli ste sve što je moglo da se uzme, a mi sada pokušavamo Srbiju da stavimo na zdrave noge, da nema tog Olivera Dulića koji će da plati za jedan bilbord koji će da stoji 14 dana 500.000 evra. Takvog Dulića u Vladi Aleksandra Vučića i u budućoj Vladi Ane Brnabić nećete moći da nađete. Takvi ne postoje. Takvi su postojali do 2012. godine.

Vi imate jedan problem, što mislite da svako onaj ko je na vlasti radi isto ono što ste vi radili i da svako onaj ko je na vlasti trguje. Ja vam sada kažem – ne trgujemo ni sa kim. Srpska napredna stranka, odnosno izborna lista Aleksandar Vučić – „Srbija pobeđuje“ u ovom trenutku ima 129 glasova i nema potrebe da trgujemo sa bilo kim, ni sa SPS-om, ni sa Jedinstvenom Srbijom. Jel Palma rekao da neće da glasa, jel rekao? Rekao je. Jel ga neko danas pominje? Baš nas briga da li će da glasa ili neće da glasa. Srpska napredna stranka ima većinu za izbor Vlade. Ne treba nam nikakva politička trgovina. SPS je naš politički partner, mi hoćemo da produbljavamo odnose sa SPS-om, ali ne znam ni ko će biti ministar privrede, kao što ne znam ko će biti ministar rudarstva i energetike. To što ste vi trgovali u vaše vreme, to vreme zaboravite, to vreme je prošlo. Građani Srbije vam iz izbora u izbore šalju jednu te istu poruku – nećemo da se vraćamo u vreme Borisa Tadića, nećemo da se vraćamo u vreme Mirka Cvetkovića, nećemo da se vraćamo u vreme Dragana Šutanovca, nećemo da se vraćamo u to vreme. To je vreme bilo pljačke, to je bilo vreme otimačine, to je bilo vreme urušavanja svake zdrave komponente u srpskoj privredi.

Mesecima sam slušao, pa i godinama, kako navodno plačete nad sudbinom srpskih poljoprivrednika. Kaže – oteće nam neko zemlju. Pa jel znate u čije vreme su prodate hiljade i hiljade hektara najplodnijeg vojvođanskog zemljišta? U vreme kada ste vi vladali Srbijom – 2001, 2002, 2003. godine. Tada smo prodali Hrvatima „Dijamant“, „Soko štark“, „Grand kafu“. Tada je to otišlo iz Srbije. Mi sada više i da hoćemo nešto da prodamo, kažite mi šta da prodamo. Sve ste prodali. Nema više ništa da se proda. Mi ne želimo ništa da prodajemo. Vladi Aleksandra Vučića je pošlo za rukom da u junu mesecu… Gde mi je Aleksandra Tomić? Tomićka, koliko smo imali suficit u budžetu? Dvadeset milijardi dinara, bez ijedne jedine sprovedene privatizacije, a oni su sa stotine privatizacija u Srbiji 2008, 2009, 2010. godine imali negativnu stopu rasta od minus 3,6. Onda ustane Nenad Konstantinović i kaže – ej, nešto muljate oko ministarstava. Ma, ne muljamo ništa. Hoćemo da ispravimo sve ono što ste vi upropastili za 12 godina vaše vladavine. Veću štetu u ekonomskom smislu ste državi Srbiji napravili vi nego Turci koji su vladali ovim krajevima stotinama godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, ideja DOS-a bila je upasti sa mitraljezom u Narodnu banku, ideja DOS-a bila je upasti u Narodnu skupštinu i zapaliti je, ideja DOS-a bila je upasti sa mitraljezima u Saveznu upravu carina, ideja DOS-a je prodati jednu šećeranu za tri evra, a tri šećerane za devet evra, ideja DOS-a je privatizovati za sitne pare sve što se privatizovati moglo, ideja DOS-a je bila po zajmu u inostranstvu po kamatnim stopama od 7,8, 10 i 12 posto, nerealno povećaj plate i penzije, ne bi li dobio neke izbore. To je bila ideja DOS-a.

Ideja Aleksandra Vučića i SNS je ozdraviti Srpsku ekonomiju, na realnim osnovama povećavati rast plata i penzija, boriti se protiv kriminala i korupcije, konsolidovati javne finansije, konstantno raditi na smanjivanju budžetskog deficita, i imati zdravu ekonomiju. To je suštinska razlika u ekonomskom smislu između SNS i DOS-a, ideja DOS-a je bila, pre svega politička, doći na vlast po svaku cenu, ekonomska ideja je bila imati bolesnu ekonomiju, jer samo zahvaljujući bolesnoj ekonomiji mogla se osigurati politička vlast. SNS kaže suprotno, imaćemo vlast ako za nas glasa narod.

Nećemo se zaduživati u inostranstvu, nećemo uzimati nepovoljne kredite da bi smo dobili neke izbore, jer ima života i ako nisi na vlasti, ali vi ste smatrali da nema života ako neko nije na vlasti, jer čime bi se bavili u životu svi oni koju su od 2000. – 2012. godine vladali Srbijom da tog 5. Oktobra 2000. godine nisu došli na vlast.

Kažite mi molim vas, šta bi u životu da nije bio Zoran Živković? Šta bi bio vaš predsednik Dragan Šutanovac? Čime se bavio on do tada? Na čemu je on zasnovao svoju karijeru? I mnogi drugi, Boris Tadić, kažu da je bio psiholog u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi. Nemam ništa protiv toga, časno zanimanje, ali da li bi on ikada postao predsednik države da nije bilo tog upada sa mitraljezima 5. oktobra u državne institucije?

Što se tiče Dragana Šutanovca, ja se nadam da je vama poznato da je on kao ministar odbrane topio naše topove, tenkove, da smo prodavali čamce, pa kada su nas zadesile poplave 2014. godine, čamce su morali da nam pozajmljuju Slovenci. To su učinci rada vašeg predsednika stranke. Naravno, on je iza sebe mnogo toga učinio. Napravio je ogromnu zgradu na pašnjaku na Vračaru. Sumnjam da je to mogao od ministarske plate. Sumnjam, možda nisam u pravu. Možda od ministarske plate može da se sazida zgrada. Možda može, a možda i ne može.

Ono što ja znam, to je da je budžetska inspekcija u Ministarstvu finansija, u vreme kada je Dragan Šutanovac bio ministar odbrane, konstatovala da je on ostvario enormne koristi za sebe na tzv. kursnim razlikama. O tome je govorio, na kraju krajeva, i vaš nekadašnji partijski kolega, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš. Ako se ne varam, zbog sukoba sa Draganom Šutanovcem je i napustio Demokratsku stranku.

Što se tiče gospodina Konstantinovića, koji kaže da sam nekoga vređao, nisam nikoga vređao, samo sam iz jednog ugovora koji je potpisalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine pročitao jedan podatak, da je firmi „NJuz Vor“ plaćeno za 14 dana 500.000 evra da bi bilbord „Očistimo Srbiju“ stajao na zgradi na uglu Brankove i Pop Lukine ulice. Možda je sve to bilo u skladu sa zakonom, možda je sve to bilo demokratski, možda je sve to bilo evropski, samo morate da mi kažete u kojoj zemlji Evropske unije, u kojoj to demokratskoj, civilizovanoj zemlji na svetu uopšte, isticanje bilborda, bilo kojeg, pa i bilborda „Očistimo Srbiju“, u trajanju od 14 dana košta 500.000 evra? Pa mislim da toliko ne košta ni isticanje bilborda u NJujorku, Londonu i Parizu, a ne u Beogradu.

