Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7287">Nikola Savić</a>

Nikola Savić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom sam tražio da društvo koje upravlja operativnim poslovima na aerodromu može da menja sedište. Dalje sam tražio da se precizira ko i pod kojim uslovima donosi te odluke, međutim, koliko vidim, Vlada nije usvojila ovaj amandman.

U načelnoj raspravi smo čuli od ministarke Mihajlović da će sedište ovog društva biti u Nišu, a to je suština onoga što sam tražio amandmanom. Ali mene kao Nišliju naravno raduje da će sedište takvog jednog društva biti u Nišu. Kad smo kod niškog aerodroma, čuli smo svi da Vlada najavljuje na sva usta da će se otvoriti 12 novih linija sa niškog aerodroma. Međutim, neke nezavisne analize govore i stručne analize da postoji mimo tih 12 linija koje najavljuje Vlada još nekoliko linija koje će u svakom slučaju biti komercijalno isplative, a reč je o linijama od Niša prema Parizu, Moskvi i Istanbulu.

Kao Nišlija znam, a to znaju i mnoge Nišlije, da postoji potreba za još jednom linijom iz Niša, a to je iz Niša prema Malti.

Naime, od ukupnog broja srpske populacije koja živi na Malti, a nije to baš ni zanemarljiv broj ima ih mnogo koji nisu registrovani, više od polovine takvih je iz Niša. Iako, recimo, za neke druge destinacije prema Nemačkoj, Italiji, Turskoj itd, postoji neka alternativna mogućnost da se preveze ili sopstvenim automobilom, linijskim ili vanlinijskim prevozom, Malta kao jedno izolovano ostrvo u Sredozemnom moru je svakako interesantna za svakog prevoznika. Tako bih apelovao na ljude iz Vlade da razmisle o tome o uvođenju jedne linije iz Niša za Maltu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedna kompleksna materija u kojoj problemi datiraju još, hajde da kažem iz davnog vremena, iz komunističkog vremena, kada je došlo do nagle industrijalizacije naše zemlje i kada su počeli da se šire naši gradovi. Sve vlasti od tada, pa naovamo pokušavale su da uvedu red u ovu oblast, ali ono što radi aktuelna vlast, odnosno aktuelna ministarka Zorana Mihajlović, zaista prevazilazi sve ono što ne bi trebalo da se radi o ovoj oblasti. Evo, čuli smo danas od naših kolega ovde da je ovo osmi put za mandata Zorane Mihajlović da se menja ovaj zakon, ali nažalost, nema nekih vidljivih pomaka.

U našim gradovima, većim gradovima, i dalje vlada jedan urbanistički haos i ako je došlo negde, bilo nekih pomaka kada su u pitanju periferije gradova i ta sirotinjska naselja gde žive ljudi sa nižim primanjima, u centrima naših gradova, pogotovo većim gradovima danas vlada haos. Zbog čega? Imamo situaciju da šira ili uža gradska jezgra, gde postoje starije kuće, porodične kuće, da se te kuće ruše, neki investitor otkupi po nekoliko kuća, dve, tri, pet ili već za koliko, napravi zgradu i posle tu vlada pravi haos, iz prostog razloga zato što više nema ni ostale prateće komunalne infrastrukture, nema parkinga i nema bilo čega. Što je najgore, hajde da postoji neki red i u tom haosu, nego u jednom delu ovaj pravi zgradu od tri sprata zato što je uspeo da tri parcele objedini i kupi, u drugom delu odmah susedno do njega drugi investitor je uspeo da kupi pet kuća, poruši ih pa pravi kuću od sedam spratova i kažem, zaista, to su stvari kojima mora da se stane na kraj.
Dame i gospodo narodni poslanici, kroz ovaj zakon se najbolje vidi da poslanici SRS ozbiljno pristupaju svom poslu, razmatraju zakon onako kako to treba, ulažu napore da se ovaj zakon poboljša. Vidimo odavde da od nekih 15 amandmana koje je podnela SRS četiri amandmana su usvojena.

