Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine, predlažem amandman na član 6. i predlažem tim amandmanom da se posle reči "nepovoljniji položaj" zapeta zamenjuje tačkom, a ostali deo teksta se briše.
Obrazloženje. Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21, koja glasi: Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki. Ovde očigledno treba da se izbriše onaj nastavak "ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj".
Podsećam ministra Čiplića da sam ga juče zamolio da mi objasni ono svoje prvo izlaganje kada je u prvoj rečenici rekao da se mi navodno plašimo nečega čega nema i što je hipotetički, a ovde se stavljaju u Predlog zakona upravo te reči "ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljni položaj". Evo, sad sam pokazao primerom, pre dva sata sam rekao, diskriminacijom na delu u opštini Palilula.
Ponovo, po peti put, iako SRS ima uredno sve papire, diskriminisana je grupa SRS. Jednostavno opština Palilula po peti put neće da donese odluku u odnosu na naš zahtev da nam se vrate mandati. Pljačka je na svakom deliću Palilule, u svim segmentima. SRS svojim predstavnicima, svojim odbornicima u Skupštini Palilule ne može da brani narod na opštini Palilula. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Amandman glasi: ''U članu 1. stav 1. reč – opšta, reč – slučajevi i reč – kao brišu se.''
Pošto smo svi ovde, dosadašnji govornici, skretali pažnju na razloge zašto ovoliko amandmana podnosimo, samo ću reći da je ovaj zakon izuzetno loš, da broj amandmana pokazuje broj primedbi koje imamo.
Odmah na početku bih rekao ministru Čipliću da je u svom malopređašnjem izlaganju upotrebio jednu rečenicu koja odmah dovodi u pitanje ovaj zakon. Skrenuli ste nam pažnju da se mi plašimo nečega što nema.
U članu 6, koji sada nije predmet mog izlaganja, upravo tražimo da se briše nešto što je hipotetički, a vi pogledajte pa se izjasnite na tu okolnost.
Hteo bih da kažem da se u ovom momentu u Beogradu vrši jedna teška diskriminacija. Romska deca žive po kartonskim naseljima, kao što je moj prethodnik govorio, a ovakvim zakonima na brzinu otvara se prostor da se zloupotrebljavaju neki zakoni koji bi trebalo da se sprovode i da budu dobri.
Ovaj zakon krije onaj član 21, koji mu je krajnji cilj, da se nešto što je devijantno, što je loše za Srbiju, za ovaj narod, sprovede u delo i to tako što će profesori imati pravo da na našu decu vrše pritisak, ako su homoseksualci ili nekih drugih devijantnih sklonosti.
Skrenuću pažnju na jednu drugu vrstu diskriminacije pod vidom sličnih zakona...
(Predsedavajuća: Dva minuta, zahvaljujem.)
Iskoristiću samo 30 sekundi od vremena koje pripada stranci.
Želim da istaknem ovde da se čuje da su Radetu Đuranu, stanovniku Beograda, oteta deca pod vidom Zakona o zaštiti prava deteta, od strane Centra za socijalni rad grada Beograda, uz asistenciju Centra za socijalni rad opštine Palilula, o čemu je obavešten i ministar Rasim Ljajić. I od 15. januara, kada je čovek slomio nogu, do danas deca ne idu u školu, iako su pre toga bili redovni učenici, redovno išli u obdanište i imali svu brigu.
Čovek ima kuću od 200 kvadrata, radni odnos, radno sposoban, i od Centra za socijalni rad označen pre nekoliko godina za lice koje je dobilo isključivo pravo o brizi o toj deci. Deca su mu oteta onog momenta kada je polomio nogu i od Centra za socijalni rad zatražio štake. Sve ostalo je laž.
Tražim da se ministar o ovome izjasni hitno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, retko izlazim, ali vidite kakva je situacija u Skupštini. Iako sam za ovih šest meseci samo nekoliko puta izašao, sada sam primoran da za dva minuta obrazložim amandman, i to ću pokušati, mada je to vrlo teško.
Na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, prečišćeni tekst, podnosim amandman na Predlog zakona o međunarodno pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Predlažem da se ovaj član briše, a obrazložiću to ovako.
Predlagač zakona izabrao je pogrešan put u pravnom regulisanju, opredeljujući se za parcijalno regulisanje ovako široke pravne materije. Politički pritisci koje trpi aktuelna vlast od strane njenih mentora sa Zapada, na prvom mestu, ''haški proces'', ''slučaj Kovačević'' i slično, ne mogu biti valjana osnova za opravdanje propusta koji se čine u pravnoj regulativi.
SRS smatra da je neophodno izvršiti inoviranje i usklađivanje odredaba Zakona o krivičnom postupku i uskladiti ga s Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, odredbama zakona iz oblasti pravosuđa, međunarodnim i bilateralnim sporazumima, kao i drugim pravnim propisima iz ove oblasti, te se zato i predlaže brisanje ovog člana.
Vi razmislite da li je u ovoj skupštini potrebno da mi svi sad ovde izlazimo na brzinu, da ovako široku materiju obrazlažemo za pedesetak sekundi, da nam se uskraćuje pravo da ...

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, koristim svoje pravo da se javim po Poslovniku, u vezi s tačkama 225. i 226. Želim da pozovem aktuelnog predsednika države Borisa Tadića da shvati da ovakvim ponašanjem vlasti polako ali sigurno ulazimo u gubljenje Kosova.
