Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7287">Nikola Savić</a>

Nikola Savić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije i to na njegov prvi član, tako da se u tom članu posle 2. stava dodaje 3. stav, koji ima zadatak da bliže definiše najvažnije obaveze poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ovaj poverenik, koga predviđate ovim zakonom ovde, predstavlja samostalni državni organ, kako ste to ovde kazali. Naravno, njegova uloga ne bi trebalo da se svede na protokolarnu nego bi njegova uloga trebalo da bude ta da zaštiti najveće i najvažnije vrednosti, pre svega porodice, braka, dece i ostalih.
Nažalost, onako kako ste koncipirali ovaj zakon, stiče se utisak da se sve odvija potpuno obrnutim redom. Naime, ovaj zakon izgleda da je napravljen ne zbog ove kategorije koju sam napomenuo, nego, pre svega, zbog gej populacije. Gej populacija je upravo suprotna svim našim tradicionalnim i porodičnim vrednostima.
Da je tako, zaista potvrđuje jedan primer. Pre neki dan imali ste priliku svi da čujete, jedan maloletnik, prestupnik koji izdržava kaznu u Vaspitno-popravnom zavodu u Nišu zbog silovanja drugog maloletnika, kada je pušten na dopust kod svojih roditelja u Vranje, to isto delo je ponovio. Možete zamisliti njegove roditelje kada sa ove govornice čuju one koji brane ovaj zakon ili kada sutra, u sudskom procesu, advokat koji ga bude zastupao kaže – znate....
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o zabrani diskriminacije i to na njegov 1. stav, gde reč ''osuđivanosti'' treba da se briše. Zbog čega? Ako ostane reč ''osuđivanosti'' onda je ovaj član zakona suprotan Ustavu Srbije, odnosno njegovom 21. članu, gde se jasno kaže u kojim slučajevima se vrši diskriminacija.
I ne samo to, ako bi ostalo ovako ovo bi imalo potpuno kontraefekat od onoga što je zamislio predlagač, jer bukvalno bi ukazivali na nekoga, bežite od njega, znate, on je osuđivan. Znamo da onaj ko je osuđen iz bilo kojih razloga i izdržao kaznu, on je odradio svoje i to je završena priča.
Pogotovo ako znamo da je veliki broj ljudi koji je izdržavao kaznu to izdržavao recimo zbog prekršaja iz oblasti bezbednosti saobraćaja, iz nekih krivičnih dela koja su izvršena iz nehata, ali jednostavno opet ubacujete ovo u zakon.
Naravno, da ne govorimo o političkim osuđenicima, o ljudima koji su izdržavali kaznu zbog političkih razloga. Evo, ovde je stigao i vaš ideolog, ideolog DS, i on je jedan od onih koji je izdržavao kaznu zbog političkih razloga i nikome od poslanika SRS ili bilo kome nije ni palo na pamet da ukaže na tu činjenicu – znate, on je osuđivan ili nešto slično.
Naravno, neki put osuđivanost zbog političkih razloga može biti i afirmativna, to vidimo na primeru našeg predsednika, koji se u Hagu brani od optužbe koja nije...
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije i to na 3. član ovoga zakona, gde se u drugom stavu ovog člana reč "sva" briše.
Želim da podsetim da se ovaj član odnosi na prava stranaca u našoj zemlji. I ova stvar, kao i mnoge prethodne iz drugih amandmana, regulisana je Ustavom Republike Srbije, tako da nije bilo potrebe za ovom intervencijom koju ste izvršili u zakonu.
Ako ste već imali nameru da intervenišete, možda bi bilo bolje da ste intervenisali u smislu da se uspostavi određeni reciprocitet, da od drugih država tražite da prava našim građanima omoguće onako kako to mi činimo drugim građanima drugih država kod nas.
Iz prakse znamo da vrlo često nije tako, ne treba navoditi mnogo primera, navešću samo jedan, vidimo da se prava svih haških optuženika iz naše zemlje i te kako krše, oni su diskriminisani na taj način što nemaju pravo na fer i suđenje u zakonskom roku.