Evo, to ste vi radili kada ste upravljali resorom koji se zove zaštita životne sredine. To su posledice vašeg rada. Naveo sam jedan primer. Primera ima koliko hoćete, ali to nisu uvrede, to nije vređanje. Nemojte da mislite da vas zbog toga neko mrzi ili da vam neko želi loše. Ja vam samo kažem da nijedan problem ne nastaje preko noći.

Problemi u Srbiji su se indukovali 12 godina i kao što nijedan problem ne nastaje preko noći, tako nijedan problem ne može ni da se reši preko noći. Lepo bi bilo kada bi za godinu, dve ili pet godina svi oni koji su ojadili i opljčkali Srbiju mogli biti privedeni pravdi, ali, polako, pravda je spora, ali dostižna.

Jedan bivši gradonačelnik Novog Sada iz DS osuđen je zbog malverzacija sa građevinskim zemljištem u Novom Sadu. Prema tome, nemojte baš previše da prizivate tu pravdu. Ona je spora, ali kada dođe nikad ne znate u kom trenutku može da vas zatekne. Zato uvek budite spremni. Budite spremni za taj trenutak kada pravda dođe po vas. Uvek imajte spremnu četkicu za zube, ćebe, duple čarape, možda će vam jednog dana zatrebati.

Čuli smo da je u vreme DOS vladala demokratija, da su se poštovala ljudska prava i slobode, da nije bilo diskriminacije.

Ja vas sada pitam, dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani Srbije, da li se sećate kako je 5. oktobra linčovan od strane grupe huligana tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović? Da li se sećate tih snimaka kada 50 ljudi udara zverski po jednom čoveku? Da li je to bilo poštovanje ljudskih prava? Da li je to bilo demokratski? Da li je to bilo evropski?

Da li se sećate kada su ljudi sa crnim čarapama na glavama i heklerima te noći …

(Gordana Čomić: Savamala?)

Pa, desilo se nešto gore od Savamale. Ja mislim da je gore pretući čoveka na mrtvo ime, nego srušiti tri nelegalno porušene barake u Savamaloj. Kao što mislim da je teži zločin po državu kada sa tim fantomkama upadate, i heklerima, u noći između 5. i 6. oktobra u NBS i u Saveznu upravu carina, a to ste radili vi iz DOS.

Ja vas pitam, vas iz DOS demokratskog, evropskog, civilizovanog, kada su se negovale vrednosti kao što je poštovanje ljudskih prava, kako se moglo desiti da 3. avgusta 2001. godine ispred svog stana na Novom Beogradu bude ubijen bivši moćnik načelnika Centra državne bezbednosti Beograda Momir Gavrilović zvani Gavra? Kako se moglo desiti u vreme te demokratije i poštovanja ljudskih prava da 10. juna 2002. godine na parkingu ispred hotela „Jugoslavija“ bude ubijen pomoćnik načelnika resora javne bezbednosti general major Boško Buha?

Kako se moglo desiti da 26. novembra 2002. godine u ulici LJutice Bogdana kod stadiona Crvene zvezde rafalom iz automatske puške bude ubijen tadašnji zamenik načelnika Prve uprave Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova Nenad Batočanin? Kako se, na kraju krajeva, moglo desiti da 12. marta 2003. godine u 12.25 časova u dvorištu zgrade Vlade Srbije bude ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić?

Zaboravili smo jedno ime u tom spisku ubijenih za vreme demokratije, cvetanja ljudskih prava i tolerancije. Da li se sećate vi iz DOS imena sudije Nebojše Simeunovića, koji je nestao u novembru 2000. godine, istražni sudija Beogradskog okružnog suda nestao 6. novembra 2000. godine, dakle, mesec dana posle 5. oktobra? Poslednja osoba sa kojom je razgovarao telefon je bila njegova sestra Jelica. Dan kasnije, poslednji put je viđen živ sa dvojicom muškaraca u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Godine 2010. godine utvrdilo se da je čovek ubijen.

Da li se sećate da je u junu 2001. godine u Jagodini ispred svog stana ubijen Milan Pantić? Pogledajte koliki broj ubijenih u vreme demokratije i poštovanja ljudskih prava i sloboda.

Da li se sećate kada su policajci čizmama izgazili Ranka Panića u junu 2008. godine, da li se sećate toga, samo zato što je drugačije mislio od Borisa Tadića? Samo zato što je drugačije mislio od vas koji ste bili na vlasti, pripadnici odreda niške žandarmerije cokulama i čizmama smrskali su lobanju Ranku Paniću. To je bilo 29. jula 2008. godine, 30. jula 2008. godine Ranko Panić je dovežen u Urgentni centar, a 15. avgusta 2008. godine preminuo je u bolnici. Drugog septembra 2008. godine obdukcijski nalaz kaže – dobio je, citiram, kobni udarac u stomak.

Kažite mi, s druge strane, ko je od policajaca, od novinara, od demonstranata koji su inače i juče demonstrirali ovde ispred zgrade Narodne skupštine kada su narodni poslanici autobusima išli u Palatu Srbija na svečani prijem povodom izbora Aleksandra Vučića za predsednika Republike, koji su demonstrirali, zviždali nam, pokazivali nam nekakve zarđale kašike itd, ko je to u vreme Aleksandra Vučića ubijen, ne ubijen, kao što kaže Marko Atlagić, ko je prebijen? Kome je falila dlaka sa glave svih ovih dana kada su na vaš poziv, na poziv Bojana Pajtića, Saše Jankovića, Vuka Jeremića i svih ostalih ljudi protestvovali na ulicama Beograda? Policajca niste mogli da vidite ni na fotografijama. Ne da nije upotrebljen pendrek, policije nije bilo.

U to vaše vreme, demokratsko vreme, civilizovano vreme, pa ljudi su bre gubili život kao muve, ubijani na parkinzima, ispred svojih stanova, na parkinzima hotela, ko zna gde.

Da li se sećate kako ste pretili, neki od tih ljudi više nisu živi, pa prosto iz pijeteta prema činjenici da čovek više nije živ, neću da upotrebi njihovo ime, da li se sećate kako ste pretili vašim političkim protivnicima, neka me Neđo Jovanović ispravi ako grešim, da ćete im decu šišati do glave da biste ih obeležili ko su im roditelji samo zato što su bili protiv politike DOS?

