Sa zadovoljstvom.

Pa da ne čitate amandmane da niste raspoloženi da polemišete to se vidi iz ovog obrazloženja zbog čega niste prihvatili amandman.

Član 5. Predloga zakona glasi – podaci registra prostornih jedinica i adresni registar su javni deo nacionalne infrastrukture, geodetskih podataka i vode se u okviru katastra nepokretnosti i vodova, u skladu sa zakonom.

Mi u SRS smo predložili da se umesto zapete stavi tačka, reči - u skladu sa zakonom brišu. Vi to ne prihvatate i još u obrazloženju zbog čega ne prihvatate ovaj amandman kažete – ne prihvatate iz razloga koji je naveden za neprihvatanje amandmana na član 1. i kažete – da bi brisanje člana 5. ovde bilo potpuno besmisleno.

Niko nije predložio da se briše član 5. nego samo ovaj deo rečenice u skladu sa zakonom. Vi kažete da postoji ne oko, nego vi tamo iznosite u obrazloženju Predloga zakona precizan podatak tri miliona 028 hiljada, 20 građana koji nemaju kućni broj, a kažete da od toga dva miliona 676 hiljada nema ni ulice.

Ja mislim da taj podatak nije dobar lično znam da je u toku prošle godine veliki broj lokalnih samouprava imenovao Komisije za utvrđivanje naziva ulica i trgova i da su one taj deo posla veliki broj lokalnih samouprava rešio.

Istina je da kućni brojevi na tim ulicama ne postoje, ali ulice postoje. Možda neki manji broj lokalnih samouprava taj posao nije završio do kraja. Ovo svakako i jeste važan podatak da se zna da imamo iz bezbedonosnih iz obaveza građana prema državi u poreskom smislu i niz drugih obaveza.

Gospođo „jedna od pet miliona“, čega ste se god dohvatili u ovom ministarstvu to je haos i katastrofa.

Zakon o stanovanju i Zakon o rešavanju stambenog pitanja zaposlenim u službama bezbednosti na različite načine definišu šta je stambena zgrada. To smo ukazivali kada je to bilo na dnevnom redu. A, evo, i ovde ovaj član 21, vi koristite neke žargonske izraze. Počeli ste lepo, kako i na koji način treba utvrditi brojeve stambenih objekata, pa ste definisali koji je levi, koji je na desnoj strani, odakle se kreće i to je bio dobar početak, a onda na kraju kažete - ako je to naselje razbijenog tipa.

Ponekad je nešto teško i definisati i naći mu najadekvatniji izraz, ali evo, vi ste ovde to - razbijenog tipa, pa onda ćete od centra administrativnog sedišta JLS. Da, već je to rečeno da je to jedinice lokalne samouprave. Pa to može u slobodnom govoru, to može žargonski, to zakonski propis, pravna norma ne trpi.

Evo, i ovde ste rekli da se amandman ne prihvata iz razloga objašnjenih za neprihvatanje amandmana u članu 1. i kažete – amandman se ne prihvata, to ste vi napisali, amandman se ne prihvata iz razloga što bi brisanje ovog člana narušilo razloge i ciljeve donošenja ovog zakona.

Niko od nas nije predložio da se briše član, nego da se briše ovo JSL. Tako da, zaista, jedan običan propis izgleda ne možete da sredite, ne možete da uredite. A neko reče, kolega Mirčiću, koliko je ovaj Ritopek udaljen odavde, nemaju vodu. Znači, nije to tamo neka periferija, neka udaljena sela istok, jug Srbije, zapad, evo, takoreći gradsko područje nema vodu i nikog za tim nije briga. Briga je da se uzme lepa apanaža. (Isključen mikrofon.)

Član 22. govori o načinu utvrđivanja kućnih brojeva u posebnim situacijama i ovo je ovde zaista onako nabacivanje i ne bih se ja složio sa koleginicom Vjericom, ne, nego baš ono potpuno pijana dva čoveka kad razgovaraju o ovome.

