Nema tragedije koju niste zloupotrebili. Direktnu uzročno-posledičnu vezu tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i protesta građana pod nazivom „Srbija protiv nasilja“, molim vas, nađite mi. Ja vam kažem da nema nikakve veze sa tragedijom tih nesrećnih ljudi kojima niste dali ni da ožale svoju decu. Ti ljudi imaju sedam zahteva. Tih sedam zahteva nema nikakve veze sa zahtevima političkih skupova. Dajte da konačno nazovemo stvari pravim imenom.

Sinoć nakon sastanka u Predsedništvu sa relevantnim predstavnicima državnih institucija, da vam kažem i da vas obavestim, zaključak je da je izlazak iz krize koja nam se desila nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kraj nastavne školske godine zaključno sa 5. junom. Između ostalog, usaglašeni su stavovi oko pravljenja memorijalnog centra u delu škole iz Kralja Milutina, što je pokrenula majka tragično nastradale devojčice.

Gde su ti roditelji tragično nastradale dece u vašim protestima i u vašim zahtevima? Ispolitizovali ste nešto što se nikada ne radi. Najgoru moguću stvar u politici ste uradili i nema tragedije koju vi od početka do kraja niste iskoristili i stavili na teret ovom narodu.

Što se tiče izbora, samo da vam i to pojasnim, tehničke Vlade neće biti, a vi šetate sa onima koji su rekli da kosti vladike Nikolaja treba baciti psima, onima za koje Ruska Federacija kaže da prave obojene revolucije. Pa kakvi ste vi to desničari? Gde je tu veza? Ili ste sa svakima po malo kada treba da uberete neki politički poen?

Hvala, gospođo Paunović.

Ja znam da vi zaista dobro znate ovaj Poslovnik i da se trudite zaista da svakom date priliku da kaže ono što misli. Međutim, odredbe ovog Poslovnika su vrlo jasne i važe za sve.

Izvinjavam se, trebalo je odmah na početku da kažem. Dakle, pozivam se na član 107. i 106. st. 2. i 3, koji i te kako određuju…

…koji i te kako određuju ponašanje jednog poslanika prema drugom i koji ne bi trebalo direktno da se obraća poslaniku, kolegi poslaniku, nego vama. Kolega je izrekao nekoliko uvreda i ja znam da ste vi tolerantni i da zaista se trudite da u ovakvim okolnostima, a prepuno je tenzije provodite rad na sednici najbolje što umete i znate, ali bih vas molila da svakog sledećeg, a posebno, nažalost, kolega je izašao, jer to mu je manir, nekako podsetite šta bi trebalo da bude korektna kultura političkog dijaloga ovde na sednici. Naravno, to važi za sve.

Ako ovako krenemo vi sa ovakvim udarcima ispod pojasa, drage kolege, mi ćemo morati da odgovorimo i nigde nas to neće dovesti. Tema ovog zasedanja nastala je na vaš zahtev posle užasnih događaja koji su zaustavili Srbiju i šokirali sve nas.

Molim vas, imajte makar malo pijeteta i poštovanja prema tim roditeljima koji su izgubili decu. Stoga vas molim sve – dajte da se vratimo dostojanstvenom i korektnom političkom dijalogu i vama, gospođo predsedavajuća, hvala što ste mi dozvolili da završim misao. Ne tražim da se Skupština izjasni o ovome.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Lako je Srbovati, znate, sa Zvezdare u Beogradu i govoriti o KiM, pogotovo biti 1978. godište i da o tom KiM i borbi za KiM, kao što smo videli, ne znate ali baš ništa.

Zahvaljujući srpskim radikalima koji, kao što vidim, jure vas u vašim razmišljanjima, KiM su uneti u preambulu ovog Ustava i to je garancija opstanka KiM u okviru Republike Srbije. To prvo.

Kada mi reagujemo? Kada nama prebrojavate krvna zrnca pozivajući se na vaše pretke, jer u realnosti nemate puno toga da ponudite, a zaboravljate pritom i ljutite se kad vas podsetimo da prebrojavanje krvnih zrnaca i koje veći ili manji Srbin u državi Srbiji, koja je zemlja građana Srbije, jeste u osnovi fašizma i nacionalsocijalizma.