Građani koji gledaju ovaj prenos primetiće da danima, mesecima, skoro šest meseci, ova leva polovina poslanika koja je na vlasti ovde jednostavno statira, ne učestvuje u najaktuelnijim temama koje postoje za ovu državu. Dolaze sa gotovim predlozima, apatično ne učestvuju ni u čemu i čekaju da Vlada, koja je očigledno nesposobna, koja ne rešava glavne i goruće probleme građana, donese neki zaključak, neki zakon i tako nešto.
Reći ću još jednu stvar koja je vrlo interesantna, a dešava se u ovoj državi. Tražim od nadležnog ministarstva pravosuđa da objasni situaciju u vezi s ovim otimačinama mandata od SRS. U Beogradu je nadležan Okružni sud. Nadležni sud u Beogradu ima rokove u kojima mora da se, ako se propusti da se skupštine opština izjasne o propuštanju konstatacije prestanka mandata i vraćanju mandata SRS-u, u roku od 48 sati donese pravedna i konačna odluka.
Okružni sud pravda svoje nedonošenje jedne takve odluke i poziva se na pravo onih koji su izdali, koji su izgubili mandate, koji su napustili stranku na čijoj su listi bili, da pred nižerazrednim sudom traže neko svoje pravo i ulažu neke tužbe protiv SRS za raskid, iako se zna da je po Zakonu o lokalnim izborima, član 47, lepo predviđeno da jednom data blanko ostavka više ne može da bude povučena.
Za taj nižerazredni sud očigledno ne postoje apsolutno nikakvi rokovi, oni to mogu da protežu godinama, a podsećam pravosuđe i ministra za lokalnu samoupravu da se u međuvremenu onemogućava ljudima koji su na listi SRS-a, onim ostalim potencijalnim kandidatima za odbornike koji su ostali verni svojoj ideologiji, programu zbog koga su i dobili glasove građana, da dođu na pozicije i ostvare svoje pravo da budu odbornici u skupštinama opština.
Skupštine opština polako, pod vašim patronatom, ove koalicije na vlasti kojoj to odgovara, donose odluke u opštinama na štetu građana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ispred SRS podneo sam amandman na član 5, razdeo 4, funkcija 330,  u EK 423 - usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8, iznos od dva miliona zamenjuje se iznosom jedan milion.
U članu 5, razdeo 14, funkcija 420, EK 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni šest iznos od 17 milijardi 285 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 286 miliona. U koloni 8 iznos 17 milijardi 885 miliona zamenjuje se iznosom 17 milijardi 886 miliona. Amandman nije prihvaćen, a motivi SRS, videćete kada budem završio, vrlo su časni i pošteni i želimo podnošenjem ovih amandmana da budžet, koji je u suštini katastrofalan, pokušamo da popravimo, u smislu da se budžetska sredstva rasporede kao što bi dobar domaćin to uradio u svojoj kući, vodeći računa o prioritetima i egzistencijalnim problemima.
Vlada je odbila ovaj amandman, a obrazloženje je da, polazeći od opredeljenih obaveza u 2009. godini, predložena sredstva na EK 423 - usluge po ugovoru, potrebna su za obeležavanje jubileja povodom osnivanja Ustavnog suda, izradu i štampanje prigodnog materijala, redizajniranje i štampanje biltena Ustavnog suda, sa zbirkom sudskih materijala, odluka i stavova i implementaciju zakonske obaveze suda da obezbedi javnost svog rada.
Takođe, prema Zakonu o Ustavnom sudu i Poslovniku o radu Ustavnog suda, postoji obaveza održavanja javnih rasprava, konsultativnih i drugih sastanaka radi razjašnjavanja složenih ustavno-pravnih pitanja. To ima za posledicu i neophodnost angažovanja eksperata van suda. Visina autorskih honorara utvrđuje se opštim aktom Ustavnog suda.
U ovu ekonomsku klasifikaciju takođe spadaju i sredstva za obezbeđenje troškova obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, učešće participacije u troškovima sastanaka koje organizuje Evropska konferencija ustavnih sudova, učešće na sastancima u zemlji i u inostranstvu.
Ovom ekonomskom klasifikacijom obuhvaćeni su i troškovi reprezentacije, korišćenjem usluge bifea, toplih i hladnih napitaka, koje Ustavni sud ima u okviru svojih aktivnosti na preko 150 redovnih i drugih sednica i sastanaka Ustavnog suda.
Predlog SRS ovim amandmanom sažet je u tome da SRS smatra da je neophodno smanjiti ove iznose za troškove usluga po ugovoru i isti iznos svesti u realne okvire zbog globalne ekonomske i finansijske krize i štednje u državnim organima. Smatramo da ova sredstva od uštede treba prebaciti u subvencije za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Kao što su moji prethodnici rekli, podsećam da su predlogom ovog budžeta sredstva koja su u prethodnoj godini bila predviđena za poljoprivredu umanjena za jednu četvrtinu, a ako znamo da nastupajuća ekonomska kriza neće zaobići ni prostore Srbije, moramo biti obazrivi i pokušati da ova sredstva usmerimo tamo gde će nam zatrebati za nekoliko meseci, a to je u poljoprivrednoj proizvodnji.