Da iskoristim priliku dok ste vi ovde, gospodine predsedavajući, dozvolili ste da se vrši i diskriminacija narodnih poslanika. Naime, u četvrtak kada ste predsedavali ovom skupštinom, negde u ovo vreme, oko šest sati, najavili ste da će ići odloženi prenos i taj odloženi prenos zaista je išao, ali u jedan sat posle ponoći. Da li je neko u ovoj državi Srbiji u jedan sat posle ponoći gledao taj prenos, zapitajte se i sami.
Apelovao bih na vas da uložite svoj autoritet da se tako nešto više ne dešava. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog odluke o izboru predsednika prosvetnog nacionalnog saveta i o izboru predsednika Saveta NBS. Pošto dolazim iz prosvete, naravno da ću se osvrnuti na izbor predsednika prosvetnog nacionalnog saveta. Za ovu funkciju, kao što znate, predložena je gospođa prof. dr Desanka Radunović.
Moram iskreno da priznam da ne znam ništa o pomenutoj gospođi, osim onoga što je dato u ovoj biografiji ovde i iz tog razloga se neću upuštati ni u njene stručne, niti neke druge kvalitete.
Kao čovek koji 25 godina radi u prosveti, moram da podsetim i javnost Srbije i budućeg, kao što ćemo videti u danu za glasanje, predsednika prosvetnog nacionalnog saveta, da je bilo zaista dosta problema i dosta neprincipijelnosti i tendencioznosti prilikom jučerašnjeg izbora članova prosvetnog nacionalnog saveta.
Naime, prosvetni nacionalni savet, pre svega, treba da bude jedno stručno telo, ali nažalost, kao i sve ostalo, ovo stručno telo se pretvorilo u političko telo koje, u neku ruku, predstavlja produženu ruku DS. Znači, jedan politički savet DS.
Kao što sam rekao, veliki broj ljudi me je zvao juče i danas i izražavao svoje nezadovoljstvo načinom na koji su birani ovi ljudi i sa personalnim rešenjima koja su se našla prilikom izbora ovog prosvetnog saveta. Kada se malo pogleda koji su sve to ljudi izabrani, moglo bi da se kaže, odnosno da se ovaj prosvetni nacionalni savet nazove i beogradski prosvetni nacionalni savet.
Juče ste birali 22 člana ovog saveta od 42, koliko ih ukupno ima. Jednog člana čak niste mogli ni da izaberete. Radi se o predstavniku Društva pedagoga fizičke kulture. Videli ste onu blamažu koju ste sebi dozvolili prilikom jučerašnjeg glasanja.
Od 22 člana koje ste juče birali, 13 je iz Beograda, a devet je iz ostatka Srbije. Od tih devet iz ostatka Srbije, pet je iz Vojvodine, a četiri su iz svih ostalih delova Srbije. Od tih iz Vojvodine, čini mi se da su trojica iz Novog Sada, jedan iz Titela i jedan je iz Subotice, a od ovih četvorice koji su iz ostatka Srbije, jedan je predstavnik Univerziteta u Nišu, drugi je predstavnik Univerziteta u Kragujevcu.
Tu čak niste ni mogli da utičete, jer su to mesta koja formacijski pripadaju tim univerzitetima i tako se bukvalno svelo na to da su samo dva člana prosvetnog nacionalnog saveta iz ostatka Srbije izabrana juče. Znači, 60% ljudi je izabrano iz Beograda, a 40% iz ostatka Srbije.
Nije baš da nije imalo kandidata. Imalo je kandidata. Pogledajte ovu listu, mada moram da kažem da ovaj materijal, predlog članova prosvetnog nacionalnog saveta, niko nije dobio iz poslaničke grupe SRS. Naravno, morao sam da idem u arhivu, jer je to materija koja me interesuje, to mi je struka, to je posao koji obavljam i na taj način sam došao do ovog materijala.
Pošto dolazim iz Niša, moram da kažem da je na listi članova prosvetnog nacionalnog saveta bilo nekoliko ljudi iz Niša i da su sve to ljudi od integriteta, ugledni u svojim sredinama. Jedan od takvih je i gospodin Staniša Kostadinović, ugledni član Saveza učitelja Srbije.