To ne znate jer verovatno ste tu lekciju iz istorije propustili. Ja ću vam reći. Podsetiću vas na Arčibalda Rajsa koji je veći Srbin nego što ćete vi, kolega, ikada biti jer za razliku od vas koji politiku koristite da se bogatite on se bogatstva odrekao da bi Srbima pomagao. Ne mogu vas da spasu preci za ono što jeste danas. Toliko o tome.

Kažete – Briselski sporazum. Pa, jesmo li mi odgovorni što se zajednica srpskih opština nije formirala ili oni sa kojima smo morali da pregovaramo jer u civilizovanom svetu to se radi. Ne poziva se na rat, kao što vi to radite, jer mi po svaku cenu želimo da očuvamo mir, upravo zbog naroda iz naše južne pokrajine koja određuje sudbinu celokupne Srbije.

Ako želite, evo završavam misao, malo više da znate kako se zaista živi u našoj južnoj pokrajini, evo gospođa predsedavajuća može do u detalja da vam objasni jer vi o tome ne znate ništa.

Hvala mladoj koleginici koja me podseća gde sam ja sada. Vrlo dobro znam gde sam i da 10 godina nisam bila u politici, rukovođena principom određenim. Samo sam htela da vam kažem da vi o Kosovu i Metohiji ne znate ama baš ništa i da vam pomenem onu stranku koja vidim da vas opseda, koja je direktno zaslužna za očuvanje Kosova i Metohije u okviru ustavnog poretka Republike Srbije.

Opet vam kažem da je mnogo lako srbovati iz Zvezdare i iz Beograda u odnosu na ljude koji žive u našoj južnoj pokrajini. Ono što vi radite sve vreme i na šta mi reagujemo, vi u stvari pozivate na rat, jer ako proglasite okupaciju dela teritorije, šta onda sa tim? Podižete vojsku i idete u rat protiv NATO pakta. Recite to otvoreno ljudima. Nemojte ovamo i onamo. Mi smo rekli, s obzirom da, eto, vidite, imamo i to iskustvo, vi ga nemate, na taj način kako ga mi imamo i krajnje korektno vam o tome govorim. Mi smo se upravo zbog tog iskustva opredelili za mir i stabilnost i uvek ćemo pregovarati, jer nam je svaki pojedinačni život svakog građanina Srbije imperativ.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

U ovih 17 minuta mi smo zapravo slušali samo o Aleksandru Vučiću. Ne o REM-u, ne o zahtevima građana, nego samo o nekadašnjem, odnosno bivšem predsedniku Srpske napredne stranke, od juče to nije, dakle, o predsedniku Republike koji vas je toliko sinoć sve pozvao da se smire tenzije i na dijalog. Da se prevaziđe kriza, jer je to u interesu svih građana Republike Srbije, a posebno onih građana koji su u velikom broju sa razlogom izašli na ulice, ali ne sledeći vaše zahteve, mi sada slušamo samo o političkim zahtevima.

Vi govorite da na „RTS-u“ sve to o čemu ste vi pričali ne može da se sluša i čuje, pa, kolega vi ste u sve vreme u direktnom prenosu na Drugom programu Radio televizije Srbije. Dakle, građani Srbije i te kako na nacionalnoj frekvenciji imaju prilike da čuju sve vas, bez obzira koju politiku zastupate.

Naravno, uvek je isti tekst pa tako i Belivuk. Moram da vam kažem, Belivuk, je sa svojom ekipom uhapšen. Nije streljan kao vođe Zemunskog klana po sistemu mrtva usta ne govore, već uhapšen da iznese svoju odbranu i kao što znate suđenja su javna. U vaše vreme po ubistvu premijera, vaš ministar policije nije osetio potrebu, premijer ubijen, da podnese ostavku.

