Nisam ni rekao da ste me doživeli, rekao sam da, ako tako nastavite, možete me zaplašiti. Da se vratimo amandmanu. Kolega Radulović je podneo amandman na član 5. Zakona o budžetu. Moram da kažem da je ovaj amandman u duhu svih prethodnih amandmana koje su podnosili narodni poslanici, kojima se traži da se smanje troškovi funkcionisanja ove vlade.
Naravno, ova vlada se hvali kako je socijalno odgovorna Vlada. Pobogu, to nije nikakva novost. Logično bi bilo da svaka vlada bude socijalno odgovorna vlada i da je to njen osnovni zadatak.
Međutim, ova vlada tu komponentu socijalne odgovornosti ističe, makar onako deklarativno, u prvi plan i smatra za sebe da je to nešto ekskluzivno.
Vlada je imala puno prilika do sada i ima da pokaže svoju socijalnu odgovornost. Nažalost, tu socijalnu odgovornost do sada je pokazala samo prema sebi, prema ministrima, prema članovima kabineta, jer vidimo da se novac građana nemilice troši na putovanja, na razne stvari. Gde su tu građani Srbije?
Pošto dolazim iz Niša, želim da podsetim javnost Srbije da su u Nišu primanja daleko ispod republičkog proseka. Ne samo u Nišu, nego je na celokupnom jugu Srbije situacija mnogo teža. Situacija je takva da je gotovo svakom građaninu juga Srbije potrebna neka socijalna pomoć ili tako nešto.
Naravno, na jugu Srbije žive vredni, skromni i pošteni ljudi i njima nije potrebna nikakva pomoć, treba da im, pre svega, ova vlada stvori ambijent za to da radi privreda, kako bi oni mogli sami da se snalaze, a ne da tavore i preživljavaju kako znaju i umeju.
Evo, jedna od prilika za tako nešto je i taj famozni Koridor 10. O tome priča svaka vlada od 2000. godine pa naovamo. Znamo da je taj Koridor 10 došao do juga Srbije, prošao je do Leskovca, a istočno je došao do istočnog ulaza u Niš. Praktično, Koridor 10 jug Srbije čini jednim slepim crevom.
S obzirom da su žitelji juga Srbije vredni neimari, vredni građevinari, aktivirajte jednom taj Koridor 10 i to će biti prilika da se veliki broj tih vrednih ljudi uposli i da se sami snađu za sebe i za svoju porodicu.
Međutim, taj Koridor 10 izgleda samo služi u svim predizbornim kampanjama. Sećam se da je, recimo, baš ovu pominjanu istočnu obilaznicu oko grada Niša do sada su nekoliko premijera i nekoliko vlada otvarali, a u pitanju je nekih desetak, dvanaest kilometara te obilaznice.
Zaista učinite nešto, dajem vam i konkretan predlog i konkretan primer, učinite nešto vezano za ovaj koridor 10, neka krene to. To će biti korisno i za Srbiju. Neki 100 kilometara je do granice sa Makedonijom ostalo nezavršeno tog koridora, isto toliko, nešto manje od 100 kilometara do granice sa Bugarskom, da napokon jug Srbije oseti neku korist i napokon da počne da se razvija i da krene.
Kako to sve traljavo ide godinama unazad, čini mi se da su još drevni Rimljani u ono drevno vreme brže, bez ikakve tehnike, izgradili čuveni carski drum Via militaris, koji se nalazio baš negde na sredini puta između Rima i Carigrada, i koji je u to davno vreme jug Srbije činio možda pristupačnijim i dostupnijim tim carevinama.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine.