Moj amandman na prvi član nije usvojen, ali hoću da kažem sledeće. Svima je nama jasno zbog čega se donosi ovaj zakon. U pitanju je čuvena gondola koja treba da se gradi ovde u srcu Beograda. Sinoć sam negde pročitao da su se javili neki problemi, vezano za to, da Upravni sud ili sud koji je nadležan za takve poslove odbija da izda dozvolu, a to ukazuje na činjenicu da verovatno tu postoje neki problemi.

Neću da ulazim u to da li je Beogradu potrebna ili nije potrebna dozvola, niti sam kompetentan za to, ali hoću da kažem da grad Beograd svakako ima mnogo većih infrastrukturnih problema od ovoga. Mi svi znamo da trenutno Beograd nema železničku stanicu, vozovi ne saobraćaju do centra grada. Uskoro neće imati ni autobusku stanicu zbog situacije sa izgradnjom Beograda na vodi. Mislim da su to stvari kojima bi trebalo dati prioritet i pažnju.

Što se tiče žičare, gondole i ovih drugih stvari, nemam ništa protiv toga, ali to kada bude vreme za to. Hvala.
Dame i gospodo, narodni poslanici, ovaj zakon o žičarama za transport lica se ne odnosi samo na gondole, nego naravno tu pored tih famoznih gondola imamo i ostale stvari kao što su žičare na skijalištima i nešto drugo.

Inače, kada sam već pomenuo ovu gondolu, moram da kažem da SRS nema ništa protiv toga da se radi gondola u Beogradu. To nije jedini slučaj. Mnoge prestonice u našem okruženju, pogotovo veliki gradovi imaju tako nešto. Konkretan primer Sofija, koja ima tu sreću da se nalazi tik ispod jedne visoke planine Vitoše i tamo postoji ova gondola. Mislim da nešto slično postoji i u Zagrebu, nisam siguran.

Ono što želim da kažem kada je ova gondola u pitanju, mi smo protiv toga da ministarstvo nadležno za ove poslove se ponaša na ovaj način. Konkretno, ministarska Zorana Mihajlović je dozvolila neke nedoumice i neke propuste u ovoj oblasti i dala šansu i priliku ovima koji protestuju da dovode građane u zabludu kako je to nešto loše itd.

Zbog toga, smatram da ne samo zbog ovoga, nego još zbog mnogo drugih stvari o kojima smo govorili danas u ovim zakonima koji su iz delokruga Ministarstva građevine i infrastrukture, da Zorana Mihajlović ne sme i ne bi trebalo više da se nalazi na ovom mestu, jer svaka njena odluka, svega čega se dohvati uvek ima neke nepravilnosti. Tako da tražimo da se ona razreši sa mesta ministra za infrastrukturne projekte.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, gde sam tražio brisanje navedenog člana. To sam tražio iz razloga što jednostavno smatram da je staro rešenje koje je bilo u prethodnom zakonu bolje.

Naime, ovaj član 1. odnosi se na definiciju i ostale stvari vezano za profesionalne vozače, iako moram da priznam da ovde u ovom zakonu postoji neka određena liberalizacija kada su u pitanju normativi koje treba da ispune lica koja se bave prevozom putnika. Ipak odredba o profesionalnim vozačima ne sme da se briše iz zakona, nego mora da postoji. Zašto? Iz prostog razloga što pored profesionalnih vozača postoji i još ogroman broj vozača ostalih, svi smo mi vozači, i ako ta odrednica o profesionalnim vozačima ne ostane, onda bukvalno ispada da su i oni koji vrše prevoz putnika i oni koji voze svoj lični automobil imaju isti pravni status.

