Zahvaljujem se gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Vojvoda kolubarski ima ustaljenu praksu u Narodnoj skupštini da vam u tri minuta saspe 1.000 neistina i onda misli da je sad zadatak ministara u Vladi Republike Srbije da na svaku od tih 1.000 neistina koje je izgovorio treba da mu odgovaram.
Pre svega, Aleksandar Vučić nije priznao, niti će priznati, niti će bilo ko od nas priznati nezavisnost KiM. Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije nisu uveli sankcije Ruskoj Federaciji, niti postoji namera i plan da se te sankcije uvedu.
Što se tiče francusko-nemačkog sporazuma o kome se često govori od strane te tzv. patriotske opozicije, ja bih dao jednu sugestiju vojvodi kolubarskom. Da o sadržini tog sporazuma pita svog koalicionog partnera koji je francuski državljanin, Miloša Jovanovića, jer ako iko zna šta tačno piše u francusko-nemačkom sporazumu, dakle, u francusko-nemačkom, ne u nemačko-francuskom, nego u francusko-nemačkom, pa valjda bi trebao da zna čovek koji je francuski državljanin. Znate i u Francuskoj postoji i to pre nego što je uveden u Republici Srbiji, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pa bi taj francuski državljanin mogao da pita svoju Vladu, Vladu Francuske, šta je to napisala u francusko-nemačkom sporazumu i da o tome obavesti svog koalicionog partnera vojvodu kolubarskog.
Što se tiče francusko-nemačkog sporazuma, koga bi još mogao da pita o sadržini tog sporazuma? Pa, mogao bi da pita iste one sa kojima je potpisao sporazum sa narodom. Da li se sećate poštovani narodni poslanici, tog dokumenta? Kada je potpisan, 2019. godine. Sporazum sa narodom je u to vreme otprilike imao status kao što sada imaju status izjave Stanislave Pak i Zorane Mihajlović. To je bilo političko sveto pismo. To niste smeli da dovodite u pitanje, jer ako dovedete u pitanje bilo koju rečenicu iz sporazuma sa narodom, onda ste pristalica diktature Aleksandra Vučića, onda ste protiv demokratije, onda ste protiv slobode mišljenja, onda ste protiv evropskih političkih vrednosti itd.
Sporazum sa narodom potpisao je čovek koji sada postavlja pitanje o sadržini francusko-nemačkog sporazuma, sa istim onima koji kritikuju Vladu Srbije i Aleksandra Vučića zašto do sada već nisu priznali nezavisnost KiM. Zašto do sada već Aleksandar Vučić nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji, koji nam svakog dana govore da to što nismo priznali nezavisnost Kosova, da to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, da je to prepreka na našem putu u EU.
Taj sporazum sa narodom je potpisao poslanik koji nam drži patriotske lekcije i koji nas pita šta piše u francusko-nemačkom sporazumu.
(Radmila Vasić: Šta piše u njemu?)
Pitajte one sa kojima ste potpisali sporazum sa narodom. Pitajte njih, ja ne znam.
(Radmila Vasić: Kako ne znate?)
Pa tako što ja nisam potpisao sporazum sa narodom. Vi ste potpisali sporazum sa Draganom Đilasom. Vi ste potpisali sporazum sa Marinikom Tepić. Čekajte malo da podsetimo građane Srbije.
Vi stalno mislite da je neko zaboravan i da je zaboravio šta je bilo 2000, 2008, 2011, 2012. i 2019. godine itd.
Dakle, vi ste potpisali sporazum sa Draganom Đilasom koji kaže da Srbija svakog dana gubi politički, ekonomski, na svakom drugom planu to što nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Dakle, to je čovek sa kojim ste vi potpisali taj sporazum sa narodom. Sećate se da su mahali tim sporazumom i 2019. i 2020. godine, kaže – evo, ovo je sporazum sa narodom, ovo je naš politički program, ovo je ono za šta ćemo da se zalažemo.
Pa ste taj sporazum sa narodom potpisali sa Marinikom Tepić, sa ženom koja je u medijski i politički prostor, da vas i to podsetim Republike Srbije ušla, ne 2015. godine kada je ovde u Narodnoj skupštini podnela rezoluciju o tome da Narodna skupština treba da glasa za to da su Republika Srbija i srpski narod odgovorni za navodni genocid u Srebrenici, ali nije ona dame i gospodo narodni poslanici sa kojima su ovi iz stranke vojvode kolubarskog potpisali sporazum sa narodom ušla u javni medijski prostor te 2015. godine. Ona je ušla ranije tako što je iznosila grube neistine, grube laži i falsifikate o tome da su 1991. i 1992. godine zarobljeni pripadnici u to vreme protivustane i protivzakonite Tuđmanove paravojne formacije Zbora narodne garde mučeni, zlostavljani, ubijani u zatvorima u Sremskoj Mitrovici, u Stajićevu, u Begejcima, u Nišu. Ona je na taj način i tada je ušla u javni i medijski prostor Republike Srbije.
Naravno, niko nije toliko naivan i niko nije toliko politički neiskusan da bi mogao da poveruje da su takve laži i neistine uperene protiv Republike Srbije, protiv JNA, protiv ljudi koji su branili ustavni poredak države koja je te 1991. godine bila međunarodno priznata, a koja se borila protiv paravojnih formacija Franje Tuđmana, to radila iz hira. Ne ona je to radila za novac, ona je to radila za nečije tuđe interese, kao što i danas radi. Kao što danas blokira Gazelu zbog nečeg tuđeg interesa.
Tako je 2001, 2002. godine za nečije tuđe interese servirala laži i neistine o navodnom zlostavljanju i ubijanju hrvatskih ratnih zarobljenika u pomenutim zatvorima.
Pogledajte danas izjave pojedinih zvaničnika iz Hrvatske. Oni se u stvari pozivaju na izjave Marinike Tepić. Pogledajte nekad sednice hrvatskog Sabora, vi velike patriote, vi veliki rodoljupci, vi veliki branioci KiM. To su teze žene sa kojom ste vi potpisali sporazum sa narodom 2019. godine. Nije potpisao niko iz SNS. Vi ste potpisali. Da vas podsetim da ste sporazum sa narodom potpisali sa Vukom Jeremićem, koji je dao Albancima na KiM, što bi rekao narod bez božije volje, bez da ga je bilo ko terao, ali opet zbog tuđih interesa, ne zbog interesa Republike Srbije, nekakav pravni legitimitet za deklaraciju koju su doneli 17. februara 2008. godine o proglašenju nezavisnosti tzv. republike Kosovo. Sa njim ste potpisali sporazum sa narodom, jel ste zaboravili na tu činjenicu?
Šta je uradio Vuk Jeremić? To vam je svima poznato. Postavio pitanje Međunarodnom sudu pravde da li je u skladu sa međunarodnim pravom deklaracija od 17. februara 2008. godine, kojom se Kosovo i Metohija proglašava od strane Albanaca za nezavisnu državu i time direktno naneo skoro pa nenadoknadivu štetu Republici Srbiji. Skoro pa nenadoknadivu. Aleksandar Vučić se trudi, zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa Petrom Petkovićem, direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zajedno sa našim pregovaračkim timom, sa upravljačkim timom.
Divim se ovoj gospođi sa Kosova i Metohije, narodnoj poslanici, koja je pre neki dan, bez da je čitala, u 10 minuta uspela da iznese sve principe koje je upravljački tim Republike Srbije i Srba sa Kosova i Metohije 2015. godine napisao, a odnosi se na zajednicu srpskih opština.
Tu je suština tog političkog greha Vuka Jeremića. Ne što je on postavio pitanje, nego što je unapred znao kakav će odgovor da dobije, jer nemoguće je da ministar spoljnih poslova bilo koje zemlje, pa čak i da je Vuk Jeremić, koji je navodno diplomirani fizičar, a ne zna kako glasi drugi Njutnov zakon, dakle, čak i takav ministar inostranih poslova morao je da zna, i to je ono što građani Srbije treba da znaju, čak i takav ministar inostranih poslova morao je da zna da sudije Međunarodnog suda pravde ne donose odluke onako kako oni misle, nego u skladu sa stavovima svojih država koje su ih delegirale u taj sud. Dovoljno je bilo samo da prebroji koliko je sudija Međunarodnog suda pravde iz država koje su već priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo. Dakle, najprostija matematička operacija, jedan, dva, tri, četiri, pet, itd, hej, pa ovi imaju većinu. Pa znam unapred kakvu će odluku da donesu. Znam da moraju da glasaju u skladu sa stavovima svojih vlada koje su priznale nezavisnost Kosova, inače više neće biti sudije Međunarodnog suda pravde. Niko nije postao sudija Međunarodnog suda pravde na lepe oči, nego zato što ga je neka država tamo predložila. Države imaju svoju politiku.
Nažalost, većina zapadnih država, koja je imala, a i dan-danas ima većinu u Međunarodnom sudu pravde, priznala je nezavisnost tzv. Kosova. I Vuk Jeremić se obraća, unapred znajući da će biti odgovor onakav kakav odgovara ne Republici Srbiji, nego kakav odgovara kosovskim Albancima, i sa njim je potpisao sporazum sa narodom vojvoda kolubarski. Što ga zovu vojvoda kolubarski? Zato što je bio finansiran na nelegalan način iz rudnika Kolubara u vreme vlasti ovih koji su sad napustili sednicu Narodne skupštine.
S kim je još potpisao sporazum sa narodom, i to da se podsetimo, 2019. godine? Veliki Srbin, najveći na svetu. Veliki pravoslavac, najveći na svetu. Veliki rusofil, najveći na svetu, potpisao je sporazum sa narodom sa Nebojšom Zelenovićem i još nekoliko njih, koji se valjda sad spremaju da za jedno pola sata po Beogradu šutiraju kosti vladike Nikolaja. O tom čoveku sam, ja mislim, dovoljno rekao, na kraju krajeva, i vi ste sigurno upoznati u to šta je vladika Nikolaj radio za svog života, koliko je propatio, koliko je imao težak život zato što je bio protivnik nacističke Nemačke, zato što je bio protivnik Hitlera i zbog toga je završio u logoru Dahau. I vojvoda kolubarski 2019. godine potpiše sporazum sa narodom baš sa tim Nebojšom Zelenovićem.
