Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7290">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Ovaj amandman je tehničke prirode i da ste ga usvojili, gospodine ministre, plata oficirima, vojnicima, standard ne bi bio ništa bolji, ali bi ovaj zakonski predlog imao malo više smisla.

Amandman je podnet na član 2. stav 4. ovog zakona, gde se predlaže da se posle: „usavršavanja“ reči: „u smislu ovog zakona“ brišu. Vrlo često se na ovoj sednici čula polemika između bivšeg i sadašnjeg režima šta znače amandmani „briše se“, pa je ispalo da je kužno, da je možda i sramotno podnositi amandmane koji glase „briše se“.

Ja ću sada da budem praktičan, pa da kažem – ako bi nekim zakonskim predlogom bilo predviđeno da neko ko je izvršio krivično delo biće nagrađen sa sto evra ili sto dolara, ne može glasiti i popraviti se taj predlog ako bi bilo – neko ko učini krivično delo biće nagrađen sa 50 dolara. Takav zakonski predlog mora da se briše i mi smo predložili ovde da se briše, jer boljeg rešenja od da se ovo briše nema, a smatramo da je usavršavanje, kako za mlade stručnjake, tako i za one koji su se već afirmisali u svojem poslu, potrebno i stalno neophodno. To, prosto, mora da bude, da bi čovek mogao da obavlja na najbolji način posao za koji je odgovoran, plaćen i pogotovo kada je u pitanju vojska.

Gospodine ministre, vi kao član Vlade bi mogli da utičete još na rešenje jednog problema, a to je da u Vladi, kako vi vrlo često kažete, lobirate i pokrećete inicijativu da se u srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu pokuša dodeliti diplomatski imunitet ljudima koji su tamo angažovani.

Mi smo kao pripadnici SRS zahtevali to više puta. Čak i predsednik naše stranke je postavljao pitanje Vladi vezano za rešenje tog problema. Znate sami da bi država Srbija na taj način dobila i da bi njen ugled u svetu kod naših prijatelja postao neuporedivo bolji nego što je danas. Probajte to, ne boli, a Srbiji je to neophodno. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo oficiri, SRS se potpuno integrisala sa institucijom vojske i zaista ćete i primetiti kroz amandmane koje smo podneli na ovaj zakon da smo želeli da se maksimalno da se uključimo i da damo pun doprinos kako bi ova institucija, ne samo u SRS, nego kod većine građana Srbije imala još bolje utemeljenje. Zato smo mi već na samom nazivu zakona pokušali da damo određene intervencije kako bi vi to prihvatili i imali jedan bolji i kvalitetniji zakon.

Vaš predlog glasi da se ovaj zakon zove zakon o vojnom obrazovanju, a mi smo predložili zakon o obrazovanju Vojske Republike Srbije.

Mi imamo i jednu ustavnu potrebu da na način na koji su određene stvari predviđene Ustavom, tako se izjašnjavamo da budemo precizni, i naš Ustav kaže – Vojska Republike Srbije.

Ministar je rekao, obrazlažući ovaj Predlog zakona da mi sada ovu problematiku smo regulisali, odnosno primenjivali zakon iz 1994. godine, to je bio Zakon o vojnim školama, vojnim naučno istraživačkim ustanovama, znači iz davne 1994. godine. Čak ima i deo vaše odgovornosti gospodine ministre, naravno nije sva odgovornost na vama, a po opštem Predlogu zakona o sprovođenju Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, opšti rok za usklađivanje sa Ustavom je bio 31. decembar 2008. godine. Od 2012. godine pa na ovamo, kad kažem nisam personalno mislimo na vas, mislio sam na režim Aleksandra Vučića koji je od 2012. godine, pa do danas na vlasti ovu problematiku, odnosno obrazovanje u Vojsci Republike Srbije trebalo rešavati ranije.

Mi ćemo kroz naredne amandmane o tome govoriti više, ja se nadam da ćete vi imati razumevanja za ono što smo mi uradili, a to je vaša volja. Mi smo hteli da budemo, da nam savest bude potpuno čista, ali dobra namera da pomognemo da se ono što reguliše aktivnost vojske i obrazovanja bude na najbolji mogući način uređeno. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imajući u vidu šta je bila srpska vojska, kad kažem srpska vojska ja tu mislim na jedan kontinuitet, šta nije bila a trebala je da bude u nekom periodu, šta je sad i ono što mi, kao građani Srbije i Srpska radikalna stranka želimo da vojska postane, mi se zato pažljivo odnosimo prema ovom problemu, odnosno prema ovom predlogu zakona.

Kao što je dobra vojna komanda precizna i jasna, tako je potrebno i zakone koji regulišu bilo kakvu aktivnost u Vojsci Srbije učiniti jasnim i preciznim. Mi ćemo u tome istrajavati, jer smo sigurni da je ono što radimo dobro za našu vojsku, za našu Srbiju.