Kao što znate, poljoprivreda je gotovo uništena u Srbiji, a kao što znate takođe industrijska proizvodnja je u sve manjem razvoju, imamo problema na raznim nivoima, a poljoprivreda je nešto što vekovima imamo, i zdravu hranu, i resurse koji bi mogli da daju mnogo veće prihode, ali država, nažalost, u to ne ulaže nego ulaže, kao što ste videli, u nešto od čega ne može da se živi.
Ne kažem da ta sredstva uložena i u tom drugom pravcu ne bi dala neke sporadične dobrobiti za ovo društvo, međutim, dobar domaćin prvo gleda kako će i na koji način da preživi, a većina građana u ovoj državi je na granici egzistencije.
Podsećam vas samo da poljoprivredni proizvođači, da razni kombinati koji su radili u prethodnom periodu, imaju zaparložene njive jer nemaju sredstva, nemaju od države motivaciju u tom finansijskom smislu da mogu da razvijaju svoju proizvodnju i mi potrebe svoje baziramo na neke okolne evropske zemlje, prvenstveno mislim na Bugarsku, Grčku i ostale, koje imaju taj deo proizvodnje, taj poljoprivredni deo vrlo razvijen i imaju od toga ogromni prihod, kako je i u izvozu, a tako i u ekonomskom smislu.
Zamolio bih one koji su nadležni za ovo da dobro razmotre ovaj naš amandman, da ta sredstva, to nije velika cifra, to je jedan milion samo, prebace u ovom smislu kao što je predložila SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažani građani, javio sam se i iskoristiću svoje pravo da nešto kažem o čl. 225. i 226. Poslovnika o radu Skupštine Srbije.
Takođe, i vas, gospođo predsedavajuća, građanko, želim da obavestim da SRS konstatuje da vi danima ovde olako prelazite preko naših inicijativa da se reše neke stvari koje, očigledno, već nedeljama predstavljaju kršenje Poslovnika. Vi olako prelazite preko toga i mislite da će to tako proći.
Mi vam pokazujemo da sednice Skupštine Srbije moraju da budu mnogo ozbiljnije. Morate da uvažite ovoliki broj poslanika, i iz opozicije i iz pozicije, koji nedeljama, po Poslovniku, traže svoja prava poslanika.
Podsećam vas da smo pre dva dana obavestili javnost da je, nakon sednice Skupštine grada, održane u petak, oktobra 2008. godine, na kojoj je gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, na najgrublji i najvulgarniji način izvređao potpredsednika Gradskog odbora Zorana Ognjanovića i njegovu porodicu, došlo do eskalacije nasilničkog ponašanja od strane odbornika DS-a Janka Radakovića. Tada smo obavestili ovaj dom i očekivali smo da ćete nešto preduzeti.
Dobar deo te iste sednice Gradske skupštine, na kojoj je donet Statut grada Beograda, odbornik Janko Radaković je prespavao, što je odbornik SRS-a Milan Zgonjanin ovekovečio snimkom preko mobilnog telefona, kasnije postavljajući snimak na internet adresu – Fejsbuk, koji mogu da nađu svi oni koji se razumeju u to, uz šaljiv komentar – probudimo Janka Radakovića, odbornika DS-a u Skupštini grada Beograda.
Umesto da prihvati svoju grešku i izvini se svim Beograđanima zbog spavanja na tako važnoj sednici Skupštine grada, odbornik Janko Radaković krenuo je stopama svog političkog idola Dragana Đilasa i, preko zajedničkog prijatelja, putem interneta, Milanu Zgonjaninu poslao preteću poruku sledeće sadržine – reci tvom prijatelju, radikalu Zgonjaninu, iz Šilerove, da se ne igra sa mnom, jer će biti gepekovan i onda – pravac Avala, pošto je našao mene da proziva, a ne zna ko sam ja i koliko sam lud.
Verujemo mu, zato što to dolazi iz ovog preduzeća, da čovek zna šta priča. Završio sam citat.
Nažalost, to nije bio kraj siledžijskog ponašanja DS-a i njenog odbornika. On je ponovo uputio pretnju da će Milan Zgonjanin, ukoliko ne prekine da javnosti otkriva njeno pravo lice, proći kao predsednik Gradskog odbora Nemanja Šarović i na sledeću sednicu doći u modricama.
Želim da vas podsetim, one koji ne znaju...

...izvinjavam se,  javiću se kasnije po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u prethodnom obraćanju sam pokušao da ukažem na problem preko koga je olako pređeno i, očigledno, ovde se igramo gluvih telefona. Zašto sam ovu stvar posebno izdvojio i odlučio da izađem i da ponovo kažem nešto o tome?
Nemanja Šarović je usred kampanje, predsednik Gradskog odbora SRS-a, na brutalan način pretučen, i to na podmukao način, dok je sedeo u kolima. Zvanično saopštenje je bilo da je to N.N. lice, nikad nije otkriveno ko je, ali se može naslutiti da to ide iz vašeg tabora.
Pre godinu dana je i na mene nasrnuto. Sprej mi je isprskan u oči, u kolima, takođe, kad smo obavljali stranačke aktivnosti. Želim da podsetim da je i član DS-a Bojan Stanojević upotrebio iste reči vređanja i psovanja i majke i porekla, takođe, u Skupštini grada, pre godinu dana. To je zataškano. Sada, posle ovog događaja, nemile scene u Skupštini grada, očigledno je da se zna ko je to uradio, ko preti i ko nagoveštava da će i dalje ...
Upozorite ovu gospođicu. Vi, očigledno, želite da branite stav Đilasa i ovog gospodina, Janka Radakovića.