I sad se vi pitate, u maju 2023. godine, što bi rekao naš narod, ko je ovde lud. O čemu se ovde radi? Da li ti ljudi imaju bilo kakvu političku ideju? Da li imaju bilo kakvu političku viziju? Razumem da hoće da dođu na vlast, to mi je jasno, ali ne mogu da razumem da hoće da dođu na vlast bez izbora. Toga u demokratiji nema. Dakle, morate da pobedite na izborima. Niko iz Vlade Republike Srbije, ni predsednica Vlade, ni članovi Vlade, ni predsednik Republike Aleksandar Vučić, nisu krivi što građani Republike Srbije neće da glasaju za Dragana Đilasa, za Vuka Jeremića, za vojvodu kolubarskog, za Mariniku Tepić, za Nebojšu Zelenovića, za skup političkih baba i žaba, koji inače između sebe nikakve veze nemaju, sem jedne stvari, njih ujedinjuje mržnja protiv Aleksandra Vučića i svakoga dana nemilice na svojim medijima 24 sata plasiraju najgore moguće neistine i uvrede na račun tog čoveka, njegove porodice i stranke čiji je predsednik.
Evo, to je moj odgovor na pitanje šta piše u francusko-nemačkom sporazumu. Dakle, moj odgovor je – pitajte one sa kojima ste potpisali sporazum sa narodom. Pitajte Dragana Đilasa koji bi da uvede sankcije Rusiji. Pitajte Vuka Jeremića, koga u Prištini slave kao jednog od očeva njihove lažne državnosti. Pitajte o tome Mariniku Tepić, koja kaže da je 1991. i 1992. godine bio u pravu Franjo Tuđman što je formirao protivustavnu paravojnu formaciju Zbor narodne garde i ustao protiv legalne oružane sile koja se zvala Jugoslovenska narodna armija. Pitajte tu istu Mariniku Tepić, sa kojom ste potpisali sporazum sa narodom, a koja tvrdi ne da je Republika Srpska, ne da je vojska Republike Srpske, ne da je Ratko Mladić, ne da je Radovan Karadžić, nego da su svi Srbi odgovorni za navodni genocid koji se desio u Srebrenici 1995. godine. Pa njih pitajte. Pitajte ovog vašeg Miloša Francuza. On može u originalu, bez prevoda na srpski, da vam kaže šta piše u francusko-nemačkom sporazumu, francuski jezik govori. Pa pitajte njih. Što pitate nas?
Došli ste u Narodnu skupštinu i postavljate pitanje nama koji sa tim nemamo nikakve veze. Pa pitajte ove koji sa kojima ste u koaliciji, sa kojima zajedno blokirate „Gazelu“, sa kojima biste zajedno da šutirate kosti vladike Nikolaja, sa kojima svakoga dana ponavljate laži o tome da je Vučić diktator, lažov, kriminalac, da je priznao Kosovo, da je uveo sankcije Rusiji itd. Pa njih pitajte. Doduše, nisu sad ovde, otišli su.
Govorili ste o nekom političkom dijalogu. Pa ljudi neće sa nama da razgovaraju. Mi kada dođemo u Narodnu skupštinu poslednjeg četvrtka u mesecu, u periodu od 16 do 19 časova, oni nam ili okrenu leđa ili izađu iz sale. Ja hoću da razgovaram i svi mi u Vladi Srbije hoćemo da razgovaramo, ali s kim da razgovaramo? Ne mogu da razgovaram sa praznim klupama. Potrebni su nam živi ljudi, koji su spremni da razgovaraju sa svojim političkim neistomišljenicima, koji su spremni da saslušaju i nečije tuđe mišljenje, koji su spremni da čuju istinu i o onome što se dešavalo tokom 90-ih godina i o onome što se dešavalo posle 5. oktobra 2000. godine i o onome što se dešavalo posle 2012. godine.
Ne počinje istorija ni od Aleksandra Vučića, ni od ove Vlade, niti od bilo koga od nas pojedinačno. Geneza problema sa kojima se država Srbija danas suočava je veoma, veoma dugačka i to je vama, ja se nadam veoma dobro poznato. Vi iz dnevno političkih razloga, misleći da vam to donosi neku političku korist, stalno ponavljate jednu te istu laž na koju mislite da mi treba da vam svakoga dana po 100 puta odgovaramo. Ne, moj odgovor vama, za sve što vas zanima, o Kosovu, o sankcijama Rusiji, pitajte one za to da se prizna nezavisnost Kosova, sa kojima ste potpisali sporazum sa narodom.
Ako, vas nešto zanima o sankcijama protiv Rusije? Pitajte one koji svakoga dana kažu i pitaju kada će Aleksandar Vučić i kada će Vlada Republike Srbije da uvedu sankcije Ruskoj Federaciji. Ako, vas zanima nešto o dešavanjima u Srebrenici 1995. godine? Pa, pitajte vašeg koalicionog partnera, Mariniku Tepić. Ako, vas zanima ko je od srpskih zvaničnika dao legitimitet Šiptarima za ono što su radili 2008. godine? Pa, pitajte vašeg supotpisnika sporazuma sa narodom, Vuka Jeremića. Što pitate Anu Brnabić? Što pitate Miloša Vučevića? Što pitate Tanju Miščević? Što pitate Marka Blagojevića? Što pitate Vesića? Što pitate Đorđa Milićevića?
Što pitate bilo koga od nas? Pa pitajte njih. To je njihova politika, ne naša. Naša politika je odbrana Republike Srbije, njenog suvereniteta, odbrana Kosova i Metohije, odbrana prava Srbije da bude suverena i slobodna zemlja kojoj niko neće diktirati kada će i kome uvesti sankcije. Nećemo ih uvesti zato što smo sami bili žrtve sankcija i znamo kako je naš narod patio pod tim sankcijama i zato što se zalažemo za mir.
Svako od nas bi hteo da rat u Ukrajini danas stane i da prestanu da padaju slovenske i pravoslavne glave i na ruskoj i na ukrajinskoj strani. Republika Srbija niti je započela rat u Ukrajini, niti može da utiče na njegov završetak.
Sve što vas zanima vezano za odnose sa Rusijom, sve što vas zanima vezano za Kosovo i Metohiju, sve što vas zanima za Srebrenicu, sve što vas zanima za kriminal pitajte one koji su u sve to bili i dan danas su umešani do grla i koji o tome znaju mnogo bolje nego cela Vlada Republike Srbije i cela vladajuća koalicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Što se tiče pitanja vezano za Uredbu o elektronskoj narodnoj inicijativi želim da obavestim narodnog poslanika da je Ministarstvo države uprave i lokalne samouprave zajedno sa Ministarstvom za informisanje i telekomunikacije i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu praktično završilo nacrt te uredbe. Ostalo je da se dogovorimo oko nekih tehničkih detalja i ja verujem da ćemo vrlo brzo sa nacrtom te uredbe da izađemo pred Vladu Republike Srbije.
Što se tiče pitanja koje ste postavili vezano za vodovod u Zrenjaninu, izvinjavam se premijerki, znam da je rekla da će ona da odgovori na to pitanje, i verujem da ona ima više informacija, ali želim samo da kažem nekoliko rečenica.
Vaše pitanje vezano za vodovod u Zrenjaninu je politički legitimno, ali isto tako želim da kažem i da obavestim narodne poslanike i građane Republike Srbije da je narodni poslanik koji je postavio to pitanje, odnosno njegova koleginica dr Danijela Grujić dobila u pisanoj formi, dobili ste u pisanoj formi odgovor, da, da, dobili ste u pisanoj formi odgovor od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Inače, pitanje ste postavili, evo, ja sam se spremio malo pa imam, da, da, spremio sam se za ovu sednicu, znam o čemu govorim, pitanje je narodna poslanica postavila 17. februara 2023. godine i posle nekoliko dana dobila je odgovor na to poslaničko pitanje.
Mi smo u međuvremenu da bismo imali što više informacija stupili u kontakt sa gradonačelnikom grada Zrenjanina i on nam je uputio jedan dopis iz koga se jasno vidi da se intenzivno radi na rešavanju problema pijaće vode u gradu Zrenjaninu. Naime, ugovorom koji je potpisan između kompanije iz UAE, grada Zrenjanina, JKP „Vodovod i kanalizacija Zrenjanin“ i kompanije „Panonija voter“ d.o.o. predviđeno je da se polovinom 2023. godine pusti voda za domaćinstvo bez boje, mirisa i ukusa, a da se u drugoj fazi, koja bi trebalo da se završi tokom 2024. godine, isporuči prečišćena voda za piće u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Inače, taj Pravilnik je objavljen u „Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije“, i to takođe znate i o tome ste obavešteni, br.42/98 i br.44/99, odnosno u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br.28/2019. godine.
Kompanija iz UAE i kompanija „Panonija voter“ d.o.o. su obavestile grad Zrenjanin, i o tome ste vi takođe obavešteni u pismenoj formi od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da su u toku radovi na izgradi elemenata za tzv. pred tretman sirove vode, što je u slučaju prethodnog investitora bio jedan od najvećih problema i zbog čega prethodna fabrika nije stavljena u funkciju. Inače, izrada ovih elemenata se obavlja u Španiji i prošli su prvu kontrolu kvaliteta.
Dakle, ja vam samo ponavljam ono što ste vi u pisanoj formi već dobili, odnosno koleginica, narodna poslanica, doktor Danijela Grujić koja je to pitanje postavila 17. februara 2023. godine, ali ja nemam nikakav problem. Znači, možete da ga postavite još 100 puta. Mi ćemo vam odgovoriti na svako vaše pitanje i kao što vidite vodimo veoma preciznu evidenciju o tome kada ste postavili određena poslanička pitanja, ko ih je postavio i strogo smo vodili računa da na postavljeno poslaničko pitanje dobijete odgovor u pisanoj formi koji ste i dobili, a koji iznosi 15 dana. Ako budete hteli ponovo da postavite isto pitanje, mi ćemo sa zadovoljstvo da na to pitanje odgovorimo.
