Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Kao što sam govorio o prethodnom zakonu i o mom prethodnom amandmanu, izmene i dopune ovog zakona vrše se pre svega zbog usklađivanja sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Primetio sam da je izvršena izmena kod člana 71. ovog zakona gde se propisuje uslov pod kojim učenik polaže razredni ispit iz obaveznog predmeta, odnosno iz nekog izbornog programa. Ovde isto kao i kod prethodnog zakona, opet se propisuje način vođenja evidencije.

Iskreno da vam kažem, neću da kažem da sve ovo nije važno, sve je ovo važno, ali mi smo puno puta u ovom sazivu u ovom parlamentu donosili izmene i dopune ovih zakona iz oblasti obrazovanja, ali nigde nisam video da se zadire u suštinu i glavne probleme koji vladaju u našem obrazovanju.

Da li se neko od vas, gospodo iz ministarstva na čelu sa ministrom, pitate zbog čega je ovako loše stanje u našem osnovnom obrazovanju i zbog čega naši osnovci iz generacije u generaciju izlaze iz osnovne škole sa sve manjim znanjem?

To je krucijalni i glavni problem našeg obrazovanja. Ja radim 35 godina u srednjem obrazovanju i mogu da uporedim na osnovu iskustva i životne prakse, danas imamo situaciju da u srednje škole dolaze funkcionalno nepismeni učenici. To je sistemski problem koji je jedan od najvećih problema ovog društva i mislim da toj stvari treba posvetiti najveću pažnju, a ne nekim trivijalnim drugim stvarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovaj zakon polazi od toga da deca u punoj meri treba da koriste sve svoje potencijale, da razvijaju svoj um, da izražavaju svoje mišljenje i slične stvari. Tu ništa nije sporno. Međutim, ako se malo više udubimo u temu, zagrebemo po ovome, videćemo da se ovde javlja jedan problem.

Naime, o čemu se radi? Sve ovo što se preporučuje za decu nije slučaj i sa nastavnim osobljem. Znači, deci se daje puna kreacija, puna sloboda, sve mogućnosti, a nastavnici, sa druge strane, su ograničeni sa svih mogućih strana. Imamo, dakle, situaciju da smo dospeli tamo gde nismo nameravali.

Nastavniku se ne ostavlja ni malo slobode u ostvarivanju nastavnog plana i programa. Oni su ograničeni sa mnogo strana raznim pravilnicima, propisima, odlukama ministra, odlukama drugih organa. Sada je u toku implementacija najnovije preporuke Ministarstva prosvete o uvođenju elektronskih dnevnika. Naravno, kao prosvetni radnik to podržavam, ništa tu nije sporno, ali ako vidimo šta sve sadrže ti elektronski dnevnici, videćemo bukvalno da je to nastavniku još jedno dodatno sažimanje njegove slobode u njegovom kreativnom radu. Znači, bukvalno, tamo je predviđeno da svakog trenutka mora da se zna i gde se nastavnik nalazi, kada mora da popuni ocene, čas i sve ostalo.

(Predsednik: Vreme. Hvala.)

Tako da smatram da ovim stvarima mora da se posveti malo više pažnje.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu.

Bez obzira što u ovom zakonu postoje neke stvari koje na bolji način tretiraju probleme učenika i studenata nego što je to bilo do sada, ja mislim da je koncepcija ovog zakona pogrešna i zbog toga on neće dati ni približno onaj efekat koji se od njega očekuju.

Da je to zaista tako, namera zakona je, ili osnovna ideja zakona, da se stimulišu oni učenici i oni studenti, da upisuju deficitarna zanimanja i da se njima daje stipendija. Međutim, to u praksi već nije tako, a da nije baš tako najbolje pokazuje i primer dualnog obrazovanja, gde smo nedavno imali prilike da razgovaramo o tome.

Kada je u pitanju dualno obrazovanje, tamo se poslodavci takođe obavezuju da određenom novčanu naknadu, određenu stipendiju daju učenicima, međutim, naš privredni ostali ambijent je takav da većina njih to nije u stanju. Čak i neki koji su u stanju, imaju problem, imaju bojazan da sutra ako daju nekom učeniku stipendiju, da oni sutra neće ostati da rade kod njega, jer zakonska regulativa i ugovor koji se potpisuje nigde ne govori o tome da to mora biti tako.