Gospodine ministre, čini mi se da malo previše forsirate ili govorite o angažovanju pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama, a ne sagledavate u dovoljnoj meri odnos prema ranjenicima, prema vojnim oficirima, prema borcima. Trebalo bi to mnogo više raditi nego što vi radite na ovom nivou.

Ali, u odnosu na neko ranije vreme, moramo priznati da je situacija nešto bolja. Ja ne bih nikad voleo, i ne samo ja, pretpostavljam da svi oficiri dele moje mišljenje i sve kolege u Narodnoj skupštini, da nam se desi ono što se desilo, ako se ne varam, krajem 2011. godine, kada je jedan bračni par gde je, čini mi se, otac i muž bio pripadnik Vojske Srbije, zajedno sa svojim trogodišnjim detetom pokušali da okončaju svoje živote. Nažalost, njih dvoje više i nisu među živima a dete je uspelo da preživi. Ne bih nikad više voleo da se tako nešto desi.

O tome nam govore, odnosno o potrebi da se menja stanje u Vojsci Republike Srbije, oni koji o Vojsci Republike Srbije uopšte nisu ni vodili računa.

Naše vojne obrazovne ustanove su postojale i ranije i one su davale dobar podoficirski, oficirski i druge kadrove. Mi ćemo ovim zakonom samo da uspostavimo neke procedure, neki red, da se zna kako i na koji način to treba raditi.

Ovo sad nije potpuna novina. Mi ne formiramo sad vojsku Republike Srbije, pa da će sve biti novo i drugačije. Imamo pozitivna iskustva koja treba da primenimo, treba da ih razvijamo još i više, ali u vreme pred nama računam da će se nešto pozitivno menjati.

Voleo bih da je kolega Torbica ovde, sada malo da se našalimo, naravno, ne znam da li bi smeo da kaže da ste najbolji ministar vojni do sada. Rekao je da ste bili najbolji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ali onaj jedan čovek nije bio pre vas, a sada je taj jedan čovek pre vas bio i ministar vojni i ne znam da li bi kolega Torbica smeo da ustvrdi da ste najbolji vojni ministar do sada? Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam spreman sad malo i da vam oprostim vaše promašaje i vašu politiku u ministarstvu koje vi vodite, imajući u vidu posle koga ste došli na čelo vojnog ministarstva.

Elem, da se vratimo na amandman koji sam ja u ime Srpske radikalne stranke podneo, a podneo sam na član 2, gde sam predložio da se u članu 2. stav 1. tačka 6) briše.

Da bi se bolje razumeli, ja ću vam ispričati jednu životnu priču, gospodine ministre, dolazi gladan učenik iz škole i kaže – Mama, šta ima danas za ručak, ona kaže – Imam viziju, kaže – Dobro, a šta će biti za večeru, e za večeru će biti – Misija, a on kaže – Mama, mani šalu, počni da radiš nešto.

Gospodine ministre, isuviše je lepih reči možda u ovom zakonu, pomalo nejasnih, ali potpuno besmislenih. Evo, ja imam argumente u dva pravca, a protiv ovog zakona. Prvo, sve ovo što vi navodno želite da postignete ovim zakonom je već regulisano određenim zakonima, kao što je Zakon o Vladi, Zakon o Ministarstvima, Zakon o javnim preduzećima, o državnoj upravi, Zakon o glavnom gradu, Zakon o budžetu, zakon o budžetskom sistemu. To je već sve regulisano.

Dokaz da je to tako, vi ste juče čuli od mnogo naših kolega koji su rekli da su u Šapcu, Leskovcu, Novom Sadu, Pančevu, Kruševcu, Koceljevi, Rakovici, Ubu, Nišu, Kragujevcu radi dobro. Znači, ovaj zakon nije uopšte bio neophodan i nije bio potreban da bi se dobro radilo.

U Zakonu o ministarstvima koji je donet 2014. godine, menjan tri puta 2015. godine i jednom 2017. godine, u delu četiri gde su posebne organizacije, definisan je i Republički sekretarijat za javne politike.

U članu 33. je tačno opisano šta je u nadležnosti tog sekretarijata, te s toga da bi sproveli u delo ono što vi želite, nije vam bio potreban uopšte ovaj Zakon o planiranju.

Koordinacija nije postojala ni ranije, a nema je ni sad. Najbolji primer je, ja sam to kada je bio na dnevnom redu zakon iz oblasti prosvete, dokazao kada je odličan student medicine morala da potraži posao tamo gde je išla na specijalizaciju, jer nije bilo koordinacije između državnih organa u Srbiji. Sada mi je, posle današnjeg dana a i ranije naravno, bilo jasno da nije moglo ni da bude. Tamo je Sekretarijat za rad i zapošljavanje vodili iz neke druge stranke koji su uputili takvog studenta, takvog stručnjaka da se vrati tamo gde je bila na specijalizaciji, jer u Srbiji za nju nema mesta.