(Miroslav Aleksić: Poslovnik.)

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Želim da se osvrnem na ovu konstantnu mistifikaciju vezanu za nekakvu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma u Republici Srbiji.
Pre svega, predsednik Narodne skupštine, gospodin Vladimir Orlić, nikakvu odgovornost ne snosi ni u kom pogledu zato što on tu tzv. narodnu inicijativu o kojoj vi već mesecima govorite, nije ni video, kao što je nisam video ni ja, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pitate - mi smo trebali da proveravamo navodne potpise koje ste nam vi dostavili a koji su sadržani u toj inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma. Ja vam kažem da nikada, nikada, u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije ušla bilo kakva inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma niti bilo čega u Republici Srbiji.
Takođe želim da vas obavestim da od pre izvesnog vremena funkcioniše tzv. E-pisarnica, odnosno elektronska pisarnica republičkih organa, tako da na vrlo jednostavan način možete da proverite, gospodine narodni poslaniče, da li je ikada u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ili u bilo koje drugo ministarstvo stigla na proveru bilo kakva inicijativa koja se odnosi na zabranu iskopavanja litijuma u Republici Srbiji.
Ovo želim da kažem zbog kolega narodnih poslanika i zbog građana Republike Srbije, jer se od strane jednog dela opozicije konstantno stvara jedna pogrešna predstava kod ljudi kako su oni navodno predali neku inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma a neko je tu inicijativu sakrio ili ju je uništio.
Istina je potpuno drugačija. Tu njihovu inicijativu, navodnu inicijativu, u stvari niko nije ni video. Niti ju je video predsednik Narodne skupštine, niti sam je video ja, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i nikada ta vaša navodna inicijativa, odnosno potpisi nisu bili na proveri ni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, niti u bilo kom drugom ministarstvu.
Želim da kažem samo još nekoliko stvari. Mene u stvari čudi zašto vi uopšte postavljate poslaničko pitanje vezano za tu navodnu inicijativu. Zašto to kažem? Vaš kolega i politički saveznik Savo Manojlović je održao pre nekoliko dana, ako se ne varam, konferenciju ispred zgrade BIA i rekao je, to ste možda pratili, poštovani narodni poslanici, da je Aleksandar Vučić srušio ustavni poredak Republike Srbije zbog toga što Narodna skupština do današnjeg dana nije razmatrala navodnu, koju inače niko nije video, narodnu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma. Takođe, rekao je da on više nema šta da o tome razgovara ni sa Vladom Republike Srbije, dakle, ni sa ministrima, ni sa narodnim poslanicima, ni sa predsednikom Narodne skupštine, nego da on traži informaciju od BIA kakva je sudbina te navodne, nepostojeće inicijative za zabranu iskopavanja litijuma.
Ja vama predlažem da se vi lepo dogovorite sa vašim prijateljem Savom Manojlovićem šta vi u stvari želite. Da li želite da dobijete odgovor od Vlade Republike Srbije, od predsednika Narodne skupštine, od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji sam vam upravo dao, ili isključivo želite da komunicirate sa gospodinom Vulinom, kao direktorom BIA, jer je po njegovom mišljenju, a i po vašem, isključivo Aleksandar Vulin nadležan da ispita kakva je sudbina te inicijative, za koju vi kažete da smo mi nestavljanjem na dnevni red Narodne skupštine, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem oborili ustavni poredak Republike Srbije. Tako da, bilo bi dobro da se vi između sebe dogovorite od koga u stvari tražite odgovor. Ako tražite odgovor od nas, ja sam vam odgovor dao. Ako tražite odgovor od BIA, verujem da će vam i gospodin Vulin vrlo brzo, ako već nije, dati adekvatan odgovor.
U svakom slučaju bilo bi dobro da narodni poslanici i da građani Republike Srbije znaju, da niko nije sakrio nikakvu inicijativu za zabranu iskopavanja bilo čega u Republici Srbiji pa, ni litijuma, da nikada nisu proveravani, jer nisu stigli potpisi, navodni potpisi koji su navodno sadržani u toj nepostojećoj inicijativi, a ako meni ne verujete, gospodine narodni poslaniče, vi kao narodni poslanik i kao građanin Republike Srbije u svakom trenutku možete da dođete u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i da proverite da li sam ja u pravu i da li je ikada ta vaša navodna inicijativa došla, odnosno stigla u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u cilju provere autentičnosti i navodnih potpisa koji su navodno sadržani u navodnoj inicijativi.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Da se nadovežem na diskusiju gospodina Vesića, narodni poslanik koji je postavio pitanje je u stvari imputirao Vladi Republike Srbije da diskriminiše građane Republike Srbije tako što odvaja građane iz Beograde, odnosno građane Republike Srbije koji žive u Beogradu od građana koji žive u drugim jedinicama lokalne samouprave.
Pri tome, tom narodnom poslaniku, to vi narodni poslanici dobro znate, posebno predsednik i članovi Administrativnog odbora, iz budžeta Republike Srbije se plaća zakup kuće, i to ne bilo gde u Beogradu, nego na Dedinju. Dakle, čovek sa Dedinja, inače „vojvoda kolubarski“, jer je primao novac iz „Kolubare“, živi na Dedinju i sa Dedinja nam poručuje kako mi u Vladi Republike Srbije i kako vi narodni poslanici koji podržavate Vladu Republike Srbije diskriminišete druge građane u Republici Srbiji u odnosu na Beograđane. A on, čovek, živi na Dedinju.
Evo, pitajte gospodina Jovanova da li je Administrativni odbor doneo rešenje po kome se Bošku Obradoviću plaća zakup kuće, i to na adresi u beogradskom naselju Dedinje? To svako može da proveri. Dakle, govorim stvari koje su, kao što je rekla premijerka, vrlo jasno proverljive. Ali, nije to sad toliko ni bitno. Jedna druga stvar je mnogo važnija.
Dok je govorio gospodin Milan Krkobabić, narodni poslanik Boško Obradović je dobacivao, cupkao, kad će on doći na red, da on postavi pitanje o Kosovu i Metohiji, i to tako teško i delikatno pitanje o Kosovu i Metohiji, gde nam ponovo imputira da smo izdajnici, da smo nešto potpisali, da je Vučić prodao Kosovo, itd, itd. O Kosovu i Metohiji je pričao tri minuta. Dobio je vrlo ubedljiv odgovor od strane predsednice Vlade Republike Srbije i u naredna tri minuta, o čemu je pričao? O jajima, o povlaci, o salami, itd. Pazite na šta nam je skrenuo pažnju, on koji je veliki protivnik EU, zapada, NATO pakta, itd. Kaže – a zašto vi iz Vlade Republike Srbije, konkretno ministarka zdravlja, ne obezbedite, jel tako, Nataša, obroke trudnicama kakvi su u Švedskoj, kakvi su u Nemačkoj, kakvi su u Italiji, itd, itd. Sve same zemlje Evropske unije, NATO pakta itd. Eto, tako gospodin sa Dedinja se bori protiv EU i NATO pakta.
Gospodine predsedniče, završavam.
Što se tiče ovih besmislica vezano za diskriminaciju građana Srbije koji ni žive u Beogradu, nije grad Beograd jedina jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji koja besplatno daje udžbenike deci. To rade i grad Niš, to radi i grad Novi Sad, to radi i opština Stara Pazova, to rade mnoge jedinice lokalne samouprave zato što je Republika Srbija danas, pa i naše opštine i naši gradovi, ekonomski i finansijski mnogo, mnogo snažnija nego što je bila u vreme kada su on i njegovi koalicioni partneri vladali Srbijom, pa niko nije mogao da plaća ništa, pa ni da izdvaja sredstva za besplatne udžbenike.
Poslednja rečenica, i time završavam, novim Predlogom zakona o udžbenicima Vlada Republike Srbije je predvidela pravo svake jedinice lokalne samouprave da obezbeđuje besplatne udžbenike deci sa svoje teritorije, tako da ćemo vrlo brzo izaći pred Narodnu skupštinu Republike Srbije sa tim predlogom zakona, tako da ćemo i formalno omogućiti svim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji da obezbeđuju besplatne udžbenike za decu koja žive na teritorijama tih jedinica lokalne samouprave i to je dokaz više da nam je Srbija danas mnogo jača, mnogo snažnija, mnogo više ekonomski razvijena, da su nam više razvijene lokalne samouprave nego u vreme kada su on i njegovi supotpisnici sporazuma sa narodom vedrili i oblačili ovom zemljom.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Unapred se izvinjavam što ću da čitam sa telefona, ali nemam mogućnosti sad da ovo odštampam - Koliko je Srbija nedemokratska država i koliko Aleksandar Vučić i svi mi kontrolišemo sve u ovoj državi, uključujući i RTS i pravosuđe i sve ostale institucije, govori vam i sledeća činjenica.
Gospodin Jovanov je maločas rekao i on je formalnopravno apsolutno na ispravnom stanovištu da po Ustavu Republike Srbije ne možete da bude odgovorni za reči koje izgovorite u Narodnoj skupštini. Pročitaću vam samo deo jednog dokumenta iz koga možete vrlo jasno da vidite da Ustav Srbije važi sem kada je u pitanju narodni poslanik koji je izabran sa liste SNS.
Prvi osnovni sud u Beogradu, dana 12. septembra 2022. godine – U ime naroda donosi se presuda i kaže – usvaja se tužbeni zahtev Kojo Nikole iz Sopota, pa se obavezuje tuženi Marijan Rističević iz Novih Karlovaca da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete plati iznos od 450.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12. septembra 2022. godine pa do isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pisanog prepisa presude.
Sada ću vam pročitati samo nekoliko rečenica iz obrazloženja da vidite da Ustav Srbije važi za sve vas iz opozicije, sem za pojedine poslanike SNS, odnosno za pojedine poslanike izabrane sa liste SNS.
Ovo je, mislim inače, za udžbenike. Mislim da se ovo nije desilo u novijoj istoriji Srbije da neko bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji odgovara zbog reči koje je izgovorio u Narodnoj skupštini. Dakle, ne u holu Narodne skupštine, ne na televiziji, nego u Narodnoj skupštini.