Dakle, smatram da je trebalo malo ozbiljnije napraviti ovde pristup, naravno, stipendije učeničke i studentske treba da se daju, treba ih proširiti u onoj meri koliko je to moguće, na osnovu budžeta i svega ostalog.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Ovo je jedan veoma zanimljiv zakon, zanimljiv sa aspekta kako se Vlada Republike Srbije ophodni prema ovoj materiji. Naravno, svi mi znamo da sa razvojem društva, razvojem nauke, tehnike itd. povećavaju se i rizici i moguće katastrofe i neke stvari koje, recimo, društvo nije ranije imalo, sada se to dešava.

Međutim, mi imamo Ruski humanitarni centar u Nišu, a ja dolazim iz Niša i dužnost mi je da to zaista kažem i nije mi jasno zbog čega moje druge kolege iz drugih političkih stranaka ne govore o tome, imamo Ruski humanitarni centar u Nišu i još uvek praktično stoji negde u zapećku, ova Vlada ne želi da mu da diplomatski status, a taj Ruski humanitarni centar se dokazao i pokazao mnogo puta, na mnogo načina i ne samo u državi Srbiji nego i u mnogim drugim zemljama u okruženju, pa i šire. Zaista, neshvatljivo mi je da nešto ovako može da se desi. Zato pozivam Vladu Republike Srbije da ozbiljno razmotri ovaj problem.

Sa druge strane, ovaj i slični zakoni se donose pre svega zbog Evropske unije i mi iz SRS puno puta vas upozoravamo, na svakoj sednici, kroz svako naše obraćanje vas upozoravamo, da ne donosite zakone samo zbog toga što je to predložila Evropska unija, nego jednostavno da procenite da li će država Srbija i građani Srbije imati od toga koristi, a tek onda da puštate zakone u proceduru. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koliko je baš ministar Nedimović kompetentan da brani ove zakone, ali šta je tu je. Ja sam se nadao da će gospođa Mihajlović i danas doći u salu, ali očigledno da ona ima neki problem u suočavanju sa narodnim poslanicima, tako da imamo to što imamo.

Naravno, možda je gospođa Mihajlović opravdano sprečena, možda otvara neki objekat i to možda preseca vrpcu, i to možda baš onaj objekat i onu vrpcu koja je u početku gradnje tog objekta služila kao upozorenje da je zabranjena gradnja. Znate, vremena su takva da treba da se i štedi, pa ta jedna ista vrpca da služi i kao upozorenje za zabranu gradnje i za otvaranje. Ima i takvih slučajeva, samo da znate.

Gospođa Mihajlović ne shvata da novac i politička moć nisu ti koji sve rešavaju. Da je tako, odavno bi bio pronađen lek za starost i još mnoge druge stvari tako potrebne čovečanstvu.

Najvažnije stvari za čovečanstvo nalaze se izvan granica delovanja novca, tako da o tome mora da se vodi računa.

Zato mislim da gospođa Mihajlović treba da podnese ostavku, da ne dolazi više u ovu salu, jer čovečanstvo je osuđeno da gleda ugašene zvezde, a ne može videti one zvezde koje još uvek sjaje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada u obrazloženju ovog zakona tvrdi da će pozitivni efekti ovog zakona opravdati sve troškove koji će nastati primenom ovog zakona.

Mi u Srpskoj radikalnoj stranci tvrdimo upravo suprotno, da to nikako neće da se desi. Pogotovo ako znamo da ovde imamo i direktne, a pogotovo indirektne troškove, koje tek možemo da nagađamo, a znamo sigurno da će biti mnogo, mnogo veći od direktnih troškova. Ja ću ovde navesti neke indirektne troškove koje je ovde Vlada prikazala – troškovi prve akreditacije, 48 hiljada; troškovi proširene akreditacije, 30 hiljada; troškovi ocenjivanja po danu, odnosno po jednom ocenjivaču, 48 hiljada, govorim, naravno, u dinarima; troškovi održavanja akreditacije, 60 hiljada dinara, samo za paletu od 10 proizvoda.

