Želim prvo da pozovem predsednika Vlade da me pogleda u oči, to je isto kao da gledate narodu u oči, a ja ću pokušati da odbranim amandman koji ste vi odbili. Radi se o amandmanu koji kaže da u članu 7. razdeo 22, Ministarstvo rada i socijalne politike, Glava 22, tačka 2), budžetski fond za program zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, funkcija 90, ekonomska klasifikacija 421, stalni troškovi, u koloni 9 dodaje se iznos od 40 miliona, a u koloni 11 iznos od jedan milion zamenjuje se iznosom od 41 milion.
U razdelu 23, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, funkcija 440, ekonomska klasifikacija 423, usluge po ugovoru, u koloni 9 iznos od 41 milion i 400 hiljada dinara zamenjuje se iznosom od jedan milion i 400 hiljada, a u koloni 11 iznos od 191 milion i 400 hiljada zamenjuje se iznosom od 151 milion 400 hiljada. Daću i obrazloženje.
U vremenu ekonomske krize i nakon odbijanja kandidature Republike Srbije za članstvo u EU od 9. 12. 2011. godine, neophodno je da se smanje sredstva u vezi sa tzv. evropskim integracijama i harmonizacijom prava sa pravom EU i da se usmere ka oblastima koje su mnogo važnije za građane Srbije. Zato se sredstva u iznosu od 190 miliona usmeravaju u budžetski fond za program zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom. To je mnogo važnije za Republiku Srbiju danas od tzv. evropskih integracija.
Za razliku od prethodnog govornika, želim da dopunim ovako predloženi član zakona koji tretira meteriju pomoći i pravo da novčanu naknadu za pomoć i negu drugim licima.
U članu 19. stav 2. posle reči – osnovnu ličnu higijenu, dodaju se reči – kod lica koja zbog trajne mentalne i duševne bolesti nije u stanju da se brine o sebi.
Predlagač ovde, pored toga što predviđa ko sve može da ostvari takvu pomoć, pa ih nabraja, nije uzeo u obzir kategoriju, a ja mogu da konstatujem, a i predsedavajući će se složiti da u ovoj državi i u ovakvim okolnostima tranzicije i propasti svih segmenata društva od poljoprivrede, radnih organizacija, omladine, pojačava se taj duševni bol kod velikog broja stanovništva.
U takvim okolnostima je potrebna pomoć. Takvi ljudi mogu i da se oblače, i da se umivaju, ali je neophodna ona 24-časovna pomoć da bi to funkcionisalo na onaj način na koji je potrebno.
SRS smatra da formulacija koja se predlaže amandmanom preciznije i potpunije određuje uslove za ostvarivanje prava na novčanu nadoknadu za pomoć i negu drugih lica. Mnogo je takvih kojima je to potrebno, pod ovakvom vlašću, pod ovakvim okolnostima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, posebno se vama obraćam u ovom trenutku, pošto ministar za lokalnu samoupravu nije tu, a razumećete zbog čega.
Podneo sam amandman na član 47. Izmena koju predviđa ovaj naš amandman podrazumeva da se reči „ministar nadležan“ zamene rečima „ministarstvo nadležno“.
Zašto sam ovo inicirao? Zato što imam utisak, a videćete i predlog i obrazloženje, da se ministar za lokalnu samoupravu bavi svim i svačim, a ne onim što mu je u suštini posao.
Videćete i dokaz za to. Ministar bi, po predlogu ovog člana, trebalo da odredi neku ispitnu komisiju koja će da proveri ko je sposoban da bude policajac, a ko ne.
Ministar se ne bavi, recimo, problemom opštine Palilula gde je uredno pre osam meseci šest puta opštini, lokalnoj samoupravi, za koju je nadležan ministar za lokalnu samoupravu, podnošen zahtev za povraćaj mandata SRS za 15 odbornika.
Obrazloženje opštine i nadležnog okružnog suda je uvek bilo da se čeka odluka nižerazrednog suda, dotičnog Četvrtog opštinskog suda. Šest sednica je održano, šest puta ministar se pravi lud u odnosu na naše zahteve.
Opština se pravi luda u odnosu na naše zahteve. Mi smo pre deset dana došli u posed saznanja da su odluke pravosnažne Četvrtog opštinskog suda u decembru mesecu, u januaru mesecu, u martu mesecu, za najmanje sedam slučajeva koji su tretirali te teme. Šta radi Ministarstvo za lokalnu samoupravu?
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Amandman se odnosi na član 76. stav 1. tačka 3) i ovim amandmanom predlažem da se ta tačka briše.
Obrazloženje – SRS smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond necelishodan, trošadžijski potez Vlade Srbije, na uštrb građana.
Obrazloženje zašto je odbijen ovaj amandman glasi: „Amandman se ne prihvata jer se stavom utvrđuje namena sredstava za naknadu štete oštećenim licima.“
Ovom tačkom predviđeno je da se nadoknadi šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog sredstva za koje je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak.