Kaže - tužilac je u podnetoj tužbi naveo da je dana 13. februara 2019. godine narodni poslanik Republike Srbije, Marijan Rističević, u direktnom prenosu, pazite, u direktnom prenosu zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije izneo uvrede na račun tužioca Nikole Kojo, nazivajući ga najcrnjim mrakom, navodeći da je sa nekolicinom poznatih glumaca tražio novac za film „Mezimica“ čija je radnja filma, sledi citat, ovo je citat suda – „kako srpski lekar iz Kliničkog centra Srbije uz podršku srpske policije vade Albancima organe i prodaju ih na crnom tržištu“.
U svom daljem izlaganju tuženi navodi da tužilac želi da ide u prilog albanske strane, otežavajući srpsku pregovaračku poziciju, pokušavajući da ugrozi Republiku Srbiju, tako što će urušiti državu Srbije i pokušati da smeni legalno izabranu vlast nelegitimni sredstvima itd, itd. Da ne čitam sve, predugačka je presuda.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, živite u tako strašnoj diktaturi. Tako je strašna ta vlast Aleksandra Vučića i tako mi iz SNS imamo apsolutnu kontrolu nad svim sudovima i nad svim tužilaštvima u Republici Srbiji, da moj prijatelj i kolega Marijan Rističević mora da plati Nikoli Koju, 450.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog reči koje je izgovorio kao narodni poslanik na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Sud još kaže – reči su izgovorene u direktnom prenosu sednice Narodne skupštine.
Molim vas, pronađite mi i jedan primer da je bilo kada u novijoj istoriji Srbije, ja mislim da se ovo nije dešavalo ni kada je gospodin Veselinović govorio na Dvadesetom kongresu Saveza komunista Jugoslavije. Dakle, da se čak i u vreme komunizma poštovalo pravo na tzv. materijalni imunitet, da možete u Narodnoj skupštini slobodno da govorite, da li govorite istinu, neistinu. To je sada druga stvar, ali možete slobodno da govorite. To važi za neke narodne poslanike. Za neke narodne poslanike i to za narodne poslanike iz SNS apsolutno ne važi.
Sada je Marijan Rističević, ne znam Marijane da li si platio ili nisi platio, ali u svakom slučaju sud te obavezao da platiš 450.000 dinara zbog reči koje si izgovorio u Narodnoj skupštini kao narodni poslanik i koje su uzgred budi rečeno potpuno tačne.
Eto toliko o vašoj tezi da Aleksandar Vučić i mi iz SNS i Milenko Jovanov i Marijan Rističević i pitaj boga više ko, kontrolišemo RTS, da mi diktiramo kakve će presude da se donose, da mi kontrolišemo sve institucije u ovoj zemlji.
Hvala vam, gospodine predsedniče. Izvinjavam se još jedanput što sam ovu presudu čitao sa telefona.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Sada ste mogli da čujete od uvaženog narodnog poslanika kako izgleda školski primer kada imate dvostruke aršine.
Kada pročitate presudu protiv jednog narodnog poslanika iz vlasti zbog reči koje je izgovorio na sednici Narodne skupštine, onda kaže, onda teza glasi – ne smete to da radite zato što utučete na nezavisnost pravosuđa, a ne utičete na nezavisnost pravosuđa kada ne da nije donete presuda, nego se ne vodi bilo kakav krivični postupak. Za najcrnje i za najgore kriminalce proglašavate Aleksandra Vučića, Andreja Vučića, Danila Vučića, Zvonka Veselinovića, Milana Radojčića, čitav niz Srba sa KiM, pola Vlade Republike Srbije. Čekajte, jel taj princip važi samo za vas ili taj princip važi za sve?
Vi biste hteli da princip nezavisnosti pravosuđa važi samo kada ste vi u pitanju, a kada je u pitanju, evo konkretno, narodni poslanik iz SNS, odnosno izabran sa liste SNS, Marijan Rističević, a inače predsednik Narodne seljačke stranke, stranke koja ima dugu političku tradiciju i tradiciju koja je za poštovanje, onda ta presuda ne sme da se komentariše, ali zato možete slobodno u Skupštini, van Skupštine, na televizijama koje vode uređivačku politiku onako kako vama odgovora da ljude nazivate kriminalcima, lopovima, vođama klana, da su oni naredbodavci najgorih mogućih krivičnih dela itd.
Dakle, ja sam pročitao jednu presudu koja je eklatantan primer da mi iz SNS ne da ne kontrolišemo pravosuđe nego nemamo nikakve veze sa postupkom donošenja presuda. Presude se donose na štetu nas iz vlasti. Kada kažem – nas iz vlasti, to kažem i zbog toga što se i protiv mene vodi jedan parnični postupak zbog reči koje sam izgovorio ovde dok sam bio narodni poslanik. Tužio me je gospodin Stevan Dojčinović. On je inače blizak vašoj političkoj opciji. I za mene Ustav ne važi.
Evo ja sam kao neki ministar u Vladi Srbije. Imam neku strašnu moć. Član sam SNS. Ne može mi niko ništa, ali zato sud me poziva kao tuženog da odgovaram zbog reči koje sam izgovorio ovde na sednici Narodne skupštine samo zato što sam postavio pitanje kako se finansira nevladina organizacija koju vodi gospodin Stevan Dojčinović.
Odakle tim nevladinim organizacijama toliko novca? Niti se bave nekom privrednom delatnošću, niti su registrovani kao privredna društva. Imaju ljudi novca na bacanje. Voze skupocene džipove, žive u vilama na Dedinju, imaju nekretnine u inostranstvu, imaju potpuno netransparentan način finansiranja. I, to sad kad postavite kao pitanje u Narodnoj skupštini, sud smatra da ste povredili nečiju čast i ugled, da ste napravili, da ste prouzrokovali nekome nematerijalnu štetu i poziva vas na odgovornost zbog reči koje ste izgovorili na sednici Narodne skupštine.
E sad, hoću da kažem samo još nekoliko stvari, i time završavam, gospodine predsedniče.
Na televiziji „N1“ imate jedan serijal koji se zove „Junaci doba zlog“. Ja mislim da Gebels, da je živ, da bi se poklonio do crne zemlje onima koji su smislili takav koncept emisije. Kako izgleda ta emisija? Nadam se da ste gledali. Ja sam gledao više tih emisija. Maja Gojković, kaže – balerina sa kokardom. Goran Vesić – telohranitelj betona. Aleksandar Šapić, kako je naziv emisije – neki „kjubik“. Onda imate emisiju o Ivicu Dačiću, Aleksandru Vučiću, o Tomislavu Nikoliću, o Vojislavu Šešelju, o velikom broju ljudi koji su se bavili ili se još uvek aktivno bave politikom.
Pazite sad kako izgleda ta emisija. Ona traje nekad 50 minuta, nekad 55 minuta, nekad sat vremena, nekad malo duže, nekad malo kraće. Otprilike sat vremena i u tih sat vremena baražna paljba po čoveku ili ženi koja je tema emisije. Sve najgore, od detinjstva, pa do današnjeg vremena. Te uradio ovo, te uradio ono. Te je kriminalac, te je lopov, te je kupio diplomu, te je pozivao na ratne zločine, te je proterivao Hrvate, te je hteo veliku Srbiju, te je prouzrokovao NATO bombardovanje, te je ubio Ćuruviju. Dakle, sve najgore što može da se kaže. Ali, ta emisija ima jedan mali detalj – osoba o kojoj se govori ne može da progovori ni jednu jedinu reč. O njoj govore, na primer o Maji Gojković znate ko govori – Bojan Pajtić, Bora Novaković, neka novinarka Ana Lalić, novina Vuk Cvijić. To bi bilo isto… Sad zamislite vi koji se pozivate na slobodu medija, koji se pozivate na slobodu mišljenja, koji kažete… Evo, sad kolega kaže – svako je kriv dok se ne dokaže suprotno. Treba poštovati princip nezavisnosti pravosuđa. Sve se ja slažem sa tim.
E sad, zamislite da na nekoj od televizija za koje vi kažete da su režimske televizije se napravi, recimo, emisija o Bojanu Pajtiću, o Bori Novakoviću, o Borisu Tadiću, o Dušanu Elezoviću, itd, i da u tu emisiju pozovete Marka Atlagića, Marjana Rističevića, mene, Milenka Jovanova, Vladimira Orlića, pa na šta bi to izgledalo? A, vi se tim emisijama ponosite. To je vama primer slobodnog novinarstva. Onda za tu televiziju, evo, danima slušamo ovde kuknjavu – gde je nacionalna frekvencija, evo taj zli REM, evo ta Olivera Zekić, gde je sloboda medija, gušite slobodno novinarstvo. Kakvo je to slobodno novinarstvo? Kakvo je to slobodno novinarstvo kad ja sat vremena izgovaram najgore moguće reči o vama, a vi nemate ne minut, sekund vremena da na sve to odgovorite. Pazite koji je to koncept emisije.
Takvi propagandni filmovi znate gde su puštani? Samo u vreme nacističke Nemačke, u vreme Hitlera, od 1933. do 1945. godine. Hitleru su za sve krivi Jevreji, vama su za sve krivi ljudi iz SNS i onda ih častite na tim vašim televizijama koje su, u stvari, političke televizije. Tu nema nikakvog slobodnog novinarstva. Onda se vi hvalite kako, odnosno žalite kako u Srbiji nema slobodnog novinarstva, a to je primer najstrašnije, najcrnje Gebelskovske propagande.
Dakle, ponavljam još jedanput – takvi filmovi su puštani u vreme Hitlera. Hitleru su za svo zlo bili krivi Jevreji, vama su za svo zlo krivi ljudi iz SNS. Vi se pronađite gde ste.