Pošto gospodin Nikolić tvrdi da je mene i ostale kolege uveo u ovaj parlament, ovom prilikom bih ga zamolio da nas uvede u onu vilu koju ima u Bajčetini, da nas uvede u jedan stan od 200 kvadrata, sa bazenom, u jedan džip ili neki drugi skupoceni automobil.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi tvrdite ovde da ne možete da radite zbog nas. Nije tačno. Mi ne možemo da radimo zbog vas. Po istom principu, kao što se sada obratio Tomislav Nikolić, sutra mogu dovesti deset, petnaest, dvadeset, pedeset mojih Nišlija, reći im o čemu treba da govore i da, praktično, ovaj parlament po ovoj tački dnevnog reda radi do kraja svog mandata.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 27. poslovnika o radu Narodne skupštine. Odmah da kažem da se ovaj poslovnik odnosi na predsednika Narodne skupštine, odnosno, u ovom slučaju na predsedavajućeg gospođu Čomić.
Možda je dobro što ovu povredu Poslovnika izričem pred gospođom Čomić, jer čini mi se da je ona stroža od gospođe Đukić-Dejanović. Ona je rigidnija u primeni Poslovnika. Ovo što ću reći vezano za ovaj član Poslovnika, verovatno će ona uspeti i da primeni.
Citiraću st. 3. i 4. ovog poslovnika. Znači, reč je o predsedniku Narodne skupštine, u pitanju je član 27. stav 3. "stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine", i stav 4. "stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine".
Moram još da podsetim šta su radna tela Narodne skupštine, evo već na 10. strani poslovnika o radu Narodne skupštine, u petom poglavlju veliki naslov "Odbori i druga radna tela Narodne skupštine". Dakle, odbori su radna tela Narodne skupštine, a mi ovde imamo situaciju da pojedinim odborima predsedavaju građani. Čini mi se da su u pitanju četiri takva odbora.
Imamo i situaciju da je jutros jednim takvim odborom, Odborom za finansije, predsedavao jedan građanin, odnosno bolje reći građanka. Možda u svemu tome nije najgore to što je predsedavao građanin nego je najgore to što je taj isti građanin, odnosno građanka, drznula se da jednom legalnom i legitimnom narodnom poslaniku uskrati pravo da govori.
Dakle, gospođo Čomić, molim vas da rad Narodne skupštine, rad radnih tela Narodne skupštine uskladite sa Ustavom, sa zakonom, sa Poslovnikom, sa parlamentarnom praksom i da imate u vidu sve ovo o čemu sam vam govorio. Nemojte nas srpske radikale optuživati kako zbog nas kasnite u Evropu. Ovo što vi radite sigurno neće dovesti ni Srbiju, niti bilo koga drugog do Evrope.
Na ovom putu kojim vi idete u Evropu nećemo stići dalje od Surčina, odnosno od surčinskog klana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 27.
Da podsetim, to je član koji se odnosi na predsednika Narodne skupštine. Citiraću stav 4. ovog člana: "Predsednik Narodne skupštine stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine". Dakle, između ostalih zadataka, i to je posao predsednika Narodne skupštine. Naravno da treba uskladiti rad radnih tela Narodne skupštine sa zakonom, Ustavom, sa Poslovnikom i sa parlamentarnom praksom i da sastav tih radnih tela treba biti srazmeran broju osvojenih mandata na izborima i raspodeljen prema strankama.
Međutim, u ovom parlamentu viđam određenu grupaciju ljudi koji nisu narodni poslanici.
Moram da podsetim gospođu Đukić-Dejanović na koji način se osvajaju mandati. Da ne idem naširoko, postoje dva osnovna uslova. Prvi uslov je da se učestvuje na izborima i drugi uslov je da se pređe cenzus, odnosno prirodni prag kada su u pitanju pripadnici nacionalnih manjina. Ova grupacija ljudi, koja sedi u ovom parlamentu, ne ispunjava nijedan od ova dva osnovna uslova. Šta više, oni su pre neki dan i javno, pred celokupnom javnošću Srbije, priznali da nisu učestvovali na izborima, da su pet i po meseci nakon izbora osnovali svoju stranku.