Ovde se otvara nekoliko pitanja. Predlagač očigledno ima nameru da iz budžeta uzme narodne pare. Onaj ko je osigurao svoje sredstvo, ko potražuje štetu očigledno bi trebalo da se obrati onom osiguravajućem društvu koje je za to osiguranje uzelo novac. Ovo objašnjavam radi građana, koji treba da shvate šta se ovde dešava. Ta firma, to osiguravajuće društvo na neki način je propalo (ovo o kome govori ova tačka) i protiv te organizacije pokrenut je stečajni postupak.
Prvo, zašto Vlada ne učini sve što je u njenoj moći da takve postupke stečaja ubrza i likvidira jednostavno?
Drugo, postavlja se pitanje zašto iz stečajne mase ne bude nadoknađena šteta, a ne da narod plaća štetu nekom osiguravajućem društvu koje ne radi onako kako treba i dolazi u situaciju da za to plaćaju građani? Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Mojim amandmanom na član 92. stav 1. briše se ovaj stav. Obrazloženje SRS, odnosno moje je da SRS i ja smatramo da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond necelishodan i trošadžijski potez Vlade.
Moj amandman je odbijen sa obrazloženjem da se ne prihvata jer se odnosi na naknadu štete upotrebom nepoznatog motornog vozila.
Ovim članom, odnosno ovom tačkom, koju ću sad citirati, zakonodavac očigledno traži prostor da nađe način kako će iz budžeta još više para da izvuče od naroda, a ja sumnjam u te motive. Taj član glasi: „Šteta zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova i čamca nadoknađuje se do iznosa na koji je ovim zakonom ograničena obaveza društva za osiguranje za štetu prouzrokovanu upotrebom tih prevoznih sredstava, na dan nastanka štetnog događaja.“
Svima je nama jasno da ko god se bavi tim poslom teži da što manje novca isplati onima koji su pretrpeli štetu. Normalno da, s druge strane, uzimajući na ovaj način novac iz budžeta, taj fond teži da prikupi što je više moguće novca. Ova namera da isplati samo do 10% očigledno prikriva način kako će Vlada još više u neke svoje svrhe, a znamo za šta sve koristi, privući što više novca.
Ovaj amandman koji smo podneli je principijelan, a argumentacija je slična kao za ostale amandmane. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Amandman: u članu 10. stav 1. reč – ministar se zamenjuje rečju – ministarstvo. Obrazloženje, evo zašto - Srpska radikalna stranka smatra da je ministarstvo, a ne ministar, nadležno za obavljanje poslova iz ovog delokruga rada. Ovo je principijelni stav SRS.
Na ovaj način oslobodićemo ministra prevelikih obaveza. Smatramo da je ministarstvo toliko široko da ima prostora da bude uposleno više ljudi.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Skupštine Republike Srbije podnosim amandman na Predlog zakona o dobrobiti životinja, kojim tražim da se u članu 7. stav 1. tačka 10) posle reči „tih životinja“ stavi zapeta i dodaju reči „uz dozvolu nadležnih organa“.
Obrazloženje –amandmanom se precizira koje se žive životinje mogu koristiti za ishranu drugih životinja, ali uz dozvolu nadležnog organa.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine, podnosim sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, i to da se u članu 7. stav 2. briše.
Obrazloženje: predlaže se brisanje ovog stava, jer je rešenje u važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bolje od predloženog. Kao što vidite, slažem se sa nekoliko prethodnika koji istu tu inicijativu daju, a prethodni zakon je imao mnogo boljih rešenja. Ne vidim zašto ste ovako katastrofalne predloge izneli pred Skupštinu.
Jedan od lepih primera kako vi to planirate je i jučerašnja odluka Skupštine grada Beograda da jednom od najvećih "stručnjaka" za poljoprivredno zemljište, Draganu Đilasu, dodelite u svojstvo da može da raspolaže poljoprivrednim zemljištem u Beogradu.
To je jedan primer kako Ministarstvo poljoprivrede sinhronizuje akcije sa predlozima Vlade, kako će nam poljoprivreda napredovati, kako će seljaci dobijati sve više i više subvencija, da će moći bolje da žive od svog rada itd.
Predlažem da malo razmislite o ovim zakonima, makar naše amandmane usvojite, biće bolje nego što je sada. U svakom slučaju, ovim amandmanom predlog je da se ovaj stav briše.
Počeću. Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine, podnosim amandman na Predlog zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti.
Amandman glasi: u članu 8. stav 3. reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo". Obrazloženje. SRS smatra da ova ovlašćenja treba da ima ministarstvo kao institucija, a ne ministar kao pojedinac.
Normalno, ovaj moj amandman nije prihvaćen. Obrazloženje glasi, moram da ga pročitam zato da bi poslanicima bilo jasno šta je tu u stvari na snazi – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi propisano da ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešava u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva.
Vrtimo se ceo dan ukrug. Mi uporno želimo da ministra oslobodimo tolikih obaveza. Pokušavamo da Ministarstvo prihvati kompletno, kao nešto što će da traje, ne nešto što će biti kao ministar privremeno, pa će doći drugi i on će onda odlučivati o svemu kao mali bog.
