Dame i gospodo narodni poslanici, članom 1. Predloga zakona o javnom informisanju propisuje se da prestaje da važi dosadašnji Zakon o javnom informisanju. Međutim, u članu 2. ovog predloga zakona propisuje se da će se primenjivati sadašnji Zakon o javnom informisanju, do stupanja na snagu, kojim će se urediti način ostvarivanja sloboda i prava u oblasti javnog informisanja, utvrđenih Ustavom Republike Srbije.
Ovakva formulacija je nejasna, jer se kaže - primenjivaće se zakon koji prestaje da važi. Sa pravnog stanovišta, ovde se uvodi pravna konkluzija u pravnom sistemu. Ne može se direktno Ustav primeniti u konkretnom slučaju. Članom 46. Ustava Republike Srbije, u stavu 3. propisano je - organizacije radija i televizije osnivaju se u skladu sa zakonom, a ne sa Ustavom. I u konkretnom slučaju, Ustav se ovde ne može primenjivati. Prema tome, imamo pravnu prazninu.
Imaćemo takvu situaciju da ne znamo kada ćemo dobiti novi zakon, zavladaće anarhija i bezvlašće u sredstvima javnog informisanja. Vlada je mogla i imala je mogućnosti da u što kraćem roku izradi jedan predlog, jer u svojim redovima ima pravnika. Kolega Batić je pravnik, vrsni advokat, i mislim da je u konkretnom slučaju trebalo da ukaže Vladi da će se stvoriti brojni problemi u ovoj oblasti.
Što se tiče javnog informisanja, moram reći da u poslednje vreme vlada dezinformisanje. Prekjuče je gospođa Biserka Matić, predstavnik Vlade, koja je u Preševskoj dolini bila, u Bujanovcu, izjavila - mi ćemo u Preševskoj dolini, na području Bujanovca, Preševa i Medveđe, sve probleme rešiti diplomatskim putem i pregovorima. Mi nećemo rat, ali ovde oni vode svaki dan rat. Sada smo čuli iz sredstava javnog informisanja da dole, u Preševskoj dolini, u ove tri opštine, vlada apsolutni mir. Sutra će osvanuti stupci na vašim novinama i reći će se - pucali su Šiptari iz protivavionskog naoružanja i drugog naoružanja i pucaće iz puškomitraljeza i topova, i na taj način će ugroziti bezbednost naših građana.
Ja bih pitao Vladu, a ovde je predstavnik Vlade - hoće li na jugu Srbije biti rata, jer me pitaju birači, kažu - hoće li dole biti rata ili neće? A ja kažem - ne znam, moram da pitam Vladu. Pa, ako Vlada ne zna, molim vas, blizu je američka ambasada i nemačka, molim vas, pretrčite, upitajte ih - hoće li biti rata na Kosovu ili neće, da bih ja biračima mogao da prenesem. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, DOS je u toku predizborne kampanje obećao građanima Srbije i biračima da će se založiti maksimalno za poštovanje Ustava, za poštovanje zakona i za usavršavanje pravne države.
Moram da kažem, nažalost, da je prva žrtva DOS-ovog režima zapravo nepoštovanje Ustava, nepoštovanje zakona i nepoštovanje pravne države. U odnosu na Predlog zakona o amnestiji ne stoje razlozi koji se u Predlogu navode. Jedan od navoda, koji je otprilike i odlučujući bio, to je da je stanje u kazneno-popravnim ustanovama do te mere loše da ga na svetu nema goreg. Moram da kažem da to nije tačno, a ako nisam u pravu molio bih članove Vlade i ministre da kažu kada su oni bili u zatvoru da su im prilike u zatvorima veoma dobro poznate. Koliko ja znam ni jedan od članova Vlade, pa ni ministar pravde, nije bio u zatvoru, ali je ministar pravde bio u zatvoru po službenoj dužnosti, obilazio je zatvore u svojstvu advokata, to je nesporno.
Što se tiče materijalnog položaja u kazneno-popravnim ustanovama mogu da kažem da sam imao prilike da sve kazneno-popravne ustanove u Srbiji obiđem dok sam bio u Republičkom ministarstvu pravde i zbog toga tvrdim da ovi navodi nisu tačni. U poslednjih pet - šest godina u kazneno-popravne ustanove Vlada Srbije je uložila preko 10 miliona nemačkih maraka za adaptaciju i rekonstrukciju kazneno-popravnih zavoda i ustanova.