Ako znamo da se ovde radi o malim, o mikroprivrednim subjektima, samo ovi direktni troškovi koji su ovde iskazani su takvi da će bukvalno dovesti do gašenja tih subjekata.

Vlada izgleda da nije svesna da je građevinska operativa naš veliki resurs, to je oduvek bio i uvek će da bude, ali, posle ovoga zakona, pitanje je šta će biti sa našom građevinskom operativom. To vam je kao kad posedujete hartije od vrednosti, ali niste svesni kolika je njihova realna cena. Te hartije od vrednosti možete menjati za bilo šta, međutim, ova Vlada se ponaša tako da te hartije koje ipak nešto vrede menjaju za nekakve imaginarne evropske vrednosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS uporno tvrdi da je ovo jedan loš zakon koji će proizvesti brojne negativne posledice po građane Srbije i samu državu Srbiju.

Moramo biti svesni da su građevinski proizvodi i celokupna građevinska operativa jedni od najznačajnijih resursa koje ova država poseduje. Međutim, ovaj zakon donosi se pod pritiskom EU i ko zna koga sve još i to sve sa ciljem da se naša građevinska operativa devastira i da se stavi u podređeni položaj.

Ovo naravno nije ništa novo. Ovo su radile i sve vlade pre vas i to nažalost u mnogo većem obimu, ovih kojih sada nema ovde. Zato ih i nema što su radili tako kao što su radili. Tako su uništili naše fabrike, naše žitnice, naše njive i sve ostalo.

Dakle, gospođo Mihajlović, ovde ne može biti reči o nikakvom partnerskom odnosu kako vi želite da prikažete narodnim poslanicima i javnosti Srbije. Partnerski odnos podrazumeva da su dve strane u nekom procesu ravnopravne.

Međutim, ovde imamo situaciju da je jedna strana u potpuno podređenom, da ne kažem, u ponižavajućem položaju i tu ne može biti reči o partnerskom odnosu. Ovde ovo meni previše liči na kolonijalni odnos. Mi u SRS nikada i ni po koju cenu nećemo pristati na tako nešto da Srbija bude u tako podređenom položaju.

I ova Vlada, a pre svega vaše ministarstvo ne shvata da su naši resursi iz ove i bilo koje druge oblasti dar božiji, ali za sve naše građane a ne za samo ovu ili bilo koju Vladu, da vi možete raspolagati njima i upravljati i poklanjati bilo kome.

Ukoliko se ovakva praksa nastavi, zaista ova država i ovo društvo neće daleko dogurati.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o građevinskim proizvodima i ovo je još jedan iz niza evropskih zakona, a sve ono što dolazi iz EU, ne mora da znači da je uvek dobro. Ova Vlada, pogotovo ovo Ministarstvo, izgleda da se samo rukovodi time da to bude nešto u evropskom stilu, a da li će neke stvari biti primenljive na našu situaciju, na naše uslove, o tome niko ne vodi računa. Očigledno je i svima nama, a pogotovo onim ljudima koji učestvuju i koji su direktno vezani za građevinsku operativu, da ti neki evropski standardi su neprimenljivi u našim uslovima.

Ali, nije samo u pitanju primena tih standarda, nego ovde iz ovog zakona o građevinskim proizvodima vidi se da Vlada i Ministarstvo žele da uvedu monopol u ovoj oblasti, kako bi sve stvari iz ove oblasti stavilo pod svoju kontrolu, a da li je to baš sve, naravno Vlada treba da ima uvid u ceo delokrug njene nadležnosti, a da li baš sve tako treba, to je drugo pitanje.

Evo, imamo slučaj, danas ćete imati ovde u 12.00 časova skup Inženjerske komore Srbije gde članovi i predstavnici te komore su vrlo nezadovoljni odredbama ovog rešenja i traže, pre svega od vas gospođo ministarka, da se neke odredbe zakona povuku jer Inženjerska komora Srbije nije sagledana na pravi način. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što Vlada, odnosno ministarka Mihajlović tvrdi da je ovo jedan zakon, ja tvrdim upravo suprotno. Ovo je jedan loš zakon, koji je loš i po državu Srbiju i po građane Srbije, a pogotovo za građevinsku operativu u Republici Srbiji.