Ali ovde postoje i još veći problemi vezano za ovaj zakon. Mi se nažalost danas suočavamo sa činjenicom da svakim danom Srbija ostaje bez velikog broja zbog pre svega ekonomskih uslova, veliki broj vozača odlazi u inostranstvo, tako da pojedine transportne firme ili veliki broj tih transportnih firmi ima već nestašicu vozača, na njihova mesta dolaze još uvek mladi ili neiskusni ili ljudi koji formalno-pravno zadovoljavaju uslove za ovaj posao, ali su radili u životu nešto drugo i onda sticajem okolnosti ili iz jednostavno nužde prelaze da rade ovaj posao, a znamo da je ovaj prevoz putnika u drumskom saobraćaju i te kako odgovorna delatnost i tu poveravate žive ljude u ruke nekoga ko se možda nije bavio time dugi niz godina i država, odnosno nadležno ministarstvo treba da povedu računa o ovom problemu koji je sve više prisutan.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13.

Inače, ovaj član 13. odnosi se na predviđene novčane kazne. Ja sam svojim amandmanom tražio da se ove kazne umanje, iz prostog razloga što cilj ovog i bilo kog zakona nije samo da se kažnjava, nego je cilj svakog zakona da on ispuni svoju predviđenu ulogu.

U prethodnom mom amandmanu sam govorio o tome da se država Srbija suočava sa problemom nedostatka vozača i upravo iz tog razloga mora se imati u vidu sve ovo o čemu sam govorio i u prethodnom i o čemu ovde govorim.

Naime, imamo situaciju odliva kadrova, odliva vozača u inostranstvo i to nije samo u oblasti saobraćaja, nego i u svim drugim oblastima kao što je zdravstvo, pogotovo je drastičan primer u zdravstvu. Ali, ako neke stvari, recimo, u zdravstvu možda mogu da se, ajde da kažem, malo nadoknade, nategnu tako što će, recimo, jedan doktor umesto 30 ili 40 pacijenata koliko mu je danas norma malo se više namučiti, pa taj broj povećati za 10, 20 ili 30%, jedan vozač, pogotovo vozač putnik u drumskom saobraćaju, to svakako ne sme, jer strogo je zakonom predviđeno koliko u toku 24 časa vozač može voziti, koliko treba da odmara, itd.

E, sad, imamo situacije da kandidat položi za određenu kategoriju, ispunjava onaj starosni uslov i direktno, bukvalno, sa poligona seda u autobus na relaciji Niš-Subotica ili Skoplje-Zagreb, itd, i gde vozi putnike, jer jednostavno, drugih mogućnosti nema.

Dakle, mora se imati u vidu ove stvari i izaći u susret i prevoznicima i vozačima, da ne bi došli u poziciju da nema ko da nas vozi.

Evo, recimo u Hitnoj pomoći imamo, takođe, problem gde pored toga što je došlo do ograničenja iz zabrane zapošljavanja, imamo ljude koji bukvalno voze pacijente, a vozači hitne pomoći su ujedno, ne samo vozači, nego oni su deo sanitarne ekipe, deo medicinske ekipe. Znači, oni su tamo, imaju ulogu bolničara, pomažu u prenosu, šta ja znam, zbrinjavanju bolesnih i povređenih, i sada čovek dođe prvi put na posao, a mora da se susretne sa tim stvarima, tako da mora se imati u vidu ovo.

Naravno, stvari pokušavaju da se reše prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom vozača, što nije sporno, toga je uvek bilo ali taj jedan kontinuitet u ovoj delatnosti mora da postoji i mora da se vodi računa o svemu ovome. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog mog amandmana, odnosno kompletnog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, SRS vas upozorava da se jedna nepravda ne može i ne sme ispravljati drugom nepravdom, što bi Njegoš rekao: „Kada dođe vreme da se stare isprave nepravde pod nekakvim novim tiranima“.

Dakle, mi nemamo ništa protiv toga i mi cenimo ovaj vaš napor da pokušate da iznađete rešenje u ovoj oblasti koja zaista pogađa veliki broj naših građana, ali jednostavno, pošli ste pogrešnim putem. Ovaj zakon je protivustavan i nanosi, kao što sam rekao na početku, nepravde nekima drugima u ovom celom lancu.

