Dame i gospodo narodni poslanici, mi i dalje radimo po nakaradnom Poslovniku i zbog toga imamo problem da ono s čim se suočavaju građani Srbije iznesemo. Valjda bi bilo tu i razumnih ministara koji bi možda nešto od toga i prihvatili, smatrali da treba to da se uradi.

Gospodine ministre, pokušali smo da vidimo zbog čega su ove izmene i dopune toliko obojene ka evropskim integracijama i onda nam je postalo jasno, imajući u vidu da ste vi jedno vreme bili i ministar za evropske integracije. Ministarstvo na čijem ste čelu vi ima mnogo problema ne u okviru samog ministarstva organizaciono, ali ono s čim se vi susrećete kao ministarstvo i što bi trebalo da rešavate, zaista možda su tu najveći problemi.

U Izveštaju o radu Zaštitnika građana najviše problema je evidentirano na pritužbe i žalbe rada organa lokalne samouprave. Da li su oni dovoljno obučeni ili ne za te poslove, to je jedno pitanje? Drugo pitanje je kakva je kontrola od strane Ministarstva za lokalnu samoupravu vezano za izvršavanje tog Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno nadležnosti organa lokalne samouprave?

Agencija za borbu protiv korupcije, takođe, među zaposlenima u lokalnoj samoupravi pronašla je najviše onih koji su u sukobu, koji imaju problema vezano za poštovanje propisa i ono što je u nadležnosti Agencije za kontrolu.

Dalje, vi imate problem, evo uzeću Crnu Travu, koja ima 1661 stanovnik, da li tu može nešto da se uradi da se njima pomogne? Ovamo ste rekli koliko, i vezali za broj stanovnika, broj članova veća i broj pomoćnika predsednika opštine. Zaista, do sada je bilo zloupotreba, iako je zakon rekao da može pet pomoćnika, isključivo, i to u prvom danu, nakon konstituisanja lokalne samouprave, uglavnom se određivalo pet pomoćnik opštine, odnosno manje ukoliko se još neko čekao.

Po sledećim amandmanima ćemo pokušati da vas ubedimo da ovaj zakon nije dobar.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o lokalnoj samoupravi je veoma važan pravni akt i on pravi zapravo razliku između državne uprave i lokalne samouprave, tamo gde građani neposredno stvaraju svoja prava.

Gospodine ministre, mi srpski radikali od vas očekujemo dosta intervencija po lokalnim samoupravama zato što postoje i objektivne potrebe. I mi znamo da ste vi bili na visokim stranačkim funkcijama i iz tog razloga poznajete, ali sada se trudite da nešto poboljšate. Međutim morate vrlo često da pravite analize, da vidite odakle treba krenuti. Neke kolege su pričale ovde o izvornim prihodima lokalnih samouprava, na kakav izvorni prihod lokalna samouprava Crna Trava može da računa kada ona u sedištu varošice ima oko 400 stanovnika i ukupno 1.661 ili 54% manje nego 2002. godine kada je bio popis?

Zatim, treba da pogledate da li još neka naseljena mesta, kako se definiše po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji u našoj državi, treba da dobiju status opštine. Neko je ovde pričao i o elementarnim nepogodama i zaista imamo puno razumevanja za sve građane koje je ovih dana pogodila elementarna nepogoda, ali nekad se desi da iz vedra neba, iz čista mira građane Srbije strefi elementarna nepogoda, kao što je bio 5. oktobar, kao što se u ostalom dešava i u skorije vreme kada vladajuća većina na državnom odnosno republičkom nivou želi da preslika adekvatno stanje na lokalnim samoupravama iako se zna da ljudi koji bi mogli da budu birani, da rukovode tim lokalnim samoupravama nisu adekvatna i dobra rešenja. Ali, usled raznih pritisaka koji dolaze sa državnog nivoa, napravi se takva koalicija i onda nastaju određeni problemi.