Vodite, ministre, računa da i u vašem periodu ne budemo imali takvih slučajeva, da najbolje budemo terali iz Srbije.
Gospodine Stefanoviću, pošto vi niste samo ministar, nego i podpredsednik Vlade, to je dobra prilika da malo govorimo o amandmanima na Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, konkretno na amandman na član 3. koji govori o načelima upravljanja sistemom javnih politika.

Pošto ste i podpredsednik Vlade, vi svakako imate veću odgovornost nego samo ministar u Vladi i trebalo bi malo više da se obrati pažnja kako i na koji način Republički sekretarijat za zakonodavstvo kao posebna organizacija radi i priprema ove zakone. U faktičkom i u pravnom, naučnom sistemu postoje neki principi i načela. Postoji dva, tri, četiri, pet, u nekim više. Postoje teoretičari koji smatraju da je možda optimalno rešenje ili možda idealna prilika za negde oko osam načela, otprilike.

U ovom zakonu postoji 14 načela. Kad bi se pravila neka gruba podela među zakonima, svi zakoni bi mogli da se svrstaju u materijalne i u procesne. Ovaj zakon je neki miks, otprilike, a postoje i u pravnoj teoriji prihvaćena opšta načela koja se podrazumevaju, čak neki teoretičari smatraju da treba ostaviti i pravne praznine koje mogu biti početne i naknadne. Naravno da bi život koji je možda i brži, pogotovo sad kako se Srbija razvija, raste i cveta, da je život brži od mogućnosti pravnog normiranja. Zato neki pravni teoretičari smatraju da pravnih praznina treba biti više da bi se moglo pre odgovoriti nekim zahtevima.

Sad ja ne govorim o tome na koju stranu bi se svrstala SRS, nego samo kažem da je ovo prenormirano. Ovo je skoro i besmisleno. Zaista smo predložili da se ovo briše, jer je nepotrebno.

U suštini, kompletan zakon, po nama, nema smisla, ali vi ste se opredelili da izađete pred Narodnu skupštinu sa ovim predlogom zakona. Mi tu ne možemo ništa učiniti. Iznosimo svoje stavove.

Pošto ste već tu, gospodine ministre, nisam siguran, ali mi se čini da ste prošle godine prilikom otvaranja mosta, danas je nekoliko kolega pominjalo most LJubovija – Bratunac. Nisam siguran, čini mi se da ste bili i vi, i most je kao zvanično otvoren. Tačno godinu dana je prošlo. On jeste u građevinskom smislu završen. Ponekad nešto još izađu zaposleni u određenim kooperantskim firmama da ofarbaju, da doteraju, al dalje se ništa ne dešava. Ja pretpostavljam da bi vi mogli neku informaciju da pružite ne meni, naravno, i meni bi dobro došla ta informacija, nego građanima Srbije, ja bih rekao srednjeg Podrinja, koji mnogo očekuju od izgradnje i puštanja ali u punom smislu i pravom tog mosta. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, moje mišljenje se malo razlikuje od mojih kolega iz SRS. Mislim da je ovaj Predlog zakona zvezda među zakonima u pravnom sistemu Republike Srbije, jer da njega nije naš pravni sistem sa svojim zakonskim propisima bi bio šupalj kao sir.

Ovo sam se ja malo našalio, gospodo ministri, da bih vama dao prostor da se i dalje upletete kao pile u kučine, jer ste to uradili i u raspravi u načelu, kada je bio predlog ovog i drugih zakona.

Predložio sam amandmanom da se naziv u Predlogu zakona reč „Srbija“ briše, jer Srbiju treba voleti, Srbiju treba negovati, ali u ovom zakonskom predlogu potpuno je besmisleno. Mi ovde imamo, na ovoj sednici, mnogo zakona koji ne da su bitniji od ovog zakona, nego imaju potpuno smisla. Oni u pravnom sistemu Srbije već dugi niz godina egzistiraju, ali nemaju naziv „Srbija“.

Zakon od deviznom poslovanju nije Srbija, valjda ako ga mi ovde donesemo znamo da se primenjuje u Srbiji, Zakon o računovodstvu, i da ne nabrajam dalje, Zakon o reviziji i drugi zakonski propisi samo je naziv zakona bez ovoga – zakon Republike Srbije.

Vi u obrazloženju zbog čega ne prihvatate amandman kažete da se ne prihvata zato što suštinski ne doprinosi unapređenju Predloga zakona, a suštinski mu i ne odmaže. Zaista, iako ste se opredelili da donesete ovakav zakon ovo vam je potpuno suvišno, mada ne vidimo nikakvu potrebu za ovakvim zakonom. Nema novog kvaliteta, nema ničega sa ovim zakonom.
Gospodine ministre, u članu 1. govori se o predmetu uređenja ovog zakona i ministar Đorđević, kada je obrazlagao ovaj zakon, rekao je da će sad planski moći mnogo više da se uradi. A, vi ste već šest godina na vlasti, pa mene zanima da li ste vi do sada radili neplanski i baš vam je nedostajao samo ovaj predlog zakona da bi vi mogli to mnogo bolje i ozbiljnije da radite?