Sad sam se setio. Emisija o Aleksandru Šapiću zove se „Kjubik iz Nambije“, tako da znate,
E sad, oni su se setili Aleksandra Šapića tek onda kada je postao potpredsednik SNS. Dok je bio kod njih bio je super – poznati vaterpolista, odličan sportista, pomoćnik gradonačelnika Dragana Đilasa, uspešan predsednik opštine Novi Beograd. Kad je prešao u SNS sve najgore. I, na kraju dobije čovek emisiju na televiziji „N1“ sa naslovom „Kjubik iz Nambije“.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, želim da informišem narodnog poslanika, na kraju krajeva i sve narodne poslanike i građane Srbije, da je danas u 10.00 časova zasedao Republički štab za vanredne situacije. Komandant štaba je ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić. Republički štab za vanredne situacije je doneo sledeći zaključak.
Nalaže se Institutu za javno zdravlje Republike Srbije Dr Milan Jovanović Batut i Ministarstvu zaštite životne sredine da izvrše: 1) kontrolu kvaliteta vazduha na području Niša, Pirota i Bele Palanke i obavesti nadležne organe i građane ovih gradova i opštine o rezultatu izvršene analize, 2) kontrolu vode za piće u Nišu, Pirotu i Beloj Palanci i obaveste nadležne organe i građane ovih gradova o rezultatu izvršene analize, 3) kontrolu kvaliteta vode u vodotocima koji se nalaze u blizini i nizvodno od mesta akcidenta i o tome obaveste nadležne organe, 4) stalno praćenje stanja i preduzimanje neophodnih mera na terenu zahvaćenom akcidentom sa aspekta ugroženosti zdravlja ljudi od akcidenta vezanog za curenje amonijaka u Niši, Pirotu i Beloj Palanci, 5) redovno i o svakoj promeni informiše Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije.
Nalaže se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da izvrši proveru stanja infrastrukture u železničkom saobraćaju sa aspekta bezbednosti učesnika transporta opasnih roba i preduzme neophodne mere za sprečavanje daljeg širenja zagađenja.
Nalaže se gradskim štabovima za vanredne situacije Niša i Pirota i Opštinskom štabu za vanredne situacije opštine Bela Palanka da u saradnji sa organizacionim jedinicama Sektora za vanredne situacije na svojoj teritoriji rukovode i koordiniraju aktivnostima na terenu, angažuju sve potrebne subjekte i snage sistema, obaveštavaju građane preko sredstava za javno informisanje o postupanju, o kvalitetu vode i vazduha, kao i ostalim informacijama od značaja za zaštitu i spasavanje.
Još jedna informacija. Navedeni ministri ne mogu sada da se stvore u Narodnoj skupštini zato što su i Goran Vesić i gospođa Danica Grujičić i Bratislav Gašić i Irena Vujović trenutno u Pirotu i postupaju po zaključku Republičkog štaba za vanredne situacije.
Moram da iznesem jedan svoj utisak. Ako se sećate 2015. godine kada je pao onaj helikopter kojim je trebalo da se spasi beba iz Novog Pazara koja je bila teško bolesna i da se preveze na VMA. Takođe se desio jedan akcident, helikopter se nažalost srušio i članovi posade i beba su poginuli. Danima, mesecima i godinama ovde u Narodnoj skupštini pojedini poslanici su prosto pokušali da politički profitiraju na smrti tih ljudi, kao da je neko iz Vlade Srbije koji je naložio podizanje helikoptera da bi se spasio život bolesne bebe želeo da se helikopter sruši. Tako imate i sad.
Da li je Bratislav Gašić? Da li je ministarka zdravlja? Da li je ministarka za zaštitu životne sredine? Da li je bilo ko iz Vlade Srbije? Da li je bilo ko od narodnih poslanika? Pa, na kraju krajeva, da li je bilo ko od vas iz opozicije želeo da se desi ovaj akcident? Naravno da nije. Sama reč kaže – akcident, dakle jedan nesrećan slučaj. Kao što vidite Vlada Srbije i Republički štab za vanredne situacije su odmah preduzeli sve zakonom propisane mere
U suštini vas baš briga za akcident. Nije vama stalo da posledica, nego hajde da još jednu temu, još jednu nesreću, još jednu nevolju koja je zadesila ovaj deo Republike Srbije iskoristimo ovde u parlamentu za sticanje neke jeftine političke koristi. Sad se pojavi narodni poslanik posle skoro dva sata od održane sednice Republičkog štaba za vanredne situacije i kaže – slušajte vi, gospodine Orloviću, hitno da se zakaže vanredna sednica. Zakazana sednica, preduzete mere, svi ministri su na terenu rade svoj posao, ali vas samo molim, nemojte da se radujete i ono što vam je rekao gospodin Jovanov, potpuno je u pravu, nemojte da se radujete i nemojte da profitirate na nesreći, na smrti, na tragediji koju su doživeli neki ljudi.
Ovo niko nije želeo. Ovo je jedan vanredni događaj. Preduzeli smo kao Vlada i Republički štab za vanredne situacije, zajedno sa organima Niša, Pirota i Bele Palanke, apsolutno sve mere da se spreče dalje posledice ovog akcidenta.
Prema tome, gospodin Orliću nemate potrebu da zakazujete nikakvu sednicu Narodne skupštine, Vlade Srbije i Republički štab za vanredne situacije rade svoj posao. Naravno, ja znam da vi ne možete da utičete na pojedine narodne poslanike koji misle da je smrt, da je pad helikoptera, da je curenje amonijaka nešto na čemu treba da se gradi politička karijera.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se gospodine predsedniče, radi se o nesrećnom slučaju. Dakle, voz je išao železničkom prugom Pirot-Niš, desilo se nešto i cisterna sa amonijakom se prevrnula. I sad, dođemo u Narodnu skupštinu i čujemo – vi ste krivi zato što se prevrnula cisterna sa amonijakom.
Da vam kažem nešto. Bio sam ovde narodni poslanik opozicije. Pao je avion u vreme kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac. Desio se zemljotres u Kraljevu kada ste sticajem okolnosti vi bili na vlasti. Šta se sve dešavalo u Kraljevu oko sanacije zemljotresa, kakve su se sve mahinacije dešavale oko obnove kuća, porušenih zgrada itd, da u to ne ulazim. Desilo se na stotine ovakvih ili sličnih nesrećnih slučajeva.
Evo, juče ili prekjuče je pao autobus i srušio se u reku u Španiji. Jel kriv ministar saobraćaja? Šta hoću da vam kažem?
I dok smo bili u opoziciji, nije nam padalo napamet da ostvarujemo političku korist od toga što se negde prevrnula neka cisterna, što je pao avion, što je nego poginuo, što je neko izgubio život, što je nekome narušeno zdravlje. Vi se samo time bavite. Ljudi, to je jedna vrsta političke nekrofilije. To je politička morbidnost.
Ja ne znam šta vi sad očekujete? Da obesite Irenu Vujović? Da obesite nekog ministra iz Vlade Srbije zato što se desio nesrećni slučaj?
Da li je neko odgovoran ili nije, pokazaće istraga. Po Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama ovaj događaj se za sada tretira kao akcident, dakle kao nešto što je tragično, ali što niko nije mogao da predvidi, niti da spreči.
Ja vas molim, ipak ste narodni poslanik, odgovorni ste, vodite računa o svojim rečima, ako želite. Ako ne želite, vi nastavite i dalje da seirite i da se radujete kada neko u Srbiji umre, kad se prevrne neka cisterna, kad padne neki helikopter, ali sve dok budete vodili takvu politiku, kao što je rekao jedan vaš kolega, hoćete da demontirate vlast Srpske napredne stranke, hoćete, ali to morate da uradite na izborima. Pa, neće narod da glasa za one koji se raduju nečijoj smrti. Pa, neće narod da glasa za one koji se raduju kad se prevrne cisterna. Pa, neće ljudi da se raduju kad neko pogine.
Vi se tome radujete. Vi biste da se bavite politikom na tim temama. To je vaš problem. I sve dok budete vodili takvu politiku, možete da demontirate jedino sami sebe, nikako Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku.
(Miroslav Aleksić: Replika!)

Dame i gospodo narodni poslanici, narodnoj poslanici nije potreban ni ministar unutrašnjih poslova, ni ministar građevinarstva, ni ministarka zaštite životne sredine, zato što ona očigledno sve zna o onome što se sinoć i danas dešava u Pirotu. Tako da je to pitanje, gde je Bratislav Gašić, gde je Goran Vesić, gde je ovaj, gde je onaj i ta pitanja su potpuno besmislena, jer ona žena zna apsolutno sve, ona zna svaki detalj, ona dobija informacije sa lica mesta.
Sve te informacije, bolje rečeno dezinformacije su tačne isto onoliko koliko su tačne informacije, odnosno dezinformacije koja je ta ista gospođa plasirala srpskoj javnosti 2001/ 2002. godine, a na tim informacijama, odnosno dezinformacijama i dan danas na tim talasima pliva zvanična hrvatska politika, da je JNA imala logore u kojima je mučila, ubijala, streljala zarobljene pripadnike Zbora narodne garde, HOS-a i drugih paravojnih formacija koje su protivno Ustavu SFRJ zakonima i propisima podigli oružanu pobunu protiv međunarodno priznate države Jugoslavije.
To radi ista osoba i to je taj isti politički pristup, sve najgore o državi u kojoj živim. Sve najgore o narodu sa kojim živim. Sa tim se nastavlja, evo i dan danas. Sve ona zna, i koliko je isteklo iz cisterni, i da li pruga valja i da li ne valja. Čekajte, da ja vas sad nešto pitam, evo slušam vas ceo dan, sve znate. Jeste imali ministra za nacionalni investicioni plan koji se zvao Dragan Đilas? Šta je investirao u rekonstrukciju srpskih železnica? Jeste imali direktora JP „Železnice Srbije“ koji se zvao Milivoje Marković. Šta je on uradio da bi se rekonstruisale pruge u Srbiji? Niste uradili apsolutno ništa. Onda postavljate pitanje, zašto se desio akcident? Desio se zato što za vreme dok ste bili na vlasti, svi vi zajedno, a tada ste bili svi u jednoj velikoj stranci, posle se desila brakorazvodna parnica, pa Bog otac više ne može da vas pohvata, ko je u kojoj partiji i ko je čiji predsednik, ali svi ste bili na vlasti i svi snosite odgovornost. Za vreme dok ste bili na vlasti, nije vas bilo briga ni za železnicu, ni za puteve, ni za Niš, ni za Pirot, niti za bilo šta, jedino što ste znali i to jako dobro znali, jeste da kradete, da se bogatite i da živite na grbači ovog naroda.