Ako ništa drugo, ovaj zakon će proizvesti negativne posledice u pogledu dodatnih nameta i dodatnih troškova, što i vi sami tvrdite, uz obrazloženje zakona, gospođo Mihajlović.

Ovo je još jedan od dokaza da je Srpska radikalna stranka u pravu što na svakoj sednici i u svakoj prilici traži vašu smenu, jer ovaj zakon, kao što rekoh, svakako ne ide u prilog građanima Srbije, već naprotiv. Vi kao da imate neki problem, pa se ovde ponašate u Skupštini Srbije malo bahato i osiono. Ne znam da li su vam se obratili ljudi iz Inženjerske komore Srbije, danas su dolazili ovde, obraćali su se nekim narodnim poslanicima i kada je u pitanju Inženjerska komora Srbije, vi nemate jedinstven i jednak stav, jednak pristup prema toj organizaciji, tom udruženju, koje je pre svega strukovno udruženje, a ima takvih strukovnih udruženja još, na primer, kao što je Lekarska komora Srbije, Advokatska komora Srbije i samo pravo na davanje licence oduzima se Inženjerskoj komori Srbije. Ako se nekom i oduzme licenca, naravno, neću ja da tvrdim i nikako ne želim da tvrdim da je tamo stanje dobro, sigurno tamo ima problema, ima zloupotreba svih vrsta, i finansijskih i svake druge vrste, o čemu ste i vi govorili, ali, jednostavno, jedna stvar koja sigurno ne pije vodu kada je u pitanju ova Inženjerska komora Srbije – i kada se nekom uzme licenca, odlučivanje po žalbi, u drugostepenom postupku, opet vrši Vlada, a znamo, recimo, da u ovoj Vladi, ima 17-18 resora i ministara, nema ni jednog inženjera. E sad, kako je to moguće da neko ko nije inženjer ocenjuje to da li nekom treba da se uzme licenca, pošto je u pitanju isključivo struka? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da ova Vlada preduzima sve što je u njenoj moći i u njenoj nadležnosti kada je u pitanju životna sredina i njena zaštita. Imam utisak još uvek važi onaj selektivni pristup kada su pojedini naši krajevi u pitanju. Naime, dolazim iz Niša, koji predstavlja centar jugoistočne Srbije, i izgleda da i u ovoj oblasti važi ono pravilo – što južnije to tužnije, a južna i jugoistočna Srbija je jedan od najlepših, i još uvek, na svu sreću, najočuvanijih u prirodnom pogledu, delova Srbije.

Grad Niš ima fantastičnu i prelepu okolinu, naslanja se na nekoliko planinskih masiva, kao što je Suva Planina, Stara Planina, Jastrebac, Svrljiške planine itd. Tu su i dve prelepe klisure, Jelašnička klisura i Sićevačka klisura. U Sićevačkoj klisuri postoj i jedna endemična vrsta „Ramonda serbika“ koju je još pronašao čuveni i poznati botaničar Josif Pančić, i tako da smatram da treba mnogo više pažnje da se posveti ovom kraju jugoistočne Srbije.

Tu u neposrednoj blizini Niša i dva velika veštačka jezera, Zavojsko i Vlasinsko jezero. Vlasinsko jezero ne samo da je najveće naše veštačko jezero, nego što se tiče nadmorske visine ono je jezero sa najvećom nadmorskom visinom, nešto preko 1200 metara i jedno od najvišljih jezera te vrste u Evropi.

Sada, da iskoristim priliku da pitam ministra zbog čega je tokom leta voda iz ova dva pomenuta jezera ispuštana ispod maltene ispod granice ekološkog minimuma i da li je to bilo neophodno? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, životna sredina je oblast koja je na najdirektniji način povezana sa zdravljem ljudi i zdravljem stanovništva. Zato treba učiniti sve kako bi se sačuvala životna sredina, jer se na taj način i čuva zdravlje ljudi naravno.