Zatim, ovde, u članu 1. se kaže da će se na osnovu srednjoročnih planova raditi već ono što bi trebalo da bude predmet ovog zakona. Jel najavljujete uskoro možda donošenje zakona o kratkoročnom planiranju, zakona o dugoročnom planiranju, zakona o javnim preduzećima, i oni treba nešto da planiraju i rade u skladu sa tim?

Gospodine ministre, lepo ste vi navežbali da menjate teze, pa kad kažete da ste zaposlili toliko i toliko, ne može se nešto osporiti, ali su vam neke kolege ukazivale da treba ići u mesta u kojima do sada nema nijedne investicije kako od strane domaćih investitora, tako i od strane investitora koji dolaze iz inostranstva. Pa, kažete – ne može se na njega uticati, mislite na investitora, da u određenom mestu investira. E, to je razlog da privredni subjekti iz Srbije budu malo jednakiji u odnosu na druge, jer oni imaju i druge motive kako bi ostali ulagali u mestima koja su izrazito nerazvijena u odnosu na ono gde se do sada strani kapital slivao ili otvarala nova radna mesta.

Evo, samo da vas podsetim da u Bajinoj Bašti, LJuboviji, Malom Zvorniku, pa i u Krupnju, nemojte mi samo reći da je „DŽinsi“ uložio nešto, jeste, tačno je, povremeno se zapošljava oko 150 radnika, ali da vas podsetim, nije uvek, nije za sve. Obrok, topli obrok na mesečnom nivou bude i 500 dinara. Da, dobro ste čuli. Jedan zaposleni, jedan mesečni obrok iznosi samo 500 dinara, a plata je na nivou minimalca. Dok u ova tri mesta koja sam rekao nema nijedne ili bar nema ozbiljnije investicije. Loznica i Šabac su u nešto drugačijoj situaciji. O tome ne bih sada ni da govorim.

Vi ovde, znači, morate da se pozabavite time i da stvorite malo bolje uslove, odnosno date povoljniju šansu za domaće privrednike koji zbog toga što žele tu da ostanu, što su tu njihove porodice, što je tu okruženje koje njima najviše odgovara, da im date malo više šanse da bi oni mogli da razvijaju zajedno sa Vladom Republike Srbije, ako tako hoćete, i ostale delove Srbije, a ne samo one koji imaju izrazito razvijenu i putnu i svaku drugu privredu.
Ako može replika?
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj dnevni red vrvi od kvalitetnih predloga, odnosno naslova Predloga zakona, a da li će to suštinski popraviti život građana Srbije, apsolutno sam siguran da neće. U to ste, gospodine ministre, sigurni i vi. Dvadeset tačaka dnevnog reda da vi obrazlažete u ukupnom vremenu od šest minuta i 52 sekunde govori dovoljno. Najviše pažnje ste posvetili 1. tački dnevnog reda - Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije.

Ovo je zaista jedan splet različitih zakona po građane Srbije, reklo bi se, veoma važnih. Zakon o poreskoj administraciji, o poreskom postupku, Zakon o PDV, Zakon o akcizama, Zakon o igrama na sreću i slično su zakoni iz kojih proističe puno obaveza i istina je, kolege koje su govorile, da ovi zakoni ne zahtevaju dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. To je apsolutno tačno, ali oni dovode ni do boljeg kvaliteta građana Srbije, pa se onda postavlja pitanje ima li smisla sve ovo raditi?

Poštovane kolege narodni poslanici, nisu reper danas za život građana Srbije ovi sa desne strane poslanika SRS. Oni su zasigurno prošlost u Srbiji, ali, bogami, vi ste preuzeli veliku odgovornost.

Građani Srbije su vam ukazali poverenje, mi dobro znamo kako i zbog čega, računajući da će sa vama na čelu živeti bolje, a da li je tako ne trebate ni vi da pričate ni ja da vam osporavam. Oni to sami odlično znaju i apsolutno su nezadovoljni.

Ja ću ovde kroz samo nekoliko praktičnih primera da vam pokažem da je naša diskusija apsolutno u pravu. Mi ćemo imati baš uskoro baš jednu inflaciju, odnosno već je imamo, inflaciju propisa koje mi donosimo, odnosno vi glasate za njih u Narodnoj skupštini, a da ni najdirektniji primenjivači, ne građani Srbije, najčešće neuke stranke, stranke koje zbog svojih obaveza ne mogu ni da proprate sve ono što je aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije, nego onih koji direktno primenjuju određene propise, videće da od toga nema ništa.