Nažalost, to nije bio kraj ovakvog ponašanja DS-a i njenog odbornika.
On je ponovo uputio pretnju da će Milan Zgonjanin, ukoliko ne prekine da javnosti otkriva njegovo pravo lice, proći kao predsednik Gradskog odbora Nemanja Šarović i na sledeću sednicu doći u modricama.
SRS konstatuje da je ovim činom DS preuzeo odgovornost za pomenuti događaj, kao i za sve druge napade na aktiviste SRS-a tokom prethodnih kampanja. SRS najoštrije osuđuje nasilničko ponašanje DS-a i njenih funkcionera.
Pozivamo državne organe, u prvom redu, policiju i tužilaštvo, da reaguju pre nego što još neka od pretnji političkim neistomišljenicima, upućena iz redova funkcionera DS-a, ne bude ostvarena.
Ovo je bilo pre dva dana ovde izrečeno. Upozorena je javnost, i nikom ništa. Takođe, nedeljama poslanici SRS-a vama, vladajućoj većini, skreću pažnju, silnim amandmanima i izlascima po Poslovniku, da obratite pažnju, da se više okrenete problemima građana nego što ovde branite Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, poštovani građani, ispred SRS podneo sam amandman na član 37. Predloga zakona o strancima. Predloženim amandmanom predviđam da se posle stava 1. doda novi stav 2. koji glasi: "Ministarstvo je dužno da podnosiocu zahteva izda obrazac zahteva za izdavanje odobrenja za stalni boravak, sa tekstom na više jezika". Postojeći stavovi 2,3,4,5,6,7,8 i 9. postaju stavovi 3,4,5,6,7,8,9 i 10.
Da obrazložim zamisao ovakvog amandmana. Poznato je da u Evropi postoji vrlo restriktivna politika prema azilantima, prema strancima itd, a mi ovde u Srbiji, trebalo bi bar vi koji stremite ka Evropi i to tako ubrzanim korakom, kad pravite ovakve zakone da makar ugradite nešto dobro što će tim strancima pokazati da je ovde na putu i demokratija i razumevanje za sve vrste i kategorije stanovništva.
Mi se u Srbiji služimo ćiriličnim pismom i koliko god da volim to pismo i smatram da je ono jedno od najlepših i najboljih na svetu, ta naša ćirilica, činjenica je da mi moramo na neki način da pokažemo da smo otvoreni i prema drugim ljudima koji ne razumeju naš jezik, kojima je ćirilično pismo veoma teško za razumevanje i iz tog razloga predlažem da se na više stranih jezika, svetski poznatih i onih koji se uglavnom koriste, takav jedan obrazac izda.
Posebno hoću da naglasim da treba da odskočimo na neki način od Republike Hrvatske, koja u svim takvim svojim predlozima ima vrlo krut stav da samo na njihovom novohrvatskom jeziku mogu da se pišu obrasci, što je takođe jedna diskriminacija prema ostalom stanovništvu i posebno prema strancima, za koje oni smatraju i Srbe, Rome i sve ostale na svetu.
Posebno hoću da kažem da je uobičajena stvar da na pakovanju bilo čega što je brendirano u svetu, a i Srbija je brendirana, i ovaj naš zakon je brendiran donošenjem ovde, na više jezika piše uputstvo za upotrebu. To je razlog zbog čega vama predlažem da vi dodate ovaj drugi stav kao amandman koji će olakšati raznim azilantima, strancima, za koje smo mi, srpski radikali, na vreme ukazivali da će, zbog problema sa restriktivnom politikom u Evropi, pohrliti ka Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici na osnovu čl. 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, konkretno, na čl. 34. stav 3. ovog predloga zakona.
Svi prethodni govornici, odnosno članovi ovog predloga zakona, tretirali su onaj deo, barem do sada, kada se još ne zna da li je neko, konkretno, izvršio krivično delo, da je to ustanovljeno presudom i da je iz toga proistekla neka korist.
Ovaj član zakona jeste onaj član koji je došao do one tačke, u tom postupku, gde je potpuno jasno ustanovljeno da je dotično lice izvršilo krivično delo za koje je pravosnažnom presudom osuđeno i da je ustanovljeno da je iz tog krivičnog dela proizišla korist.
Amandman koji sam podneo traži da se stav 3. iz ovog člana 34. briše. Zašto? Predlaže se brisanje ovog stava jer je u suprotnosti s osnovnim intencijama ovog zakona – da niko ne može imati koristi od izvršenog krivičnog dela. Takođe, predloženo rešenje može biti predmet zloupotreba u praksi.
O ovom amandmanu Vlada je zauzela stav i dala objašnjenje – da ne prihvata amandman, iz razloga što je odredbom čl. 34. st. 3. Predloga zakona data samo mogućnost da sud svojom odlukom o trajnom oduzimanju imovine ostavi deo imovine, ako bi bilo ugroženo izdržavanje vlasnika, odnosno lica koje je on dužan da izdržava. Sud bi mogao, odlukom, da ostavi samo najnužniji deo imovine neophodan za izdržavanje, u skladu s odredbama Zakona o izvršnom postupku.