Vidim da ste danas prepametni, sve znate, držite nam lekcije, imate informacije sa lica mesta, pokazujete fotografije. Tako isto ste radili 20010. godine, 2002. godine, lagali ste da je JNA u Sremskoj Mitrovici, u Nišu, u Begejcima i tako dalje, ubijala, streljala, mučila zarobljene pripadnike hrvatskih paravojnih formacija, a u stvari sve to radila je hrvatska vojska i hrvatska policija, između ostalog u vojnom zatvoru Lora u Splitu. Ali, vi ste navikli da lažete i vi ste navikli da obmanjujete. Vi ste navikli da političku korist stičete na nesreći sopstvene države i sopstvenog naroda.
Iako mislite da niko od nas nema hrabrosti to da vam kaže, onda se vi varate. Pričate nam ovde o arheologiji. Pa, vi stalno pričate o 90-im godinama. Ko o čemu, vi o 90-im godinama, te Milošević, te Šešelj, te više ne znam ni ja ko. A vaša odgovornost? Postoji li vaša odgovornost i 90-im godinama i 2000-im godinama?
Jutros sam slušao jednog poslanika koji kaže, e, a kad su Tomislav Nikolić i Zoran Đinđić bili prijatelji. Hoćete li da vam ja kažem? Dugo se bavim politikom, još iz studentskih dana, 1994. godine, zaboravili ste, napravljena je koalicija SRS, DS i DSS. Znači, od tada su prijatelji, od tada se znaju. Neću sada da čitam iz telefona, zajedničko saopštenje gradskih odbora SRS, DS i DSS iz 1995. godine kada je padala Republika Srpska Krajina. Tada niste bili tako skrušeni mirotvorci. Tada se niste iščuđavali nad strahotama rata, nego ste zagrmeli svi kao jedan zajedno sa nama srpskim radikalima.
Ko je odgovoran zato što je pala Republika Srpska Krajina, što je hiljade ljudi proterano sa svojih vekovnih ognjišta? Zašto se ne brani sveta srpska zemlja? Tad ste svi bili u jednoj stranci, pa vi ste odgovorni. Pa, da. Vi ste odgovorni. Vi ste Janko Veselinoviću vodili te prognane Srbe u Hrvatsku da glasaju za HDZ. Zahvaljujući tome ste dobili stan u Hrvatskoj. Hoćete da vam kažem iz koje ste organizacije i vi i Sanda Rašković Ivić došli u DS? Iz Zajednice Srba iz Hrvatske. Ko je vodio? Onaj Švonja iz Novog Sada, zna Marko Atlagić. Sve pare koje stignu iz sveta za izbeglice oni strpali u sopstvene džepove. Kad se otkrila afera neko pobegao u DS, neko pobegao u DSS, uglavnom ljudi dobili političku zaštitu, niko nije odgovarao. Eto, takvi ste vi.
Ceo dan vas danas slušam kako držite predavanja, kako se prenemažete, kako navodno brinete velike brige. Eto, desila se nesreća, pa ko je kriv? Pa, vi ste krivi. Četiristo hiljada ljudi, samo se vi smejte, 400 hiljada ljudi, samo se vi smejte, ste ostavili bez posla. Zapitajte se koliko je železničara ostalo bez posla. Pa, pogledajte na šta su vam ličile železničke stanice širom Srbije.
Dakle, ako se postavlja pitanje ko je odgovoran - vi ste odgovorni. Niste uradili ništa. Kažite mi koju železnicu ste vi rekonstruisali? Koju bolnicu ste vi napravili? Koju školu ste napravili?
Pričate o deci koja su bolesna, koja ne mogu da se leče, pa Bojan Pajtić je opljačkao decu ometenu u razvoju. Idite u opštinu Novi Bečej, pogledajte da li je napravljena zgrada za smeštaj dece ometene u razvoju. Besomučno ste krali preko Fonda za razvoj Vojvodine, preko Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Gde vam je sad Dušan Elezović? Gde vam je sad Momčilo Milović?
(Srđan Milivojević: U zatvoru.)
Nije u zatvoru, gospodine Milivojeviću. Momčila Milovića ste, da biste mu dali diplomatski imunitet, znate šta su uradili, znaju ovi poslanici iz Vojvodine, poslali da bude generalni konzul Republike Srbije u Trstu. Tamo je završio Momčilo Milović. Dakle, samo daj imunitet, daj zaštitu, daj diplomatske pasoše, samo da ne odgovaramo za pljačku građana Vojvodine i građana Srbije.
Završavam. Na pitanje svih njih zajedno - ko je odgovoran za ono što se desilo ispred Vlade Srbije vam kažem odgovorni su oni lopovi, kriminalci i lažovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi onoga što je govorio moj uvaženi kolega Jovanov, a odgovarajući na pitanje narodnog poslanika Novakovića, pročitaću spisak koji je objavio poslanik političke partije Samoopredeljenje, čiji je predsednik inače Aljbin Kurti. Poslanik se zove Armend Muja.
Objavio je spisak sa nazivima tzv. srpskih kriminalnih organizacija i njihovih rukovodilaca, tražeći njihovo hapšenje.
Pod 1 - Civilna zaštita, koja je formirana od strane Gorana Rakića, Igora Simića, Slavka Simića, Miloša Perovića, Nenada Đurića i Stevana Pavićevića;
Pod 2 - Severna brigada, formirana od strane Andreja Vučića, brata predsednika Aleksandra Vučića, Milana Radojčića, Zvonka Veselinovića i Radule Stevića;
Pod 3 - Ekstremističke desničarske organizacije …
(Narodni poslanici govore u isto vreme.)

Pod tri…
(Milenko Jovanov: Lopove!)
(Borislav Novaković: Svi ćete da svirate klavir.)
(Narodni poslanici govore u isto vreme.)

Gospodine predsedniče, pošto me je narodni poslanik Novaković pitao da prokomentarišem fotografiju na kojoj se nalaze Zvonko Veselinović i Andrej Vučić, evo ja to upravo i činim, a činim tako što u stvari citiram političkog istomišljenika gospodina Novakovića, poslanika Samoopredeljenja Armenda Muju, poslanika Aljbina Kurtija, koji je objavio spisak sa nazivima tzv. srpskih kriminalnih organizacija i njihovih rukovodilaca, tražeći njihovo hapšenje. To se desilo danas.
Pošto smo imali jedan mali prekid zbog nervoze kolega iz opozicije koji nemaju strpljenja da saslušaju moj odgovor, evo ja ću da pročitam ponovo. Dakle, istomišljenik gospodina Novakovića, Armend Muja kaže da treba zabraniti sledeće organizacije: pod jedan – civilna zaštita, koja je formirana od strane Gorana Rakića, Igora Simića, Slavka Simića, Miloša Perovića, Nenada Đurića i Stevana Pavićevića, pod dva – severna brigada, formirana od strane Andreja Vučića, brata predsednika Aleksandra Vučića, Milana Radojičića, Zvonka Veselinovića i Radule Stevića, pod tri – ekstremističke desničarske organizacije vezane sa Rusijom, SPC i Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Narodna patrola Danilo Vučić, sin predsednika Srbije i Aleksandar Filipović.
Dalje, kaže ovaj poslanik Muja, zna se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, njegov brat Andrej, sin Danilo, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić i šef BIA Aleksandar Vulin igraju te igre. Dalje, kaže kolega Novakovićev, naši građani na severu kontinuirano nas informišu da su glavni operativci ovih naoružanih bandi i iza barikada – Milan Radojičić, Zvonko Veselinović, Radule Stević, Aleksandar Filipović, Nenad Đurić, Marijan Radojević, Miloš Milovanović, Vladimir Radivojević, Marko Vukašinović, Lazar Radenković, Milorad Jeftić, Nemanja Jevremović, Srđan Vulović, Dejan Vulović, Vladica Jovanović, Dragan Radulović, Ivan Aksenijević, Miloš Vlašković, Slobodan Vučinić, Zoran Stevanović, Milan Kompirović, Radovan Radić, Ivo Vučinić, Zvezdan Milojević i Goran Živković.
Na kraju, kaže gospodin Muja, politički istomišljenik gospodina Novakovića, prošlost svih ovih lica je, citiram - kriminalna, i oni će, kaže, odgovarati pred licem pravde.
Gospodine Novakoviću, umesto mene komentar ove fotografije i komentar vašeg izlaganja dao je vaš kolega i politički istomišljenik Armend Muja, poslanik u skupštini tzv. Kosova, poslanik Samoopredeljenja, čiji je predsednik Aljbin Kurti.
Sve što vam nije jasno, pitajte ovog čoveka. On misli isto kao i vi. Vidim da raspolažete sličnim informacijama, vidim da slično i razmišljate i o Zvonku Veselinoviću i o Andreju Vučiću i o Danilu Vučiću i o svim ovim licima koje je ovaj poslanik Samoopredeljenja naveo.
Žalosno je samo što, kako da vam kažem, iste reči mogu da se čuju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i iste reči mogu da se čuju u skupštini Kosova. Jedne izgovara čovek koji je Srbin, zove se Borislav Novaković, dolazi iz Novog Sada, srpske Atine, i izgovara gotovo istovetne rečenice, kao da su se dogovorili, sa poslanikom Samoopredeljenja Aljbinom Kurtijem.
Onda me gospodin Novaković pita – a kako ja komentarišem fotografiju? Mogu samo da vam kažem – sram vas bilo. Sram vas bilo, zato što radite isto ono što rade ovi najekstremniji Albanci na Kosovu i Metohiji, koji terorišu ne samo Srbe, oni terorišu i sve poštene i čestite Albance koji ne žele da žive u toj ludačkoj državi, tzv. Kosovu, u kome jedna očigledno neuravnotežena osoba, da se najblaže izrazim, Aljbin Kurti, drži kao taoce sve njih, i Srbe i Albance. Svaki dan izaziva neke nove incidente, ne bi li se sve to pretvorilo u oružani sukob. Ne daj bože da se desi oružani sukob, bila bi velika nesreća i za srpski narod i za albanski narod.