Naravno, svako ima pravo da osnuje svoju stranku, nemam ništa protiv toga, ali čini mi se da je za dan osnivanja stranke možda trebalo da izaberu 5. oktobar, dan koji je primeren i njihovom ponašanju i njihovim manirima, jer znamo šta je bilo jednog 5. oktobra pre osam godina. Oni su, otprilike, i pokušali jednim blickrigom da naprave 5. oktobar u SRS ali, na svu sreću, nisu uspeli.
Međutim, oni su za dan osnivanja svoje stranke uzeli jedan od najtužnijih datuma u istoriji srpskog naroda, a to je dan kada je već pre koliko godina, svi to dobro znamo, streljana jedna čitava generacija đaka u Kragujevcu.
Da bude ironija veća, takav datum je uzeo jedan čovek koji je rođen baš u Kragujevcu. Naravno, ko pita njega? Ne pita se on, za te stvari se pitao američki ambasador Kameron Manter, koji je bio prisutan na tom skupu i koji je rukopoložio Tomislava Nikolića.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 225. i 226.
Moram, na početku, da priznam da sam očekivao da se o ovome što želim da kažem oglasi neko iz DS-a. Međutim, pošto se niko iz DS-a nije oglasio o ovome, moram ja da upoznam javnost Srbije da je juče formirana, ili otvorena, nova ekspozitura DS-a, koju predvodi Tomislav Nikolić.
Naravno, nije mi namera da se mešam u unutrašnje poslove, unutrašnje stvari DS-a, jer je, bez obzira na sve to, ipak, jedna ozbiljna i velika stranka, međutim, ono što se čulo sa jučerašnjeg skupa, nije ništa drugo nego brutalno obmanjivanje građana Srbije.
Želim da verujem da je do tog obmanjivanja građana Srbije došlo iz dva moguća razloga. Jedan razlog je taj što znamo da sve što je novo u početku ne stoji baš stabilno na svojim nogama i verovatno je došlo do određenog nesnalaženja, pa im je istrčalo, možda, to da obmanjuju brutalno građane Srbije. Drugi mogući razlog je taj da je to obmanjivanje sistemski naručeno iz matične centrale DS-a.
Bez obzira na to da li je jedan ili drugi razlog u pitanju, tražim od predsednika Srbije i predsednika DS-a, gospodina Borisa Tadića, da zaštiti građane Srbije, jer su iovako dovoljno obmanuti i od njegove stranke i od vladajuće većine – boljim standardom, većim platama, većim penzijama i bržim putem u Evropu.
Još jednom ponavljam, predsednik Srbije, predsednik DS-a Boris Tadić treba, konačno, kao predsednik države, da zaštiti građane Srbije od dodatnog obmanjivanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo dva zakona: zakon o strancima i zakon o državnoj granici, u objedinjenoj raspravi. Pošto je većina mojih kolega i mojih prethodnika govorila o zakonu o državnoj granici, potrudiću se da nešto više kažem o zakonu o strancima.
Odmah, gledajući ovaj zakon prvo mi je palo u oči da je ovaj zakon u određenom smislu diskriminatorski prema jednoj kategoriji naših sunarodnika, a naravno pre svega se misli na Srbe koji žive u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji ili u svetu.
Naime, u članu 3. stav 1. ovog zakona stoji da se strancem smatra svako onaj ko nema državljanstvo Srbije. Na taj način u istu ravan stavljaju se Srbi iz Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, kao i državljani nekih nama čak i nepoznatih zemalja, kao državi Obale Slonovače, Haitija, Farskih ostrva itd, da ne nabrajam sve.
Zaista se pitam da li je jedan Srbin iz Knina, koji je rođen u Kninu i živi u Kninu, kriv za to što ne može da živi u istoj državi sa Beograđanima, sa Novosađanima, sa Nišlijama ili sa bilo kojim građanima naše države Srbije. Naprotiv. Čovek sigurno nije kriv, njegova najveća želja je da živi u istoj državi sa građanima matične države, ali nažalost, mi u preambuli ovog zakona takvu kategoriju naših sunarodnika proglašavamo strancima.
Naravno, znamo da postoje i neki drugi zakoni koji ublažavaju ovo o čemu govorim i moram da kažem da je situacija kod nas nešto povoljnija nego u onome što se radi u Crnoj Gori.
