Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7286">Petar Jojić</a>

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospođo potpredsedniče, predložio sam da se u članu 314. stav 4. posle reči "o svojoj imovini" tačka zamenjuje zapetom i dodaju se reči "i o imovini članova svoje porodice u prvom naslednom redu".
Sada znate šta je ovde u pitanju. U pitanju je cilj koji predlagač želi da postigne i ovom normom ne može u celosti ostvariti jer je osnovna pretpostavka da izvršitelj može korist, koju je ostvario nezakonitim postupanjem možda u toku njegovog rada kao izvršitelj u vršenju svoje dužnosti, da prenese na članove svoje porodice prvog naslednog reda i na taj način osujeti izvršenje i naknadu štete koju može lako da prouzrokuje.
Ovako on mora da da izjavu na okolnosti svoje imovine i imovine koju poseduju njegovi naslednici prvog naslednog reda, što daje jednu garanciju državi i pravnom sistemu, a s druge strane daje garanciju i dužniku i poveriocu da mogu na jedan zakonit način ostvariti svoja prava.
Podneo sam amandman na član 319. stav 1. Reč "najniži" zamenjuje se rečju "najviši".
Gospođo ministre, vi kao predlagač zakona niste imali u vidu posledice koje će u praksi da se pojave ako je propisan samo najniži iznos osiguranja.
Šta ćete vi ako izvršitelj dobije predmet 100 miliona dinara i vi propišete njegove delatnosti na nekih 20.000 evra, a recimo pola miliona evra može da bude predmet izvršenja. Vi propisujete samo najniži, a zašto ne propišete najviši, jer šta ćemo da radimo sa onim predmetima gde će izvršni nalog biti desetostruk, a ovako se ne garantuje naknada štete.
Vi možete doći u situaciju, imam saznanja, a znate i vi, čak i u sudovima, u čeličnim kasama dolazilo je do krađe dragocenosti i deviza. Šta da radite sada sa izvršiteljem koji može da pribavi, da naplati dug i potraživanje, da ga stavi u džep i da pobegne sa pola miliona evra, i nema ga nigde. Sve je rizično.
Opet kažem, verujem sudu, verujem državi, ali ne mogu ovakvim uterivačima i privatnim preduzetnicima da verujem, jer se u praksi pokazalo da su to ljudi koji su skloni kriminalu, korupciji.
Kod beležnika i izvršitelja koje imate u Evropi, u EU, kažu da su najveći kriminalci u beležništvu, da imaju najveći problem s kriminalom beležnika i da se mnogi nalaze u zatvorima, a takav je slučaj i sa Slovenijom.
Gospođo potpredsednice, ja sam u članu 321. stav 1. tačka 3) predložio da se posle reči "izvršitelja" dodaju reči "i članova njegove uže porodice u prvom naslednom redu".
Kao obrazloženje navodim da se cilj koji predlagač želi da postigne predloženom normom ne može u celosti ostvariti jer je osnovna pretpostavka da izvršitelj može korist koju je ostvario nezakonitim postupanjem, dakle, naplatio je potraživanje i zadržava ga kod sebe, u vršenju dužnosti da prenese na članove svoje uže porodice.
Dakle, imovinu prenosi na članove svoje porodice, na naslednike prvog naslednog reda, kako bi sebe zaštitio od kontrole koju predlagač zakona propisuje. Ovim amandmanom se na pouzdan način predlaže ostvarivanje cilja ove norme.
U članu 325. stav 1. tačka 1) predložio sam da se reči ''predlogu za sprovođenje izvršenja i određuje način izvršenja, ako izvršni poverilac nije odredio način izvršenja'' zamene rečima "rešenju suda kojim je određeno izvršenje".
U članu 325. može i da prima novčana sredstva ostvarena plenidbom i prodajom, a koja mogu biti od velike vrednosti, a posebno što u takvom slučaju izvršni dužnik nema garancije da može da se za nanetu štetu namiri.
Odredbe člana 326. izričito predlažu da izvršitelj odgovara celokupnom svojom imovinom za štetu koja tokom postupka izvršenja nastane njegovom krivicom, ali nije predloženo koliko bi ta imovina trebalo da vredi, niti je predloženo koliko bi trebalo da iznosi najviši iznos osiguranja izvršitelja, kako je to predloženo u članu 319. Predloga zakona.