Stoga vrlo bih pazila kada kritikujem nešto, a zaboravljam onaj period kada sam bila vlast, da sam na vašem mestu. Konačno Aleksandar Vučić je osvojio 58,59 glasova, 17 puta više nego vaša stranka. Da li vi zaista možete da ubedite građane Srbije da je bilo koga od tih ljudi, bilo ko naterao iza paravana, a pazite broj, da glasa za Aleksandra Vučića ili je prepoznao konkretne rezultate u Aleksandru Vučiću? Vaše je pravo da provodite ono što mislite da je dobra politika, ali ja vam kažem da to svakako nije čak ni u interesu građana koje vi ovde zastupate.

Ja se, kolega, zaista sećam da je bilo malo drugačije, da pred kraj vlasti u kojoj ste vi učestvovali Evropska unija je zatražila, preko Saveta za borbu protiv korupcije, izveštaje o određenim koruptivnim radnjama, a bilo ih je onoliko.

Sećate se Verice Barać. Pa nismo to mi, nego vi. Vi ste sami urušili sebe. Ne mislim vi lično, ali cela ta aparatura bila je napravljena za izvlačenje para od građana Republike Srbije. I zato niste mogli da osvajate toliki broj i procenat glasova.

Kod Aleksandra Vučića, koji vam je očigledno stalno tema, jer ne možete da dobacite do tog broja glasova, jer je jedina osoba na političkoj sceni Srbije koja ima apsolutni legitimitet, razlika je suštinska, što se utrošak para građana Srbije vidi.

Podsetiću vas, u periodu korone, kada je Evropa stala, ceo svet stao na tri meseca, Evropa pala na kolena, mi smo iz budžeta Srbije, da, te pare svih nas građana Republike Srbije, dali i upumpali u građane Republike Srbije i u privredu 8,8 milijardi evra. Nije završilo u tuđim džepovima, kao što je to bio slučaj do 2012. godine.

Da, gospodine predsedniče, hvala vam.

Znate, malo pre sam pomenula, te podele u društvu, mi, oni, mi dobri, a mi zlo, pa to su nacisti radili. Budite vrlo obazrivi sa tim. Te podele nismo krenuli da pravimo mi, nego ste krenuli da pravite vi, jer sve vreme govorite da je ovo zlo, to jest nas, treba srušiti, urušiti, juriti, plivaće i tako dalje, ubiti, osakatiti, vešati na bandere.

Kolege, pa to je osnov rasističkih teorija i to je vrlo opasno. Kao što vidite mi smo i došli do pucanja te brane. Sada bih bila vrlo obazriva jer to može da ima veliki bumerang efekat. Nisam sigurna da vi kontrolišete proteste građana. Naprotiv, koliko ja cenim ti građani, da ne žele da vide nas, ali ne žele ni vas. Vi ste pokušali da preuzmete tu energiju nastalu kao reakcija na tragediju.

Kada prođe sve ovo, a proći će, shvatićete šta ste uradili. To je probijanje onog donjeg dna, najgoreg mogućeg u političkom aktivizmu, zloupotreba tragedije nečije u političke svrhe. To niko do sada nije uradio, a vi ste napravili presedan. To je, kako bih vam rekla, jednoga dana mi ćemo biti opozicija, to je sasvim normalno, jednoga dana možda vi budete vlast, ali ostavite da to građani Srbije, ne narod, nego građani Srbije odluče na demokratskim i poštenim izborima, onim istim zahvaljujući kojima ste vi ušli u ovaj parlament zato što je taj Aleksandar Vučić, kako ga nazivate, diktatorom, spustio cenzus najniže moguće da biste svi vi mogli da uđete ovde i da kažete ono što mislite, da date notu pluralizma ovom jedinom mestu gde bi trebalo opozicija i pozicija da se sreću.

Tema je nešto drugo, kolega, mladi kolega. Tema je kako smiriti tenziju u društvu i zaista izađi u susret zahtevima građanima, ali ne način kako ste vi to rekli malo pre. To je širenje zla i to je širenje mržnje.

Hvala, gospodine predsedniče.

Da, u pravu ste. Vaše mlade godine su vaša prednost i daleko bilo da ja spočitavm to ili ih stavljam u neki negativni kontekst, ali dozvolićete, moje godine i moje iskustvo su, takođe, prednost u smislu iskustva i prepoznavanja određenih procesa.