Ko od nas danas upućuje takve pretnje vama koji ste pripadnici bivšeg režima? Ko danas premlaćuje vaše političke, odnosno naše političke ne istomišljenike? Na skup koji je organizovala SNS doveli ste Olju Bećković. Pedeset ljudi iz obezbeđenja SNS moralo je da bude angažovano da toj gospođi ne bi falila dlaka sa glave. Zašto? Zato što ste, kao i 5. oktobra, tražili krv na ulicama Beograda. Mi nećemo krv na ulicama Beograda. Mi ne želimo krvoproliće. Mi ne želimo da nijedno dete zaplače u Srbiji samo zato što mu je roditelj pripadnik ove ili one političke stranke. Mi hoćemo da se Srbija razvija. Slobodno protestujte, slobodno mitingujte, ali nije vam SNS kriva što na vaše proteste dolazi 10, 20 ili 50 ljudi. Vi ste sami krivi.

Opet ću da upotrebim mobilni telefon, nemojte mi zameriti, o tome koliko su protesti spontani.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Samo malo, važno je da se kaže.

Kaže učesnici protesta – javite se u svoj mesni odbor DS u periodu između 18 i 20 časova kako biste dobili nadoknadu od 3.000 dinara zbog učestvovanja na demonstracijama. Još plaćate ljude da dolaze na te vaše demonstracije i skupi se 50 ljudi. Šta bi bilo da su demonstracije stvarno spontane, pa dvoje ljudi ne bi moglo da se skupi ispred Narodne skupštine, ali to govori o vama, o vašoj političkoj snazi, o tome koliko vam narod veruje, kao što brojevi koje je osvojio Aleksandar Vučić na izborima i 2012, i 2014, i 2016. i 2017. godine pokazuju da mu narod apsolutno veruje. Vama narod ne veruje više ništa.

Još jedanput, ne vređamo nikoga. Samo pitam, sve vas iz DOS-a, ko je ubio Momira Gavrilovića, ko je ubio Boška Buhu, ko je ubio Nenada Batočanina, ko je ubio sudiju Simeunovića? Ko je i zašto ubio Milana Pantića? Ko je i zašto ubio Ranka Panića? Po čijem nalogu je čovek, koji je imao preko 60 godina, Dragoljub Milanović brutalno pretučen ispred zgrade RTS-a? To nisu uvrede. To su pitanja. Pitam vas – ko je to uradio? Aleksandar Vučić? Marijan Rističević? Marko Atlagić? Vladimir Orlić? Ja ili vi koji ste tada bili na vlasti?

Mogu da vam navedem čak i pod kojim okolnostima su se desila ta ubistva. Kod Momira Gavrilovića, koji je ubijen 3. avgusta 2001. godine, mediji su navodili da je osnovana pretpostavka da je Gavrilović ubijen zbog iznošenja detalja u sprezi kriminala sa ljudima iz vlasti. Savezni ministar MUP-a je bio Živković. Savezni ministar je, takođe, bio i Boris Tadić.

Boško Buha, jedan od sastavljača bele knjige MUP-a Srbije o organizovanom kriminalu, o čemu je počeo javno da iznosi podatke. Za to ubistvo sudilo se grupi Željka Maksimovića Make koji je nedostupan od juna 2002. godine. Konačni sudski rasplet se nikada nije dogodio. Izgleda da se Maka i dalje nalazi u Južnoj Americi.

Da vam kažem pod kojim okolnostima je ubijen Nenad Batočanin, bivši zamenik načelnika Prve uprave Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, ubijen je u kolima zajedno sa Željko Škrbom. Škrba je trebao da bude jedan od ključnih svedoka u nekom od predstojećih suđenja za organizovani kriminal. Za njihovo ubistvo osuđen je Zemunac, Vladimir Milisavljević, zvani Budala. Za Nebojšu Simeunovića, do dan danas, ne znamo pod kojim okolnostima je ubijen. Aleksandar Vučić je trebao da dođe na vlast, pa da se rasvetli ubistvo Ranka Panića u leto 2008. godine.

Vi koji pričate o 90-im godinama, da vam postavim još jedno pitanje – da li se vi sećate vaših obećanja iz 2000. godine, da ćete vi da pronađete novac koji je završio u kiparskim bankama? Gde je taj novac? Da li ste ga ikad našli? Gde su to odveli tokovi tog novca? U čijim je džepovima taj novac završio?

I na kraju krajeva, da vas pitam nešto otvoreno. Kako to da su nacionalni heroji u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine, bili i Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović i Spasojević i Luković i Čume, a 2003. godine postali državni neprijatelji broj jedan. Kada su okrenuli leđa Slobodanu Miloševiću, bili su vam prijatelji. Išli ste po njihovim žurkama, đuskali zajedno sa njima. Godine 2003. kada se, nažalost, desilo ubistvo Zorana Đinđića, ti ljudi su proglašeni za državne neprijatelje.

Eto, takva je bila politika DOS-a – dođi na vlast po svaku cenu, pa čak i po cenu ljudskih glava. Mi takvu cenu ne želimo da platimo. Ako narod želi da SNS vlada ovom državom, ona će da vlada, ako ne želi neka nas pošalje u opoziciju, ali nam ne pada napamet da na vlasti opstajemo zahvaljujući pljačkama, zahvaljujući sprezi sa organizovanim kriminalom, ne pada nam napamet da iza nas ostaju krvavi tragovi i mrtve glave raznih Buha, Gavri, Simeunovića, Pantića i svih ostalih koji su ubijeni u vreme DOS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prvi put čujem da je neko ko je na izborima osvojio 56% glasova ne sme da se bavi politikom i da ne sme da iznosi političke stavove i da zato ako je predsednik Republike ne sme da iznese svoje mišljenje o tome kako bi Vlada trebala da funkcioniše i da iznese svoje mišljenje o tome da li u toj Vladi mesto svoje treba da nađu i ministri za zaštitu životne sredine i za evropske integracije.

Predsednik Republike predstavlja zemlju, odnosno predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Dakle, predstavlja Republiku Srbiju i u zemlji. Predstavljanje Republike Srbije u zemlji ni na koji način ne ograničava predsednika Republike da se bavi politikom, jer on je par ekselans politička ličnost. On ima čak veći stepen političkog legitimiteta u odnosu čak i na narodne poslanike, jer smo svi mi izabrani sa nekih lista, a on je izabran po imenu i prezimenu.

Dakle, u političkoj teoriji je nezabeleženo da nekome oduzimate pravo da se bavi politikom, da kaže da će biti saveznik Vlade, da iznese svoje mišljenje o tome kakvu bi politiku Vlada trebala da vodi, a na izborima je osvojio apsolutnu većinu glasova. Dakle, to je nešto što ne postoji nigde u svetu.

Ja sam već danas navodio primer. Aktuelni francuski predsednik je osvojio čini mi se nekih 32% , 33% glasova. Iza njega je kandidat koji je osvojio 24% glasova. Svi francuski mediji su objavili da je to istorijska pobeda Emanuela Makrona. Ovde Vučić maltene čovek ne sme ni da kaže da je osvojio 56% glasova. Samo u Srbiji nije bitno koliko si osvojio procenata glasova. Samo u Srbiji je to jedan nevažan podatak, a i te kako je važan. Veću političku težinu, veći stepen političkog legitimiteta ima onaj koji je osvojio 56% glasova, nego onaj koji je osvojio 1%, 2% , 4%, 5% ili 16%.