Ja sam, kada su u pitanju ovi poreski zakoni, konsultovao sam se ljudima koji to praktično primenjuju u praksi i naravno i sam sam video da u nekoliko ovih zakona, to je zakon o dopunama Zakona o računovodstvu, Zakona o reviziji, Zakona o igrama na sreću, gde vi kažete, odnosno predlagač kaže da određena lica koja su izvršila krivično delo, kako fizička, tako i pravna, kojima se stavlja nešto na teret, ne mogu se baviti određenim aktivnostima. To je predmet izmena i dopuna važećih zakona. Da li to ima neki kvalitet? Nema. Naravno, precizira se ko ne može da se bavi određenim aktivnostima. Da li su uopšte i sazreli uslovi da se mi malo ozbiljnije bavimo realnim sektorom, realnom privredom, odnosno proizvodnjom?

Pravo da vam kažem, i posumnjam u namere predlagača, u ovom slučaju to je Vlada, kada je u pitanju Zakon o dopunama Zakona o akcizama i gde vi kažete ko će biti oslobođen, odnosno da će promet derivata nafte biti oslobođen radi mogućnosti da privreda ulaže u novi razvoj, u proširenje novih kapaciteta.

Ko danas u Srbiji može da investira? Pre svega, to su strane, odnosno firme osnovane po važećim propisima Republike Srbije, ali gde je osnivački kapital ili ulog iz inostranstva, to su, svakako veliki broj tajkuna i ne možemo reći da nema i čestitih ljudi koji su danonoćnim radom uspeli da svoj nivo poslovanja podignu na jedan zavidan nivo, gde se ne može ništa osporiti.

Mnogo veći broj je ovih i ovakvih. Stičem utisak da vrlo često pod određenim pritiscima Vlada Republike Srbije pristupa određenim izmenama i dopunama zakona da bi izašla u susret još više stranim ulagačima. Nemamo mi ništa protiv stranih ulaganja. Naravno, sve to treba podržati, ali moramo malo više da vodimo računa o domaćim privrednim subjektima.

Gospodine ministre, ovo je vaša oblast, nije bila ranije naravno, ali u ovom periodu i ja sam potpuno siguran da vi znate da porezi i doprinosi na zarade, znate koliko iznose? Iznose 64%. Znači, na isplaćenih 100 dinara, 64 dinara su obaveze. Da li je to pozitivno činjenje i pokušaj pomoći domaćim privrednicima? Nije.

Odavno pričate, odavno je bivši premijer, sada predsednik države, Aleksandar Vučić, pričao da će se pomoći, da nam je cilj obuhvatiti što veći broj poreskih obveznika i to treba da bude želja i cilj svake ozbiljne države, a da bi se osnovica smanjila. Imamo li to? Nemamo ni posle šest godina vlasti SNS, mi imamo situaciju da imamo 64% obaveza poreza i doprinosa na zarade.

Imamo još jednu situaciju. Ovde određeni broj kolega lepo govori o potrebi da razvijamo poljoprivredu i to zaista i jeste ozbiljna šansa države Srbije. Naravno, u razvijenim zemljama na direktan način nije uključen veliki broj poljoprivrednih proizvođača, znači izvršena je automatizacija. Živi rad je malo unet u to, ali je zato proizvod, odnosno prihod od poljoprivredne delatnosti velik.

Ja ću samo navesti jedan primer, jedne porodice iz mesta odakle ja dolazim. Porodica Radanović, ozbiljni poljoprivredni proizvođači, više od dva vagona maline oni naberu, isto toliko kupine, ali greškom je bilo i ovde pokazujem nešto drugo, želja mi je da ilustrujem koji je odnos u slučaju da zaista ta porodica nije platila sve obaveze i doprinose, pa je na 514.000 obaveza, odnosno u iznosu od 514.000 koje je poreska uprava poslala rešenje da treba da plate, 270.000 je kamate. Vidite da je to više od 50%. To je već ozbiljan problem.

Zvuči malo paradoksalno, ozbiljni proizvođači, ozbiljni ljudi, a duguju. Ne, to je bila greška. Kasnije kada se videlo uvidom u određenu dokumentaciju, koju su oni naravno sačuvali, a to je opet problem poreskog postupka i poreske administracije. Da li je moguće ozbiljno razvijati poljoprivredu, poljoprivrednu proizvodnju, ozbiljno voditi računa o svojim građanima, ako na ovakav način pokušavamo, pod uslovom da blagovremeno nisu izmirili svoje obaveze, da im ovolike namete postavimo? Naravno da to nije.

Ovo je sada, gospodine ministre, tema na koju vi možete da date malo više odgovora, malo više objašnjenja. Ja verujem u početku što je ovo, kada sam rekao koliko ste vi govorili o dnevnom redu koji ima 20 tačaka, vi ste verovatno danas u nekom periodu saznali da vi treba da budete ovde ovlašćeni predstavnik Vlade i to je moguće i mi to ne ističemo kao nekakav problem. Sada ćete valjda, ja sam namerno birao neke teme i kandidovao pitanja na koja bi vi trebali da odgovorite i pretpostavljam da ćete to moći da uradite i ne samo da odgovorite i uradite, nego morate mnogo više i da razmišljate.