Sve ovo morate sagledati i intervenisati. Nadam se da će dovesti određenih pozitivnih promena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, braćo i sestre, pa iako smo mogli da pretpostavimo da jedan ovakav zakon možda i treba, ne svim građanima Srbije, postoji određeni broj građana koji bi zaista hteli na daljinu nešto da pazare, da plate, da uzmu kredit, ali ovo što ste vi u članu 2. predložili i definišete šta je fizičko lice, šta je preduzetnik, šta je poljoprivrednik, mislim da je to potpuno besmisleno. Bilo bi mnogo bolje da ste neke druge stvari uredili ovim zakonom, a ne što ste definisali šta bi to mogao da bude poljoprivredni proizvođač ili nosilac porodičnog gazdinstva.

Međutim, ovaj zakon je i uslovan. Baš u članu 2. objašnjavate da će se neke odredbe ovog zakona primenjivati tek i onda kada Srbija uđe u EU. Šta, što je najverovatnije i potpuno izvesno da ona nikad neće ući u EU, da li će ovaj zakon, odredbe ili odnosi koji su nastali na osnovu ovog zakona biti ništavni? To je nešto što je iz prirode obaveze proističe.

Juče je gospodin Mijatović rekao da se slučaj u Nemačkoj, na aerodromu u Frankfurtu desio. Desio se jedan slučaj i verovatno je i njemu neprijatno. Sada ja ne ulazim u to, nesporno, znači krađa je tamo bila, Meho je to uradio, mene sad zanima šta se desilo, on je morao da se vrati u Beograd, da sleti tamo i da li se tamo desila neka krađa, pa bih zamolio ove u fri šopu da naprave popis kako bi imali i to u vidu i kada se bude rešavao problem Mehe Omerovića da imamo sve u vidu i da se celovito reši taj problem. Hvala vam.

Uloga Centralne banke u svakoj državi, pa i u Srbiji je od izuzetnog značaja i činjenica da je jedan član Ustava Republike Srbije posvećen Centralnoj banci ukazuje dovoljno. I, mi smo očekivali da će ovaj predlog zakona koji u privredi i u životima građana ne znači mnogo, on je jedan proceduralni zakon, da će on biti kvalitetnije napisan i predložen nama narodnim poslanicima. Međutim, to nije tako.

Odnos prema drugim propisima, naslov iznad člana 3, je odnos prema drugim propisima. U pravnoj teoriji je definisana primena zakona. Definisana je primena prava, tako da ovo ovde što je navedeno apsolutno je nepotrebno, čak kompletan član 3. nije bio neophodan, a naslov iznad član 3. ne treba uopšte da postoji, jer svi ovde pozivate i dalje na Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zaštite potrošača, Zakon o obligacionim odnosima, zaštita podataka o ličnosti, to je sve što će se primenjivati, to je potpuno i normalno.

Gospođo Jorgovanka, vi ste mnogo više pažnje trebali da posvetite zaštiti privrednih subjekata, zaštiti fizičkih lica od banaka u Srbiji. Provizije su izuzetno visoke najviše verovatno u Evropi. Neka mesta nemaju konkurencije banaka. Postoji samo po jedna banka u određenim, a takvih mesta u Srbiji je mnogo, oni pošalju možda u prvoj polovini godine svim privrednim subjektima svoje tarife. One su izuzetno nepovoljne za privredne subjekte. Ovo neće doprineti poboljšanju ni uslova u privredi, ni fizičkim licima, samo može da bude na štetu.