To je bio njihov predlog, jedan od najuglednijih učitelja uopšte na jugu Srbije, a možda i u celoj Srbiji, učitelj OŠ "Sveti Sava".
Naravno, on nije prošao, ali je zato ispred tog društva prošla kandidat izvesna Mirjana Ilić, koja uopšte ne radi u prosveti. Znači, uopšte nema veze sa prosvetom, u životu nije uzela dnevnik u ruke. Ona je tehnički sekretar Saveza učitelja Srbije, ali ima knjižicu DS i to je najbolja preporuka za sve ovo.
Dalje, sledeći kandidat iz Niša, govorim za Niš jer znam tamo situaciju, a verovatno je slična situacija i u drugim sredinama, to je mr Ljiljana Denić-Milenković, uspešni direktor Prehrambeno-hemijske škole iz Niša i predsednik Zajednica stručnih škola iz te oblasti. Naravno, ni ona nije prošla, nije dobila nijedan glas.
Iz Niša je još bio i gospodin Aleksandar Milojević, profesor na Fakultetu fizičke kulture u Nišu, kao predlog Društva psihologa Srbije. Naravno, ni on nije dobio nijedan glas.
Zaista ne mogu da razumem ljude koji mogu da glasaju protiv kandidata iz svoje sredine. Nažalost, Niš nije zaobiđen samo kada je u pitanju ovaj prosvetni nacionalni savet, Niš je zaobiđen i u mnogim drugim stvarima. Znate da za predloge za članove Visokog saveta sudstva takođe nema nijednog člana, ne samo iz Niša, nego iz čitave južne Srbije, a znamo da Apelacioni sud u Nišu pokriva teritoriju koja obuhvata, zajedno sa Kosovskom Mitrovicom i ovim severnim delom Kosova, više od polovine geografske teritorije Srbije.
To je politika ravnomernog regionalnog razvoja koju vodi ova vlast i ova većina. Naravno, da me ne bi neko pogrešno shvatio, sasvim je prirodno da se najvažnije i najveće institucije jedne države nalaze u njenoj prestonici. Shodno tome potpuno je prirodno da najveći broj ljudi bude iz prestonice, članovi tih institucija.
Ali, svi smo mi učili škole i znamo da se škole nalaze u svim krajevima Srbije, i u najzabačenijim planinama, i ispod Stare planine, i ispod Suve planine, ispod Kopaonika, ispod Zlatibora i svugde. Škole nisu ni ambasade, ni ministarstva, nisu ni Vladine agencije da bi moralo obavezno iz Beograda da se ljudi nalaze u ovom prosvetnom nacionalnom savetu.
Ovo je bila jedna šansa gde je vlast imala priliku i trebalo da pokaže da joj je zaista stalo do regionalnog razvoja Srbije. Naravno, ovde je u pitanju nešto drugo.
U školama u ovim mestima koje sam pobrojao na teritoriji cele Srbije takođe rade prosvetni radnici koji su neretko i uspešniji nego radnici u nekim većim gradovima. Takođe, i u tim školama se vrši nastava i izvodi po nastavnom planu i programu koji je jedinstven za celu Srbiju.
Naravno, vi niste hteli ili ne znam iz kog razloga niste vodili računa o tome. Zato želim da apelujem na budućeg predsednika ovog Nacionalnog prosvetnog saveta, ako već vlast koja je birala taj prosvetni savet nije vodila računa o teritorijalnoj zastupljenosti, da taj predsednik prosvetnog nacionalnog saveta učini sve kako bi se makar tim školama u provinciji po zabitim mestima stvorili uslovi i pretpostavke da nastavu izvode kao ljudi, da imaju osnovna nastavna sredstva i učila, da makar u tom pogledu ne bi bili zakinuti.
Iz svega ovog što sam naveo u mom izlaganju, SRS neće podržati ovakav predlog.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, i to na njegov 72. član, s namerom da se taj član briše.