Što se tiče smeštaja, on je jedino neuslovan u Okružnom zatvoru Beograd. Kazneno-popravni zavodi Niš, Požarevac i Sremska Mitrovica imaju dobre uslove. Za zatvorenike je obezbeđeno parno grejanje u svim zatvorima u Srbiji. To je broj jedan. Broj dva, svi zatvori imaju televizije, svi zatvori imaju biblioteke, čak i po 20.000 knjiga koje su namenjene zatvorenicima, imaju bolnice, imaju zdravstveno osoblje, imaju novine, imaju održavanje pozorišnih predstava i prema tome, ne mogu se prikazati uslovi da su takvi kako se u Predlogu navodi.
Kada je u pitanju struktura zatvorenika, odnosno osuđenih lica, ističem da je 60% osuđenika u našim zatvorima povratnika, a u Požarevcu 80% su u pitanju povratnici.
Što se tiče pobune u zatvorima, moram da konstatujem da je ta pobuna sa ulice DOS-ove preneta u zatvore i to se dogodilo neposredno posle osvajanja vlasti. Kažu osuđenici kada je došlo do pobune i rušenja zatvora - kada mogu ovi iz DOS-a na ulici da ruše Saveznu skupštinu, pale je i pale televiziju, a nikome ne odgovaraju, zašto ne bi mogli i mi kada niko ne odgovara. Materijalna šteta koja je pričinjena vezana je usko sa preuzimanjem vlasti. Postavlja se pitanje uloge DOS-a u organizovanju pobune u zatvorima. U istoriji srpskog pravosuđa i u izvršavanju kaznenih sankcija nije zapamćen ni jedan slučaj, ako neko zna neka kaže, da su zatvorenici rušili kazneno-popravne ustanove i palili.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom se želelo da se u prvom slučaju zaštite oni koji su kršili zakon, ali manje oni na čiju štetu je izvršeno određeno krivično delo i brojna krivična dela, pogotovo ona krivična dela koja je u prvoj grupi istakao i ministar pravde.
Prema tome, ja ću i članovi Srpske radikalne stranke i narodni poslanici glasati za ovaj zakon, ali moram još da istaknem jednu stvar sa čime se u jednoj činjenici ne bih složio. Blage su bile kazne koje su poslednjih godina izricali naši sudovi. Gospodin ministar pravde veoma dobro zna, a ja vam tvrdim da je 80% uslovnih osuda bilo od nekih opštinskih sudova i moram da vam kažem da je to bio jedan od kriminogenih faktora u našem društvu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici u članu 7. Predloga zakona predviđeno je da kada lice koje je zainteresovano, ukoliko podnese zahtev za amnestiju, javni tužilac može da uloži žalbu u roku od tri dana.

Međutim, nije precizirano, a mislim da bi baš u ovom članu trebalo precizirati rok rešavanja žalbe. Zbog čega?

Desiće se da će javni tužilac da uloži žalbu, a lice koje je podnelo zahtev ima pravo na amnestiju po ovome članu. Uložena je žalba od strane nadležnog javnog tužioca, desiće se da ulaganje žalbe, kako je predviđeno u ovom članu, odlaže izvršenje rešenja o amnestiji.

Desiće se da će ljudi ležati u zatvoru iako su ispunili uslove da budu pušteni istoga dana, kada bude doneto rešenje. Prema tome, predlažem da se u ovom članu precizira rešavanje žalbe i obaveže viši sud, dakle nadležni, da reši žalbu u roku od tri dana, kako se ne bi dogodilo da država sutra čak bude u situaciji da nadoknadi štetu licu koje bez ikakvog pravnog osnova leži u zatvoru.

To može da se dogodi ako javni tužilac bude sujetan, da žalbu uloži iz inata, pa da i sud i tužilac tu žalbu zadržavaju i da odugovlače postupak, što bi apsolutno imalo negativne posledice po samog osuđenog. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim odredbama predloženog zakona sve se više država meša u privredne tokove preduzeća, čime će delovati planski, kao i u vreme komunizma. Sve je rešavano nekada u komitetima, a sada će da se rešava u DOS-ovim centalama. Neće odlučivati oni koji su stvarali dobra i preduzeća, odlučivaće oni koji se nalaze na vlasti. Neko će ovde profitirati, doći će neki biznismeni - prevaranti i mafijaši iz inostranstva, koji će po povoljnim cenama da steknu pozicije i da na taj način pribave kapital bez ikakvog pravnog osnova. To im se pruža prilikom predlaganja i ugrađivanja odredaba određenih u Predlogu ovog zakona.