Kao prvo, šta ćemo sa onim ljudima koji su na neki način uspeli da isplate ove kredite, jer zakon uopšte njih ne tretira.

Ima ljudi, znam lično, koji su prodali nekretnine, koje su dva ili tri puta vredele više nego ona nekretnina za koju su uzeli kredit, da bi taj teški teret skinuli sa vrata, ali jednostavno vidimo da o takvim ljudima niko nije razmišljao.

Druga stvar, ne sme i niko nema pravo da novac građana Srbije opredeljuje za neke stvari koje nisu predviđene budžetom. Za šta nam služi budžet i zašto sve to, kada se zna o čemu se tu radi?

Treća stvar, treba naći krivca za sve ovo, mada moram da kažem da to nije baš jednostavno, jer tu postoji podeljena odgovornost i ljudi su možda neki neoprezno ulazili u sve ovo, ali i veliki broj tih stranih banaka se pre svega rukovodilo sa ekstra profitom.

Naravno, nismo mi za to da se proteruju strane banke, ali taj njihov ekstra profit treba da se svede na neku najmanju moguću meru, kako bi imali i oni neku korist i kako bi to poslovanje koje oni nude klijentima, bilo u nekim granicama kao što je to u ostalim državama.
Zahvaljujem, kolega Milićeviću.

Dame i gospod narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, sa zahtevom da se uvrsti na dnevni red ove skupštine. Svima nama je poznato da problem u ovoj oblasti odavno postoji, međutim on je u poslednje vreme kulminirao iz jednog prostog razloga što danas udžbenike piše svako, izdaje svako i svako, bukvalno, vrši njihov odabire.

Ovo nije prvi put da SRS upozorava vlast da u ovoj osetljivoj oblasti vlada javašluk, međutim što se mi više upinjemo da dokažemo, problemi su sve veći i veći. Ovo je posebno važno kod onih udžbenika koji obrađuju srpsku nacionalnu istoriju i srpsku kulturu. Međutim, ako pogledamo malo ko sve štampa i izdaje udžbenike, videćemo da monopol na izdavanje udžbenika imaju firme iz Slovenije i Hrvatske, onda i ne čudi što je situacija ovakva kakva jeste.

Mi, u SRS, nismo za to da neko ima monopol u ovoj oblasti, pa makar to bio i Zavod za izdavanje udžbenika, ali jednostavno država mora, preko Prosvetnog nacionalnog saveta i drugih institucija Ministarstva prosvete, da ima pravi uvid šta se ovde dešava.

Mi znamo kakva je situacija u nekim našim susednim zemljama, kao što je recimo u Crnoj Gori, gde se proteruje najveći živi srpski pesnik Njegoš, a ako se ovako nastavi strah me da nije daleko dan kada će se to isto desiti i u Srbiji.

Ja sam na nekoj od prethodnih sednica Narodne skupštine, kada sam predlagao da se dnevni red dopuni ovom tačkom pokazivao kakvi sve udžbenici postoje, pa sam i navodio izdavače koji izdaju takve udžbenike, pokazivao sam ilustracije od kojih zaista hvata jeza kada to vidi, meni bukvalno stid ne dozvoljava da to ponovo… ja sam to jednom pokazao, ali ne dozvoljavam da to ponovo pokazujem ovde, ali bukvalno, država mora učiniti sve da ovde vlada red.

Znači, suština onoga što sam ja tražio u ovom zakonu je da svi oni autori izdavači, koji su izdavali udžbenike, koji ne odgovaraju interesima srpskog naroda i koji ne odgovaraju činjenicama da im se oduzme licenca za navedenu delatnost. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Mi smo na prethodnoj sednici Narodne skupštine imali izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i kada sam video da je takav jedan zakon došao u proceduru, u prvi mah sam pomislio i obradovao se da će taj zakon obuhvatiti jedan problem koji se nalazi i koji već dugo traje u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Međutim, video sam da od toga nema ništa, da je taj zakon obuhvatao neke druge stvari, gde je vlast htela da se dodvori našim seljacima kroz neke, ajde da kažem, beneficije, koje su im omogućene kod registracije tih poljoprivrednih i priključnih mašina.