Naime, ovo je jedan veoma važan zakon, jer odnos svake zemlje prema njenim građanima predstavlja i ogledalo te zemlje u svetu. Međutim, kakav je odnos ove vlasti i ove vladajuće većine prema građanima Srbije, vama zaista ne treba nijedan zakon. I one zakone koje ste doneli, i koje imate nameru da donesete, niste poštovali, niti ćete poštovati, jer evo, i ovaj Poslovnik, oktroisani Poslovnik, koji ste nedavno doneli i po kome trenutno radimo, imao je za cilj da uspostavi efikasnost rada ovog parlamenta kako bi se neki zakoni, koji čekaju, uskladili s Ustavom, ali vama to nije cilj. To pokazuje i ovaj zakon, jer nije u skladu s Ustavom.
Prema Ustavu, imate obaveze prema građanima Srbije, ali to u praksi nikada niste pokazali. Videli smo kako se odnosite prema našim građanima koji su u Haškom tribunalu. Za nauk vam može poslužiti samo naš obližnji komšiluk, da vidite kako se država Hrvatska odnosi prema svojim generalima kojima se tamo sudi. Oni imaju svaku moguću logistiku države Hrvatske da zaštite sebe i svoje interese, dok naši građani pred Haškim tribunalom ne da nemaju pomoć države Hrvatske, nego im se direktno odmaže, kao što je to slučaj i sa prof. dr Vojislavom Šešeljem. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, takođe, na 21. član, kao kolega Krasić, i mogu da kažem da je ovaj amandman kompatibilan s prethodnim amandmanom. Citiraću amandman.
''U članu 21. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi: “Rok za proveru podataka na koje je kao netačne ukazalo zainteresovano lice ne može biti duži od 15 dana od dana prijave“.
Da bi amandman bio jasniji, moram da citiram i poslednji stav Predloga zakona: „Ako postoji osnovana sumnja da je podatak koji se upisuje u matičnu knjigu netačan, matičar je dužan da ga proveri pre upisa“.
Sumnja je individualna stvar. Sumnja vrlo često može dovesti do zloupotreba. Na koji način se može sprečiti ta zloupotreba kada je u pitanju sumnja? Samo na način da se ograniči vreme u kojem ta sumnja mora da se dokaže ili da se otkloni. Zato u amandmanu lepo stoji da 15 dana treba da bude rok u kome mora da se otkloni ova stvar.
Ova sumnja može biti zloupotrebljena, posebno u mestima gde postoje nacionalne manjine. Želeo bih da navedem nekoliko primera.
Znate, desi se da dođe, recimo, neki pripadnik nacionalne manjine, neki Rom ili iz bilo koje druge nacionalne manjine, i službenik mu kaže – znate, sumnjam da je podatak koji ste naveli tačan i moram to da proverim, a ta provera može da traje godinu dana, pet godina ili ne znam koliko. To je jedan od razloga zbog čega se ovaj rok mora ograničiti na 15 dana. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune jednog veoma važnog zakona, Zakona o eksproprijaciji. Samo radi podsećanja, eksproprijacija je strana reč, ali se odomaćila kod nas. Svaki naš građanin zna dobro šta ona znači, jer je gotovo svaka srpska porodica imala određena iskustva u vezi sa eksproprijacijom.
Dobro je što se donosi jedan ovakav zakon, moram da kažem, jer bi trebalo da temeljno i na jednom mestu sublimira sve one stvari iz drugih zakona kako bi zakon bio kvalitetan. Nažalost, šta nije dobro u ovom zakonu? Nije dobro ono što nije dobro u svim drugim zakonima koje predlaže ova vlada i ovaj zakon takođe ima veliki broj manjkavosti.
Jedna od osnovnih novina koje su predložene ovim zakonom jeste ta da se proširuju oblasti u kojima se može utvrditi javni interes. Moram da kažem da se ovde opšti javni interes široko tumači. To može dovesti do određenih zloupotreba. Imali smo prilike, a u budućnosti ćemo imati još više prilika, da vidimo da taj javni interes može prerasti nekad i u lični interes. To je jedna od osnovnih zamerki ovom zakonu.
Naravno, pored ovoga, ovaj zakon ima još veći broj nedostataka. Recimo, rešenje kojim se utvrđuje javni interes, tako stoji u zakonu, može se doneti bez prethodnog saslušanja stranaka. Smatram da je ovo jedna tehnička stvar i da nije bilo nikakve potrebe da predlagač zakona izbegne to da se stranke obaveste, jer to u suštini ništa i ne košta i ne predstavlja neki problem.