U njemu je predloženo da ministar propiše najniži iznos osiguranja izvršitelja, ali ne i najviši, pa se postavlja pitanje ko će da plati štetu ako izvršitelj pričini štetu iznad osigurane sume, imajući u vidu da po Predlogu zakona država ne odgovara za štetu jer je izvršitelj preduzetnik, pa je lično odgovoran, što je zaista loše rešenje.
Predložio sam da se član 326. menja i glasi: "Za štetu koju svojim radom pričini izvršitelj odgovara Republika Srbija, koja se može regresirati od izvršitelja". Zašto država ne preuzme odgovornost za nastalu štetu ako neko pretrpi krivicom izvršitelja i da na taj način država se regresira od samog izvršitelja.
Ovako, gospodo iz Ministarstva, imaćete veliki problem, jer se pred Međunarodnim sudom u Strazburu mora i pojaviće se hiljadu tužbi i žalbi na ovakvo rešenje, jer ako se propiše samo minimum koji mora da postoji, a izvršitelj mora da bude osiguran na određenu visinu i vrednost imovine i ako je ta imovina mala i beznačajna, taj izvršitelj će pričiniti štetu u svom radu građanima, a pre svega poveriocu, ali država ne odgovara.
Predlažem da država preuzme odgovornost i obavezu za eventualnu štetu koja nije isključena i neka se država od takvog lica izvršitelja regresira. To bi bila pravda, sigurnost naših stranaka u izvršnom postupku, ako želimo da bude taj izvršni postupak efikasan i da bude celishodan, a da građani ostvare svoja prava blagovremeno.
Predložio sam da se u članu 329. stavovi 1, 3. i 4. brišu, kao i u amandmanu na član 326. Predloga zakona, jer su građani Srbije po Ustavu jednaki pred zakonom i Ustavom.
Međutim, prema predloženom rešenju narušava se ta jednakost prava, pa je izvršitelj po predlogu stavljen u povlašćen položaj, pa će se u praksi desiti da će izvršitelj koji je dužan trećem licu taj dug namiriti na teret izvršnog poverioca, čiji je novac uplatio na svoj bankovni račun, a da izvršni poverilac o tome nema pojma, jer se po odredbama Predloga zakona i važećeg zakona o izvršenju rešenja u pojedinim novčanim sredstvima, odnosno da se dostavljaju dužniku tek po izvršenoj plenidbi.
Pa proizilazi da je izvršni poverilac dužnik izvršitelja kao dužnika prema trećem licu, pri čemu je odredba člana 329. stav 4. deklarativne prirode, jer za posledicu ima dugotrajni sudski postupak, s neizvesnim ishodom da izvršni poverilac povrati novac bez koga je ostao. Ovo će u praksi biti česta pojava i manipulacije izvršitelja s trećim licima.
Šta će se desiti ako ja kao izvršitelj odgovaram nekome i imam obavezu da mu platim štetu ili neko drugo obligaciono davanje, naplatim potraživanje po odluci suda i izvršnoj presudi i razdužim se kod mog poverioca, ali istovremeno ne obaveštavam odmah poverioca o ispravi izvršnoj i verodostojnoj da mu se novac odmah preda na ruke i na taj način se stavi tačka i završen je izvršni postupak u predmetu.
Gospođo ministre, ovo je deklaratorno što vi kažete i lepo je možda zamišljeno, ali je u praksi izuzetno rizično, jer vi nemate takvog izvršitelja danas, mada ste vi ovaj predlog zakona ili koji će biti možda usvojen, a verujem da imate većinu i hoćete, odložili ste ga dugo, pa je to "vakacio legis" veoma predugačak, od dana donošenja zakona sve do dana njegove primene.
Ovo što vi sad komentarišete, kad je u pitanju ovaj član, čitao sam ga deset puta, a kažem vam šta se dešava u praksi. Da li ste hapsili sudije i tužioce? Jeste. Da li su grešili? Jesu. Pazite, još sud i tužilaštvo, to su institucije kojima verujem, ali sve je rizično kad vi prenesete nadležnosti na izvršitelja i verujete.