Kao što koleginica tražila pomoć ministra zdravlja, ja bih samo jedno pitanje, koje već predstavlja problem za meštane sela Brasine, između Loznice i Malog Zvornika, pošto postoji veliki broj azilanata, oni za sada doduše ne ugrožavaju meštane tog sela, ali postoji opasnost, ako imamo narodnog poslanika kao što je Meho Omerović, koji je u drugoj zemlji krao, onda ovi građani, odnosno kod njih se stvara strah da ne počnu da kradu, oni ulaze inače u njihove prostorije, ponekad i prenoće, plašim se da građani ne dobiju proliv, kao što je i gospodin Meho Omerović prilikom krađe dobio proliv, tako su možda i ovi u strahu da ne dođe do toga, pa bih zamolio ministra unutrašnjih poslova ili možda ovog komesara za izbeglice da malo pokuša rešiti ovaj problem. Hvala vam.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni se javio određen broj građana Srbije i kažu da su bolje razumeli gospodina Andreja Danka, predsednika Narodne skupštine Slovačke Republike…

… nego neke narodne poslanike koji su danas govorili u našem parlamentu. Kaže da im je zajednički jezik, ali uslovi u kojima žive oni i u kojima žive neki narodni poslanici, kaže da se umnogome razlikuju.

Vi o ovom zakonu pričate i želite ga predstaviti kao da je to jedna fabrika u koju će sutra ujutru krenuti svi koji su nezaposleni, želite ga predstaviti kao da je to kovnica novca, a u suštini to nije tako.

Nije problem u načinu plaćanja. Naravno, ovo je nešto što je moderno i što prati savremene tokove života, ali nije građanima Srbije najveći problem što ne mogu da sklapaju ugovore na daljinu i da plaćaju, nego je mnogo veći problem nezaposlenost, mnogo je veći problem njihove obaveze.

Sad se pitate i kažete, ističete vrlo često, da su strane investicije porasle. Tačno je. Zbog čega dolaze strani investitori? Pa, dolaze zato što je u Srbiji najjeftinija radna snaga, dolaze zbog toga što, pored toga što je najjeftinija radna snaga, za svako radno mesto koje strani investitori otvore oni prime oko 10-ak hiljada evra.

Ali, da li je gospođa Jorgovanka Tabaković uradila nešto na tome da poslovne banke budu manji zelenaši nego što to jesu, jer, u proseku, da li je u pitanju uplata ili isplata, prenos sredstava sa tekućih računa privrednih subjekata u Srbiji jeste oko 0,50%. Svaki papir, svaki zahtev koji poslovni subjekt ima potrebu da dobije u poslovnoj banci, on bude naknadno plaćen. Nemoguće je to izdržati. Na tome treba mnogo više da se uradi.

Da li znate koliko stanova, koliko kuća mora da se proda zbog toga što su hipoteke stavljene na njih?

Dame i gospodo narodni poslanici, poučeni političkim iskustvom od 5. oktobra 2000. godine pa do danas, mi smo u poslednje vreme prinuđeni, u stvari to je naš izbor, da vršimo amandmanske intervencije i na sam naslov zakona. Predložili smo promene naslova zakona.

Evo imamo i ovaj događaj koji je nedavno bio u Nemačkoj. Kolega koji govorio o svojoj političkoj stranci, mi ovde stranku ne vidimo kao bilo kakvog krivca. Socijaldemokrtsku partiju Srbije ne vidimo kao bilo kakvog krivca i odgovorno lice, niti njenog predsednika jer sam potpuno siguran da stranka nije pozvala svog narodnog poslanika, ni predsednik te stranke i dao mu instrukcije šta da radi, odnosno kako bi u Nemačkoj bilo lepo krasti, ako te ne uhvate. Mi zbog toga moramo da predlažemo promene zakona, odnosno nazive zakona da bi neke stvari osujetili u budućnosti.

Zakon o Narodnoj banci kad je prvi put donet 1884. godine on se zvao Privilegovani zakon Narodne banke Kraljevine Srbije. Privilegije koje je tad zakon dao verovatno su se odnosile na ostale banke koje nisu bile centralne banke, odnosile su se naravno i na građane Kraljevine Srbije, ali ovaj put privilegiju je iskoristio i guverner Narodne banke, gospođa Tabaković 2008. godine kada je mandat koji je pripadao SRS, zajedno s mandatom otišla u drugu stranku i kasnije još neke privilegije koje su mogle da se iskoriste. To je ono što je iskorišteno, što je evidentno, a mi želimo da građani Srbije imaju neku korist od ovog zakona koji im se donosi.

