Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Želim prvo da pozovem predsednika Vlade da me pogleda u oči, to je isto kao da gledate narodu u oči, a ja ću pokušati da odbranim amandman koji ste vi odbili. Radi se o amandmanu koji kaže da u članu 7. razdeo 22, Ministarstvo rada i socijalne politike, Glava 22, tačka 2), budžetski fond za program zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, funkcija 90, ekonomska klasifikacija 421, stalni troškovi, u koloni 9 dodaje se iznos od 40 miliona, a u koloni 11 iznos od jedan milion zamenjuje se iznosom od 41 milion.
U razdelu 23, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, funkcija 440, ekonomska klasifikacija 423, usluge po ugovoru, u koloni 9 iznos od 41 milion i 400 hiljada dinara zamenjuje se iznosom od jedan milion i 400 hiljada, a u koloni 11 iznos od 191 milion i 400 hiljada zamenjuje se iznosom od 151 milion 400 hiljada. Daću i obrazloženje.
U vremenu ekonomske krize i nakon odbijanja kandidature Republike Srbije za članstvo u EU od 9. 12. 2011. godine, neophodno je da se smanje sredstva u vezi sa tzv. evropskim integracijama i harmonizacijom prava sa pravom EU i da se usmere ka oblastima koje su mnogo važnije za građane Srbije. Zato se sredstva u iznosu od 190 miliona usmeravaju u budžetski fond za program zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. To je mnogo važnije za Republiku Srbiju danas od tzv. evropskih integracija.
Za razliku od prethodnog govornika, želim da dopunim ovako predloženi član zakona koji tretira meteriju pomoći i pravo da novčanu naknadu za pomoć i negu drugim licima.
U članu 19. stav 2. posle reči – osnovnu ličnu higijenu, dodaju se reči – kod lica koja zbog trajne mentalne i duševne bolesti nije u stanju da se brine o sebi.
Predlagač ovde, pored toga što predviđa ko sve može da ostvari takvu pomoć, pa ih nabraja, nije uzeo u obzir kategoriju, a ja mogu da konstatujem, a i predsedavajući će se složiti da u ovoj državi i u ovakvim okolnostima tranzicije i propasti svih segmenata društva od poljoprivrede, radnih organizacija, omladine, pojačava se taj duševni bol kod velikog broja stanovništva.
U takvim okolnostima je potrebna pomoć. Takvi ljudi mogu i da se oblače, i da se umivaju, ali je neophodna ona 24-časovna pomoć da bi to funkcionisalo na onaj način na koji je potrebno.
SRS smatra da formulacija koja se predlaže amandmanom preciznije i potpunije određuje uslove za ostvarivanje prava na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugih lica. Mnogo je takvih kojima je to potrebno, pod ovakvom vlašću, pod ovakvim okolnostima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, posebno se vama obraćam u ovom trenutku, pošto ministar za lokalnu samoupravu nije tu, a razumećete zbog čega.
Podneo sam amandman na član 47. Izmena koju predviđa ovaj naš amandman podrazumeva da se reči „ministar nadležan“ zamene rečima „ministarstvo nadležno“.
Zašto sam ovo inicirao? Zato što imam utisak, a videćete i predlog i obrazloženje, da se ministar za lokalnu samoupravu bavi svim i svačim, a ne onim što mu je u suštini posao.
Videćete i dokaz za to. Ministar bi, po predlogu ovog člana, trebalo da odredi neku ispitnu komisiju koja će da proveri ko je sposoban da bude policajac, a ko ne.
Ministar se ne bavi, recimo, problemom opštine Palilula gde je uredno pre osam meseci šest puta opštini, lokalnoj samoupravi, za koju je nadležan ministar za lokalnu samoupravu, podnošen zahtev za povraćaj mandata SRS za 15 odbornika.
Obrazloženje opštine i nadležnog okružnog suda je uvek bilo da se čeka odluka nižerazrednog suda, dotičnog Četvrtog opštinskog suda. Šest sednica je održano, šest puta ministar se pravi lud u odnosu na naše zahteve.
Opština se pravi luda u odnosu na naše zahteve. Mi smo pre deset dana došli u posed saznanja da su odluke pravosnažne Četvrtog opštinskog suda u decembru mesecu, u januaru mesecu, u martu mesecu, za najmanje sedam slučajeva koji su tretirali te teme. Šta radi Ministarstvo za lokalnu samoupravu?