Sada ću da vam kažem da je ovo potpuno neprihvatljiv i neprimenljiv zakon. Vi ste slušali o svim onim pripremnim članovima, koji su pričali o tome kako treba postupiti u trenutku dok se još ne zna, koliko treba da traje taj period dok se ne ustanovi da je neko lice izvršilo krivično delo, da presudom bude potvrđeno itd., pa se onda vodi briga da se imovina tog lica koje je izvršilo krivično delo, do konačne odluke, pazi, da se on izdržava itd., i onda smo na kraju došli do ove pozicije.
Sada, da pitam. Prvo, ovaj zakon se neće odnositi podjednako na sve građane u ovoj državi. Vi znate da u ovoj državi postoje mnogi koji su se u nizu godina unatrag nakrali, i to na nivou, što je nezamislivo za jednog običnog i normalnog čoveka. Šef naše odborničke grupe je ovde samo otvorio vrh one sante leda, gde je ''žuto preduzeće'', od kako je na vlasti, odnosno ovih poslednjih osam godina, otvorilo mogućnost da se enormno bogate pojedinci, koji su svoj deo kapitala, osnivačkog kapitala za razne poslove u koje su posle ušli, verovatno, stekli vršenjem krivičnog dela.
Pogotovo u poslednje vreme, pominjući ovog Krištoa, pa i neke druge, i ja ću ih pomenuti, videćete poentu, činjenica je da u našem društvu, pod rukovodstvom Demokratske stranke i ''žutog preduzeća'', mnoga krivična dela, na volšeban način, ne dođu do ove pozicije o kojoj sada pričam, tj., ne izrekne se ta presuda, mnogi budu opomenuti na vreme i pobegnu iz ove države.
Ja ću vam skrenuti pažnju da imamo slučajeve Janjušević, Kolesar, Radulović, pa onda onaj nesrećni direktor Elektrodistribucije, koji je 50 stanova sebi pribavio, pretpostavljam da nije mogao na pošten način to da uradi – oni nikada neće doći pod udar ovog zakona.
Sistemski bi trebalo rešiti, da zakon bude rešen na drugi način, da se svi građani u ovoj zemlji tretiraju podjednako. Mi imamo primere da običan svet, obični ljudi, u nekim svojim životnim problemima, u ovoj tranziciji u kojoj je država, dolaze pod udar mnogo oštrijih i restriktivnijih zakona. Ja ću dati nekoliko primera.
Recimo, ako ste se upecali zbog struje, kao što sam rekao pre neki dan, prodaće vam država stan. Daće ga na doboš i izbaciće vas iz vaše kuće, stana, i vi ćete izmiriti dug prema državi, a to je jedna vrsta konfiskacije imovine, ili oduzimanja neke koristi, bez obzira na to da li je čovek posle toga u stanju dalje da živi.
U Predlogu ovog zakona, ovim članom, mi vodimo računa o nekima koji su se nakrali, i to debelo, vodimo mnogo računa o tome da li će oni, ovakvim rešenjem, da li će članovi njihove porodice, koji su, takođe, uživali u tekovinama onoga što je, recimo, glava porodice sebi pribavio čineći krivična dela, biti oštećeni, i dolazimo u situaciju da one koji su time oštećeni nikada ne obeštetimo na pravi način.
U ovom članu zakona ne piše gde odlazi novac koji se bude uzeo na takav način. On odlazi, verovatno, u budžet i to će opet biti iskorišćeno da bi se omogućilo da neko drugi, na nekom drugom mestu, kupuje stolice, kupuje kašikice i slično, gde hiljade i hiljade evra odlazi na neke gluposti.
Narod u ovoj državi očekuje da ova skupština donosi zakone koji će da tretiraju njihove živote u ovom trenutku, njihove probleme, a ne da pravimo zakone u kojima će biti mnogo rupa, u kojima će oni koji imaju mnogo para, koji su se enormno obogatili, da nađu prostora u pravdi i ruci zakona.
Apelujem da se ovaj zakon ponovo razmotri. Narod očekuje da zakoni budu sažetiji, precizniji, da se na sve odnose potpuno jednako, da običan svet može da očekuje da svojim radom ne finansira tajkune, koji u ovoj državi godinama već kupuju sve što je vredno. Njihova preduzeća odlaze na doboš. To je jedna vrsta krađe.
Žao mi je što sada gospođa ministarka nije ovde, pretpostavljam da ovde ima još neko ko će ovo pomno poslušati. Nisam pravnik. Očekujem da vi iz pravosuđa malo poslušate, izađete na ulice, među narod, da malo poslušate i da ne ide sve po onome – pravda je jedno, a pravo je drugo. Narod očekuje da vi te dve stvari približite jednu drugoj, jer ono prvo znači život, a ono drugo znači skraćivanje tih životnih tokova.
Želim, takođe, da podsetim da je jednoj državljanki Srbije, Mari Popov iz Zrenjanina, na vrlo perfidan način oteta imovina, odnosno, o njoj država nije vodila računa na način kako će voditi o onima koji vrše krivična dela.
Gospođa Mara Popov je ušla u dug od 27.000 dinara prema Elektrodistribuciji u tom gradu. Bila je u teškoj materijalnoj situaciji, s bolesnikom u kući, i došla je u situaciju da, potpuno legalno, sudskim putem, po zakonima važećim za običan narod, njen stan od 67 kvadrata bude stavljen na doboš, bude prodan za 5.000 evra, i da posle toga gospođa bude isterana iz svog stana na ulicu.