Jedan kolega reče da se javni dug smanjio na 59,9% i da Srbija treba da nastavi da se zadužuje. Jeste to olakšavajuća okolnost ako javni dug prati rast BDP, ali ovde imamo jedan problem, do nekih iznosa došlo se i uzimanjem od građana Srbije, pre svega penzionerima, zatim zaposlenima u javnom sektoru. Uzimanje njihovih penzija, smanjenje plata i niz drugih zahvatanja je dovelo u situaciju povećanja poreza na dodatu vrednost, takođe, nigde skoro nije zabeležen, Srbija je to uradila.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde su i pripadnici bivšeg i sadašnjeg režima onako pominjali, rekao bih, vrlo negativno, svakako s pravom, Mlađana Dinkića i Labusa. NJihov direktni Vuk potomak, što bi Marijan Rističević rekao, je Zorana Mihajlović. Ona je njihov Vuk potomak, pa onda mi izražavamo jednu bojazan i za građane.

Zbog građana sam malo, pošto se ovde otvorila jedna tema, a to je želja, pretpostavljam, da svi najiskrenije žele da pomognu građanima Srbije koji su svoja kreditna zaduženja uzeli ili napravili u švajcarskoj valuti, franak. Zbog njih hoću da kažem da je Narodna banka slobodna institucija, nezavisna, da ona ne zavisi mnogo od Vlade, odnosno u direktnoj vezi je sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. Guvernera Narodne banke bira Narodna skupština Republike Srbije. Svoj izveštaj Narodna banka podnosi narodnim poslanicima, pa ako je to tako, ako su iskreno govorili jedni i drugi, onda bi Narodna banka trebala da nastavi sa istraživanjem načina na koji bi mogla da pomogne građanima Srbije. Oni to zaslužuju.

Mene malo iznenađuje kada jedan kolega kaže – to je problem, to nije problem Srbije, to je problem građana. Čiji su ti građani? Problem građana je proizvodnja maline i sve je problem građana. Na kraju, ti građani u dobroj meri pomažu da ova država, kako vi kažete, procveta. Postoji li valjda neka odgovornost od svih faktora političkih za te građane? Što su moje kolege naglasile, da je ovaj zakon ranije donet, kada je bio pripremljen, onda bi sigurno moglo, pretpostavljam da je Meho Omerović imao novca ili imao mogućnost da realizuje tu karticu na daljinu, da sklopi ugovor o pružanju finansijske pomoći i onda ne bi došao u situaciju da bruka svoju državu, Narodnu skupštinu i sve građane Srbije.

Član 107. stav 1, govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da govori istinu i da vodi računa o dostojanstvu Narodne skupštine. To isto ako važi za narodne poslanike, važi i za ministre i druge goste koji dođu u Narodnu skupštinu.

Gospođo Mihajlović, mi ovde prisutni poslanici SRS smo bili njeni članovi, zastupali ideologiju SRS i na najbolji način zastupali interese najvećeg broja srpskog naroda u Srbiji i drugih građana Srbije. Dokaz tome bila je i naša parola 50+1, imali smo tu želju, a ostvarili smo je i osvojili negde oko 40% glasova. Vaša tadašnja stranka kojoj ste vi pripadali nije smela sama da izađe na izbore.