Aleksandar Vučić se nije ponašao, koliko ja vidim, bahato ni prema kome. Saslušao je mišljenje svih koji su hteli da dođu u predsedništvo da sa njim razgovaraju. Kada je konstatovao da postoji većina za izbor nove Vlade, on je mandat za sastav Vlade poverio gospođi Ani Brnabić i onda je krenula hajka na Aleksandra Vučića i onda je krenula hajka na Anu Brnabić. Mi smatramo da je to jedna hajka koja je potpuno bespotrebna, da je ona politički krajnje nekorektna. U Srbiji se u stvari vodi od strane određenih političkih stranaka, ali od političkih stranaka manje, zato što su nejake i slabe, ali više od strane pojedinih medija, otprilike ista politika kakva se vodi u SAD prema Donaldu Trampu. Tamo čoveku ne daju da diše. Čovek je pobedio na izborima i dan danas ga ubeđuju da je on u stvari na izborima izgubio. Ista je situacija i ovde u Srbiji. Aleksandar Vučić je osvojio 56% glasova i dan danas ga ubeđuju – ne, ti si u stvari izgubio izbore, pobedili smo mi koji smo osvojili 1%, 2%, 4% itd. Ista vam je situacija i u Americi. Kakav god da je Donald Tramp, oko njegovog vrata se stegla jedna medijska hobotnica koja čoveku ne da da diše i koja ga ubeđuje da on u stvari nije predsednik SAD i da je samo pitanje dana kada će sa te funkcije da siđe.

Mi u SNS nemamo tih dilema. Aleksandar Vučić je dobio apsolutno poverenje građana Srbije. NJemu građani Srbije veruju. On je mandat za sastav Vlade, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, poverio gospođi Ani Brnabić i mi ćemo sledeće nedelje u Narodnoj skupštini imati raspravu o tome kakva Vlada treba da bude, kakav je njen program i kakav je njen sastav.

Ali, ja prvi put čujem da postoji država u kojoj predsednik Republike osvoji 56% glasova i onda mu se kaže – e, sad ti idi u muzej voštanih figura, ne smeš ni jednu jedinu reč da progovoriš o politici, ne smeš ni jednu jedinu reč da progovoriš o politici Vlade, iako si deo izvršne vlasti, jer mi po Ustavu imamo bicefalnu izvršnu vlast, jednu granu izvršne vlasti čini predsednik Republike, drugu granu čini Vlada, ali to što si osvojio 56% glasova, šta se to nas tiče, idi u muzej, ne smeš da progovoriš ni jednu jedinu reč ni o Narodnoj skupštini, ni o Vladi i sram te bilo što si organizovao svečani prijem u Palati Srbija, i sram te bilo što su na svečani prijem došli i Dimitrij Rogozin i potpredsednik Svekineskog nacionalnog kongresa, što su došli svi predsednici republika, odnosno predsednici vlada od Slovenije do Makedonije.

Ovde jedan genije kaže jutros – bila su samo dva predsednika. Ja sam ih na svoje oči video tri. Video sam Boruta Pahora, video sam predsednicu Hrvatske i video sam predsednika Makedonije Đorđa Ivanova. To su tri. Evo, Marijan Rističević kaže da smo videli Dodika. To je četvrti. Jesmo li videli Izetbegovića, Marijane? Dakle, videli smo sve lidere iz regiona.

Ako to ne shvata neko da je to poruka Srbiji da vodi ispravnu i dobru politiku, da je zemlje u Evropi i svetu uvažavaju, da smo slobodna i nezavisna zemlja, da nismo ničija kolonija, da vodimo samo jednu, srpsku politiku, da ne sedimo ni na dve, ni na tri stolice, nego na jednoj, srpskoj stolici, onda to zaista mogu da izgovore samo ljudi koji, ja mislim, su ili politički zlonamerni prema Aleksandru Vučiću, što donekle mogu da razumem, ili imaju odbojnost prema svojoj rođenoj zemlji, što zaista ne mogu da razumem.

Ovo što je juče Aleksandru Vučiću pošlo za rukom, pa to je uspeh svih građana Srbije. To je uspeh svih nas. To je uspeh i za vas koji se tome podsmevate, jer i vi živite u ovoj zemlji.

Na kraju krajeva, vi koji govorite o Aleksandru Vučiću kao diktatoru, vi koji govorite o Aleksandru Vučiću kao o bahatom čoveku, danas sam slušao jednog poslanika, verovatno je hteo da me isprovocira, ili ne znam ni ja šta da uradi, došao vam je, kaže, zamenik generalnog sekretara NATO pakta, vi mu polažete račune, došao je gazda da vidi svoje delo itd, a taj isti Aleksandar Vučić je prvi predsednik Vlade u novijoj srpskoj istoriji koji je javno rekao da Vlada Srbije nije DHL, da Vlada Srbije nije Fedeks, pa da malo prima pakete iz Haškog tribunala, a malo da ih vraća. I uzeo je u zaštitu tri poslanika SRS i rekao – dok sam ja predsednik Vlade, neće biti isporučeni u Haški tribunal. I onda se pojave u Narodnoj skupštini i kažu – evo, došao je zamenik generalnog sekretara NATO pakta da mu Aleksandar Vučić, kaže, položi račun.

Pa, znate šta, pa kako vas bre nije sramota? Kako vas nije sramota? Neviđene pritiske je taj čovek trpeo i trpi ih i dan danas, ali neće da isporuči tri građanina Republike Srbije za koje smatra da nisu krivi. Mogu da se zovu ovako ili onako. I onda pošaljete vašeg, ne znam šta je, kandidat za gradonačelnika Beograda, u Narodnu skupštinu da kaže da je Aleksandar Vučić zapadni plaćenik i da je juče polagao račune zameniku generalnog sekretara NATO pakta.

Ja tu vrstu, kako da vam kažem, nečovečnog, neljudskog, nekorektnog odnosa prema Aleksandru Vučiću zaista ne mogu da razumem. Ako vas je iko uzeo u zaštitu, pa sećate se šta su radili prethodni predsednici Vlada? Uhapse čoveka u Beogradu, izvuku ga iz bolesničke postelje, navuku mu neko odelo, pošalju ga preko Drine i kažu – uhapsila ga policija Republike Srpske. Stave mu lisice na ruke, kažu – dobrovoljno se predao.

(Vjerica Radeta: Tema, Arsiću.)

Pa, samo nek dobacuju. Pa, to dobacuju oni isti koje je Aleksandar Vučić uzeo u zaštitu.

Prvi predsednik Vlade Republike Srbije od kako funkcioniše Haški tribunal koji je rekao da Haški tribunal krši elementarna pravila međunarodnog prava i koji je rekao – neću da isporučim tri građanina Srbije zato što je sud rekao da nema pravnih uslova za isporučivanje.

(Vjerica Radeta: A gde je tu Vučić?)

A gde je tu Vučić?! A gde su vam bili sudovi ranije koji su isporučivali ljude Haškom tribunalu?

(Vjerica Radeta: Znači, sud je kako Vučić kaže?)

Znate vi dobro, gospođo Radeta, kakva je uloga Aleksandra Vučića. Na kraju krajeva, pa ja sam vas ovde viđao po hodnicima kako ga vučete za rukav i pitate ga da li ste sigurni u Srbiji.