Iz tog razloga sam podneo ovaj predlog zakona za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je praksa pokazala da je ovaj zakon u jednim pojedinim svojim odredbama nedorečen i kontradiktoran i da izaziva velike probleme kada dođe do saobraćajne nezgode, jednostavno, u nekim situacijama je nemoguće ustanoviti ko je krivac za izazvanu saobraćajnu nesreću.

Naime, redi se o članu 47. postojećeg zakona koji govori o prvenstvu prolazu na raskrsnicama i ja sad ne bih ulazio u te detalje, svi smo mi uglavnom vozači, znamo ta osnovna pravila regulisanja saobraćaja na raskrsnicama, međutim, Zakon je ovde nedorečen, da bukvalno, u nekim situacijama nije potpuno jasno ko ima to prvenstvo.

Dešava se situacija da pravnici taj Zakon tumače na jedan način, dok ljudi iz saobraćajne struke tumače ga na potpuno drugi način i bukvalno se ne može utvrditi vinovnik saobraćajne nesreće.

Iz tog razloga sam tražio da se ovaj predlog zakona uvrsti u dnevni red, da Vlada, odnosno nadležno resorno ministarstvo razmotri ovo i da donese odluku onakvu koja odgovara pravilima saobraćaja.

Međutim, mi i danas imamo na dnevnom redu jedan od zakona iz oblasti saobraćaja, doduše, ne odnosi se baš direktno na samo regulisanje saobraćaja, odnosi se na prevoz putnika u drumskom saobraćaju, ali koliko vidim, o ovome niko nije ozbiljno razmišljao.

Zato, apelujem na predstavnike Vlade da pogledaju ovaj predlog mog zakona i da to uvrste u dnevni red, ako ne kao moj predlog, onda makar, neka ga prepišu i neka to bude predlog Vlade. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman se odnosi na član 100. Podsetiću vas da član 100. govori o univerzitetskim kliničkim centrima. Naravno, znamo da je Univerzitetski klinički centar ustanova koja u sebi objedinjuje najmanje tri organizacione jedinice poput instituta, klinike itd.

Ono što meni smeta u ovome članu zakona i znate i zbog čega sam podneo amandman je taj da pored toga što je, naravno, sedište univerzitetskog kliničkog centra u središtu, u mestu gde ima medicinski fakultet, znači, medicinska ustanova koja školuje lekare, ali mogu se osnivati i organizacione jedinice van sedišta, što je opet u redu, ali se u zakonu kaže, samo na teritoriji upravnog okruga na čijoj teritoriji se nalazi univerzitetski klinički centar.

Ja konkretno mislim da to nije u redu da ta stvar mora da se proširi. Naime, ja dolazim iz Niša, znamo da Niš ima univerzitet, ima Medicinski fakultet, ima univerzitetski Klinički centar i u sklopu toga, univerzitetskog Kliničkog centra imamo i ustanove i klinike, kao, recimo, u Niškoj banji imamo institute u sklopu univerzitetskog Kliničkog centra „Pauh Nesel“, imamo kliniku za plućne bolesti, imamo i specijalizovanu Psihijatrijsku bolnicu u Topolnici. Ali, to je sve na široj teritoriji grada Niša, odnosno Niškog upravnog okruga.