Ne morate vi da podržave SNS, ali kao Srbin, pa bilo bi dobro da makar jednim delom sledite državnu politiku Republike Srbije, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, koji idu za tim da se pronađe mirno i kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, a pre svega, da se očuva mir za sve građane koji žive na Kosovu i Metohiji, i Srbe i Albance. Umesto toga, vi ste našli da prozivate ljude, iste one ljude koje proziva i poslanik Samoopredeljenja, koji se zove Armend Muja.
Juče smo mogli da čujemo isto jednu neverovatnu stvar, nisam hteo da odgovaram, ali evo, vi ste me podstakli da kažem nekoliko rečenica i na tu temu.
Juče je jedna narodna poslanica, vidim da je nema danas u Narodnoj skupštini, toliko inače brine za srpski narod na Kosovu i Metohiji, juče se ovde prenemagala, eto, srpski narod na Kosovu i Metohiji 12 dana se smrzava na barikadama, a vi ovde politizujete, pa onda malo pomene Nebojšu Stefanovića, pa malo pomene predsednika Republike Aleksandra Vučića, pa se onda opet vrati na temu Kosova i Metohije i kaže – vi iz SNS izdali ste sve na Kosovu i Metohiji, vi ste predali Albancima na Kosovu i Metohiji sve naše institucije, mi tražimo da se srpske institucije vrate na Kosovo i Metohiju i kaže tražimo u Narodnoj skupštini da se donese odluka o vraćanju određenog broja srpskih vojnika i policajaca na Kosovo i Metohiju. A Vlada Srbije je još prošle nedelje donela odluku i uputila zahtev komandi KFOR-a da se omogući povratak, u skladu sa Rezolucijom 1244, određenog broja srpskog vojnog i policijskog osoblja na Kosovo i Metohiju.
Još je dodala da je po njenom mišljenju rešenje za aktuelnu krizu na Kosovu i Metohiji, kaže, da se poništi Briselski sporazum. Pa, to isto govori i Aljbin Kurti. On kaže – Briselski sporazum ne postoji, Briselski sporazum je Aleksandar Vučić umislio da postoji kao neki važeći dokument. Treba da ukinemo Briselski sporazum. Treba da ukinemo obavezu Prištine da formira zajednicu srpskih opština. I to kaže žena, narodna poslanica, koja kaže da ona najviše od svih nas voli Kosovo i Metohiju i Srbe na Kosovu i Metohiji i srce joj puca zbog toga što se srpski narod na Kosovu i Metohiji evo već danima smrzava na barikadama, ona bi da ih brani, ali eto, ovi zlikovci iz SNS sve predadoše šiptarima i sad šta da radimo, hajde da u Skupštini donesemo odluku da se vrati srpska vojska i policija na Kosovo, a Vlada Srbije je to uradila i još da ukinemo Briselski sporazum, pa da u potpunosti idemo na ruku Aljbinu Kurtiju.
Ja samo pitam – a za čega onda da se uhvatimo mi Srbi i država Srbija i srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji, ako ne za onaj dokument koji nam garantuje autonomiju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i visok stepen zaštite njihovih prava od ovakvih osoba kao što je Aljbin Kurti?
Dakle, šta bi se desilo kad bismo ukinuli mi u Narodnoj skupštini, na svoju ruku, samoinicijativno, jednostrano, Briselski sporazum? Pa, mi bi sami sebi pucali u noge. Uradili bi isto ono što i, pa ja mislim da ne bi bilo srećnijeg čoveka od Aljbina Kurtija, laknulo bi mu. Ovako mu taj Briselski sporazum, ali ne samo njemu, nego i mnogim političarima sa zapada koji ga štite, stoji kao Damoklov mač. Mogu oni da ga ne poštuju, mogu oni da misle da gaze dostojanstvo Srbije, ali stoji dokument, važeći dokument koji se zove Briselski sporazum, potpisan između predstavnika Republike Srbije, privremenih institucija samouprave u Prištini i EU, i to njih boli.
Dakle, mogu da ga ne poštuju, ali ne mogu da negiraju da su se obavezali da će formirati zajednicu srpskih opština i onda se u Narodnoj skupštini čuje predlog – ajde mi da ukinemo Briselski sporazum, ajde mi da ukinemo obavezu Prištine da se formira zajednica srpskih opština, da albanski policajci, odnosno tzv. kosovski specijalci i kosovske specijalne jedinice ne mogu da dolaze na sever Kosova bez saglasnosti četiri gradonačelnika na severu Kosova i Metohije.
Dakle, to je rešenje za Kosovo i Metohiju. To je rešenje da mi sami ukinemo jednu vrlo važnu obavezu Prištine, vrlo važnu obavezu EU koja se obavezala, takođe Briselskim sporazumom, da se formira zajednica srpskih opština. Kaže ona – evo, to je rešenje za Kosovo i Metohiju. To nije nikakvo rešenje. To je najobičnija demagogija. To je obmanjivanje građana Srbije. To je obmanjivanje građana koji žive na Kosovu i Metohiji. To je jedna jeftina nacionalna patetika.
Sad se postavlja pitanje, juče sam čuo da se o tome govori, kaže – treba da ukinemo, dakle, Briselski sporazum i da vratimo naše institucije, dakle institucije države Srbije na sever Kosova i Metohije. Slažem se, nemam ništa protiv. Mislim da nema Srbina koji to ne želi, samo mi recite kako? Kako? Tako što ćemo da ukinemo Briselski sporazum? Tako što ćemo da zaratimo sa NATO? Šta da radimo?
Dakle, ja razumem onaj deo gde vi kažete – Kosovo i Metohija treba u potpunosti da funkcioniše u političkom, pravnom, ustavnom sistemu Srbije. Čitao sam onaj dokument koji su potpisali pojedini političari, intelektualci, u kome se govori o reintegraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni sistem Republike Srbije. Kao Srbin, emotivno, nemam ništa protiv toga i ni jedan Srbin protiv toga nema ništa. Samo nisam pročitao u tom dokumentu mehanizam – kako mi to da uradimo. Kako to da uradimo u situaciji kada je skoro ceo zapadni svet na strani Aljbina Kurtija? Kako to da uradimo u situaciji kada je Rusija u ovom trenutku zauzeta mnogo prečim brigama nego što je Kosovo i Metohija, a to je sukob u Ukrajini?
Dakle, moramo da govorimo potpuno realno. Nemojte da govorimo jezikom naših želja, naših fantazija, jezikom emocija. Hajde da govorimo jezikom zdravog razuma i da pokušamo zajednički da pronađemo rešenje koje je u ovom trenutku realno i održivo.
Taj pojam o mirnoj reintegraciji Kosova i Metohije u sastav Srbije, pa to je koristio, ako se ne varam, Franjo Tuđman u odnosu na Republiku Srpsku krajinu, ali velika je razlika između pozicije Hrvatske devedesetih godina i pozicije Republike Srbije. Na strani Hrvatske je bio ceo zapadni svet. Bio je kompletan NATO pakt. Oni su sad svi protiv Srbije.
Vi kažete – to su naši prijatelji. Dobro, ako će to da reši problem Kosova i Metohije, evo ja prihvatam. Ja vam kažem – objasnite mi mehanizam kako da ostvarite ono o čemu govorite. Dakle, kako? Nemate taj odgovor. Odgovor treba…
(Zoran Sandić: Za 100 godina.)
Šta za 100 godina? Za 100 godina neće biti Srba na Kosovu i Metohiji ako budemo vodili vašu politiku.
Dakle, Kosovo i Metohija se ne brani demagogijom, Kosovo i Metohija se ne brani lažni obećanjima, Kosovo i Metohija se ne brani lažnim patriotizmom iz Beograda, Kosovo i Metohija i srpski narod na Kosovu i Metohiji, pre svega, brani se mudrom i odgovornom politikom, dakle, upravo onakvom politikom kakvu vodi predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije.
Što se tiče povratka srpske vojske i policije na Kosovo i Metohiju, evo, samo još jedanput da vas obavestim – nemojte mnogo oko toga da se brinete, nećete morati da donosite odluku o tome. Vlada Srbije je takvu odluku već donela.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodin Stevanović je postavio nekoliko pitanja i mislim da je red da na ta pitanja odgovorim, iako sam na neka pitanja koja je gospodin Stevanović danas postavio, odgovorio juče, ali nije nikakav problem da to ponovim.
U Republici Srbiji, prema Zakonu o javnim medijskim servisima, a javni medijski servisi su RTS i RTV, javni televizijski servisi mogu da se finansiraju iz takse, pri čemu to nije taksa na brojilo, kako vi to volite da kažete, to je taksa, mogu da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i mogu da se finansiraju od komercijalnih prihoda i iz nekih drugih izvora.
Što se tiče RTS-a, Vlada ne izdvaja za finansiranje RTS-a kao javni medijski servis ni jedan jedini dinar. To sam rekao juče. Devetsto miliona dinara je Zakonom o budžetu za 2023. godinu opredeljeno za RTV, kao drugi javni medijski servis u našoj zemlji, zato što RTV ne može da obezbedi redovno funkcionisanje svog poslovnog sistema bez intervencije države, odnosno bez pomoći države u smislu budžetske podrške koja je obezbeđena za 2023. godinu u iznosu od 900 miliona dinara.
Legitimno je da se u Republici Srbiji otvori pitanje da li mi želimo ili ne želimo da imamo javne medijske servise, dakle, to je legitimno pitanje.
Ja sam rekao juče, toko devedesetih godina, a vi ste tada bili u opoziciji, i to žestokoj opoziciji u odnosu na vlast Slobodana Miloševića, RTS je bila javno preduzeće. Dakle, bio je donet zakon o RTS, kojim je RTS bila definisana kao javno preduzeće. Posle 2000. godine vlast koja je uspostavljena, rekla je da to nije dobar koncept i da RTS, pri čemu je došlo do odvajanja RTS i RTV, onda je nova vlast rekla – to ne treba da bude javno preduzeće, nego to treba da budu dva javna medijska servisa.