Gospođa je došla u Beograd, odjavila se u Zrenjaninu, jer više tamo nije imala gde da spava. U Beogradu ne može nigde da se prijavi, jer niko neće da je prijavi. Gospođa ne postoji u ovoj državi, ni u biračkom spisku, nema biračko pravo, nema adresu, nema pravo da se vrati, da se javi u Centar za socijalni rad, jer tamo kao prvu stvar traže nadležnost po prijavi stana.
Iskoristiću pravo da gospođi predsednici Parlamenta dostavim dokumentaciju gospođe Mare Popov, pa neka gospođa predsednica nađe modalitete u zakonu i u okviru svog delovanja pomogne dotičnoj gospođi da izađe iz ovih problema. Takođe, sugerišem da se o ovom zakonu malo pomnije razmisli. Predlažem, čak, da se ovaj zakon povuče iz daljeg razmatranja, jer je veliki broj govornika danas skrenuo pažnju na to da je zakon pun rupa i rupica, koje će biti sigurno zloupotrebljene. Hvala.

Uvažena gospodo poslanici, uvaženo predsedništvo, ja nisam često ovde govorio do sada, ali po ovoj tački koja je danas na dnevnom redu iskoristiću svoje pravo da ukažem na neke okolnosti i svoju diskusiju ću ograničiti na onaj deo koji tretira ovaj zajam u vezi izgradnje stanova socijalnog programa za izbegla, raseljena lica i ostala lica koja su na neki način u takvoj situaciji da im je potrebna pomoć države da svoje stambeno pitanje reše.
Posebno želim da pozdravim gospođu ministra Kalanović i da joj skrenem pažnju na neke pojedinosti gledajući ovaj projekat. Moram da se vratim malo unazad i da kažem da ja, kao pripadnik SRS, već nekoliko godina pratim dešavanja oko tog pitanja. Imam želju da ukažem na nešto što se dešavalo u prethodnim projektima, što je vrlo negativno, da je taj narod koji je ostao bez ognjišta, koji je u suštini najveći gubitnik u ovoj tranziciji koja se nama dešava, na, neki način, izmanipulisan.
Reći ću da se svakodnevno javlja na desetine lica koja nemaju elementarne uslove za život, za smeštaj i kao što znate, u ovih petnaestak godina i više, u ovoj drami koja je za njih iznad ove koju mi imamo ovde, bilo je više prilika i pokušaja da se tim ljudima pomogne. Bilo je pojedinaca koji su to radili, bilo je nekih organizacija koje su to radile, bilo je i organizovanih projekata države. Međutim, efekti svega toga su za njih minimalni. Čini mi se da i ovaj predlog zakona, takođe, ima velikih propusta i nedorečenosti, koje mogu kao krajnji ishod svega ovoga da budu da taj narod od toga nema ništa. Sada ću reći na šta konkretno.
Čitao sam u štampi ranijih godina, a i nema više od sedam - osam meseci, da su ministarstva za izbeglice itd. davala neke izjave da su iz nekih fondova koje smo mi dobili, takođe, na neki način, u ovom socijalnom ili nekom drugom programu, sredstva upotrebljena na takav način da nisu došla do krajnjih korisnika. To je ostalo nedorečeno. Čekalo se da se usvoje neki zakoni, neki predlozi da stupe na snagu. Međutim, od toga nema ništa. Jedan broj stanova je izgrađen. Priča se da su oni nepodeljeni, da oni postoje, da se nenamenski koriste i to je to.
Sada, kada je ovaj zakon u pitanju, očigledno je da je u pitanju velika suma novca, da je motiv veoma ispravan i tu ćemo se složiti, ako je motiv krajnje iskren, onda bi sve to bilo u redu.
Međutim, kada sam malo pogledao ovde, ima mnogo nedorečenosti. Samo ću na neke stvari skrenuti pažnju.
Datum odobrenja za ovaj projekat je 8. septembar, sa kasnijim dopunama i izmenama. To se proteže, taj narod je na ovim prostorima 15 godina, deca koja su se rodila pri dolasku u Srbiju sada treba da završavaju osnovnu školu. Država za njih nije imala prostora. Plašim se i sada, pošto se iz ovog projekta vidi početak radova, u ovom trenutku, u vreme podnošenja iz sporazuma, procenat radova koji su urađeni je nula. Razumem, početak. Kraj radova bi trebalo da bude okončan okvirno za tri godine. Znači, ta deca će imati 18 godina, ako uopšte dođu u priliku da dobiju nešto iz ovog programa.
Kada sam dalje gledao ovo, očigledna je namera onoga ko je ovakav sporazum pravio da ti ljudi, te izbeglice, koji su stekli i državljanstvo Srbije, jedan broj njih, da uđe u neki sistem kredita. Ja podvlačim, vidim da mi se odobrava u ovome, ali želim da vas podsetim, da li je cela koncepcija ovoga ispravna? Većina tih ljudi živi na granici egzistencije, bori se za goli život. Oni su obično kreditno nesposobni. Pitanje je – da li je ovaj zakon na pravi način napravljen?
To su višečlane porodice, obično sa više starijih, bolesnih i iznemoglih lica, koje nemaju mogućnosti da uopšte uđu u kredit. To mi pokazuje da mnogi, ne u onim kampovima za smeštaj izbeglica, takvih je sada već malo, svi su oni pošli ''trbuhom za kruhom'', pokušavaju negde da rade, većina njih, uopšte ne mogu da steknu onaj prvi osnov da bi se tretirali kao socijalno ugrožena lica. Zašto?