U državi Srbiji borave stranci po raznoraznim osnovama. Međutim, primetio sam u ovom zakonu da on suviše detalja i vremena posvećuje azilantima. Mnogo se govori o smeštaju za azilante, pa o kućnom redu u prihvatilištima za azilante itd, što naravno ne treba da se izbegne u zakonu, ali mislim da ima i važnijih stvari od toga. Stičem utisak da neko ko je pravio ovaj zakon ili neko ko je učestvovao u ovom zakonu očekuje talas azilanata iz ko zna kojih sve zemalja.
Ovaj zakon ne govori dovoljno o svim kategorijama stranih državljana, a svi znamo da po domaćim i stranim firmama ima veliki broj stranih državljana koji tamo rade.
Ovaj zakon uopšte ne govori, recimo, o posebnoj kategoriji stranih državljana, a reč je o bračnim drugovima naših državljana koji u ovoj zemlji žive 20-30 godina, a nisu rešili status državljanstva i nisu dobili državljanstvo Srbije. Za neke lično znam, pre svega što nisu u stanju da izdvoje novac, jer su te takse za državljanstvo veoma skupe. Ovde se pre svega misli na, recimo, žene, supruge naših državljana iz nama prijateljskih država bivšeg Sovjetskog Saveza. Molio bih zakonodavce da imaju sve u vidu.
U članu 28. ovoga zakona stoji da se praktično po njemu može zaključiti da pravo na rad u našoj zemlji može da dobije svako onaj ko dobije i boravište, što naravno nije slučaj sa drugim zemljama, jer znamo da naši državljani u Nemačkoj ni slučajno ne mogu da dobiju posao, i ako dobiju vizu da borave u Nemačkoj. Pa ajde da ne idemo u Nemačku, nego i nama susedne zemlje, kao što je Hrvatska, takođe se drže toga. Znamo da je jedna naša poznata estradna umetnica, Seka Aleksić, jednom prilikom uhapšena sa celim svojim orkestrom u Hrvatskoj zbog toga što nije imala radnu dozvolu.
Pošto nam je neko vreme uskratio, ovim završavam i dajem šansu svojim kolegama.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pomene reč visoko obrazovanje prva asocijacija koja se  javlja kod svih nas koji radimo u obrazovanju i kod svih građana Srbije je Bolonjska deklaracija.
Šta je u stvari Bolonjska deklaracija niko živ ne zna. Svi opet prvu asocijaciju u tom smislu imaju, Bolonja je grad u Italiji i otprilike tu njihovo saznanje o toj Bolonjskoj deklaraciji se završava. Neko je nama u našem sistemu visokog obrazovanja naturio tu Bolonjsku deklaraciju, Bolonjska deklaracija je nešto in, nešto što je danas trend u svetu, tamo znanje izgleda samo pada s neba, dovoljno je pomenuti tu reč i otprilike čovek ili neko može da pomisli da je postao odmah akademski građanin. Ono kako se prezentira ta Bolonjska deklaracija jeste to da ona treba da obezbedi povećanje efikasnosti studiranja, ali kada podvučemo crtu, kada napravimo jednu analizu videćemo da u stvari ta efikasnost studiranja nije postignuta, ali se i te kako izgubilo na kvalitetu samih studija, mogu reći i na kvantumu znanja.
U vreme dok sam studirao, a verujem i mnogi odavde od vas iz sale, čini mi se da je nivo stečenog znanja i kvalitet svršenih studenata bio veći, ali dobro, to je individualna procena, ostavimo to neka vreme sudi u svemu tome. Mogu da vam kažem da prestižni univerziteti u svetu izbegavaju da primenjuju Bolonjsku deklaraciju. Šta će njima to? Jednostavno, Bolonjska deklaracija je za sirotinju. Evo, znamo svi da u Americi ima ogroman broj univerziteta i mi bismo mogli napraviti neku gradaciju tih univerziteta po kvalitetu.