Dakle, vukli ste ga za rukav.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač zakona želim da se osvrnem na izlaganje prethodnog govornika.

Kažete da je Aleksandar Vučić pobegao sa funkcije predsednika Vlade, i kaže – otišao na funkciju predsednika Republike. Niti je on pobegao sa funkcije predsednika Vlade, niti je otišao na funkciju predsednika Republike, nego je izabran za predsednika Republike sa skoro 56% podrške građana Republike Srbije.

Ono sa čim vi imate problem, ne samo vi iz vaše poslaničke grupe, generalno iz svih poslaničkih grupa koje su opozicija, to je što vi ne možete da se dogovorite sami sa sobom šta vi u stvari hoćete. Pre nego što su raspisani predsednički izbori, horski ste se utrkivali ko će glasnije da kaže kako Aleksandar Vučić ne sme da izađe na crtu svima od vas, pa ne sme da izađe na crtu Vojislavu Šešelju, pa ne sme da izađe na crtu Saši Jankoviću, pa ne sme da izađe na crtu Vuku Jeremiću, pa ne sme ovom, pa ne sme onom. Čovek kaže – dobro, evo ja ću da izađem na crtu. I izađe na crtu i sve vas pobedi, ali sve zajedno vas pobedi. Vaš predsednički kandidat, gospodine koji ste maločas govorili, je osvojio manje glasova nego što je bilo nevažećih listića na izborima 2. aprila.

Ovaj jedan drugi predsednički kandidat je pobedio, tako bar on kaže, iako je osvojio 2,2% glasova, ali je pobedio i ja mu čestitam na toj pobedi, kao što sam mu čestitao 2016. godine kada je pobedio za Narodnu skupštinu Republike Srbije osvojivši ravno 5% glasova i tada je pobedio. Doduše i on i njegove kolege ostale su nam dužne da objasne da li su za to da Vranje, Leskovac i Niš budu u sastavu Republike Srbije ili Republike Bugarske, ali valjda ćemo dočekati i taj dan da nam odgovore na to pitanje. Ali, vama nešto hoću da kažem, vama koji govorite o tome šta je vladavina prava.To su danas pričali i pojedini poslanici iz DS-a. To pričate godinu dana zato što drugih tema nemate.

Siniša Mali zaista je jedan od najuspešniji gradonačelnika u istoriji Beograda. Nikada više gradilišta u Beogradu nije bilo, nego za mandara Siniše Malog. Jedina tema kojom se vi bavite u vezi Siniše Malog je - Savamala. Pojam vladavine prava je sinonim za Savamalu. Kaže dok se ne rasvetli slučaj Savamale nema vladavine prava u Srbije.

Jel smem ja nešto da kažem na tu temu, po informacijama koje ja kao narodni poslanik imam? Pošto vi stalno postavljate pitanja, a očekujete da mi iz SNS odgovorimo. Hajde ja vas nešto da pitam – da li je istina da je vlasnik tih nelegalnih objekata u Hercegovačkoj ulici, izvesni Vlada Marković? Pitam sve vas iz opozicije koji godinu dana vodite kampanju protiv Sinišu Malog? Polako, nemojte da se nervirate. Samo polako. Sad ja vas pitam – jel tačno da je vlasnih tih, mislim nelegalni vlasnik, pošto su to nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa građevinskom dozvolom. Dakle, da li je taj nelegalni vlasnih, tih nelegalnih objekata izvesni Vlada Marković, koji je svojevremeno bio u Gradskom veću grada Beograda zadužen za pitanja saobraćaja?

Da li je tačno da je taj čovek bio član Demokratske stranke, da je te objekte u Hercegovačkoj ulici svojevremeno nelegalno izdavao raznim preduzećima i firmama iz Beograda i, naravno, veliki parking prostor i uzimao ogromne sume novca ne plaćajući državi porez, ne plaćajući takse, ne plaćajući bilo kakve dažbine koje po zakonu moraju da se plaćaju? Da li je to vladavina prava? Ja mislim da nije, a vi mi odgovorite da li jeste ili nije.

Dalje, pričate o vladavini prava. Kažite mi da li je vladavina prava kada stečajni upravnik sam sa sobom i svojom ženom zaključi ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga u 14, 15 ili 18 društvenih preduzeća u kojima je stečajni upravnik. Da li je to vladavina prava? Da li je vladavina prava kada…

(Boško Obradović: Da li je to tema?)

Dakle, javio se ovaj profesionalni stečajni upravnik.
Dakle, postavljam pitanje da li je to vladavina prava kada ste stečajni upravnik u 15 firmi i onda u svih tih 15 firmi imate zaključen ugovor kao stečajni upravnik sam sa sobom i sa svojom ženom o pružanju knjigovodstvenih usluga? Da li je to vladavina prava? Da li je vladavina prava kada upropastite BIP, pa onda BIP zaključi ugovor o pružanju nekih medijskih usluga, odnosno o primanju medijskih usluga od firme čiji je formalno vlasnik žena jednog vašeg kolege narodnog poslanika? Da li je to vladavina prava? Ja mislim da nije.
Dakle, kada govorite o vladavini prava, znate, to je jedna prilično komplikovana materija. Vladavina prava ne svodi se na to – hajde da linčujemo Aleksandra Vučića i Sinišu Malog.
Hajde malo dublje da zagrebemo oko te Savamale. Ja da vam pravo kažem, nisam se mnogo interesovao za tu Savumalu dok vi niste tu aferu potegli, pa kada sam malo počeo da čeprkam po toj aferi, a tu neki nelegalni objekti, vlasnik neki Vlada Marković iz Demokratske stranke, izdaje parking prostor, izdaje kancelarije, ne plaća porez i onda vidim zašto vas to žulja. Gde god su pare, a neko dirne u vaše pare, vi dignete halabuku. Sada je država Srbija najgora država na svetu zato što su porušene tri nelegalno podignute barake u Hercegovačkoj ulici, ali nije nikakav problem kada sami sa sobom zaključite ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga. To je super. To je evropski, to je demokratski. Tu nema nikakvih problema.
Kada preklapate tenkove, to je super, to je demokratski, to je evropski, a kada nabavljate, kada dobijete na poklon od Ruske Federacije, to govorim zbog ovih velikih rusofila, kada dobijete na poklon od Vladimira Putina šest migova 29, 30 oklopnih vozila i 30 transportera, odnosno tenkova, onda ste najgori čovek na svetu, onda ste izdajnik, onda služite NATO paktu, a kada primate u Narodnu skupštinu poslanike bugarske partije koji otvoreno kažu da su delovi Srbije zapadna bugarska pokrajina, onda ste najveći Srbi na svetu.
LJudi, vi ste hteli da potpuno izokrenete političku stvarnost u Srbiji. Vama dati vlast, vi da vodite državu, za 24 sata Srbije ne bi bilo. Ovaj bi pola Srbije dao Bugarskoj, ovaj bi celu srpsku privredu poklonio svojoj ženi i ništa od nas ne bi ostalo.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

U formalnoj logici ovo što ću ja da uradim mislim da se zove reductio ad absurdum. Dakle, da svedemo stvar na apsurd.