Vi možda imate dobru nameru samo radi efikasnosti postupka izvršenja, jer Srbija je poslednja po procentu izvršenja sudskih odluka i drugih odluka nadležnih organa u Evropi. To nije razlog sad da mi za pojedinačne slučajeve donosimo zakone i da na taj način stvorimo haos u izvršnom postupku, a verujem da vi to cenite i da se bavite time i poštujem vaše napore tolike koje činite kao dama.
Moram da vam kažem, ovo je posle Ustava i ZKP najvažniji sistemski zakon. Vi dobro znate da građani, a danas vam nisam pomenuo parnicu 40 godina, objavljena je u novinama, da Beograđanin jedan vodi parnicu 40 godina. Ako je stalo do toga da mi po svaku cenu moramo da predvidimo nešto, a da to ne bude primenljivo u praksi i da vi morate da stanete iza zakona, jer ste vi predlagač i moraćete vi eventualno, ako građani budu nezadovoljni ili oni koji budu ovo primenjivali, vi ćete imati obavezu da polažete račune, jer vi stojite iza toga.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Verujem da vi imate dobru nameru, ali morate o svemu razmisliti, samo šta je delotvorno i šta je dobro da zakon bolje funkcioniše.
Gospođo ministre, tačno je to što vi kažete da postoje nadležni organi, ali građani koji čekaju presudu 20 godina nemaju vremena niti oni mogu da se oslone na javnog tužioca ili sud da vode novu parnicu ili da čekaju da li će protiv izvršitelja biti pokrenut krivični postupak.

Građani ove Srbije žele da imaju sud, da u njega veruju, da veruju u pravosudne organe i istovremeno veruju u državu, kao državni organ i na taj način da vi, kao predlagač, a ovaj dom kao zakonodavni i najviši organ treba da obezbedi građanima pravnu sigurnost. Mi ako budemo predviđali ovo, pa odlagali, pa imamo mi i drugo pravno sredstvo, mogu ti građani da pokreću parnice, a možda će se pokrenuti krivični postupak protiv izvršitelja.

Šta vi imate od toga ako vas opljačkaju izvršitelji i prenesete imovinu koju je od vas naplatio kao dužnika, prenese na svoje naslednike. Tu upravo i u tom pravcu imam dobru nameru da imate jedno čvršće utemeljenje u zakonu da bude što jači i što bolji. Dobro je što ste iz Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine preuzeli dobre odredbe i to je poboljšalo tekst zakona.
I u amandmanu 336. predložio sam da za štetu koju svojim radom pričini izvršitelj odgovara RS, koja se može regresirati od izvršitelja. Čist račun duga ljubav. Da li je tako? Zašto?
Vidite, ne isključujem da će izvršitelj pričiniti štetu nekom u toku postupka izvršenja. Ako izvršitelj kome država daje u ruku javna ovlašćenja i pričini tu štetu, onaj ko mu daje javna ovlašćenja, a to je država, neka država snosi štetu koju prouzrokuje izvršitelj, a država neka se, kao što sam već rekao, neka se regresira od izvršitelja i ona neka vodi parnicu 15 godina. Pa da vidi država kako će da se oseća kad bude u situaciji da godine i godine se odlažu parnice i vode sudski sporovi, pa i ona neka pretrpi štetu jednom. Država se uvek trudi da ona ne pretrpi štetu.
Evo sad modela. Nismo mogli da naplatimo javne komunalije koje su građani dužni javnim komunalnim preduzećima, e sad ćemo to uterivačima dugova da damo, neka malo priprete dužnicima, neka ih obiđu, neka vide šta ih čega, a ono što je rekao gospodin Palalić, ja se sa tim u potpunosti slažem, on je advokat, a pre svega čovek i poznavalac dobrog prava, tu je i gospodin Novaković, takođe, moglo bi se reći legenda pravne struke, koji može isto tako da vam kaže da li se ovde može isključivati šteta od izvršitelja. Drugo, da li je red, gospođo Malović, da i država stane iza ovog i država neka napravi štetu.
Predložio sam, dame i gospodo, da se u članu 346. posle reči "Ministarstva" doda reč "pravde".