Kada govorim o mladim kolegama, ja znam da, i to je dobro i blago vama, niste bili svedoci užasnih stvari koje su se dešavale u našoj zemlji. Neretko želim da samo da podsetim na te iste procese, na ta ista uputstva, iste knjige po kojima se, nažalost, nesreća, nevolja i nezadovoljstvo određenih građana zloupotrebljava od strane određenih političkih faktora, ne samo u ovoj zemlji, nego i van ove zemlje.

Priznaćete, mladi kolega, takođe da je više nego indikativno da sve ovo što se poslednjih dana dešava pozdravljaju određene zemlje regiona koje bi Srbiju tako lako i tako željno volele da vide na kolenima.

Dakle, ja na to reagujem, pokušavajući da vas upozorim da je kontekst prepoznatljiv i da se tiče nečega što bi trebalo da bude državni razlog. I zbog toga vas predsednik Republike, sve vas i sve građane Srbije, više puta poziva na dijalog, zato što mislim da je to obaveza za sve one koji žele da se tenzije u društvu i političke tenzije smire.

Dakle, sve ono što sam vam rekla, išlo je samo u kontekstu toga. Nemojte, takođe, očekivati kada se bavite mitingom ili skupom SNS, ne kažem vi, Aleksandrom Vučićem kao predsednikom svih građana od juče, da ćemo mi sedeti i ćutati.

Tako da, svaki put kada se to bude dešavalo, verujte da ćemo svi na činjenični i dostojanstven način da odgovorimo. Toliko.

Hvala gospodine predsedniče.

Nadam se da ste kolega svesni da ste vi sada povredili prava novinara, mešali se u slobodu govora, mešali se u uređivačku politiku privatnih televizija. Samo sam to htela konstatujem.

Takođe, drago mi je da ste osudili izjavu profesora Jove Bakića, ne znam šta mu se desilo. Ja ga takvog ne znam, a znam ga sa Filozofskog fakulteta, ne priliči mu i zaista to je za svaku pohvalu, ali ste posle rekli, zašto mi to stalno ponavljamo? Pa, zato što nam se to stalno govori i mi želimo da skrenemo pažnju šta se to dešava na društvenim mrežama i kako se zapravo generiše tenzija u društvu.

Podsetiću vas, da je skoro političkog analitičara gospodina Dejana Vuka Stankovića, trojica mladića dok je bio u kafiću, tu u centru grada napala i niko nije hteo da pritrči u pomoć, on je pozvao policiju. To je jedan od proizvoda upravo tog generisanja tenzije.

Nemam Bogu hvala, nalog na društvenim mrežama, ali umeju da mi dobace šta o meni pričaju, komentarišu. Sada ću da vam kažem, to su direktni pozivi na ubistvo, tako što me treba maljem udariti itd. itd, da, ne pričam o ostalim kvalifikacijama. Meni to ne smeta, valjda je jasno da sam i suviše dugo u politici, meni zaista svako može da kaže sve, ali kada govorite principijelno, molim vas, da govorite i o tome.

Zašto pominjemo građanski rat? Svako ko poziva da se politički neistomišljenici jure i vijaju po ulicama grada Beograda ili Srbije poziva direktno na građanski rat i vređa ljude koji su glasali za tu političku opciju.

Konačno kod Laze Ristovskog i koristiću vreme poslaničke grupe, moram to da kažem, dakle, čovek je bio u pravu, podjednako kao i ja, kada sam na konstitutivnoj sednici upozorila citirajući određene delove iz „Velike drame“, kolega to zna, jer sam se bojala, doći ćemo i opet ćemo živeti „Veliku dramu“, dobrodošli u „Veliku dramu“, smejali ste mi se, tadašnji predsedavajući je rekao da sam maltene glumica zbog dramskih momenata i menjanja tonaliteta. Niste hteli to da uzmete za ozbiljno, šta sada da radimo Siniša? Jel ovo to što želimo svima nama? Tada sam to rekla molila vas, nemojte ljudi, pružili smo ruku, dajte da se objedinimo oko nečega što jeste državni interes, konačno predsednik Republike, sada predsednik svih građana sve vas i sve građane poziva na dijalog umesto tenzija, da se reše problemi. Konačno kolega, pa, zar nije najveća odgovornost kada članovi Vlade dođu tu i kažu evo podnosimo račun i vama i svim građanima Srbije? To ste tražili, ovu sednicu ste vi tražili i mi smo tu da ispunimo sve zahteve građana koji su na ulicama grada Beograda, ali nemojte nam određivati kao sa švedskog stola, šta i kako neprincipijelno, počevši od sazivanja ove sednice.