Dalje u ovom istom članu, vezano za ovo, stoji da rešenje kojim se uspostavlja javni interes nad nekim poljoprivrednim zemljištem ili nekim drugim dobrom treba objaviti u "Službenom glasniku", što je normalno, i da se danom objavljivanja u "Službenom glasniku" smatra da su stranke obaveštene o tome. Primedba na ovo – smatram da nije nikakav napor i da nije teško obavestiti stranke i drugim putem i na drugi način da je došlo do uspostavljanja javnog interesa nad nekom određenom svojinom, odnosno određenim zemljištem.
Moram da vas podsetim, a o tome je nešto govorio i moj kolega Perić u uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, da ima jedna izreka koja kaže – ako želite nešto da sakrijete objavite ga u "Službenom glasniku". Kako će se neki tamo obični građanin, seljak iz najzabitijeg sela, koji nikada nije ni video "Službeni glasnik", čuo je samo za to, informisati samo na osnovu toga? Evo, recimo, u ovom parlamentu ima nas 250 poslanika, hajde zapitajte se svi kada smo i ko je od nas poslednji put držao u rukama "Službeni glasnik".
Sledeći nedostatak ovog zakona odnosi se na privremeno oduzimanje zemljišta. Ne želim da sporim da je takva mera neophodna, pogotovo u slučajevima kada se vrši neki posao, pa je neophodno smestiti radnike, mašinu, opremu i ostalo, ali ima dosta nedorečenosti u ovom članu zakona i opet može doći do zloupotreba. Na koji način? Jednostavno, ovaj član zakona ne govori jasno kakva je i kolika nadoknada kod privremenog oduzimanja zemljišta, ko plaća tu naknadu, odnosno na čiji teret pada takva naknada.
Naravno, manjkavost je što se privremeno zauzimanje zemljišta ograničava na tri godine. Mislim da je to duži rok i da maksimalno treba dve godine, jer ako je nešto od javnog interesa onda to treba da se uradi što pre, a ne da se razvlači, kao što smo imali primere do sada.
Jedan od vrlo važnih nedostataka ovog zakona je da zakon uopšte ne pominje i ne predviđa prioritete zemljišta nad kojim se uspostavlja javni interes.
Želim da vas podsetim da je poljoprivredno zemljište javno dobro, da je to takođe javni interes Srbije i da treba izbegavati da se uspostavlja javni interes nad kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem i zemljištem prve kategorije.
Međutim, kod nas se u praksi radi potpuno obrnuto, uglavnom je najkvalitetnije zemljište predmet eksproprijacije, mada znamo i iz svojih sredina i iz nekih drugih primera da postoji mogućnost da se neko drugo zemljište umesto onog najkvalitetnijeg i obradivog proglasi javnim dobrom a često se to zemljište nalazi nadomak tog zemljišta koje je kvalitetno, možda samo par stotina metara dalje.
Kao što sam rekao na početku, ovo je veoma važan zakon. Oni koji vrše vlast u ovoj zemlji to su zaista i shvatili. Iz tog razloga su pre nekoliko dana održali savetovanje u Stolicama ispod Pančićevog vrha, gde su se dogovorili da izvrše eksproprijaciju cele Srbije. Nije slučajno što su izabrali baš Kopaonik. Kopaonik je najviša planina u Srbiji, sa Kopaonika se vidi cela Srbija i odozgo imaju najbolji pregled. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se po Poslovniku, član 104, koji se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine. Sada ću vam i objasniti u čemu se sastoji povreda dostojanstva. Naime, juče je u poseti Srbiji bio Oli Ren i on je, svojim dolaskom ...
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Pre toga moram da priznam da sa velikim nezadovoljstvom izlazim za ovu govornicu kada predsedava gospođa Čomić. Juče sam bio u prilici da mi je gospođa Čomić posle pet ili deset sekundi koje sam proveo za ovom govornicom oduzela reč ...