Međutim, postoje tu i objektivne okolnosti na koje ne može uticati nijedna vlada, jedna od njih je i NATO bombardovanje, koje nam je nanelo i te kako mnogo problema po pitanju životne sredine, mnogi naši krajevi, mnoge životne sredine su devastirane. Ali, hajde da ostavimo to po strani, ova, a i mnoge vlade pre nje, neće da shvate, recimo, da su vodni resursi najvažniji resursi jedne države i ne čine dovoljno da bi zaštitili te resurse.

Imamo situaciju da su naša najznačajnija i najkvalitetnija izvorišta vode data, odnosno prodata strancima, a kada nešto što vam je najvrednije date strancu, to je isto kao da ste nekom dali municiju, a on ima oružje i dali ste mu miniciju da puca na vas.

Dakle, ja podsećam ministra i članove ove Vlade da se ne smeju tek tako olako davati, ne tako olako, ne smeju se nikako davati u zakup, odnosno prodavati vodni resursi, jer znamo da je voda najvažnija stvar, pogotovo u 21. veku. Ratovi u 21. veku se neće voditi zbog nafte, nego će se upravo voditi zbog vode.

Imamo situaciju da je, recimo, u Americi litar pijaće vode skuplji nego litar koka-kole, a i kod nas, uzmite recimo primer, hajde, ove vode koja je prodata, voda „Rosa“, da nikoga ne reklamiram ovde, kada su neke akcije tamo da i kod nas, znači jedna flašica te vode je skuplja nego flašica koka-kole, a i Vlade pre nje su se olako odrekli nekih naših vodnih resursa i mislim da to nikako ne sme da se dozvoli.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ni potrebno naglašavati koliki značaj životna sredina ima za naš sveukupni život.

Nažalost, životna sredina u Republici Srbiji, ni približno nije u onom stanju kako bi to mi želeli i kako bi to inače trebalo da bude. Za ovo postoje i odgovorni s jedne strane, to je Vlada Srbije, a sa druge strane moram da priznam da su odgovorni i naši građani, jer ima još uvek mnogo neodgovornih i nesavesnih građana i zaista treba takve, kada se uhvate na delu da nanose štetu životnoj sredini, najrigoroznije kažnjavati.

Zbog čega je odgovorna Vlada Srbije? Imamo dva različita nivoa odgovornosti. Imamo životnu sredinu u ruralnim, planinskim delovima, nacionalnim parkovima i životnu sredinu u gradovima, urbanim sredinama.

U urbanim sredinama u našim gradovima sve više imamo situaciju da se izgrađuju zgrade i tako naši kvartovi, naši gradovi postaju prenatrpani i sve je manje zelenila, a i ono malo zelenila gde imamo nema dovoljno drveća, kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama i u našem okruženju.

Što se tiče ovog ostalog, recimo, nacionalni parkovi itd. vidimo da imamo situaciju da Vlada forsira izgradnju tzv. mini hidroelektrana i po meni, to je zaista katastrofalno, ima jedna naša izreka – ne kolje se vo zbog kilograma mesa, naše reke su nešto što je najvrednije u tim, da kažem planinskim područjima a neku reku prebaciti u cevi i napraviti neku mini elektranu, samo zbog toga da bi se dobili određeni kilovati energije, jeste to čista energija, ali verujte da se deset puta više gubi nego što se dobija i zato apelujem na Vladu i resorno ministarstvo da se takvi pokušaji spreče. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih nekoliko dana smo se naslušali u ovoj sali kako je ova Vlada, odnosno pre svega njen predsednik postigli epohalne uspehe po pitanju našeg budžeta i naših penzionera.

Međutim, od ni jednog poslanika iz vladajuće većine nisam čuo da je pomenuto ime premijera ove Vlade, Ane Brnabić, nego naprotiv, ime predsednika ove države, Aleksandra Vučića, iako znamo da po Ustavu fiskalnu i svaku drugu politiku vodi Vlada, ali ne predsednik, ali dobro, toliko o vašoj doslednosti.