Znamo da ima onih najprestižnijih, onih najkvalitetnijih, koji su dali ogroman broj vrhunskih naučnika i ogromni broj Nobelovaca, ali isto tako dobro znamo da u toj istoj Americi ima univerziteta koji daju skromni nivo znanja njihovim studentima. Mogu čak i da pomislim ovog trenutka da je na jednom takvom skromnom univerzitetu američkom studirao i njihov sadašnji predsednik Džordž Buš, jer on je baš poznat po tome da je čovek koji ima skromno znanje.
Evo, podsetiću vas, kad sam već spomenuo njegovo ime, na jedan biser, da tako kažem, iz njegove biografije, kada je nedavno pre neku godinu u posetu SAD došao predsednik Brazila, Džordž Buš ga je pitao - pokažite mi na geografskoj karti gde se nalazi vaša zemlja? Kada je ovaj čovek to uradio, video je s kim ima posla, Džordž Buš mu je odgovorio - Boga mi, vi ste zaista jedna velika zemlja i nama relativno bliska zemlja, misli se geografski.
U ozbiljnim državama, gde je ozbiljan sistem obrazovanja, vrši se ozbiljna selekcija učenika, pre svega talentovanih učenika, kako bi se takvim učenicima dalo kvalitetno znanje na kvalitetnim univerzitetima jer to su nosioci i privrednih i svakih drugih promena.
Međutim, kod nas nažalost toga nema, kod nas svi idu u isti koš, svi idu danas po Bolonji, i oni najbolji, a imamo i takvih, imamo čime da se pohvalimo, a i oni koji su se jedva upisali na neke fakultete, samo zbog toga što je ostalo mesta na budžetu i da bi određeni profesori imali časove i normu.
Dakle, visoko obrazovanje je u ozbiljnoj krizi. Neću dugo, jedan podatak. Danas svaki drugi student u državi Srbiji studira menadžment, a svi dobro znamo da u državi Srbiji gotovo ništa ne radi, nema proizvodnje i ako je taj menadžment opredeljenje da se nešto prodaje, neka trgovina, onda zaista ne znam šta će ti studenti raditi i kome će prodavati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 104. koji se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine. Pre toga želim da podsetim, a moj kolega Krasić je to još u svom uvodnom izlaganju rekao, danas je Dan Ujedinjenih nacija i to je još jedan razlog više da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Naime, Ujedinjene nacije i postoje zbog toga da se preko njih poštuju univerzalna prava čoveka, prava institucija, prava organizacija, prava država itd. Zato instituciji kao što je ovaj parlament želim da skrenem pažnju na to da se prava jedne organizacije kakva je Srpska radikalna stranka krše otimanjem njenih mandata. Uvek ćemo se boriti za ono što nam pripada i po Ustavu i po zakonu i po, ovde pomenutim, svim poveljama UN. Srbin se uvek borio za nešto što mu pripada. Srpski seljak, kada mu komšija pomeri među ili mu preore njivu, nije se uplašio, nije odustajao od toga, nego se, jednostavno, borio za to.
Znamo da je danas na delu velika propaganda uperena protiv Srpske radikalne stranke, ali to nas, u svakom slučaju, neće uplašiti i zastrašiti. Borićemo se za ono što je naše. Mi se u toj svojoj borbi ne opredeljujemo prema tome kolika je propaganda i kolika je sila uperena protiv nas, nego se opredeljujemo prema tome šta branimo i za šta se borimo, a u ovom slučaju borimo se za naše mandate koje smo pošteno stekli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, čl. 23. Drugi mandat sam narodni poslanik u ovoj skupštini, ali neke stvari ni do današnjeg dana mi nisu jasne, barem kada je u pitanju ovaj pomenuti član 23.
Citiraću prvi stav ovog člana 23, naravno, ovaj član se odnosi na formiranje poslaničkih grupa, a koji kaže: "U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe po pravilu najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine".