Gospođo Čomić, kada vi predsedavate Skupštini, a ja se nađem za ovom govornicom, zaista osećam jednu vrstu mobinga koji vi vršite nada mnom. Zato ću se ovog momenta udaljiti sa govornice.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. i postavljam poslaničko pitanje vama …
Hajde da probamo u vezi s tačkom dnevnog reda.
Tražim obaveštenje u skladu s Poslovnikom, čl. 225. i 226, od predstavnika predlagača odluke o izmenama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije – zbog čega se krenulo, apsolutno, nepripremljeno s ovom sednicom, što na svojevrstan način predstavlja negaciju i Parlamenta i parlamentarizma?
Ovom sednicom su obmanuti i poslanici opozicije i celokupna srpska javnost. Da bi se predlagač, na neki način, opravdao pred javnošću, pokušao je da kroz amandmane, koje je dopustio da se pišu, pokaže neku svoju demokratičnost.
Međutim, ovde se zaboravlja da član Poslovnika prema kome se obavlja ova rasprava, prema kome se održava ova sednica, predviđa jedinstveni pretres, tako da amandmani koji su podneti od strane nekih opozicionih poslanika, u suštini, predstavljaju samo mrtvo slovo na papiru.
Poslanici SRS-a se neće pomiriti i uvek će ukazivati na sve nepravilnosti i nezakonitosti koje radi ovaj parlament i oni koji mu predsedavaju, bez obzira na sve sankcije koje povremeno paušalno izričete poslanicima SRS-a. To nas neće uplašiti, mi ćemo javnosti uvek govoriti istinu, jer ova govornica je jedino mesto odakle se može čuti istina o onome što se zaista dešava u Srbiji.
Gospođo predsedavajuća, dobronamerno želim da vam sugerišem da problem koji imamo, vezan za ovu sednicu, i ne samo za ovu sednicu, nije vaš lični problem i nije samo vaš lični problem, to je širi problem, i nema potrebe da sebe dovodite u neprijatnu situaciju, nego razmislite o tome da su za takve stvari krivi neki drugi i da su krivci na drugom mestu.
Taj vrući krompir, koji je neko vama predao u ruke, prebacite, odnosno vratite ga tamo odakle je i došao i gledajte da se izvučete iz svega ovoga. Pošto je na dnevnom redu donošenje novog poslovnika, pošto će njime biti omogućeno da poslanici mogu govoriti samo dva minuta o amandmanima, evo, neću iskoristiti svojih tri minuta, nego ću završiti nešto ranije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226. Želim da obavestim javnost da se u Srbiji vrši neviđena medijska manipulacija građanima na taj način što se SRS želi predstaviti krivcem za sve nedaće koje ova država i ovi građani imaju.
Naime, u SRS samo se rukovodimo principima legitimne parlamentarne borbe. Želimo da se borimo protiv svih onih koji pokušavaju da otmu naše mandate. Svi u Srbiji znaju koliko smo mi osvojili mandata. Na sajtu parlamenta je fotografija jednog našeg otetog mandata, odnosno odbeglog člana, sa bedžom Vojislava Šešelja.
Svi mediji u Srbiji pričaju i neprestano pišu o tome koliko košta dan zasedanja ovog parlamenta, a zasedanja bi bila kraća i bilo bi ih manje da se SRS ne ponaša ovako. Zato nijedan medij u Srbiji ne želi da kaže koliko građane Srbije košta samo današnji dan, i to zbog rasta kursa evra u odnosu na dinar. Znamo da je samo danas evro porastao u odnosu na dinara za oko 1%. Ako znamo da je prosečna plata u Srbiji oko 35.000 dinara i da je prosečna penzija oko 20.000 dinara, svaki zaposleni danas je izgubio 350 dinara i svaki penzioner u Srbiji je danas izgubio 200 dinara. Slično je bilo i juče. Ne znamo kako će biti sutra, možda će biti i gore.