Dakle, da li će iko od ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima imati štetu? Kako god, glasali vi za ili protiv, da li će štetu imati država, da li će štetu imati građani, da li će biti oštećen budžet Republike Srbije? Neće. Da li su potrebna neka dodatna finansijska sredstva iz budžeta da bi se uspostavila dva nova ministarstva? Nisu. Dakle, ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima državu ne košta ništa.

Koliko je državu koštao Saša Radulović? Vidim da je u bekstvu, pobegao je. Pa, koštao je po prilici. Pre svega, Saša Radulović i njegovi poslovni partneri okupljeni u nekakvoj političkoj organizaciji „Dosta je bilo“ ojadili su Beogradsku industriju piva, slada i bezalkoholnih pića u restrukturiranju, tako što je BIP zaključio ugovor o pružanju konsultantskih usluga uz avansno plaćanje od 30% u ukupnoj vrednosti, odnosno taj avans je iznosio 690.000 dinara. Kaže – plaćanje izvršiti osam dana od prijema računa, a ugovor je zaključen između BIP-a i firme „Pronet“ koju zastupa, kaže predsednica te firme - Sandra Savanović Stevanović. Ako se ne varam, to je supruga Aleksandra Stevanovića, poslanika DJB. Evo ga ugovor o pružanju konsultantskih usluga između „Pronet“ Budimska 6, koga zastupa Sandra Savanović Stevanović, i AD Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića Beograd u restrukturiranju. Dakle, samo avans 690 hiljada dinara.

Ovaj naš zakon ne košta ni jednog jedinog dinara, pa može da bude najgori na svetu. Ja mogu da budem najveća neznalica, mogu da budem šta god hoćete, moj predlog zakona državu ne košta ništa.Saša Radulović je državu koštao jako puno.

To mu je kuma, je li tako, Milimire? Tu se više, da budem iskren, ne zna ko je kome šta. Ja mislim da Sveti Petar više ne može da raščivija ko je tu ko kod Saše Radulovića, ko je kome kum, ko je čija žena, ko za koga krade. Jedino što im je bitno, to su pare.

Saša Radulović je, evo navešću ponovo da građani Srbije znaju o kakvoj ličnosti je reč, kaže - predlog potpisao Saša Radulović, uputio Agenciji za privatizaciju, poverenik stečajnog upravnika Saša Radulović u postupku stečaja dužnika društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović“ 1898 Beograd, broj predmeta taj i taj. Kaže – traži saglasnost na angažovanje „E-biznis servis“d.o.o iz Beograda, ulica Studentski trg 15/4, za pružanje knjigovodstvenih usluga, počev od 1. novembra 2009. godine do prestanka potrebe za angažovanjem. Onda tako imate u društvenom preduzeću Fabrika obuće „Moda“ Kovačica isto E-biznis servis, pa DPP Lune Milovanović Bavanište u likvidaciji isto E-biznis servis, pa onda opet društveno preduzeće Fabrika obuće „Moda“ Debeljača ponovo da se angažuje firma njegove žene i njegova sopstvena firma, pošto su suvlasnici u 50% E-biznis servis itd, itd. Mislim da ima još jedna firma koju sam uspeo da pronađem, ponovo društveno poljoprivredno preduzeće Lune Milovanović iz Bavaništa, ponovo da se angažuje firma „E-biznis servis“ i takvih ugovora imate koliko hoćete.

Dakle, Saša Radulović je, to je inače vladavina prava, to postoje verovatno u dobro uređenim i civilizovanim zemljama, to pričaju ovi koji nam godinu dana pune glavu o Savamaloj, kako je to čudo neviđeno koje se desilo u Srbiji, a čovek sam sa sobom kao stečajni upravnik i sa svojom suprugom zaključuje ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga. Onda kaže – ja sam spasao srpsku privredu. On je upropastio i ono malo srpske privrede koje smo isisali. On je pokušao da isisa i ono malo zdravog tkiva iz srpskih preduzeća tako što je novac ispumpavao iz tih preduzeća i prebacivao na račun sopstvene firme. Onaj ko je spasao srpsku privredu je u stvari Aleksandar Vučić, jer je Sašu Radulovića izjurio iz Vlade Republike Srbije.

Da je Saša Radulović ostao ministar privrede, mi privrede u Srbiji više ne bi imali. Eto, takvi vode kampanju protiv Aleksandra Vučića. Kažu – idi u muzej voštanih figura iako su osvojio 56% glasova, ja koji sam osvojio 1,1% glasova, ja treba da se pitam, ja znam sve, razumem se i u stečajeve, razumem se i u privredu, u sve se razumem, to što nemam poverenje građana nije bitno, ali ti koji si osvojio 56% glasova, ti da ideš u muzej da te tamo zatvore i da ni jednu jedinu reč o politici ne kažeš. Takvu politiku zamišlja Saša Radulović. Na njegovu veliku žalost, takvu politiku ne zamišljaju građani Srbije, oni hoće da se Aleksandar Vučić i SNS pre svega pitaju o tome kakvu politiku Vlada Srbije će da vodi u naredne četiri godine. Borićemo se za onu politiku koja je vođena i dok je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije jesu patriote, birači Srpske napredne stranke su rodoljubi i baš zato što su rodoljubi žele da žive u Srbiji, a ne žele da žive u Bugarskoj.

I vi dragi građani Vranja, Leskovca, Niša, Prokuplja, Vranjske banje, vi iz Pomoravlja, vi iz Bosilegrada, vi iz Dimitrovgrada, budite mirni, budite spokojni, i sutra i prekosutra i za narednih pet, 10 i 100 godina, živećete ne u Bugarskoj, nego ćete živeti u Srbiji, zato što je na izborima za predsednika Republike pobedio srpski patriota Aleksandar Vučić. Da je pobedio politički saveznik Ivana Pernara, da je pobedio politički saveznik onoga koji nosi vence ustašama u Blajburgu, da je pobedio onaj koji je u Narodnoj skupštini pre neki dan primio bugarske poslanike koji govore o prisajedinjenju zapadnih bugarskih pokrajina Republici Bugarskoj, koji govore o tome da delove Makedonije treba vratiti Bugarskoj, ja bih se brinuo za vašu budućnost. Ali je taj čovek na izborima osvojio svega nešto više od 2% glasova.

Dok Aleksandar Vučić bude vodio Srbiju, mirno spavajte. I Niš i Vranje i Leskovac i Kosovska Mitrovica i svaki drugi grad i svaka druga opština i svako drugo selo u Srbiji biće i ostaće samo u Srbiji. Neće biti ni u Hrvatskoj, neće biti ni u velikoj Albaniji, a bogami neće biti ni u velikoj Bugarskoj.

Ono što gospodin koji je, kažu, profesor srpskog jezika, ali izgleda da se u srpski jezik ne razume jer ima problem sa akcentima, to je sad očigledno, ja sam učio u osnovnoj školi, je li tako, profesore Atlagiću, da postoje četiri akcenta u srpskom jeziku – dugosilazni, dugouzlazni, kratkosilazni i kratkouzlazni. Ja sam tako učio. Možda je gospodin koji je govorio pre mene učio iz nekih drugih udžbenika, ali ja sam tako učio i učili su me kako se akcentuju reči u srpskom jeziku. Prvi put sam čuo u Narodnoj skupštini da je pravilno reći „bežite“, „govorite“ itd. To sam čuo od njega. Mislim da to nije ispravno, ali on je profesor srpskog jezika, izgleda da je on u pravu, a ne ja. Ali, nije sad to toliko bitno.