Ali, u neposrednoj blizini Niša i Nišavskog okruga, imamo i Ribarsku banju, nije potrebno naglašavati čime se ona bavi, imamo Sokobanju, koja je na teritoriji Zaječarskog upravnog okruga, imamo na teritoriji Topličkog okruga više banja, na teritoriji opštine Kuršumlija i zbog čega zakonu ne bi predvideli mogućnost da te organizacione jedinice, pored onih koje se nalaze na teritoriji upravnog kruga mogu biti i iz nekog drugog susednog, pa čak i da bude udaljenijeg upravnog okruga, jer znamo da južno od Šumadijskog okruga od grada Kragujevca, samo Niš ima univerzitet i univerzitetski Klinički centar. Šta ćemo sa nekim drugim mestima i zbog čega na taj način ne bi dali ovaj, da kažem, prednosti, malo podstakli i neke ustanove ovoga zdravstvenog tipa. Pre svega, banjskog tipa koje bi ušle, mogle da u sastav univerzitetskog Kliničkog centra, koji se naravno po pravilu nalazi, čije se sedište nalazi na teritoriji upravnog okruga.
Samo kratko.

Ovo je skoro tri godine ovog saziva i poslanici SRS podneli su veliki broj amandmana i ovo je prvi put da je na jedan zakon usvojila ovoliki broj amandmana, što govori o tome da mi svoj posao obavljamo na jedan način koji svakako odgovara jednom parlamentarizmu.

Kamo sreće da su i prethodne vlasti, pa i ova vlast u nekim drugim situacijama ovako postupali. Sada ne bi imali situaciju da se žalimo na bivši režim, jer mi smo i ranije podnosili mnoge amandmane koji su trebali biti usvojeni, ali se kasnije ispostavilo da smo bili u pravu, pa su morali da menjaju zakon iz nekog razloga samo da ne bi izašli u susret nama koji smo opozicioni poslanici. Hvala.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izmena i dopuna ovog zakona o supstancama koje se koriste u proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci je još jedan od zakona koji se donosi po nalogu, odnosno po preporuci Evropske unije, zbog usklađivanja sa propisima EU. Tamo se navode razlozi, više tih razloga zbog kojih se to radi.

Srpska radikalna stranka vas više puta upozorava da ne morate donositi zakone samo zbog toga što to traži Evropska unija, jer, jednostavno, sve ono što dolazi iz Evropske unije ne mora da znači da je i dobro i da je primenjivo na naše uslove.

Ali, kada bi to zanemarili, kada bi to ostavili po strani, i da je zakon najbolji, zakon je mrtvo slovo na papiru bez sveobuhvatne državne strategije za borbu protiv ovog zla, protiv ovog teškog oblika bolesti. Tu neću da svalim krivicu na ovo ministarstvo, čak naprotiv, mislim da vaše ministarstvo radi sve ono što je u njegovoj moći i delokrugu da bi se smanjile te bolesti zavisnosti, ali jedno drugo ministarstvo mislim da ne radi svoj posao, a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Naime, to ministarstvo treba mnogo više da preuzme odgovornosti, da hapsi u korenu, da saseca sve ove pojave, da hapsi rasturače droga itd. Jer, znamo kako se počinje - na početku trava a na kraju strava.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman predstavlja logičan sled prethodnih amandmana koje je podnela SRS na ovaj zakon.

Naime, mi svi našim amandmanima izražavamo svoj stav da je neprimereno u ovako kratkom roku, da se jedan ovako važan zakon nađe na dnevnom redu, iako ste imali godinu dana da ove stvari popravite, i ako smo vas pre godinu dana upozoravali da to što ste radili tada u vezi sa ovim zakonom ne valja, ali napokon, videli ste da smo bili u pravu.

Sada, vi pokušavate na ovaj način, ne samo da ispravite ovaj zakon, nego i da skupite određene poene kod naših poljoprivrednika i verovatno će to i proći kod nekih.

Međutim, ovo nije jedini način da se pomogne našim poljoprivrednicima. Ova Vlada ima sijaset načina i sijasat mogućnosti da izađe u susret našim poljoprivrednicima, a to su pre svega, garantovane cene otkupa malina, kupina, višnje, i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Otkad je ova Vlada, skoro da se nikada ne zna kakva će ta cena biti i da su naši poljoprivrednici redovno na gubitku kada su u pitanju ovi proizvodi.