Samo 30% radnika će ostati u firmama. To su procene stručnjaka, a i vaše su to procene, a 70% radnika naći će se na ulicama. Doći će oni u preduzeća, koji nit su luk jeli, nit su luk mirisali, nit su orali ni kopali, ali će na jeftin način moći da dođu i do kapitala. To je slučaj u okruženju bio, pa mislim da ste mogli da naučite nešto i na primeru Rumunije, Bugarske, Makedonije, Mađarske. Videćete da su radnici ojađeni ovakvim načinom privatizacije. Ukidaju se besplatne deonice radnika, 15% treba da ostane, a ostalo da ide na tržište i da proda Vlada. Vlada će biti ta koja će da trguje sa stečenim pravima radnika, koja su sredstva i preduzeća stvarali.
Iz diskusije socijalista vidi se da im teško pada što će da izgube pozicije i privilegije koje su ostvarivali pojedinci, zahvaljujući Đinđićevom zakonu, kojeg su socijalisti u to vreme oberučke bili prihvatili. Sada se vodi oštra borba između socijalista i DOS - ovaca, ko će steći veće privilegije u preduzećima koja su ostala da se transformišu. Jedino SRS traži da privatizacija bude obavljena isključivo po Ustavu.
A, šta kaže Ustav Republike Srbije. Neće biti sporno, kontrolišite me, gospodine predsedniče. U članu 55. Ustava Republike Srbije piše sledeće: - "Ekonomsko i socijalno uređenje zasniva se na slobodnom privređivanju u svim oblicima svojine na jedinstvenom tržištu robe, rada i kapitala, na samostalnosti preduzeća i svih drugih oblika organizovanja, na upravljanju i prisvajanju po osnovu svojine i rada, kao i na pravu zaposlenih i pravu drugih građana na socijalnu sigurnost. Država mora obezbediti jednake uslove zainteresovanim licima". U članu 64. normirano je u Ustavu Republike Srbije, u stavu 3: - "Protivustavan je svaki akt i svaka radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj". U ovom slučaju, taj monopolski položaj obezbeđuje nova Vlada, jer će ona da trguje sa dobrima radnika i na taj način će profitirati oni koji budu ovaj zakon i usvajali. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se ukratko osvrnuti na ugroženost ustavnog i pravnog poretka u našoj državi i saradnju DOS-ove vlasti sa Haškim tribunalom.
Naša zemlja nema nikakve obaveze da sarađuje sa Haškim tribunalom. DOS-ova vlast i njeni lideri iz političkih stranaka u poslednje vreme nadmeću se - ko će pre dati kakvu izjavu i prihvatiti saradnju sa Haškim tribunalom. Naime, Ustav SRJ, u članu 66. zabranjuje izručenje državljana Jugoslavije stranoj državi ili stranoj organizaciji.
Neki političari i vrsni pravnici, čak i profesori fakulteta, kažu - moguće je izručiti, jer se ne radi o stranoj državi. Radi se o stranoj državi, i to svakoj državi koja je potpisala i glasala u Savetu bezbednosti za donošenje Rezolucije i odluke o osnivanju Haškog tribunala.
Svaka država koja je potpisala i glasala za taj dokument je upravo država koja je sa jedne strane potpisala takav ugovor. Međutim, SRJ i Srbija nemaju ama baš nikakve obaveze. Ako ima kakvih obaveza, ja bih molio mandatara i političare koji to tvrde, neka pokažu osnov iz Ustava i neka pokažu "Službeni list" i odluku da je to ratifikovala SRJ. Nije, dakle, molim vas imate Ustav Srbije, imate Ustav Jugoslavije. Ako želite da ga kršite, to možete da učinite, ali vi ćete u tom slučaju prekršiti i Ustav Srbije i Ustav SRJ, a ujedno i Zakon o krivičnom postupku.
Skoro svi kandidati i članovi Vlade, budući, Vlade Republike Srbije, davali su brojne izjave o tim okolnostima i složili su se da treba sarađivati. Jedni jednom kažu - treba sarađivati, a drugi kažu - ne treba sarađivati. Ali, u poslednje vreme nisu mogli da usaglase stavove i sada se očekuje da će biti lova na srpske glave.
Apsolutno je to zabranjeno i Ustavom i Zakonom o krivičnom postupku.