Upravo govorim da ste vi bili dužni da upozorite gospođu Mihajlović da je ovde na dnevnom redu jedan zakon koji bi ona trebalo najbolje da poznaje od svih, a u prethodna dva dana je pokazala da to nije tako. Mi dobro znamo, jer niko ovde ne sedi na ušima, ni građani ne sede na ušima, šta je gospođa Mihajlović govorila kada je bila rasprava u načelu vezano za ovaj zakon, a šta je danas počela da govori, koliko stanova i slično. Razumemo i kolege narodne poslanike iz SNS koji pokušavaju bar malo da zaštite njeno dostojanstvo. Kolege, nije to moguće. Ako je neko bio pripadnik političke stranke ko je bio kriminalac, neću da kažem na direktan način da je gospođa Mihajlović kriminalac, ali bogami morala bi…

Ja ne mogu da verujem da moja draga koleginica Nataša Jovanović priča o Kragujevcu na ovakav način na koji je pričala, ako se ima u vidu da je pre Radomira Nikolića tim gradom, boga mi u dobroj meri, rukovodio Mlađan Dinkić i Zorana Mihajlović. Ali, verovatno je to sve tako, nego prosto ne mogu da verujem.

Gospođo ministar, vi ste menjali ministarstva, gospođa Damnjanović, čini mi se, ona je dugo godina u Ministarstvu koje je nadležno za građevinu. Vi na različite načine definišite pojam stambene zgrade u jednom i u drugom zakonu. Tamo je potrebno tri stambene jedinice ovamo su potrebna tri sprata, itd. Morali bi to da uočite.

Ima još jedna stvar koja je meni vrlo zasmetala. Jeste jedna koleginica rekla da su građani oduševljeni ovim. Neću da kažem, neću da budem maliciozan da u dobroj meri vi ovo i radite zbog oduševljenja. Postoji vaše iskrena želja da se ovaj problem rešava, nemojte reći da to drugi pre vas nisu uradili kao da smo živeli na oranicama svi. A nije tako, znate dobro to nije tako.

Radilo se onoliko koliko je moglo da se uradi. A mene je ovo malo podseća, kolega ako sam dobro video ko je to dobacio, podseća me kad je jedan kandidat za predsednika opštine u Grockoj došao u Ritopek i rekao, videćemo da vam obećamo, niste vi, videćemo da vam obećamo da ćemo uraditi vodovod. Smeta svakom normalnom čoveku ovde zašto među ovih sedam gradova, da ne ulazimo sad da li će sve ovo biti ovako ispunjeno ili neće, da li će ova dinamika moći da se sprovede, što među ovih sedam gradova u prvoj varijanti ili u prvoj fazi nema i Kosovske Mitrovice, pogotovo ako imamo u vidu da je ostalo, gospodine Lazanski, vi verovatno znate za tu činjenicu. U Kancelariji za KiM ne utrošeni 800 miliona za 2017. godinu, jer na taj način šaljete poruku kako ćete rešavati stambene probleme građana iz ove oblasti koji su tamo.

Imam jedno pitanje za vas gospođo ministar, vi ćete reći da su krivi organi Federacije BiH. Pre godinu dana otprilike most Bratuljub, vi ste bili na njegovom otvaranju. Vi ste bili na njegovom otvaranju. Na otvaranju ne u poseti, obilasku radova. To je bilo otvaranje. Znate i sami, bila je visinska razlika između mosta i terena, tamo ispred pet metara. Ne znam kako je samo Željka Cvijanović uspela da se popne na taj most. I, vi ćete reći sada da su za to krivi i odgovorni organi federacije, a znamo izborna je godina, pa će oni malo da odugovlače sa tim rešenjem. Vi ste morali, vidim krivca u vama. Zbog čega? Pa, zato što ste morali i zaista most u građevinskom smislu je u velikoj meri kada je u pitanju država Srbija završen, vi ste morali da obezbedite saglasnost da će dozvola biti. To je kao kada bih ja sada na Vračarskom pašnjaku počeo da gradim stambenu zgradu, a da pre toga nemam nijednu dozvolu. Tako ste vi uradili gospođo ministarka.