Gospođo Malović, naša vlada ima 17 ministarstava, nije jasno, a mislim da to pripada ingerenciji ministra pravde, zato mislim da se u ovom amandmanu u celini vi pominjete kao ministar, ali bez reči "pravde". Ovo treba prihvatiti jer se na taj način kompletira norma. Ona je sada kompletna norma i upućuje tačno, ne na Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ili poljoprivredu, ili zdravstvo, već tačno upućuje na Ministarstvo pravde.
Mislim da ovde nema nikakvog spora i tu mislim da je potrebno istaći i u zakonu uneti da se odnosi ne na bilo koje ministarstvo, već je tačno određeno Ministarstvo pravde. Dakle, vi ste taj ministar u čiju ingerenciju i nadležnost spada ova oblast i treba da se proteže ministar pravde. Zato vas molim da naš amandman prihvatite, jer ima cilj da ojača poziciju ministra pravde. Da ne unosi zabunu o kom ministarstvu se radi.
Dame i gospodo, gospođo ministre, i u članu 360. stav 1. reč "komora" predložio sam da se zameni rečima "ministar pravde".
Naime, SRS smatra da je u datim uslovima i okolnostima sasvim neprihvatljivo unošenje glomazne konstrukcije komore izvršitelja, kako je to predloženo u Glavi 5. Predloga zakona, što u velikoj meri stvara dodatne i nepotrebne troškove koje treba da plati izvršni dužnik.
SRS smatra da postupak izvršenja treba pojednostaviti i učiniti ga ekonomičnim, delotvornijim, efikasnijim i po stranke prihvatljivijim, a ne umnožavanje birokratije i administracije, koja će mnogo da košta dužnika koji je došao u situaciju da se na njegovoj grbači finansira nepotrebno glomazna administracija, kako je to predlagač konstruisao – u komoru.
Zar je ovoj Srbiji malo na stotine raznih komora? Ovu konstrukciju nije poznavalo naše dosadašnje zakonodavstvo, niti sudska praksa. Ovo su novotarije i moda novih predlagača.
Dakle, po tuđim leđima malo je i sto batina. Postavljam i pitanje - zašto se ta birokratija plaća na teret dužnika, ako predlagač želi učiniti efikasniji i ekonomičniji postupak izvršenja i obezbeđenja? Neka se ti troškovi plaćaju iz pravosudnog budžeta, a ne dodatno od dužnika. Za izvršitelje će se javiti i oni koji nisu prošli na izboru za sudije i tužioce, a postali su i članovi nekih političkih stranaka, o čemu je javnost bila obaveštena.
Gospođo ministre, ovo je zadnji amandman koji je Srpska radikalna stranka uložila, ne morate ih prihvatati, jer stekao sam utisak da većina amandmana kada predloži neka druga politička stranka, iz vladajuće koalicije, vi ste spremni da ih analizirate i da ih usvajate. Međutim, ne znam…
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, moram reći da je za poslednjih 13 godina menjano više puta i zakonodavstvo u oblasti izvršenja krivičnih sankcija, ali se, gospođo ministre, u zatvorima događa nešto što je apsolutno neprihvatljivo.
Prvo, znate da u zatvorima imate ljude koji izdržavaju kaznu zatvora od najniže do najviše. Nema razvrstavanja u zavodima za izdržavanje kazne zatvora. Zatvori su pretrpani. U zatvorima cvetaju korupcija i kriminal, trgovina drogom, bande koje su osuđivane za zločine i druga dela teška i do 40 godina, gde im se izriče kazna zatvora, haraju i ugrožavaju sigurnost i bezbednost onih građana, onih ljudi koji izdržavaju kaznu zatvora, recimo, za saobraćajku. Po zatvorima je haos. Zatvori su pretrpani.
Duplo je od 2000. godine do današnjeg dana broj osuđenika porastao, ali reda u zatvorima nema. Sećam se posle 2000. godine, posle "Sablje", bio sam u jednoj komisiji da obilazim zatvore. Međutim, postavlja se pitanje – zašto sada nadležno ministarstvo preko svoje uprave ne preduzme odgovarajuće mere da se uspostavi red i mir i bezbednost svih osuđenika koji tamo žive.