Bitno je nešto drugo. On se čovek ubi da objasni kako on sarađuje sa partijama, kaže, koje su protiv Evropske unije. Ataka, ljudi, nije protiv Evropske unije. Ataka je deo vlasti u Bugarskoj. U koaliciji je sa partijom koja se zove GERB. Znate šta je to? To je skraćenica, ako se ne varam, od političke organizacije koja se zove Građani za evropski razvoj Bugarske, tako se zove partija. Je li tako?

Evo šta kaže ovaj poslanik Atake u bugarskom parlamentu. Ne kaže on – ja sam protiv Bugarske u Evropskoj uniji, nego kaže – Ataka smatra da je pitanje povratka zapadnih granica, odnosno da mora da se rešava pre pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Znači, Ataka kaže – može Srbija u Evropsku uniju, ali bez zapadnih bugarskih pokrajina u njenom sastavu. E, to vi niste rekli građanima Srbije. Dakle, Ataka jeste za ulazak Srbije u Evropsku uniju, kao što su bili i za ulazak Bugarske u Evropsku uniju, ali oni hoće da Srbija u Evropsku uniju uđe bez Vranja, bez Leskovca, bez Niša, bez Prokuplja, bez Aleksinca i svih drugih opština i gradova u tom delu Srbije, bez Pirota, naravno, Dimitrovgrada, Bosilegrada itd.

Vi, doduše, možete da budete mirni. Čačak nije spominjao, ali, bogami, sve ove delove Srbije jeste. To je suštinska razlika između vas i nas, vi biste da Srbija ne uđe u EU, ali da izgubi Vranje, Leskovac, Niš i Aleksinac, a mi kažemo – ne, mi hoćemo Srbiju u EU, ali Srbiju sa Nišem, Leskovcem, Vranjem, Aleksincem, Kosovskom Mitrovicom, Prištinom, Gračanicom, Štpcem, Gorom, sa Suboticom, Novim Sadom, Kragujevcem. Mi takvu Srbiju hoćemo u EU.

Vi koji spočitavate, meni to radite ceo botovetni dan, jer izgleda ništa drugo ne umete da kažete. Ja sam bio, a ne vi, na sednici Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke 11. septembra 2008. godine, kada je pročitano pismo Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala u kome je stajalo – zalažemo se za ulazak Srbije u EU, ali bez uslovljavanja i sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Republike Srbije. Kakvu sam ja sad to ideologiju promenio? Koga sam ja izdao? Mislim isto ono što sam mislio i 2008. godine, da Srbija treba da uđe u EU sa Kosovom i Metohijom, a vi kažete Srbija ne treba da uđe u EU, ali treba da izgubimo zapadne bugarske pokrajine i da ih poklonimo vašim prijateljima iz Atake. Ma, ne damo nijedan deo Republike Srbije nikome. To vam mora biti jasno. Ono što je srpsko, ostaće srpsko.

Ne moramo nikad da uđemo u EU, ali će ostati i Niš, i Leskovac, i Kosovska Mitrovica u Srbiji. Neće biti ni delovi velike Bugarske, ni velike Albanije, kao što Srem nikada neće biti deo velike Hrvatske za koju se zalaže vaš veliki prijatelj Ivan Pernar.

Inače, deda tog vašeg prijatelja izgovorio je skandalozne reči u Narodnoj skupštini Kraljevine SHS, pri tome uopšte ne želim da opravdavam čin Puniše Račića. On je za svoje delo, odnosno nedelo odgovarao, ali deda tog vašeg Pernara takođe se zvao Ivan. Znate šta je rekao Puniši Račiću kada je ovaj bio za govornicom? Da li znate vi, gospodine Vukadinoviću? Rekao je – hajde kažite vi, Srbi, koliko košta ta vaša krv prolivena na Solunskom frontu, da je mi Hrvati platimo zlatom i da je više ne spominjete koliko ste krvi prolili za stvaranje zajedničke države južnih Slovena? To je rekao deda Ivana Pernara i to Ivan Pernar i dalje misli.

Dragi građani Srbije, mirno spavajte, Srbiju ne vodi ni Ivan Pernar, ni ovaj iz Atake, ni Boško Obradović koji ne zna akcente u srpskom jeziku. Srbiju vodi srpski patriota, domaćin, čovek koji je dobio podršku građana Srbije, Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, lopov misli da su svi lopovi, i da ako su oni krali u vreme kada su vladali ovom državom da svako naredni mora da krade. To nije tačno.

Evo, sad ću vam pročitati, dame i gospodo narodni poslanici, ugovor o pružanju, zašto njih inače stalno zanimaju te konsultantske usluge, pa u to se najbolje razumeju, ugovor o pružanju konsultantskih usluga - izrade i implementacije strategije privatizacije za Javno preduzeće „JAT ervajz“ zaključen između Republike Srbije - Vlade i konzorcijuma „Rodšild“ i ostali u Beogradu 26. septembra 2007. godine. To je inače Vlada u kojoj je Šule čuveni, koji je pretapao naše tenkove u „Smederevskoj železari“ i prodavao nam čamce, pa nismo imali kad su bile poplave, bio ministar odbrane, a Božidar Đelić bio ministar finansija.

Po ovom ugovoru Vlada Republike Srbije je isplatila za 38 konsultanata, inače privatizacija „JAT-a“ se nikada nije desila za vreme njihove vladavine, dakle, za konsultantske usluge su za 38 konsultanata isplatili ukupno milion 125 hiljada evra, a za materijalne troškove koji podrazumevaju prevoz, prevođenje, hotelske troškove, itd. 63 hiljade evra.

I onda nam danas Balša Božović, koji letuje na Maldivima, prodaje stanove u „Beogradu na vodi“, zato ga tako često i spominje, jer ga reklamira i od toga dobro živi, kaže – evo, ovi iz SNS hoće nešto da kradu, kaže nešto muljaju, to su inače izrazi koje su oni koristili. Evo, pogledajte koliko su para oni potrošili u septembru 2007. godine za …

… privatizaciju preduzeća koje se apsolutno nikada nije desilo. To su radili kadrovi DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se u ono staro komunističko vreme ovakva diskusija kolokvijalno nazivala Planinc – Dolanc, odnosno - s brda, s dola. Pričaj šta ti padne na pamet, niko te ništa ne razume i koja god da je tema na dnevnom redu, vrti jedno te isto, pa ako prođe, prođe. Otprilike, govor prethodnog kolege izgledao je kao da je izgovoren u Saveznoj skupštini SFRJ, tamo negde ranih 80-ih godina, sa gomilom fraza, sa gomilom netačnih podataka, sa nekim ličnim impresijama, koje blage veze nemaju sa realnim društvenim i političkim životom koji se u Srbiji odvija.