Ovde smo čuli i kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o PDV-u, zbog toga da određena lica, odnosno deca ne bi bila izostavljena ili iz jedne ili druge kategorije, gde navodno ova Vlada vodi proaktivnu politiku u smislu populacione politike, pa ćemo onda da kažemo do 36-og šta ćemo da uradimo, znate li koliko su komplikovane procedure za roditelje da bi došli do povraćaja PDV koji oni ulažu u opremu i u hranu za bebe? Zar to nije moglo da se pojednostavi?

Čini mi se da je prvobitni zakon donet pre vas, pre ovog režima, ali sve jedno, vi ste promenili mnoge zakonske propise, za neke ste bili u pravu i dobili ste podršku građana za to, a za mnoge niste. U proseku, u drugom predlogu zakona vi objašnjavate da se taj zakon donosi zbog usaglašavanja propisa sa EU, a znate da je to besmislen posao, da je politika koju vodi Vlada Ane Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić tumarajuća politika kada je u pitanju ulazak Srbije u EU. Tu je više praktičnih razloga zbog čega od tako sulude ideje, od takve pogrešne politike treba odustati čim pre.

Ukoliko gospodine ministre imate mogućnost da na neka pitanja odgovorite, da pošaljete poruke građanima Srbije, vi posle mog obraćanja izvolite. Hvala.
Gospodine ministre, najbolje je ono što se plaća kao porez ukoliko se dovede na optimalnu meru. Nemojte mi pričati - Vlada od 2014. godine. Recite – Vlada od 2012. godine. Upravo toliko je SNS na vlasti. Znači, vi imate šest godina.

Ovo 64% obaveza na zarade nije od juče, niste vi to zatekli 2012. godine, pa da imamo razumevanja. To već traje šest godina. Ja nisam siguran da ćete vi sa 64% uspešnije se boriti protiv sive ekonomije, a podržavamo borbu protiv sive ekonomije, protiv korupcije, protiv kriminala. Svaka Vlada, svaka vlast će imati podršku SRS kad je to u pitanju. Ali, 64% nije nešto što ne motiviše ljude da pokušaju da drže neprijavljenu radnu snagu. Vi to znate. I tu je izgleda najefikasnija borba putem inspektora. A, onda ćete vi da kažete da ih nemamo dovoljno, što je tačno. Ne možemo mi za svakog poslodavca obezbediti jednog inspektora.

Ovo je već odavno prošlo vreme, odzvonio je sat da se smanji. Ovo je moralo do sada da se uradi. Ja ne znam gde je zapaljeno, šta gori? Nekoliko predloga zakona smo mi dobili 5. aprila. I, sad će kolege reći – pa, bilo je dovoljno vremena. Pa, jeste bilo dovoljno vremena, nije to problem, ali da vidimo malo šta kažu i oni na koje se ovi zakoni odnose.

Kad kažete da se ovaj Predlog zakona o planskom sistemu na indirektan način odnosi na građane, dajte, gospodine ministre, nešto što se odnosi na direktan način. Željni su ljudi toga što sutra već mogu da vide efekte.

Posle šest godina vi ste morali da imate mnogo više rešenja koja su vidljiva, ne za godinu, ne za dve ili ne znam ni ja koliko godina, nego neposredno po donošenju tih zakona. To ste morali da uradite i da obezbedite.

Analize vršite. Ja ću vas sada demantovati, ne vršite, evo oblast pravosuđa nije tema u koju se najbolje razumete. Kada je Ministarstvo pravde, kada je Vlada razmatrala da vidi da li je sudska mreža optimalna, onakva kakva bi trebala da bude?
Gospodine ministre, vi ste mene dva puta pogrešno razumeli. Ovde se nalazi neko ko ima podršku građana. Kada smo govorili, nisam mislio na tu podršku građana. Mislio sam na podršku propisa koje je ova skupštinska većina usvojila, sa jedne strane. Sa druge strane, nemojte nama, kakvo podržavanje Vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, nema govora. Mi podržavamo ono što je dobro za građane Srbije, ma od koga dolazilo, nemojte sada da podržavamo Vladu Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, taman posla. Ovde nema ništa dobro. Zaboravili ste, gospodine ministre, čim je Vlada Aleksandra Vučića stupila, odmah je povećan PDV i na nižoj, i na višoj tarifnoj stopi. Nije to u službi građana, nije to bolje građanima. Valjda je bolje ako budu nečeg oslobođeni. Nemamo ništa protiv stranih investitora, i to je pogrešno razumevanje, ali su uslovi takvi da malo ko u Srbiji može da to ispuni. Tačno se zna ko to može da uradi.