Da se spreči trgovina drogom, da se spreče korupcija i kriminal, da se obezbedi sigurnost onih ljudi koji su došli u situaciju da izdržavaju kaznu zatvora, recimo, za prekršaj ili za kaznu zatvora do par meseci, ali i do 40 godina? Razvrstavanje nije učinjeno. Obećavali ste i rekli ste da će se zatvori zidati.
Recimo, zatvor u Pančevu. Od Marije Terezije do današnjeg dana nije učinjeno ništa…
Gospođo ministre, da li ste čitali novine šta objavljuju? Čak i osuđenici koji se izjašnjavaju, a čak i bivši upravnik zatvora šta u javnosti iznosi, da to stanje koje vi sada tvrdite da je sve u redu, ne sporim da vi preduzimate neke mere i treba da ih preduzimate, ali ima mnogo primedbi.
Recite mi, molim vas, kada kažete da nisam u pravu, da nema kriminala i nema trgovine drogom, zašto uvodite u ovaj zakon istražne pse da otkrivaju drogu u zatvoru, ako nema trgovine drogom zašto to činimo?
Drugo, da li su pretrpani zatvori? To je tačno. Treće, da li je tačno da su zatvorenici razvrstani prema kategorijama? To bih i ja voleo da se uverim, da obiđemo zatvore i da vidimo. Voleo bih da ste vi u pravu, voleo bih da budete u pravu, ali javnost je obaveštena od strane ljudi iz tih institucija da stanje u zatvorima nije zadovoljavajuće i zbog toga imam primedbe.
Nemojte da osporavate nešto što niste demantovali. Što ne podnesete krivične prijave protiv onih koji su pisali u "Politici" ili u drugim dnevnim listovima, ako su javnost obmanjivali? Ali, vi niste to demantovali. Da ste demantovali, u redu je.
Ali, niste demantovali i zbog toga mnoge stvari tamo niste vi u mogućnosti, gospođo ministre, sve da uradite. Ne možete na sto strana, to znam. Imate veliku odgovornost, imate velike ambicije i vidim da se trudite i to je dobro, ali molim vas, veću kontrolu onih koji su ispod vas, koji su po Poslovniku dužni da vrše kontrolu, da redovno podnose, ali istinite izveštaje.
Nema tih izveštaja, niste preduzeli mere. Obavestite javnost i idite u ustanovu i vidite.
Drugo, da li ima prostorija u CZ-u koje su izdavane privatnim licima ili nisu, a zatvori pretrpani? Tu nešto nije u redu.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Još nešto, ako mi dozvolite. Da li ste rekli da se u Pančevu zida okružni zatvor, ako ima sredstava? Evo, molim vas, učinite nešto. Tamo sedi u jednoj prostoriji po 16 ljudi.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman, u ime SRS, kada je u pitanju odredba predloženog člana 2. stav 1. Predloga zakona, jer smatram da ovo treba uskladiti sa odredbom člana 67. stav 2. Ustava Republike Srbije, jer je u članu 67. Ustava Republike Srbije predviđeno da je advokatura, pre svega, služba, a ne delatnost. Dakle, tako je treba i smatrati, pa je u tom pravcu potrebno da se ovaj amandman i prihvati.
Gospođo Malović, kao ministar pravde morali biste da obratite pažnju na ovo što je obrazložio narodni poslanik SRS Zoran Krasić. Dao vam je uverljivo obrazloženje, jer ako se pođe logički, to bi po vašem predlogu značilo da bi u kasacioni sud mogao da ide i onaj koji je samo položio pravosudni ispit. Dakle, srazmera u godinama, molim vas, o tome obratite pažnju.
Ovaj amandman je nužan da ga usvojite, jer pred kasacionim sudom i apelacionim i pred višim sudovima moraju da zastupaju srazmerno godinama, stručnoj spremi, pravosudnom ispitu i pre svega sudskoj praksi.
Nužno je ovo da ugradite i advokati širom Srbije i Advokatska komora Srbije insistiraju na ovome, jer su ljudi ocenili da je ovo bila neka omaška, pa vam predlažem da prihvatite ovaj amandman.