Svi smo mi u ovoj sali saglasni sa činjenicom da treba obezbediti bezbrižnu i sigurnu budućnost našim penzionerima, međutim iznos i visina penzije iako su one nedovoljne za jedan normalan život, nije ono što najviše muči naše penzionere. Naši penzioneri danas pored toga što žive sa bračnim drugom, imaju i obavezu da izdržavaju i ostale svoje ukućane jer u mnogim srpskim porodicama jedino stalno i jedino sigurno primanje je penzija. To je ona stvar koja usložnjava i onako tešku situaciju kod naših penzionera.

Sa druge strane, nikog od ovde i niti od predstavnika vlasti ni ministara nisam čuo jednu drugu činjenicu koja se tiče naših penzionera, a to je u novije vreme pojava sve većeg broja ljudi koji obolevaju od bolesti koje ranije nisu bile toliko zastupljene, a to su razne bolesti demencije i o tome isto takođe treba voditi računa kada su u pitanju naši penzioneri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nominalni iznos penzije nije jedina stvar koja se tiče naših penzionera. Postoji još mnogo drugih stvari koje se tiče itekako penzionera i članova njihovih porodica. Znamo dobro da je penzionerska populacija populacija koja ima višestruko veće potrebe za svim oblicima zdravstvene zaštite nego što je to sa drugim društvenim slojevima.

Nažalost, u današnje vreme prisutni su razni oblici teških bolesti kojih ranije nije bilo u toj meri, kao što je ova Parkinson, Alchajmer itd, i te bolesti zahvataju naše penzionere, i tamo gde se to, ne daj Bože dešava, ukućani, članovi porodica muku muče šta i kako da urade sa svojim najdražima. I, na kraju, otprilike sve se svodi na to da se rešenje traži u gerontološkim centrima, specijalnim gerontološkim centrima. Međutim, moramo da znamo je smeštaj, odnosno boravak u takvim centrima danas izuzetno skup.

Ne govorim ovde zbog čega je skup, verovatno je to tako, mora tako da bude, ali iznos tog smeštaja je u mnogim slučajevima trostruko, pa negde i četvorostruko veći od same penzije koju taj penzioner prima i država ništa, odnosno ova Vlada ništa nije uradila, nisam nigde našao u ovom zakonu da se vidi ima li nekog načina da se ovakvim osobama, ovakvim licima pomogne kako bi se, pre svega, omogućilo članovima njihovih porodica da olakšaju ovaj tretman svojih najmilijih koji su bolesni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava po ovom zakonu isključivo se vodi o nominalnom iznosu penzija, odnosno o njihovom vraćanju na nivo iz 2014. godine sa svim povećanjima koja su se u međuvremenu desila. Međutim, moramo znati da je to samo jedan aspekt sagledavanja penzija. Penzije su kompleksna kategorija i moraju se sagledati sa više aspekata i sa više strana.

Mi svi u ovoj sali znamo kolika je trenutno starosna granica za odlazak u penziju. Znamo i dinamiku prema kojoj će naše dame sustići naše muškarce i izjednačiti se sa njima za ostvarivanje prava na penziju. Međutim, znamo i to da je ova Vlada apsolutno proevropska, ali pri tome nigde se ne kaže da je u EU starosna granica za odlazak u penziju 67 godina za muškarce. Zato pitam nadležnog ministra, mada ga ne vidim ovde, da li će u ovom pogledu Republika Srbija slediti EU, ali na osnovu sveg iskustva koje do sada imamo, to je stvar koja će biti nametnuta od strane EU. Zato svi oni naši građani koji, recimo, u ovom trenutku imaju pet, šest godina do ostvarivanja prava na starosnu penziju, ne smeju da se iznenade, odnosno ne smeju mnogo da se raduju toj penziji, jer može vrlo lako da se desi da kada to svoje pravo ostvare da se upravo tada produži taj vremenski rok.

Dakle, situacija je takva da ljudi moraju raditi duže za kraće penzije. Sva ova vaša hvalisanja vezana za ovaj zakon za povećanje penzija na osnovu ovoga padaju u vodu. Hvala.