Ova situacija sa aerodromom u Nišu, i ona govori o nečem, kao da je Niš izvan Srbije, pa je dugovao tamo nekoj stranoj državi, pa je odavde trebalo preduzeti neke mere. Očigledno da to nije tako, da vi ne pričate, odnosno radite jedno, a pričate sasvim drugo.
Gospodine Milićeviću, vama se ovo retko dešava, vi ste jedan od vrlo korektnih predsedavajućih, odnosno potpredsednika Narodne skupštine.

Pozivam se na član 107, stav 1, prethodni govornik je rekao - na drugoj strani nema niko.

Ja ću sada kao kolega Milija Miletić, ja sam Sreto Perić, narodni poslanik izabran sa liste SRS, dr Vojislav Šešelj, koji je evo i danas, konačno, slobodan građanin.

Preko puta, znači, formalno 250 narodnih poslanika imaju potpuno ista prava i obaveze. Prilikom kandidovanja niko se ne kandiduje za poslanika pozicije ili opozicije, ali ako formalno pogledamo tu podelu na drugoj strani, valjda misle na one koji ne učestvuju u vlasti, ne podržavaju vlast sam ja, i nije tačno da nema nikog.

Nije važno koliko nas je, nego kakvi smo. Postavlja se pitanje da li smo mi malopre pričali o razvoju države Srbije ili smo kritikovali neke koji su jedino, tu sam saglasan sa vama, poprilično ojadili Srbiju. Čini mi se, da sam bio student nekih univerzitetskih profesora, ja bi ozbiljno razmišljao da vratim tu diplomu. Ako stalno tražimo da se poštuju i ministri, da se poštuje ovaj dom i to treba, onda nemojmo mi sami davati loše primere kako to treba raditi.

Gospodine ministre, vas danas niko nije napadao, a ovde su vas neki poslanici branili i tešili, nasuprot ovih koji su vas isključivo hvalili, njihovo pravo. Samo dva narodna poslanika su govorila suprotno i drugačije od vas i nisu vas ni kudili ni napadali, samo iznosili viđenje situacije iz Srbije i svog ugla.

Kolega, Milićeviću, u danu za glasanje, naravno da se izjasnimo da li je bilo povrede Poslovnika ili nije. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandmana je bilo više, ali mi smo tek sada na članu 4. On spada u prvi deo ovog zakona – Osnovne odredbe. Ispalo je da je ovde obimnost zakona važnija od suštine.

Moram nešto da kažem potpuno jasno i precizno. Ja sam jedan od retkih, ne verujem da sam jedini poslanik kojem odgovara da svi podnose amandmane. Ja sam prvo bio malo tužan zato što sam pomislio da živim u drugoj državi u odnosu na moje kolege, pa sam onda zaključio da su problemi u svim mestima rešeni, da je i moja Azbukovica, to je geografski naziv za ljude koji žive u LJuboviji, došla na red. Stekao sam još jedan utisak, da je najbolja situacija u Leskovcu. Ono što nije uspelo Jeremiću Vuku, može sad da uspe generalnom sekretaru UN, ali kad su rešeni problemi u drugim mestima naše lepe Srbije, valjda je došlo na red i Srednje Podrinje, opštine iz koje dolazim. Nije ministar prosvete tu, ali pretpostavljam da je koleginica iz njegovog ministarstva i može da mu prenese.

Ovde smo videli da su rešeni svi problemi. Napravljeno je mnogo sala, urađene škole, dualno obrazovanje cveta, ali samo da vas podsetim, gospodin Ružić je nedavno bio u poseti toj opštini i može da vam posvedoči da govorim istinu, postoji jedna škola koja je 2016. godine obeležila 180 godina postojanja. To je osnovna škola koja ima 10 učenika, a isto toliko je angažovano i nastavnika i učitelja u toj školi. Sad vi vidite kakvu mi imamo situaciju, da nije Bratunac prekoputa, koji je samo šest kilometara udaljen, postavlja se pitanje da li bi gimnazija, kad su u pitanju deca iz LJubovije, mogla da opstane. Gimnazija takođe postoji mnogo godina.

Urađeno je mnogo sala, sportskih sala, moram da vas podsetim, i mogu da se pohvalim da je LJubovija mesto koje petkom ima 5.000 stanovnika kada je parazni dan, mislim samo na varošicu, ima ekipu u ženskoj košarci koja što se tiče igračkog kapaciteta može da se nosi sa najelitnijim u društvu, sa prvom ligom. Nema neke uslove, nema salu koja ispunjava uslove da bi mogla da se igra prva igla. Znate li ko igra u tom klubu? Igraju deca iz osnovne i srednje škole. To je i te kako u najdirektnijoj vezi sa obrazovanjem, pa bih podsetio ministra Šarčevića samo da razmišlja u tom pravcu, ministra Šarčevića, ministra Ružića, mogao bi tu i ministar Udovičić, da razmišljaju o tome, to bi možda dalo nade i šanse ljudima koji žive tamo da tamo i ostanu.