Kao radikal, bio sam u prilici da mi na desetine puta dođu samohrane majke sa decom, poreklom izbeglice, bez očeva koji su poginuli ili su nestali iz njihovih života, i pokušavao sam da ih prijavim u centar za socijalni rad. Tamo sam dobijao odgovor da onaj ko želi da se prijavi u centar za socijalni rad, mora u svom domaćinstvu da ima makar nekoliko invalidnih lica, nesposobnih za rad. Potrebno je mnogo dokaza da bi oni uopšte ušli u tu priču, da su socijalni slučajevi.
Ako je ceo ovaj projekat naslovljen na to da u njemu mogu da učestvuju upravo takva lica, onda se postavlja pitanja – koliki će broj takvih time biti obuhvaćen, a ima ih mnogo. Znate da je Srbija zemlja koja ima verovatno najviše izbeglih i raseljenih lica u Evropi, a možda i na svetu, da Srbija ima pored toga svoje prateće probleme i da ne može da ih tretira kao nešto što je prioritet, izgleda da će ti ljudi i dalje biti u beznadežnoj situaciji i da ovaj projekat njih neće uopšte dotaći.
Ovde je očigledno ostavljeno da se jednog dana vidi kako će i gde će ta sredstva biti raspodeljena. Vidim da je u programu predviđeno da to budu pojedine opštine koje imaju najveći broj izbeglica. Pitanje je da li je to prava stvar, da li su oni uopšte registrovani kao izbeglice i kako dobijaju taj status.
Moram reći, živim na opštini Palilula, upoznat sam odlično sa onim što se dešava na Paliluli, upoznat sam i sa naporima koje je grad Beograd činio i sigurno sa velikom preciznošću mogu da kažem da su konkursi o dodeli stanova solidarnosti, takođe, bili usmereni na način koji nije omogućio da do stanova dođu oni pravi korisnici predviđeni programom.
Ponavljam, motiv za ovo je izuzetno ispravan, ali u čitavoj toj proceduri plašim se da će i ovo otići na stranu, kao i u Skupštini grada kada su se dodeljivali stanovi solidarnosti. Mi ćemo doći u situaciju da će hiljade i hiljade ljudi konkurisati, da će jedan veliki broj njih imati, kao i u Skupštini grada, isti broj bodova, da ćemo ustanoviti, kao što smo i tamo ustanovili, da pojedini ljudi imaju pravo da arbitriraju i da neke sklone sa rang liste. To možete da proverite, ako sumnjate u ove podatke koje sam izneo, i na taj način se vrši nepravda obično prema velikom broju lica koja su u beznadežnoj situaciji.
Kako će doći uopšte do te raspodele, kojim opštinama će otići sredstva? Da li će te opštine biti uopšte voljne, evo polazim od moje opštine, da daju zemljište? Vidim da država, očigledno, ovaj projekat posmatra, koliko god da je on socijalni, iz ekonomskog ugla. Gde to vidimo?
Pa, vidim da će ta lica, pored toga što će uzeti kredit, ako uopšte budu sposobna da ga uzmu, morati da plate komunalije i druge troškove koji idu u državni budžet. Znam da će iz državnog budžeta (da ne čitam sada, svi ste vi dobili ovaj materijal) jedan procenat ukupnih troškova iz ovog programa, mislim oko 20 i nešto posto, ako sam pogrešio nemojte mi zameriti, dati država, a da će ovih 10 miliona evra dati jednim delom ''Banka za razvoj'', a drugim delom neke druge institucije, to je ukupno oko 13,5 milijardi, ako se ne varam. Vidim da u jednoj stavci stoji da će jedan deo morati da daju i ta zainteresovana lica.
Sada, po treći put, postavljam pitanje – da li ste svesni vi koji ste sačinili ovaj predlog da većina tih najugroženijih uopšte nema predispozicije da uđe u taj program? Oni obično rade kao neprijavljena radna snaga, najteže fizičke poslove ili najprostije, kod poslodavaca koji ih ne zapošljavaju na način koji je predviđen zakonom. Znam da moramo to da ubacimo u neki zakonski kliše. Ali, imam utisak da će ovde doći do velike selekcije i da oni kojima je ova i ovakva vrsta pomoći i brige države potrebna, neće biti uopšte u mogućnosti da koriste ovaj program.
Posebno želim da se osvrnem na ovaj treći deo, vezano za ovo o čemu sam pričao, radi se o 400 stanova za izbegla i raseljena lica ili lica koja su na teritoriji Republike Srbije stekla u međuvremenu državljanstvo.
Sto stanova iz ovog programa se odnosi na druga socijalno ugrožena lica, koja nemaju mogućnost da svoje stambeno pitanje reše. To su, takođe, višečlane porodice.
Sada da nastavim, hteo sam da kažem kako u ovom trenutku, na kakav način država tretira ta najsiromašnija domaćinstva. Javila mi se gospođa Mara Popov iz Zrenjanina, i ona je jedna od onih lica koja su ugrožena ovom tranzicijom, a detalji su sledeći: Mara Popov je zbog bolesnog muža i lične nesposobnosti došla u situaciju, zbog plaćanja lekova, da dobije dug za utrošenu električnu energiju od 27.000 dinara koji je trebalo da plati. Pošto to nije mogla da plati, Elektrodistribucija je preko suda izdejstvovala da se proda stan od 67 kvadrata za 5.000 evra, od toga je nadoknađen dug Elektrodistribuciji.