Da se vratim na predlog ovog zakona. Kada sam video da se u proceduri naša predlog ovog zakona, pomislio sam da se radi o jednoj drugoj stvari.

Naime, ovaj zakon ima i drugih nelogičnosti i doslednosti i SRS je pustila u proceduru izmene i dopune ovog zakona, ali po jednoj sasvim drugoj stvari. Videćete kada to bude došlo na dnevni red. To je samo dokaz da se nije niko bavio ovim zakonom, nego je pre svega ovo bio cilj da se skupe određeni politički poeni naših poljoprivrednika. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 73. Predloga zakona i podsetiću vas, ovaj zakon definiše uslove pod kojima se ostvaruje pravo na novčanu naknadu zbog odsustva sa posla.

Između ostalog, u stavu 1. tačka 6. se kaže, nabrajaju te uslove, pa jedan od tih uslova je – zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.

Bez obzira što ovaj zakon ima i dobrih stvari, o čemu su govorile i neke moje kolege, meni je prosto neshvatljivo da se iz ovoga, znači, novčane naknade, izuzimaju ljudi koji su dobrovoljni davaoci krvi. Na ovaj način vrši se destimulacija tih ljudi koji bi bili spremni da dobrovoljno daju krv, jer moramo biti realni i znati u kakvom ambijentu danas rade naši obični ljudi, da najveći broj tih ljudi radi u privatnim firmama, da rade u firmama čiji su ovi vlasnici i poslodavci strana lica i strane firme i njih jednostavno ne interesuje ništa osim radnog vremena i profita koji mogu ostvariti.

Zato smatram da bi ovaj amandman kojim sam intervenisao u ovom delu trebalo prihvatiti i da se tim ljudima koji su dobrovoljni davaoci krvi omogući da onoga dana kada daju krv ili kada najave da će davati krv da im se obezbedi novčana nadoknada. Imamo i situaciju da puno ljudi hoće da da krv u nekim zajedničkim akcijama, recimo, ako su u pitanju neke sportske ekipe ili pa hajde da kažemo i političke stranke i imali smo slučajeve da pripadnici naše SRS žele da daju krv u nekim akcijama dobrovoljnog davanja krvi koje organizujemo, ali jednostavno nisu bili u mogućnosti zato što njihovi poslodavci im to nisu omogućili. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 125. Predloga ovog zakona. Inače, ovaj zakon se odnosi na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. U prvom stavu ovog člana zakona stoji da se prava i obaveze iz ovog zdravstvenog osiguranja ostvaruju na osnovu overene isprave o osiguranju.

Sa formalno-pravne strane gledano, ovo je sve u redu i ovome nema šta ni da se oduzme, niti da se doda. Ali, u praksi, u realnom životu, ovde se mogu javiti problemi.

Mi svi znamo da su sada u upotrebi, hajde da kažemo, ove digitalne, čipovane ili kako da ih zovemo zdravstvene knjižice, i sada kako neko ko je zadužen za rad, pogotovo u nekim ambulantama na selu, može znati da li je nečija zdravstvena isprava overena ili nije?

U većini slučajeva to neće biti problem, ali kao što rekoh, u manjim mestima, u nekim selima u domovima zdravlja dođe čovek sa zdravstvenom knjižicom koja u sebi sadrži čip, i kako će onaj tamo radnik na šalteru ili doktor, bolničar, bilo o kome da se radi, znati da li je ta isprava overena ili nije? Naravno, nisu povezani na internet, nemaju tu mogućnost da provere na taj način.

Upravo zbog toga što može da se javi u praksi, ja sam intervenisao ovim svojim amandmanom, da se ova stvar malo bolje i preciznije definiše, kako ne bi došlo do problema u praksi, jer ako bi se neko striktno držao slova ovog zakona, onda bi mogao da vrati svakog pacijenta, iako on realno i formalno ima overenu zdravstvenu knjižicu. Hvala.