Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, u odnosu na Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća želim da istaknem, kao prvo, da u izradi Predloga zakona o porezu na dobit preduzeća nisu učestvovali relevantni faktori i nadležni organi. U prvom redu, u izradi ovoga zakona bilo je nužno da učestvuju poslodavac, sindikat i Vlada. Dakle, imamo zakon u kome nismo čuli mišljenje ni sindikata, niti smo čuli mišljenje poslodavaca, a što je odlučujuće i trebalo je da se pristupi tom putu i na taj način da se izradi jedan dobar zakon. Prvo da bude upućen na javnu raspravu, pa da se čuje mišljenje i drugih, i na taj način bi imali jedan valjan zakon koji treba dostaviti Parlamentu na usvajanje.
U tesnoj vezi sa Predlogom ovog zakona su i zakoni iz dnevnog reda za ovaj saziv Skupštine, kao što su: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Izradi predloga svih ovih sistemskih zakona trebalo je pristupiti u saradnji sa svim relevantnim subjektima, a pre svega, sa sindikatima i poslodavcima. Zbog toga smatram da bi trebalo što pre da se ovaj predlog zakona povuče i da se da na novu izradu, kako bi se na taj način izjasnili poslodavci, sindikati i Vlada.
Gospodine ministre Đeliću, ovde se javlja kao ozbiljan problem, pre desetak dana smo imali 700 hiljada radnika koji su stupili u jednočasovni štrajk. Nije za zanemariti ako u isto vreme stupi u štrajk 700 hiljada radnika. Ta činjenica mora biti uvažena i verujem da ste propustili veliku priliku da čujete i radnike, i sindikate, šta oni misle o pripremama, izradi i usvajanju ovih poreskih zakona.
U odnosu na Predlog zakona o porezu na imovinu, dame i gospodo narodni poslanici u brojnim poreskim zakonima koji su usvojeni i treba da se usvoje u ovom parlamentu nema nijednog segmenta, a da Vlada Republike Srbije nije stavila ruku u džep naših građana.
Ovaj predlog zakona je toliko sveobuhvatan da će se mnogim našim građanima zavrteti u glavi kada budu dobili rešenja za plaćanje poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na prenos apsolutnih prava. Mi, narodni poslanici, imamo veliku odgovornost prema našim građanima kada donosimo ovakve osetljive zakone, kojima se praktično oporezuje sve osim vazduha. Razumem Vladu da treba da obezbedi punjenje budžeta, ali ne mogu da prihvatim da se u oporezivanju imovine građana ide toliko daleko da će porezi na imovinu građana u pretežnom delu biti osnov za punjenje budžeta Republike Srbije. Nova vlast je građanima Srbije obećala vladavinu prava, bolji život građana i da će u našu zemlju stići brojne donacije u milijardama dolara, što su mnogi poverovali, pa evo i ja se pitam šta bi sa tom pomoći i donacijama, zašto se ne pokrene proces proizvodnje i da proizvodnja bude jedini osnov za punjenje budžeta.
Sada kada razmatramo Predlog zakona o porezima na imovinu, vidim da budžet moraju da napune građani, čiji su inače džepovi skoro prazni. Smatram da mnogi naši građani neće moći da plate te silne nareze i poreze, ne zato što ne bi hteli, nego zato što nemaju odakle.
Dodatno opterećenje za budžet Republike Srbije predstavlja i ova činjenica da Srbija izdvaja velika sredstva za punjenje saveznog budžeta. Vidim da se najmanje vodilo računa o mogućnostima naših građana da plaćaju ove silne poreze. Mi, srpski radikali, smo protiv ovakvih poreskih zakona, kojima se praktično steže kaiš našim građanima veoma zabrinutim za svoju egzistenciju.
Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi, gde se predviđa da opštine mogu razrezivati poreze od 3,5%, otvara se široka mogućnost da opštine, koristeći norme iz ovoga zakona, maksimalno i masovno određuju i razrezuju poreze u ovim visinama. Dame i gospodo narodni poslanici, osim toga se javlja još jedan problem, tako što se daje mogućnost i mesnim zajednicama da se sredstva prebacuju na njihove žiro račune, da one njima same raspolažu. Lokalnoj samoupravi i opštinama treba dati mogućnost da raspolažu tim sredstvima, a nikako da se mesnim zajednicama da ta mogućnost da mogu raspolagati sa sredstvima, jer tu može doći do velikih zloupotreba, jer su mesne zajednice, kao što znamo, bile produkti Edvarda Kardelja i bivšeg komunističkog režima.
Smatram da opštine treba da budu te koje treba da raspolažu i da kontrolišu kuda idu sredstva iz budžeta, doprinosa ili taksi koja građani izdvajaju.
Ono što sam želeo ministru Đeliću da kažem i obraćam se lično njemu, bilo bi mi drago kada bi ova vlada uspela da zaposli samo onoliko građana u celoj Srbiji, koliko je zaposleno građana u Parizu, iz koga gospodin Đelić dolazi. Međutim, žao mi je što ministar Đelić nije uspeo da obiđe mnoge krajeve naše zemlje u ovom trenutku, da se uveri i da porazgovara sa građanima, kako bi stekao jedan utisak i čuo da li će građani moći da izdrže ovolike poreze. Hvala.