Gospođa je izbačena iz svog stana, sa četvoročlanom porodicom je došla u Beograd misleći da čini dobru zakonsku stvar. Odjavila se u Zrenjaninu i ne može uopšte da se prijavi u Beogradu.
U Beogradu sada pokušava da nađe neki smeštaj, dugo je ovde, tamo gde stanuje lice koje izdaje stan neće da je prijavi. Ona je kreditno nesposobna, ne može da podigne kredit ni ovakav, ni bilo koji drugi i to su problemi koji tište one koje ovaj zakon najviše tretira.
Ja vas molim da ovo uzmete u obzir, da eventualno napravite koncept gde neće moći doći do zloupotrebe i da se na pravi način nađe prostor da ovi najugroženiji dobiju mogućnost da ovo koriste. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, dvoumio sam se da li uopšte da izađem da nešto kažem, ali kada sam pročitao ovaj izveštaj o događajima na mitingu, morao sam da se javim i da kažem nešto, jer sam bio direktni učesnik tog mitinga. Kao poslanik SRS-a, mogu da vam prenesem da smo danima pre mitinga sve učinili da do bilo kakvih incidenata na tom mitingu ne dođe. U trenutku kada se završavao deo mitinga, kada su govorili govornici i kada se čulo da iz pravca Makedonske ulice dolaze neki uznemirujući zvuci, ja sam, potpuno samoinicijativno, bez ikakvog naređenja, potrčao tamo, u želji da, ako, eventualno, dođe do nekog nemilog događaja, pokušam da to sprečim i predupredim.
Upravo zbog toga, očevidac sam nečega čega u pomenutom izveštaju nema. Oni koji nisu učesnici tog događaja pomisliće da je to bilo ovako – policajac priđe nekom demonstrantu koji je, navodno, ekstreman itd., ili navijaču, pa ga udari palicom, pa se malo odmakne, pa ga ponovo sretne, pa ga opet udari.
Istina, po onom što se dešavalo na tom mitingu, otprilike, iz mog ugla, na licu mesta, izgleda ovako – policija je besumučno, organizovano jurila mirne građane iz pravca Makedonske ulice i terala ih prema centralnom delu gde se održavao miting. Očevidac sam, a ovde u izveštaju toga nigde nema, kako je mladića, za koga ne mogu decidirano da tvrdim da je Ranko Panić, na onoj raskrsnici između Kolarčeve i Makedonske ulice, u trenutku kada je na tom platou bilo ne više od desetak mlađih osoba, jedan policajac, koji se izdvojio iz kordona, stigao, udario ga je palicom, uhvatio rukom, oborio, šutnuo nekoliko puta, ponavljam, šutnuo nekoliko puta, a onda je pristiglo još njih deset i u jednom trenutku su ga besumučno šutirali iz svih pravaca; deset policajaca se otimalo kako će da ga biju nogama.
Nije to prekomerna upotreba sile, to je zločin.
To što sam ja video, videlo je stotine ljudi. Pokušali smo da pomognemo tom čoveku, ali sa svih strana je pristizalo još pripadnika te žandarmerije. Tog mladića su odvukli prema Kolarčevoj ulici i dalje su ga besumučno tukli. To je sigurno snimljeno.
Pokazuju detalje o tome kako su snimili Ranka Panića, sa svim tim detaljima, orlovima na leđima, mačevima itd. Ovo je nešto što je moralo da bude snimljeno i zahtevam da oni koji budu dopunjavali ovaj izveštaj, a moraće da ga dopune, nađu i pokažu javnosti te slike.
Drugo, danima se pojavljuje slika čoveka, stanovnika Palilule, koji je na mitingu doživeo infarkt. On je ...

Ali ja moram, nisam se javljao, koje je ovo zasedanje, nikada se nisam javljao. Javiću se ponovo, jer imam šta da kažem, ja sam očevidac.

Pokušaću da nastavim tamo gde sam malopre stao i gde sam prekinut.
Hoću da naglasim da su pripadnici Žandarmerije i policije, dalje nastupajući prema centralnom delu gde se održavao miting, besomučno jurili i rasterivali mirne građane, žene, decu, i nisu birali koga će da stignu s onim palicama, usput, da šutnu nogama. Šutiranje nogama ne postoji u opisu posla kojim se bave.
Takođe, želim da kažem da ste po medijima, koji su u rukama ''žutog preduzeća'', DS-a, a znate koliko se zalažete za demokratiju, umanjili ono što se dešavalo na mitingu, tako što ste selektivno prikazivali detalje s mitinga. Vi se založite, gospodo iz DS-a, G17 plus i ostalih u koaliciji na vlasti, da istina izađe na videlo, da se ono što pokušavate da bacite i prebacite na SRS oslika u pravom svetlu i da se vidi ko su nalogodavci.
Očigledna je bila namera da se na tom mitingu izazovu incidenti i da se SRS optuži za ono što se desilo.
SRS će insistirati na ovome i neće odstupiti dokle god ovaj izveštaj ne bude bio korektan, precizan, sa krivcima, imenom i prezimenom.
Ako se ne nađu krivci, pa znate šta, već je iz ovog izveštaja jasno da je policija učinila to što je učinila i da je ishod smrtni slučaj Ranka Panića. U tom slučaju, ako to ne otkriju, ministar mora da podnese ostavku, ili svi nadležni koji su izvršavali naređenja na tom skupu.
Hvala.