Mi smo to stanje zatekli 2012. godine, kada smo došli na vlast. Dakle, RTS i RTV nisu bile državne firme, nego su bile definisane i danas su definisane kao javni medijski servisi. Praksa je pokazala da RTS može da se finansira samo iz taksi, odnosno od takse i iz komercijalnih prihoda i da nije neophodna intervencija iz budžeta Republike Srbije. Ali, s druge strane, praksa je pokazala da RTV ne može da se finansira sama bez pomoći države.
Sad, mi možemo da otvorimo pitanje da li su nam potrebni javni medijski servisi? Ako vi mislite da nisu potrebni, ja nemam ništa protiv toga, ali onda bi bilo dobro da kažete da ste za takvu medijsku koncepciju koja podrazumeva da u Republici Srbiji postoje samo komercijalne televizije. To je legitimno. Ali, onda to treba da kažete.
Inače, ako ste za postojanje javnih medijskih servisa, između ostalog i RTV, koja ne može sama da se finansira bez pomoći države, onda morate da mi kažete, ako dovodite u pitanje intervenciju države iz budžeta kao pomoć RTV, onda bi bilo dobro da nam kažete šta je alternativa, na koji način možemo da obezbedimo funkcionisanje RTV kao javnog medijskog servisa, koja, između ostalog, emituje veliki broj emisija na jezicima nacionalnih manjina koji žive na teritoriji AP Vojvodine? Te emisije nemaju komercijalni karakter, tu je teško ostvariti neki veliki prihod, što vam, na kraju krajeva, u obrazloženju predloga zakona i piše.
Dakle, mi kao država, na kraju krajeva, i vi kao narodni poslanici i mi kao Vlada, možemo da otvorimo tu debatu o tome da li nam je potrebno da imamo ili da nemamo javne medijske servise.
Ako nemamo javne medijske servise, onda to znači ili se vraćamo na sistem koji je bio devedesetih godina, a to znači da je RTS jedinstvena, jer je bila devedesetih godina jedinstvena, a posle 2000. godine je došlo do razdvajanja na RTS i RTV. Znači, vraćamo se na stanje iz devedesetih godina kada je postojala jedinstvena RTS kao javno preduzeće. To je jedan koncept.
Drugi koncept je, ako nećete javne medijske servise, onda da sve televizije budu komercijalne. Televizija koja uspe da obezbedi dovoljno prihoda ona će da postoji, ona televizija koja ne uspe da obezbedi dovoljno sopstvenih sredstava za redovno funkcionisanje ona neće da postoji.
Vlada Srbije smatra da je u javnom interesu da postoji RTV, upravo zbog toga što je Vojvodina multietnička sredina, upravo zbog toga što želimo da pošaljemo jednu snažnu podršku građanima Srbije koji nisu pripadnici većinskog srpskog naroda da je ovo i njihova država i da imaju pravo da na RTV imaju i emisije koje se odnose na negovanje njihovog jezika, kulture, nacionalnog identiteta. Dakle, svega onoga što njih čini posebnim, da kažem nacionalnim entitetima na teritoriji AP Vojvodine.
U tom smislu pitanje koje ste vi pokrenuli je, dakle, legitimno, samo nedostaje jedna stvar. Ukoliko smatrate da ne treba da se obezbedi pomoć iz budžeta Republike Srbije za RTV, bilo bi dobro da nam kažete šta je onda alternativa.
Što se tiče vaših komentara vezano za Zakon o državnim službenicima, imam utisak da se nismo baš najbolje razumeli. Ovde se ne radi o tome da je Vlada Srbije izbegla mogućnost da raspiše javni konkurs da bi ljudi koji rade u organima uprave na određeno vreme zbog povećanog obima posla bili primljeni u radni odnos na neodređeno vreme. Dakle, to nije ta situacija.
Ovde se radi o jednoj drugoj situaciji. Godine 2018. donete su izmene Zakona o državnim službenicima. Te izmene zakona su stupile na snagu 1. januara 2019. godine i tim izmenama je bilo predviđeno da će u roku od dve godine biti sprovedeni, odnosno da će organi, ne samo organi uprave, između ostalog i organi uprave, ali i sudovi i javna tužilaštva i svi drugi organi da raspišu javne konkurse za prijem ljudi u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Drugim rečima, niko ne može da bude primljen u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla bez javnog konkursa.
U međuvremenu nam se desila pandemija Kovid-19. Još uvek imamo kontrolisan režim zapošljavanja u državnim organima i naša procena je, vi s tim, naravno, ne morate da se složite, to je legitimno, ali naša procena je da prosto postoje opravdani razlozi da se državnim organima ostavi dodatni rok od dve godine za sprovođenje javnih konkursa koji u nekim situacijama traju i po nekoliko meseci, nekad i više od godinu dana za prijem ljudi u radni odnos na određeno vreme.
Dakle, ovde se ne radi o javnim konkursima gde bi mi ljude koji rade na određeno vreme preveli u radni odnos na neodređeno vreme. Ovde se radi o obavezi državnih organa da kad imaju potrebu zbog povećanog obima posla prime u radni odnos na određeno vreme određeni broj ljudi moraju da raspisuju javni konkurs.
Kada bi ta odredba počela da važi od 1. januara 2023. godine, a to znači za nekoliko dana, u velikom problemu bi bili, pre svega, sudovi i javna tužilaštva u kojima radi oko 1.900 ljudi, znači skoro 2.000 ljudi, a sličan problem bi imali i određeni organi uprave, pre svega organi uprave koji su u sastavu Ministarstva finansija. Tu pre svega mislim, i to sam rekao juče, na Poresku upravu, na Upravu carina i Upravu za trezor. Tu radi više hiljada ljudi na određeno vreme zbog povećanog obima posla i praktično od 1. januara 2023. godine svi ti ljudi ne da ne bi prešli u sistem radnih odnosa na neodređeno vreme, nego bi izgubili posao.
Dakle, naša intencija je da ti ljudi ostanu da rade, da nastave da primaju platu, a sa druge strane namećemo obavezu državnim organima da za naredne dve godine pripreme uslove kako bi mogli da sprovedu javne konkurse i kako bi ti ljudi bili u radnom odnosu nakon sprovedenog javnog konkursa. Da li će svi oni i u kom trenutku biti primljeni u radni odnos na neodređeno vreme, to je sad jedno drugo pitanje. Lično bih voleo da oni budu svi primljeni u radni odnos na neodređeno vreme, ali mislim da to u ovom trenutku nije realno, imajući u vidu da je Zakonom o budžetskom sistemu režim kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru produžen do kraja 2023. godine.
Evo, završavam, da ne bih previše dužio. Iskreno se nadam da će ekonomska situacija u Republici Srbiji, ali i ekonomska situacija u Evropi i svetu u narednim godinama da bude nešto povoljnija. Mislim da će nam to onda omogućiti da dodatno ublažimo režim zapošljavanja u javnom sektoru, između ostalog i u sudovima i u javnim tužilaštvima, u organima uprave, jer u skoro svim državnim organima ono što mi primećujemo kao Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jeste deficit kadrova, dakle deficit državnih službenika. Za to postoje brojni razlozi, da sad ne ulazimo u to, ali definitivno, ukoliko ne bismo izglasali ove izmene zakona, pre svega, sudovi i javna tužilaštva bili bi zaista, zaista u ozbiljnom problemu.
Nadam se da sam uspeo malo da vam razjasnim ovu problematiku. Inače, zahvaljujem vam se na vrlo korektnom izlaganju.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Evo, samo još nekoliko dodatnih objašnjenja. Dakle, gospodine Stevanoviću, pitali ste me na osnovu čega su ovi ljudi primljeni u radni odnos na određeno vreme? Primljeni su bez javnog konkursa. Dakle, javni konkurs za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla je jedna novina u našem državno-službeničkom sistemu.
Do 2018. godine, apsolutno nijedna vlast, nije joj palo na pamet da uvede institut javnog konkursa da bi se neko zaposlio na određeno vreme zbog povećanog obima posla. To je uradila ova Vlada, odnosno to je uradila prethodna Vlada koja, naravno, ima kontinuitet sa tom vladom iz 2018. godine. Dakle, mi smo uveli institut javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla.
Sada, praktični problemi koji su se javili, a za koje niko nije mogao da pretpostavi da će se desiti za tako kratko vreme nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, su nas doveli u situaciju da ti javni konkursi nisu sprovedeni i sada su ovi ljudi u problemu.
Dakle, možemo da ne izglasamo zakon, ali onda će ovi ljudi ostati bez posla ili možemo da izglasamo zakon i da obavežemo državne organe da u naredne dve godine sprovedu javne konkurse koji, kažem, mislim da to nije nevažno, ne traju tako kratko. Neki konkursi traju i po šest meseci, po deset meseci, po više od godinu dana.
Mnogi javni konkursi ne uspeju, tako da ta problematika nije baš jednostavna kao što na prvi pogled izgleda, ali svakako da institut javnog konkursa za prijem u radi odnos čak i na određeno vreme, da ne govorimo na neodređeno vreme, to se podrazumeva, ali čak i za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla i te kako doprinosi povećanju depolitizacije i profesionalizacije naše javne uprave.
Samo još nekoliko opservacija vezano za RTV. Nemojte zaboraviti da je zgrada RTV iz koje je emitovan program te medijske kuće srušena do temelja 1999. godine u toku NATO bombardovanja. Pristupilo se izgradnji potpuno nove zgrade, kupovini potpuno nove opreme za RTV. Taj posao je okončan. U tom poslu je veći deo sredstava obezbeđen iz budžeta AP Vojvodine, a jednim delom iz sredstava same RTV. Tako da je to takođe jedan od razloga, dakle, ta značajna ulaganja u obnovu kompletne infrastrukture RTV, za šta je država morala da pribegne intervenciji iz budžeta, kao nekog vida pomoći za 2023. godinu, da bi RTV mogla normalno da funkcioniše. Toliko.