Reka Drina, kao što bi rekao kolega Miletić – najlepše mesto, reka Drina je najlepša reka u Evropi i ona je takođe nešto na šta mi treba da obratimo pažnju, jer sve to je u najdirektnijoj vezi, evo, neka pomorska, rečna škola bi mogla da se osnuje u LJuboviji. Razmišljajte, gospodo iz Ministarstva, kako bi svaki deo Srbije imao podjednake šanse za razvoj, a ne samo pojedina veća mesta.

Postavlja se i pitanje sposobnosti lokalne samouprave. Evo, samo da vas podsetim da je lokalna samouprava preslikana, odnosno ljudi koji vrše vlast, ono što je na nivou Republike. Da li je favorizovanje drugih mesta u pitanju ili možda i nesposobnost lokalnog rukovodstva, ja ne znam, pogledajte malo na sednicama glavnog odbora, napravite analizu, pa ćete vi onda doći do zaključka i odgovora. Hvala.
Možda je dobro gospodine ministre za srpsku prosvetu da niste otišli iz Srbije, možda nije, videćemo. Član 3. ovog zakona govori o ciljevima zakona. Zabadava su svi i ciljevi i misija i vizija koje ovaj zakon predlaže, odnosno član 3. reguliše pred jednim slučajem.

Gospodine ministre, ja ću vam ispričati jedan slučaj, duboko ubeđen da to nije vrlo česta pojava, sa jedne strane. Sa druge strane, potpuno sam siguran da nije ni usamljen.

Naime, radi se o Aleksandri Tabakov, koja je 2008. godine diplomirala i bila odličan student medicine, zatim je dobila stipendiju od Fonda za mlade talente preko Ministarstva za omladinu i sport, da bi svoje školovanje na master studijama nastavila u Madridu, uvidevši da bi mogla dalje usavršava svoju karijeru i po završetku specijalizacije, vrati se u Srbiju, odlučila je i uz amin ili blagoslov tog fonda, ostala je da završi specijalizaciju.

Nakon povratka i završavanja specijalizacije, nastaju njene muke.

Ovde gospodine ministre ne možete da se čupate da je to uradila Vlada pre vas ili neko drugi. Ova priča počinje 2015. godine i završava sa 2017. godinom kada ta mlada devojka, dobar stručnjak, radeći na nekim drugim poslovima kao što rekoste i vi da ste radili više različitih poslova, nije mogla da nađe posao ni u društvenim ustanovama, ni u privatnim, jer nije mogla da se izvrši nostrifikacija, odnosno prevod njene diplome.

Vrlo često, ranije gospodin Vučić, sada u ovo vreme gospođa Ana Brnabić kaže da je Vlada jedan tim. Ovde se najbolje preko ovog slučaja ilustruje da Vlada nije jedan tim, pa su nju upućivali od Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, do Ministarstva zdravlja, zatim Pokrajinskom sekretarijatu za zdravlje i ona nije uspela da reši taj svoj problem, a što je najgore, neki su joj izjavljivali kako bi joj najbolje bilo da se pokupi i vrati i svoj život nastavi u inostranstvu, tamo gde je ona završila te svoje specijalizacije. Lekara ovde ima dosta, hvala Bogu i oni mogu da potvrde, da kažu, klinička farmakologija, da je inače deficitarno zanimanje u Srbiji, a mi imamo jednog takvog stručnjaka koja je morala da potraži posao tamo negde na strani.

Ovo sam vam ispričao kasno, jer na ovom slučaju više ne može da se interveniše, ali da se ne bi dešavalo u budućnosti.

Ovo nije morao da sazna ministar, ja to znam, jer ministar ima drugih važnijih poslova, ali neko kod koga se ona obratila, ovaj problem je morao da stigne do ministra. Morao je da ispriča da to bude rešeno. To je ono što sam vam juče rekao, 1960, 1970. godine iz Srbije su odlazili ljudi sa najnižim stepenom obrazovanja, a sada imamo situaciju da to više nije tako, najkvalitetniji, najobrazovaniji, najpismeniji odlaze iz Srbije i nisu sada to reke ni kolone, ali preduzmite nešto da bi to zaustavili.
Problem jednog i konkretnog slučaja, to je važna poruka koju Vlada i ministarstvo šalju. Nije zamene zadovoljavajući odgovor kao narodnog poslanika to što vi kažete, nismo uspeli sami da rešimo. Što šta nije moglo da reši određeno ministarstvo, ali se uz dobru volju to rešavalo. Vi morate da poradite na tome.

LJudi koji odu na takav način iz Srbije, postaju i ljuti na svoju Srbiju, to da znate sigurno i pitanje je da li će sutra na adekvatan način da uzvrate pomoć ili ne.

Nadam se da hoće. Sigurno su pomalo ljuti kada odu. Hvala.