Nama se ovde stalno spočitava, nama iz SNS kako navodno mi nekoga zapošljavamo, naš partijski kadar, a prethodni govornik je, ako se ne varam, njegovo prvo radno mesto, vi me ispravite ako grešim, bilo u Gradskoj biblioteci u Čačku, tako što ga je zaposlio Velimir Ilić.

Dakle, zaposlio vas Velja Ilić u Gradskoj biblioteci u Čačku i onda se posle nekoliko godina pojavite u Narodnoj skupštini i kažete, e vi zlikovci iz SNS što zapošljavate preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Gospodin Dolanc koji je maločas govorio ili drug, više ne znam šta je, pošto ne znam kakva mu je ideologija, malo je leva, malo je desna, po potrebi, dakle gospodin ili drug Dolanc izgleda ne zna da kada je neko zaključio ugovor o privremeni i povremenim poslovima, nije ni u kakvom radnom odnosu, tako da nema zapošljavanja po ugovoru o PP poslovima, a pogotovo to ne radi SNS.

Da se vratim na ono što je suština, SNS se konstantno nameće nešto za šta se ona ne zalaže, taj takozvani neoliberalni koncept. Ispada da smo mi zagovornici nekakvog liberalnog kapitalizma, da ne brinemo o pravima radnika, da vodimo isključivo računa o investitorima koji dolaze iz inostranstva da smo mi ti gospodine Arsiću koji smo uništili domaće banke. Spočitava nam se sve to i ništa od toga nije tačno.

Domaće banke, za druga Dolanca su uništili oni sa kojima je izašao na izbore 2016. godine. Za vreme njihovog mandata su uništene sve domaće banke, za vreme njihovog mandata su izvršene ne samo one 24 privatizacije koje su sporne sa stanovišta evropske komisije, nego skoro sve privatizacije koje su izvršene u Srbiji.

Za vreme njegovog koalicionog partnera je potpisan taj famozni SSP, iako ga se oni sada odriču. Oni su ga potpisali, oni su ga ratifikovali i oni su predvideli da od 1. septembra 2017. godine, stranci mogu da budu vlasnici nekretnina u Republici Srbiji, pa i poljoprivrednog zemljišta, a sada iz sednice u sednicu imamo predloge za dopune dnevnog reda da se navodno Srbija spasi od namere SNS da zemljište i nekretnine prodaje strancima, a oni su to potpisali i oni su za to glasali, a mi smo već preduzeli mere da se to ne desi.

Najveći projekti koji se danas u Srbiji sprovode, infrastrukturni, građevinski, izvode upravo domaća preduzeća.

Dakle, Beograd na vodi, ovo govorim zbog onih koji nam prete ulicom, glavni izvođač radova, tu je i ministar Antić, Beograda na vodi je domaća firma „Energoprojekt“, koja ima renomiranu tradiciju od nekoliko decenija i koja je izvodila najsloženije građevinske radove širom sveta.

U Srbiji se već više od godinu dana vodi kampanja i hajka protiv Aleksandra Vučića i SNS, zbog izgradnje Beograda na vodi, kao da taj Beograd na vodi gradi neka firma iz Finske ili iz Švedske. Beograd na vodi grade domaće firme.

Što se tiče Mlađana Dinkića i tog stalnog spočitavanja kako vi vodimo politiku Mlađana Dinkića, zbog druga Dolanca, to bi morao da zna, pošto iz sednice u sednicu, to nameće kao temu. Po važećim propisima u Republici Srbiji nema stranih investitora, dakle nema investitora koji direktno iz inostranstva ulaže novac u Republiku Srbiju.

Svaki strani investitor, ako želi da dobije podsticajna sredstva u Republici Srbiji, pod istim uslovima kao i domaći investitor, mora da bude registrovan u Republici Srbiji. Ovo ne govorim zbog druga Dolanca, jer on to u čačanskoj biblioteci očigledno nije mogao da shvati i da razume. Ovo govorim zbog građana Srbije.

Dragi građani Srbije, nemojte da dozvolite da vas plaše nekakvim stranim investitorima, koji iz inostranstva vode poslove u Republici Srbiji. Svaki strani investitor mora da ima svoje preduzeće u Republici Srbiji, svako to preduzeće je registrovano u Agenciji za privredne registre i svako to preduzeće zapošljava radnike iz Republike Srbije, plaća poreze u Republici Srbiji, plaća doprinose, a Srbija je obezbedila mehanizam da se iznosi kapital iz Republike Srbije na način koji je protivpravan i koji je protiv zakonit. Ovog govorim zbog građana Srbije.

Dakle, vodimo računa o interesima građana Srbije, ne sprovodimo..

(Narodni poslanici pričaju u isto vreme)

Gospodine Arsiću, ne pričam iste stvari, ja pokušavam da …

Govorim o istoj stvari, ali sa dva različita aspekta, zato što se nama, iz SNS nameće koncept za koji se mi ne zalažemo i koji na kraju krajeva, danas u svetu pitanje da li igde i postoji, čist liberalni kapitalizam danas ne postoji nigde i to bi drug Dolanc trebao da zna. Čak ne postoji ni u SAD, valjda je gospođa Jasmina Vujić, malo tome podučila, čak i tamo.
Država mora da interveniše u privredu iz određenih ekonomskih odnosno finansijskih razloga, a pogotovo se to dešava danas u svim zemljama evropskog kontinenta, pa i u Republici Srbiji. Sve mere koja je Vlada Republike Srbije preduzela od 2014. godine, usmerene su ka tome da imamo više investicija u Republici Srbiji, da imamo rast BDP i da polako stvaramo osnov da možemo, između ostalog, i da povećavamo i plate u javnom sektoru i onaj deo penzija koji je privremeno umanjen i ono što je jako važno, da imamo dovoljno sredstava u domaćem budžetu, u budžetu Republike Srbije za finansiranje krupnih infrastrukturnih projekata. To je politika za koju se zalaže SNS i koju sprovodimo od 2014. godine.
Dakle, vrlo jasna državotvorna politika, ekonomski odgovorna politika, politika koja znači suficit u budžetu i politika koja obezbeđuje ekonomski razvoj, postepeno, polagano, ali iz godine u godinu sve više.
Želim da vas podsetim da je Srbija danas na Balkanu, jedna od država koja ima najveći rast BDP i to govori da ekonomiju i naš sistem javnih finansija, polako ali sigurno, stavljamo na zdrave noge. Ovo sam imao obavezu da kažem, ne zbog druga Dolanca, i onih koji nas stalno kritikuju i koji čitaju napisane govore ko zna gde, ovo govorim zbog građana Srbije.
Dragi građani Srbije, radimo u korist građana, radimo u korist domaće privrede, hoćemo više investicija, hoćemo više radnih mesta, a oni koji su odgovorni za propast domaćih fabrika, za propast domaćih banaka, oni koji su odgovorni za propast celokupne srpske privrede u periodu od 2000. do 2012. godine, dakle svi oni zajedno, bez obzira kako se zovu, bez obzira kakav im je ideološki predznak, danas se bore protiv SNS i optužuju nas za ono što su oni uradili u 12 godina svoje besomučne vladavine.