Prvo, predsednik republike, ponavljam danas, ne znam po koji put, pozvao je sve političke lidere na dijalog, o vašim političkim zahtevima.

Sada, javnosti radi i zbog građana Srbije, večeras se održava sastanak Saveta roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“, sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, i oni imaju svojih sedam zahteva. Ti zahtevi nemaju nikakve veze sa zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“. Dakle, protesti „Srbija protiv nasilja“, nastali na tragediji, što niko u svetu do sada uradio nije.

Dakle, pozivam sve na odgovornost, i vas kolega, da dodatno ne potpirujete tenzije koje dovode do pojedinačnih incidenata koji mogu da imaju neverovatne bumerang efekte. Ponavljam, večeras se Savet roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“ nalazi sa predstavnicima Vlade, oni ljudi imaju, niste im dozvolili da ožale svoju decu, svojih sedam zahteva i ti zahtevi nemaju nikakve veze sa ovim o čemu vi pričate, a pozivate se na tragediju. To je nečuveno. Ta praksa ne postoji u svetu.

Stoga pozivam sve nas na dodatnu pažnju i odgovornost, roditelji nisu uspeli da ožale svoju decu. To se ne radi, a naknadno ćemo utvrditi da li su ta deca inspirisana zaista onim što mogu da gledaju na nacionalnim frekvencijama, ili su inspiraciju našli u nekim sadržajima koji se plasiraju sa društvenih mreža, jer to je jako važno da se ovakvi užasni događaji nikad više ne ponove.

Koleginice hvala vam na lepim rečima, da sam kojim slučajem ja takve izraze kao strelice uputila ka vama, baš me interesuje kakva bi to reakcija bila i vrlo pristojan, korektan politički nastup, moram da vam odam priznanje.

Sada sve to na stranu, premijerka Srbije je bila ovde nekoliko dana i vrlo strpljivo odgovarala svima. Desilo se u afektu, dugo je sve to trajalo da izleti iz korektnog političkog govora, ali ono što ćutite i prećutkujete jeste da se ta ista premijerka Ana Brnabić na kraju izvinila svakome ukoliko ga je na bilo koji način uvredila.

Što je važnije od svega predsednik svih građana, Aleksandar Vučić poziva sve vas prvake političkih partija, građane na dijalog. Nekoliko puta je rekao kada je reč o političkim zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“ da ništa nije sporno, samo to se rešava političkim dijalogom, pa, čak ni taj REM koji je tema.

Da li zaista mislite da bilo koji član REM-a zaista želi da ostane više u tome s obzirom na mobing koji se vrši nad njima, crtaju kukaste krstove tamo gde oni žive. Pa, ne, ali odazovite se pozivu predsednika Republike, on više nije predsednik političke stranke, on je predsednik svih građana.

I, još jednom takođe, vrlo važno večeras, predstavnici Saveta roditelja Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ se sastaju sa predstavnicima Vlade, iznoseći svoje zahteve koji nemaju ama baš nikakve veze sa vašim zahtevima. Toliko.

Trebalo bi svi da znamo za sram.

Dete je ušlo u osnovnu školu, dete od 13 godina, i pobilo decu.

Niste sačekali da roditelji ožale svoju decu, krenuli ste u nešto. Kada sve ovo prođe, shvatićete koliko ste se delegitimisali kao političari, a proći će.

U politici je jako važan princip kada ulazite u nešto što se zove kritika ili preporuka.