Gospođo Mihajlović, vaša trenutna stranačka pripadnost drugima ne može da posluži kao pozitivan primer, ona govori samo o vama. Vi idete tamo uglavnom gde je najlakše delovati. Nisam ja govorio o lošoj situaciji u Kragujevcu, gospođa Nataša Jovanović je samo otvorila taj problem. Potvrdio ga, decidno ga potvrdio kolega Martinović da je to tako, a vi ste bili tamo.

Ovo kada polemišete sa mnom vezano za neke pojmove. Jedan vlada je vladala uredbama, pa nije daleko dogurala. Vi pokušavate sad što više leks specijalis i to je moguće. Ako neki problem ne može da se reši, nisu vam sporili ni na taj način da to pokušavate da uradite. Ne može se drugačije definisati pojam stana ni u Zakonu o izgradnji, ni u ovom zakonu. Mogu uslovi, može način, pa videli ste ovamo da su se pozvali i na član Ustava, da se privremeno može ograničiti prava raspolaganja privatnom imovinom.

To je nešto što može da se reguliše kroz ovaj zakon, a ne sme uopšte da se na drugačiji način definišu određeni pojmovi kao što su stan, kao što je stambena zgrada i slično. Mogli bi uz put da rešite probleme nekih ljudi koji su, ljudi iz službe bezbednosti. Vrlo često i sve ostale kolege ne pominju uopšte da će se ovim zakonom pokušati rešiti stambena pitanja pripadnika Ministarstva pravde u Upravi za izvršavanje zavodskih sankcija. Pa, oni možda i ne znaju da se radi o njima. Dobro, na neki način su možda mogli da čuju. Postoji određen broj pripadnika policijske službe koji su dobili rešenje na korišćenje stana, ali nema mogućnosti otkupa kad je uredba u MUP promenjena. Vidite, ne bio fer i možda ovi slučajevi koje ja znam, oni nisu masovni, ima ih nekoliko, ali svejedno to možete i morate da rešavate.

Gospodine predsedavajući, član 107. stav 1.

Ne mogu da verujem, drage kolege, da se nalazim i da ovo slušam u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovi koji su danas govorili, a neki bogami i juče, da su samo posle uvodnog izlaganja kolege Laketića, a zatim prof. dr Vojislava Šešelja, generala Božidara Delića i gospodina Milorada Mirčića slušali, dobili bi smernice kako i na koji način da razgovaraju o ovoj temi.

Slobodan Milošević nikad nije bio u LJuboviji, to je jedna mala varošica na Drini, nikad nije bio u LJuboviji, a bombardovan je repetitor. Mislim da nije bio ni na Gučevu, bombardovana je i planina Gučevo. Kakve to veze ima sa vlašću koja je tada bila?

Ima još jedna stvar, poštovane kolege. Nemojte nikad pitati ove zašto nisu formirali komisiju koja bi utvrđivala ovo što treba da utvrdi ova komisija. Znate kako bi oni formirali komisiju i šta bi njen zadatak bio? Bio bi zadatak da pozovu NATO da se vrati, da ono što nije uradio onda, da završi posle kada su oni pozivali. Sva sreća je što nikad to nisu oni uradili. Ovakve diskusije ne mogu da verujem da slušam ovde i ne znam, neka im služi na čast. Zar nije sramota doći ovde i pričati o tome, povređivati rane onih koji nisu mogli da prežive, kojima se nije dalo da uživaju tu blagodet, pominjati gospodina Vojislava Šešelja u bilo kakvom kontekstu sa bombardovanjem SR Jugoslavije tada? Pa to može samo idiot, to normalan čovek ne može sebi da dozvoli.

Mi u SRS se nadamo da se nikad više period koji je bio od 2000. godine od 5. oktobra, pa nekih deceniju, neće ponoviti kada je u pitanju Vojska Republike Srbije.

Zasigurno nije Vojsku Republike Srbije spasio ni jedan ministar, nije ih spašavala ni Vlada, nego časni i čestiti oficiri i naravno vojnici koji su bili u tom periodu.