Predsednik Narodne skupštine izabran je već odavno, a nedavno je formirana nova poslanička grupa Napred, Srbijo. Ako ovaj član kaže po pravilu i kada se nešto kaže po pravilu, to znači da sve ostalo mimo tog pravila predstavlja izuzetak. Ovde je jasno da je napravljen izuzetak. Kada se pravi izuzetak mimo pravila, onda svaki izuzetak mora dobro i valjano da se obrazloži kako bi svima bilo jasno.
Predsednica Narodne skupštine do dana današnjeg nije dala valjano obrazloženje zbog čega se odstupilo od ovog člana i zbog čega je formirana poslanička grupa Napred, Srbijo. Zato, u skladu sa članom 225. i 226. i u vezi člana 23, tražim objašnjenje od predsednika Narodne skupštine vezano za ovo o čemu sam govorio.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika - član 104, koji kaže: "Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine."
Pre ove pauze za ovom govornicom narodnim poslanicima obratio se jedan građanin, Tomislav Nikolić, koji je uvredio poslanike SRS, rekavši, pri tome se obraćajući gospodinu Draganu Todoroviću, u tom stilu - vi, gospodine Todoroviću, ne znate s kime sedite i na taj način uvredio sve poslanike SRS.
Meni je zaista žao što gospodin Tomislav Nikolić nije ovde, ali ću reći, sigurno tu ima njegovih kolega koji će mu to preneti. Ne želim ništa ružno da kažem o Tomislavu Nikoliću, ali hoću da kažem sledeće.
Lako je bilo Tomislavu Nikoliću koračati u komotnim cipelama Vojislava Šešelja, ali sada svi vidimo da se u armani odelima ne snalazi baš najbolje. Tomislav Nikolić je pametan čovek, obrazovan čovek, bez obzira što formalno svoje obrazovanje nije doveo do kraja. Možda je razlog i to što put za Bajčetinu ne vodi pored Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ali to je njegov problem.
Neosporno da je Tomislav Nikolić čitao dosta toga, ali sigurno nije čitao Branka Ćopića. Da je čitao Branka Ćopića sigurno bi našao tamo na jednom mestu gde on kaže: "Ruko, najgora vjero, što ti je trebalo pero". Sada poručujem Tomislavu Nikoliću - što nisi slušao Branka, što ti je trebala stranka?

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 225. Pošto je neko ukrao vreme koje treba da koristi SRS, moraću iskoristiti ovu priliku po Poslovniku da se obratim ovde prisutnom zaštitniku građana  gospodinu Jankoviću. Znamo svi da je zaštitnik građana ili ombudsman po definiciji neko ko bi trebalo da sasluša sve one koji su obespravljeni, uniženi, poniženi itd.
Danas kada imamo ovakvu situaciju kakva jeste znamo da i zaštitnik građana ima pravo da pokreće postupak pred sudovima.
Danas je obmana nešto što je najviše prisutno u Srbiji i kada otvorimo bilo koju dnevnu novinu naći ćemo mnogo onih koji su na ovaj ili onaj način obmanuti i iz te obmane trpe najviše materijalnu štetu, a bogami u velikom broju slučajeva i duševni bol.
Ne mogu, a da ne primetim da u ovoj sali sedi jedna grupa građana koja je obmanula ne jednog čoveka, ne grupu ljudi, nego više od milion građana Srbije koji su glasali za SRS. Zato želim da pitam zaštitnika građana, bez obzira što formalno Skupština i skupštinske aktivnosti nisu u nadležnosti njegovoj, šta može da učini da se spreči obmana tih više od milion ljudi koji su glasali za SRS?
Predlažem gospodinu Jankoviću da sa ovog mesta, iz ovih stopa, pokuša nešto, kako bi se vratili mandati SRS. Ako u tome uspe, da ništa više ne uradi za svog mandata, učinio je mnogo, znači uspeo je da više od milion građana Srbije, koji su obmanuti, dobiju na neki način neku satisfakciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se po članu 225. i 226. Pomenute članove ste citirali pre 5-6 minuta i nemam potrebe da to činim, ali primetio sam da tih članova uskoro neće biti u Poslovniku. Sve ovo što se radi radi se na tome da se donese novi Poslovnik i da se redukuju prava narodnih poslanika.