Šta nas čeka ako aktuelna DOS-ovska vlast bude prihvatila saradnju sa Haškim tribunalom? Evo šta oni traže od Savezne Republike Jugoslavije: neograničenu slobodu i izlaska, bez zadržavanja ili ometanja njenog osoblja, imovine, robe, opreme i transportnih sredstava. Drugo, neograničenu slobodu kretanja po celoj zemlji osoblja, imovine, opreme i transportnih sredstava. Pristup celokupnom dokumentacionom materijalu od značaja za efikasan rad Biroa za rad i za vezu. Pravo direktnog kontakta sa centralnim i lokalnim vlastima, vladinim agencijama, uključujući oružane snage, međuvladine i nevladine organizacije, privatne institucije i pojedince. Pravo da se ispituju žrtve i svedoci, sakupljaju dokazi i sve korisne informacije, te da se vrše istrage na licu mesta. Pravo pristupa svim zatvorima, centrima za pritvor i istražnim mestima u koordinaciji sa Ministarstvom pravde SR Jugoslavije. Pravo pravljenja aranžmana sopstvenim sredstvima za prevoz svojih sakupljenih podataka i svih informacija. Izuzeće od svakog direktnog oporezivanja i uvozno - izvoznih dažbina, racionalnih taksi i naplata. Pravo isticanja zastave u svim gradovima i vozilima u SR Jugoslaviji.
Još su tu brojni zahtevi, koje upravo Haški tribunal traži, da bi mogao da vršlja po SR Jugoslaviji.
Pošto je tu kandidat za budućeg ministra pravde, trebalo bi da postavi Karli del Ponte, koja je došla u posetu, sledeća pitanja:
- Da li bi gospođa Karla del Ponte kao Švajcarkinja sudila njenim državljanima po onim istim pravilima postupka po kojima Haški tribunal sudi Srbima?
- Da li Švajcarski sud sam sebi propisuje pravila postupka i menja ih kad mu se god to ćefne? Od 1994. godine do sada doneli su oko 12 izmena i dopuna postupka i to sami sebi propisuju. Koji to sud u svetu danas propisuje sam sebi kako treba da sudi?
- Dalje, da li je u Švajcarskoj sastavni i integralni deo suda tužilac? Da li švajcarski tužilac podiže tajne optužnice?
- Da li je u Švajcarskoj dozvoljeno tajno svedočenje protiv nekoga i da li optuženi u Švajcarskoj ima pravo da vidi tog svedoka, koji ga tereti za najteže zločine?
- Da li policija u Švajcarskoj može da opkoli nečiju kuću, kao što je to bio slučaj sa Simom Drljačom i da ga ubije?
Neki naši političari i profesori Pravnog fakulteta tumače pravo naopako, suprotno odredbama Ustava i Zakona o krivičnom postupku. Ja skrećem pažnju onima, koji misle da je to moguće, da će se suočiti ozbiljno sa kršenjem odredaba i normi, koje su još uvek na snazi u našoj državi.
Srbi, čija imena kod većine Srba izazivaju poštovanje, kao što su Ratko Mladić, Karadžić i drugi, njihovo hapšenje i sprovođenje u Hag sigurno bi rastužili veliki deo našeg naroda. Zbog toga se ovi srpski vitezovi i drugi, koji su branili našu zemlju od neprijatelja, ne smeju isporučiti jednoj ispolitizovanoj instituciji kao što je to Haški tribunal. Šta bi se dogodilo da, ne daj bože, daleko bilo, Karla del Ponte podigne optužnicu protiv generala Perišića (Šešelj, sa mesta: Što protiv njega?) On je bio general JNA. Šta bi bilo da se podnese tajna optužnica protiv njega? Naravno, ne daj bože, nema pravnog osnova, on je branio svoj narod i branio svoju zemlju.
Kao što sam rekao, Haški tribunal nisu osnovale Ujedinjene nacije, već ga je osnovao Savet bezbednosti. Srpska radikalna stranka ne priznaje Haški tribunal, jer ga ne priznaje ni Amerika. Jedino Amerika 1988. godine u Rimu nije potpisala Međunarodni ugovor o pravom međunarodnom krivičnom sudu. To je sada učinio Klinton pred njegov odlazak sa političke scene i to iz formalnih razloga.
Međutim, kako se ne može suditi ratnim zločincima, koji su počinili ogromne ratne zločine i genocid nad srpskim narodom u SR Jugoslaviji, a posebno u Srbiji i na Kosovu, ne možemo prihvatiti da se sudi ni jednom građaninu Republike Srbije.