Za nas je ovo veoma važna tema i mi smo joj pristupili veoma ozbiljno. Amandman koji sam ja podneo u ime SRS, gospodine ministre, je suštinske prirode, imajući u vidu na kojoj vetrometini mi danas živimo i postojimo, ovo ste morali da prihvatite, jer bi sigurno zakon bio kvalitetniji.

Mi smo u stavu 3, odnosno u stavu 1. člana 3. rekli da se vojnim obrazovanjem ostvaruje poseban cilj koji proizilazi iz prirode vojne službe i posebnih uslova pod kojim se obavljaju poslovi za potrebe odbrane.

Posle reči „odbrane“ dodajemo „i teritorijalnog integriteta i suvereniteta države“.

Ovo je nama veoma važno da se nađe u Zakonu o vojnom obrazovanju jer vi vidite da na Republiku Srbiju danas kidišu i ala i vrana.

Ukoliko bi vi ovo prihvatili i postao sastavni deo ovog člana, odnosno Zakona o vojnom obrazovanju, mi bi imali dodatne garancije da neće se pojaviti neki separatistički pokreti kojih već ima. Oni su potpomognuti kako domaćim petokolonašima, tako i uticajima nekih službi sa strane i to posebno dolazi do izražaja u ovom periodu u kojem mi živimo, kao i u nadolazećem periodu.

Ovo je trebalo prihvatiti jer teritorijalni integritet je važan isto koliko je važno da budu redovne penzije, da budu dobre, da naša omladina i svi drugi koji su radno sposobni imaju posla. Važno nam je da naša država zaista ima dobru situaciju kada je u pitanju ovaj teritorijalni integritet.

Kada je u pitanju suverenitet države takođe smatramo da treba obratiti posebnu pažnju, tako da je malo nelogično da ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Gospodine ministre, evo, uspešno plovimo kroz Zakon o obrazovanju gde govorimo o značaju, ciljevima i sada je član 4. vezan za principe ovog zakona. Kod vas kao da je ponestalo motiva i volje malo da se aktivnije uključite u ove amandmane i čini mi se da se uspešno branite ćutanjem.

Na prethodni član naš amandman je bio vezan za teritorijalnu celovitost, suverenitet naše države, niste ništa odgovorili, a sada smo podneli amandman na član 4. stav 1. gde smo predložili da se deo rečenice, odnosno 1. stava briše. Vojno obrazovanje zasniva se na posebnim principima koji proizilaze iz prirode vojne službe i organizacije rada vojnih ustanova, uz poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda. Mi smatramo da tu treba da se stavi tačka umesto zapete, a reči koje slede posle toga, a to je: „uključujući zabranu svih vrsta diskriminacija“, da treba da se briše.

Naime, diskriminacija je univerzalno, a u državi Srbiji je i ustavno pravo, odnosno ustavna kategorija, jer član 21. Ustava Republike Srbije kaže da je zabranjena diskriminacija svih vrsta. U slučaju da se to krši, postoje zakoni koji su sastavni deo pravnog sistema Republike Srbije koji na taj način kažnjavaju one koji bi to radili. Samo dosledno treba sprovoditi sve zakone i onda tu ne bi bio nijedan problem. U najširem smislu reči, diskriminacija znači razdvajanje, odvajanje, pravljenje nekih razlika, što ne bi smelo da bude ni u kom slučaju.

Najčešća diskriminacija se sprovodi kada su u pitanju žene, rasna diskriminacija, može i ekonomska diskriminacija, mislim da nije taj slučaj. Nema potrebe uopšte ovde posebno pojačavati ili podebljavati, podcrtavat, ili kako god hoćete da se zabranjuje svaka vrsta diskriminacije, jer to ne bi smelo ni da bude. Bolje bi bilo da obratimo pažnju na neke druge stvari koje još uvek napretka u organizovanju vojske i vojnog života…..