Ne mogu da me dekoncentrišu, ali ako vodite računa o opoziciji, onda vodite računa i o poziciji i o njihovom ponašanju. Očito je da su instrukcije, posle govora Nade Kolundžije ovde za ovom govornicom u popodnevnim ili predvečernjim časovima juče, imale uticaja na vas i na instrukcije koje je dao Boris Tadić - kako će se dalje voditi Skupština - a očito i blizina gospođe Čomić, koja je druga od vas sa vaše leve strane, uticala je na vas da ličite na nju kako je ona svojevremeno vodila Skupštinu. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. stav 1, u kome se kaže - mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 106. ovog poslovnika.
U mom prvom javljanju u toku današnjeg dana tada predsedavajuća gospođa Slavica Đukić-Dejanović oduzela mi je reč iako pre toga nije izrekla nijednu opomenu. Reč mi je oduzela u 26. sekundi mog obraćanja. Znam da je dotična gospođa psihijatar, ali ne verujem da je toliko dobar psihijatar da je mogla da pročita moje misli i da proceni da ću nešto teško i uvredljivo reći sa ove govornice.
Meni je jasno, narodni poslanici, čemu sve ovo vodi i u kom smeru ide. Ide se ka tome da se promeni Poslovnik, da se donese oktroisani poslovnik kako bi ova skupština radila efikasnije.
Nemam ništa protiv toga, jer većina je uvek u stanju da donese sve ono što zamisli, ali u tom smislu imam jednu sugestiju, da vam pomognem, onda neka taj poslovnik koji imate nameru da donesete bude do kraja efikasan. Predlažem da ima samo dva člana: 1. član bi glasio - predsedavajući je uvek u pravu, i 2. član - kada predsedavajući nije u pravu, važi član 1.
To bi nam donelo i neke koristi u tako željenoj i očekivanoj Evropi kojoj vi stremite. Bili bi jedini parlament na zemljinoj kugli gde bi svi narodni poslanici znali svoj poslovnik napamet. To bi mogli da znaju i građani, mogli bi na ovom našem displeju na klupama gde glasamo takođe da se pojavljuje taj poslovnik, i prvi i drugi član, taj poslovnik bi mogao da stoji iza onog sata u koji gledamo, mogao bi da stoji levo ili desno od ovog grba iznad predsedavajućih.
Imam još jednu sugestiju koju želim da uputim predsedavajućem. Ako želite da izađemo iz svega ovoga, ima jedan častan način, i za vas i za nas. Vratite nam mandate koje nam je otela rikverc stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, evo danas nekako nemam sreće sa reklamiranjem Poslovnika. Kada želim da reklamiram Poslovnik, vezano za to što ste ga vi prekršili, predsedava gospođa Čomić. Posle toga sam hteo da reklamiram Poslovnik zbog toga što ga je prekršila gospođa Čomić, predsedavate vi. Ali, dobro, obratiću se i vama.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 104: "Narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Morate se složiti sa mnom, gospođo predsedavajuća, a i svi ostali poslanici, da narodni poslanici čine Narodnu skupštinu. Vi kao neuropsihijatar dobro znate šta je povreda dostojanstva. Da li ima veće povrede dostojanstva od onoga što trpimo mi u SRS kada nam je brutalno, na najbrutalniji način, otet određen broj mandata i danas se koriste njima određeni ljudi, koji su po zakonu i ovom poslovniku građani u ovoj skupštini.
Pošto ste neuropsihijatar, zaista bih vas zamolio da ne primenjujete represivne mere prema poslanicima, da rešimo problem na pravni način, da se vrate mandati. Jer, nažalost, može se desiti da se ova skupština pretvori u Šesti paviljon, kao što je to u jednoj pripovetki opisao Anton Pavlovič Čehov.