Naš krivični zakon propisuje krivična dela - genocid i ratni zločin. Što bi mi sada bili kavaljeri da prepustimo naše građane i Srbe da idu u Hag, da ih tamo muče i ubijaju naši krvni neprijatelji? Ko to ima pravo da uradi? Po važećem Ustavu i zakonu to nema apsolutno niko.
Ova saradnja sa Haškim tribunalom, koja se odvija i na republičkom nivou, je protivzakonita. Jedino SR Jugoslavija, odnosno savezni organi mogu da sa stranim organizacijama i državama neposredno, bar u ovoj oblasti, imaju kompetencije i da o tome razgovaraju. Ali, ne da prihvate saradnju, koja bi išla na štetu srpskog naroda i na štetu SR Jugoslavije i na štetu Srbije.
Slučaj Brovina ističem posebno kao jedan loš primer. Ona je osuđena kao ministar zdralja u Vladi Bukošija, u terorističkoj ilegalnoj vladi i osuđena je na 12 godina zatvora. Kao tadašnji savezni ministar pravde odbio sam da bude pomilovana i oslobođena svake krivične odgovornosti, što je od mene tražio predsednik SR Jugoslavije gospodin Koštunica. Mimo svega toga, na spektakularan način ona je izašla iz zatvora u mercedesu Ministarstva i saveznih organa i ispraćena uz televizijske kamere kao narodni heroj. Ja postavljam pitanje Saveznoj vladi, a i čelnicima iz republičkih organa: šta to bi kod njih, ko njima zabrani i zašto ne spomenuše ijednoga Srbina, zašto ne spomenuše 1.200 žrtava, koje su otete, devojčica od 12 i 15 godina, koje Šiptari siluju po logorima i javnim kućama? Gde su ti Srbi? Da li su po logorima u severnoj Albaniji? Zašto ni jedan političar ne spomenu tog Srbina? Zašto se ispod 12 godina nalaze građani Srbije u zatvorima po tom osnovu, kada je oslobođena Brovina? Po kom to osnovu? Nije jasno.
Kada je u pitanju nezavisno pravosuđe, mnogi političari i čelnici DOS-a prete sudovima i tužiocima da će odmah da ih u paketu smenjuju. Molim vas, gde mogu državni činovnici, kao što su činovnici ministri da prete unapred da će počistiti tužioce, posmenjivati sudije, da će se ljudi naći na ulici? Nije to moguće i to ne možete uraditi. Možete samo onog ko je počinio krivična dela i kršio u svojstvu sudije i tužioca zakon. Njima možete suditi, drugima ne.
Što se tiče policije, nije mi jasno privremeni ministar policije. Čemu to? Da li 18 DOS-ovskih stranaka treba po tri meseca da menja ministra unutrašnjih poslova? To je nemoguće, to će biti šteta po državu, po policiju. Ako se bude tako nastavilo, plašim se da neki od ministara, koji bude došao po redu, da će da ofarba miliciju, da će im staviti minđuše, samo da bi izvršili to kao promenu zbog toga što ste tražili promene i zbog toga što je u pitanju demokratija.
Mandatar je pre neki dan rekao u razgovoru sa Filipom Vujanovićem: šta tebi, gospodine Vujanoviću, vredi da ideš na Zapad u te međunarodne institucije, da se nađeš u društvu sa praznim tanjirom? Znači i vi ste, gospodine Đinđiću, bezbroj puta pocepali opanke, idući na Zapad, saginjući se, kičmu ste iskrivili. Zbog toga vi ne možete sada pričati o šest i po milijardi dolara, koje ste obećali ovoj državi. Apsolutno to je nemoguće.
Kada je u pitanju pravna država, samo da skrenem pažnju. Pre neki dan bio sam iznenađen kada je na televiziji onaj Maki iz Valjeva rekao - ja sam spremio mojih 70 ljudi i naoružao sam ih, ušao u Skupštinu, zapalio Skupštinu, zapalio Televiziju. Zatim, kaže, ušao u jednu stanicu policije, a jednu drugu, ne mogu da vam kažem. Postavlja se pitanje, šta je sa hiljadama i hiljadama opljačkanog oružja toga dana i hiljadama i hiljadama metaka i borbene opreme. Sada, vidim, savezni ministar policije juri Margit Savović zbog toga što nije vratila jedan pištolj. Ko ugrožava bezbednost ove zemlje? Da li Margit Savović zbog toga što nije na vreme vratila jedan zadužen pištolj, gde se zna kod koga je. Na kraju, taj pištolj njoj i ne treba, ona može da se brani i iz prangije i kako god hoće.