Opet, nažalost. Mlad ste čovek. Pred vama je i život i karijera. Niste ništa razumeli. Mi ne očekujemo da vi nas lično poštujete nego samo da se držite Poslovnika, a on poziva u članu 107. na zaštitu dostojanstva Narodne skupštine.
Vas upozoravam, vi sve vreme dobacujete iz poslednje klupe, nemate potrebe za to. Ja ne mogu da čujem učesnike debate od vas. Najglasniji ste, a radite na fakultetu. Molim vas poštujte samo Poslovnik. Svako će doći na red.
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić. Izvolite.

Da li možete da zamislite kako se bilo ko od nas oseća kada na prostoru gde su nelegalno postavljeni šatori gospođe Hrke priđe?
Da li znate kako se osećamo? Ne, nije vas briga.
Razumem, nije vas briga.
Gospođa Ana Brnabić, po amandmanu.
Izvolite.

Izvolite.

Po Poslovniku, gospođa Marinika Tepić.

Gospođo Tepić, ceo region je video šta se ovde dešavalo i ko je koga napadao, ali ne želim o tome da pričam.
S obzirom da ste zloupotrebili institut pozivanja na Poslovnik, po članu 103. oduzimam od vremena grupe.
Gospođa Natalija Stojmenović, po Poslovniku.
Izvolite.

Neću da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni o ovome zato što ste zloupotrebili institut povrede Poslovnika. Skidam vam od vremena grupe.
Sada molim vas da se vratimo svom poslu.
Gospodine Parandiloviću, po kom osnovu?
(Miloš Parandilović: Po amandmnau.
Po amandmanu, izvolite.

Ja sam pokušala da vas upozorim.
Ne možete vi, po Poslovniku, da se direktno obraćate drugom narodnom poslaniku. Možete samo meni.
Gospodine Parandiloviću, nema druge, izričem vam opomenu.
Ajde sada ponovo, polako.

Što se vi ljutite na gospođu Brnabić toliko kada ste njenu podršku za vašu gej aferu dobili punog srca? A što se ljutite? Nema potrebe da se ljutite.
Sve je u redu. Sve je to politička rasprava. Budite malo strpljiviji i malo pristojniji.
Svako će dobiti svoj prostor.
(Peđa Mitrović: Poslovnik!)
Ja mislim da ste vi rekorder po dizanju i zloupotrebi Poslovnika, ali ću vam dati reč.
Izvolite.

Bio je malopre, gospodine Mitroviću.

Ne, ali zašto su neukusne? Zaboga, pogrešno ste sve protumačili.
Ja izuzetno poštujem tu zajednicu. Gospođa Brnabić je saznala od gospodina Parandilovića da je reč o gej aferu i to je podržala. Šta je tu pogrešno?
Zašto ste reagovali? Zašto ste tako fobični? Valjda i ti ljudi imaju pravo na svoje poštovanje?
Ja poštujem gospodina Parandilovića takođe zbog toga.
Po Poslovniku, gospođa Ana Jakovljević.
Izvolite.

Skidam vam vreme od grupe na osnovu člana 103.
Po Poslovniku, profesor Pavićević ima reč.
Izvolite.

Profesore Pavićeviću, ja mogu da vam dam reč tek onda kada se umiri situacija u sali.
Izvolite.

Reč ima gospodin Jovanov.

Dobro.
Molim vas da se vratimo na dnevni red.
(Rastislav Dinić: Šta je dobro?)
Izvinite, zašto stalno dobacujete čitav dan iz zadnjeg reda?
(Rastislav Dinić: Rešite kriminalce…)
Ali, da li se tako ponašate i na vašem radnom mestu, na fakultetu? Šta vam je?
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Robert Kozma.
Izvolite.

Niko normalan ne može da opravda nijednu pretnju.
(Robert Kozma: Brnabić je to uradila.)
Dozvolite da završim. Ja sam vas sa pažnjom slušala.
Prva je osudila, svi se pridružujemo toj osudi, nadležni organi...
(Rastislav Dinić: Koga ste osudili?)
Izvinite, profesore, da li mogu? Da li mi dozvoljavate? Da li mogu?
(Rastislav Dinić: Pomažem vas.)
Vi ste sada u krupnom kadru, gleda vas narod. Da li mogu? Hvala.
Nadležni organi ispituju sve okolnosti. Dozvolite da završim. Prva ću da insistiram...
(Rastislav Dinić: Koga osuđujete?)
Da li me niste čuli ili ne želite da čujete? Odmah sam osudila. Nemojte mi govoriti šta ću ja da kažem.
E, sada da nastavim tamo gde sam stala pre nego što ste me prekinuli. Ne zbog činjenice da je gospođa Biljana Obradović narodna poslanica, ne zbog te činjenice, već zato što je žena, građanka Republike Srbije, lično ću da insistiram da Ministarstvo unutrašnjih poslova proceni njenu bezbednost i po proceni bezbednosti da joj dodeli pratnju ukoliko je ona neophodna. Svako u ovoj zemlji, a to mi posebno iz vladajuće većine znamo kako to izgleda trpeti i fizičko i psihičko nasilje, ne samo godinu dana, neki su i dobili policijsko obezbeđenje, dakle, svi moraju u državi Srbiji da se osećaju bezbedno.
Tako da se ja nadam da smo sada ovu priču, makar za ovaj trenutak, rešili, a vi ćete svakako to nastaviti na sebi svojstven način.
Ako želite po Poslovniku, molim vas prijavite se samo.
Reč ima gospodin Bogdan Radovanović.
Izvolite.