Ovde je jedan kolega kolegi Jovanovu srednjem prstom oponašao felacio dok je on govorio. Kad sam ja govorila, gurao je celu šaku u usta. I sve dok je to oponašao, ja sam govorila – sram vas bilo. Niko od vas ga nije osudio. Nisu ni vaši novinari, ni vaši mediji. Ja sam postala predlog nečega u nekoj emisiji, a taj kolega, starac, čiji je libido očigledno pobegao u teoriju, je postao zvezda. Toliko, drage kolege, o principu.

Ja nikoga ovde nikada nisam uvredila, a sad ću citirati nešto čega se gadim, ali moram, a u vašim je redovima: „Baš me briga što je Ana Brnabić fikus premijer lezbejka, i to nikad nisam komentarisao, ali što tako zla, podmukla neznalica, član, predsednik, staje na stranu narkomančine i ubice“, pa tako dalje. „E pa, draga fikus premijerko, želim ti da te jednom taj isti Mitrović zatvori u „Zadrugu“, u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim Afroamerikancem, tek puštenim iz zatvora, i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgori ovozemaljski šljam“.

Gde ste, kolege?

Taj kolega je poslanik. Zove se Željko Veselinović. Kako je moguće da taj čovek koji ovako napiše za jednu ženu, na prvom mestu, bude poslanik?

Gde ste, kolege? Gde je sram? Šta spuštate glave? Jel ovo u redu? Jel ovo u redu zato što je reč o Ani Brnabić? Zar ovo nije poziv direktan na nasilje, najgore vrste?

Kolege, gde ste? Ovo je u redu? Ovo je princip u politici? Ovo je moral u politici? O čemu mi pričamo?

Sve će ovo proći jednog dana i sve će se ovo slegnuti jednog dana, a onda ćete u odrazu ogledala videti zaista šta ste ovih dana u Beogradu i Srbiji radili kad je Srbiju zadesio nezapamćeni masakr.

Puno toga ste rekli, ali ste zaboravili da kažete da vi niste mogli da prisustvujete tom sastanku jer nije se radilo o sednici Odbora za spoljne poslove. Taj format su činili članovi i zamenici članova Odbora za spoljne poslove. Vi ste došli na prepad. Predsednik Odbora za spoljne poslove nije imao mogućnost u maloj sali da vam oduzme reč ili da pravi bilo kakvu vrstu incidenta.

Vi ste govorili na engleskom, a ne na matičnom srpskom jeziku iako je postojao simultan prevod. Vidim da ste zbunjeni, ali to je odnos i prema državi i to određeni oblik patriotizma.

S druge strane, vi ste tada izgovorili gomilu neistina. Kada je reč o sankcijama prema Ruskoj Federaciji podjednako kao što je to bila tema Odbora za spoljne poslove, zaboravili ste da kažete da sam ja morala da intervenišem. Rezoluciju koju je podneo predsednik Odbora za spoljne poslove, Odbor za spoljne poslove nije bio uopšte nadležan da razmatra, zato što je reč o opštem pravnom aktu. I put rezolucija, preporuka i svih ostalih pravnih akata se zna. To je put zakona.

Mi smo morali da objašnjavamo članovima Saveta EU za proširenje zbog vas i zbog sramote koju ste napravili, da je reč o državnoj politici, da je reč o interesu građana Republike Srbije, da je reč o zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost, Vlada ga je usvojila, ako ne znate Vlada definiše i provodi sa predsednikom Republike spoljnu politiku. Vi ste obmanuli te ljude koji su došli.

Vrhunac svega, vi ste službenicima, reč je o službenicima koji su bili prisutni onda iskoristili priliku da svima pojedinačno podelite svoju vizit kartu.

Mi smo imali previše razumevanja za vas danas i predsedniku Odbora za spoljne poslove je sada jasno stavljeno do znanja da svaki sledeći put pripadnici vladajuće koalicije činiće isto, jer vi niste imali osnova da budete prisutni na tom formatu.

Građana radi, svaki sledeći put kada budete pričali o ovome, ja ću biti tu da vas demantujem. I to što je gospodin kolega Komlenski rekao, verujte da je u nekom delu čak i bio vrlo blag prema vama. Ono je zaista bila sramota za državu Srbiju.

Ukoliko dozvolite ja bih takođe po amandmanu, zato što će mi trebati malo više vremena, ovo zaslužuje…