Jednostavno, da Ministarstvo prihvati sva ovlašćenja, da podeli obaveze i da na neki način to bude lakše, uspešnije i to je poenta ovog našeg zalaganja da uvek ministarstvo kao institucija prihvati te obaveze, a ne ministar kao neko ko je tamo bogom dan da bude.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. podneo sam amandman na član 3. ovog već u narodnu poznatog predloga zakona kao pederskog zakona.
Zašto pederskog? Upravo zbog toga što je sada svima jasno da će samo ta klasa, izdvojena iz ostalog korpusa srpskog naroda, doživeti procvat ovakvom sadržinom zakona. Na druge odredbe ukazujem, a to je da se amandmanom predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije, koja glasi: "Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki". Pa su nabrojani u toj odredbi svi oni drugi principi koje mi treba danas da branimo ovim predlogom zakona.
Sada vas pitam: ako je to tačno, zašto postoji politička diskriminacija na opštini Palilula u odnosu na SRS, gde već pet puta pokušavamo da vratimo naše mandate? Imamo sve uredne papire. Opština Palilula to ignoriše, a podržava je DS, aktuelni ministar za lokalnu samoupravu, čija je to matična opština.
Gde je tu onda diskriminacija po pitanju imovnog stanja u odnosu na građane koji sad treba da plate račune za 10 godina unazad i da li je to ono vaše obećanje od 2000. godine o pristizanju šest milijardi dolara ili evra, šta je već bilo, za dobrobit ovog naroda? Gde je tu onda zaštita onog segmenta o imovnom stanju, takođe, gde je javna tajna da imovno boljestojeći građani ...
Dame i gospodo, gospođo predsednice, morao sam da se javim na osnovu povrede Poslovnika. Vi ste moje ime ovde pomenuli i rekli ste da imam nešto. Uopšte nisam razumeo šta. Svašta imam, ali to što ste vi pomenuli, verovatno da nemam.
Svinje sam čuo ovde više puta danas, ali to nema veze sa mnom. Čuo sam da se tu javljaju neki zvuci. Čuju se neki zvuci i mene interesuje, na osnovu čega ste vi rekli ovde, pred celom Skupštinom, pred celom javnošću – da nešto imam. Recite mi kako ste to ustanovili, to me vrlo interesuje. (Iz sale dovikuju: BIA.) Ako je BIA, neka je BIA. (Govorniku je isključen mikrofon.)
Nisam još ništa rekao, isključite mi vreme. Ne može? Skratiću proceduru. Na osnovu člana 147. podnosim amandman na član 4. da se stav 1. menja i glasi: "Pravni subjekti su jednaki i ravnopravni pred institucijama Republike Srbije, bez obzira na razlike u ličnim svojstvima".
Pitam vas – kakva je onda ta jednakost, ako dozvolimo jednom homoseksualcu profesoru ili učitelju da istakne svoje sklonosti, te koje vi sada smatrate normalnim, pred decom, gde je tu ravnopravnost roditelja koji ne sme, ako se usvoji ovaj zakon, da mu replicira ili da mu se suprotstavi? Gde je ta ravnopravnost, recite mi?
Gde će biti ravnopravnost u političkom smislu danas u 14.00 časova kada SO Palilula ponovo po peti put diskriminacijom odbije zahtev SRS za povraćaj 12 mandata od 19, koje je SRS osvojila na ovim izborima prethodnim? Je l' tu postoji diskriminacija izborne volje građana na Paliluli? Postoji. Zbog toga je sve ovo što je drugo ovde, osim ovog predloga da profitiraju pederi, samo šarena laža i farsa. Pod ovim zakonom vi protežirate samo homoseksualce.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, a prvenstveno poštovani građani, kao što vidite danima ovde pričamo o zakonu o diskriminaciji.
Po članu 147. podneo sam amandman na član 5. Član 5. menja se i glasi: "Diskriminacija se u društvenom životu Republike Srbije manifestuje u obliku neposredne i posredne diskriminacije, povrede načela jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, udruživanja radi vršenja diskriminacije, govora mržnje i uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja".
Samo ću da skrenem pažnju na nekoliko iskustava naroda u čitavoj Srbiji. Prvi primer, da li je diskriminacija ako svi znamo da u Beogradu pod demokratskom vlašću žele da romsku populaciju svrstaju u neko naselje? Zar to nije getoizacija i diskriminacija? To je prvi primer.
Drugi primer, javna je tajna da u školama roditelji koji su boljestojeći svojoj deci omogućavaju, uz znanje zakona i one organizacije u kojoj se to dešava, parketi, stolice bolje itd?
Da li je tačno da se formiraju obdaništa za romsku decu? Jeste. Da li je tačno da se u ovoj državi na mnoge načine krše prava penzionera, radnika? Šta ste obećavali ovih osam godina? To je sve diskriminacija.
Ovaj srpski narod je diskriminisan u celini. Ministar Čiplić dva dana ovde čeka, sluša i pretpostavljam da će u vrlo kratkom periodu, za jedno pet minuta, dati objašnjenje na sve ove bolne tačke srpskog naroda. Hvala. Ističe mi vreme.