Zato se građanima Srbije želi skrenuti pažnja sa onih stvarnih problema sa kojima se zaista suočava i ova država i ovaj narod. Ovo mesto i ova govornica, sa koje se mogu čuti neke stvari kojih nema u medijima, želi se diskreditovati da građani Srbije ne bi saznali istinu i da je za sve ovo što se dešava odgovorna ova vlada, a ne neko drugi.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se po članu 225. i 226. Postavljam pitanje vama, a ako nađete za shodno da to pitanje nije u vašoj nadležnosti, onda procenite kome da ga prosledite dalje i kome da ga uputite.
Naime, postavljam pitanje – ko je odgovoran za ovo što se dešava vezano za našu parlamentarnu delegaciju u Savetu Evrope? Videli smo da delegacija nije otišla, a zasedanje je počelo. Ovde smo dobili predlog u kome se nalaze i neki poslanici koji nisu učestvovali na izborima.
Želim da podsetim vladajuću većinu i ovu vlast da ta Evropska unija, kojoj toliko težite, ionako dovoljno ponižava Republiku Srbiju i srpski narod, kao i sve ovo u vezi naše delegacije, tako da nam nije potrebno učešće delegacija, jer smo ionako na određenoj crnoj listi kod njih.
Možda je vama za utehu i to da nismo jedini koje EU potcenjuje. Ako ste pratili, možda ste primetili ovih dana da je baš u holu zgrade gde se održavaju sednice Saveta Evrope upriličena jedna izložba gde su sve zemlje predstavljene na odgovarajući način. Jedna od zemalja članica Evropske unije, tačnije Bugarska, predstavljena je jednom skulpturom u obliku, baš tako piše, "klozeta čučavca". Naravno, zvanična Sofija i Bugarska uložila je protest organizatorima izložbe. Oni su se po onom starom principu izvinili, ali ništa nisu učinili da to spreče, nego čak tu skulpturu nisu ni pomerili iz tog hola, već su je prikrili određenom crnom zavesom.
Eto, jedna Bugarska, naš sused, koja je i članica EU, i simbolično je, a i suštinski, ostala iza crne zavese, jer znamo da mnogi zvaničnici EU govore o tome da je Bugarska crna rupa na mapi Evrope.
To govorim zato da, ako i Srbija nekada uđe u EU, mi ćemo sigurno biti još crnja rupa na toj mapi Evrope i na nekoj eventualnoj izložbi koja bude bila upriličena Srbija bi možda bila na gori način predstavljena – možda nekim osakaćenim lešom ili nečim drugim.
Zato vas zaista molim da ne doprinosite tome da Srbija, koja ima ionako negativan tretman i negativan položaj kod EU, da ne doprinosite i sami tome. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226, i pitam predsednika Vlade i predsednika ove države – šta će preduzeti da se zaustavi implementacija Ahtisarijevog plana na Kosovu? Svedoci smo da je na Kosovu instalisana nova vojska, novi janjičari, jer yeniceri doslovno i znači - nova vojska, sa jedinim ciljem da se protera i ono malo Srba koji su ostali dole na Kosovu. Na čelu te vojske, kakve li ironije, nalazi se čovek zvani "Sultan".
Želim da podsetim ovu vladu i javnost Srbije da je ova država odavno raskrstila sa sultanima. Čak ni sama Otomanska imperija, kojom su stolovali sultani vekovima, više ne postoji.
U Turskoj, zemlji koja se može smatrati naslednicom Otomanske imperije, takođe više niko ne pamti poslednjeg turskog sultana Abdula Hamida, a mi danas ponovo dovodimo sultane na Kosovo.
Zato, još jednom pitam premijera i predsednika Republike – šta će učiniti da se ovo dole spreči?
Ako je nekada, pre 620 godina, sultan Murat i zavladao Kosovom posle jedne obostrano viteške bitke sa srpskom vojskom, ovaj današnji ''sultan'' Kosovom je zavladao zahvaljujući najgorim i najžešćim zločinima nad nedužnim srpskim civilima, i to uz pomoć vaših prijatelja iz EU. Vi ste danas u stanju da sve podredite interesima te iste EU i zahvaljujući nekim zakonima, nekim delegacijama koje treba da odredimo za EU, mi danas ne raspravljamo o Kosovu i baš zahvaljujući tome, danas ponovo imamo situaciju da nam na Kosovu vladaju sultani.