Kolega Orliću, u Engleskoj kad zaseju travu, žele da naprave park.

(Predsedavajući: Kolega Periću, bez direktnog obraćanja.)

Izvinjavam se, hoćete preneti kolegi Orliću?

Zaseju travu, puste građane da oni naprave kuda će biti staza i onda kasnije urede tu stazu. Pa, ovo je gospođo „jedna od pet miliona“ neko radio i pre vas… (Isključen mikrofon.)

Hvala, kolega Arsiću. Ja sam ovo pripejd koristio svoje vreme. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnji dan je mogao biti idealan dan za početak rekonstrukcije Vlade Republike Srbije.

Gospođo ministar, vi ste mogli da primetite prilikom vašeg dolaska u Narodnu skupštinu da iako je bilo tu možda više i od 130 narodnih poslanika, kartica nije bilo, te stoga i to ukazuje kakva je situacija.

Ovo nije prvi put. Ovo je drugi put da se dešava u poslednje vreme, kako vi ovde dolazite, a vi iz ministarstva, evo, gospođa Damjanović, ona je tu bila i za vreme Olivera Dulića, vi bi možda mogli da nađete, valjda ste profesionalci…

Da vam samo kažem, gospođo Mihajlović, vi kao Zorana Mihajlović niste predmet našeg interesovanja. Mi se ovde borimo da sačuvamo ogromna sredstva koja prolaze kroz vaše ministarstvo i, naravno, najveći deo su kreditna sredstva. Neko to mora da vrati. Mi vodimo računa i o tome. Kada mi kažemo da ste vi neosnovano potrošili više od 300 miliona za Moravski koridor, moramo da kažemo, da, vi kažete i neki infrastrukturni radovi koji nisu bili predviđeni u prvoj fazi.

Da li imate u vidu da imate saznanje, u to sam potpuno siguran, da je jedan od nosilaca vlasničkih, a i upravljačkih prava u tom „Behtelu“ Vilijam Voker? Znate li ko je on bio? Znate, američki diplomata i špijun CIA koji je podržavao šiptarske teroriste i zajedno sa drugima finansirao i izazvao veštački sukob protiv srpske vojske i policije. Da je to tako, da je on ugledan građanin, govori činjenica je 2008. godine proglašen za počasnog građanina Albanije, a da je 2009. godine iz tzv. države Kosovo dobio najviša odlikovanja za neke posebne zasluge, pa sve i da je ta firma bila najpovoljnija, vi ste to morali imati u vidu i niste smeli doneti u opšte takvu odluku. Ni jedan ministar do sada, od kako je višestranačje u Srbije, nije predložio toliko posebnih ili leks specijalis zakona kao što ste vi. Vi zapravo na taj način želite da se oslobodite odgovornosti od sutrašnjeg dana, kada neko bude došao da proveri, da vidi o čemu se tu radi.

Ima još jedna stvar. To kako se vi oblačite, gde odlazite, gde trošite novac, to mene savršeno ne zanima, ali ste… Naravno, javnost zanima, ali ne bih tu trošio mnogo vremena. Vi ste nekorektni i prema predsedniku države i prema predsedniku vaše stranke. Vi njemu na neki drugi način šaljete poruke i signale da ste apsolutno nezadovoljni njegovom političkom pripadnošću, njegovom karijerom i svim onim što je on radio u nekom ranijem periodu. Pitanje je da on nije postao predsednik države, a pre toga predsednik Vlade, vi nikad ne bi bili član te stranke, za razliku od nekih kolega kojima je to možda prva stranka, druga, nije ni važno i koji su tu došli iz ubeđenja. Mi srpski radikali smo potpuno sigurni da vi u ovoj stranci niste iz ubeđenja.

Mi upravo govorimo o onim autoputevima, o putevima, o rekonstrukciji pruga o kojima ste i vi rekli, 350 kilometara autoputeva, 300 kilometara izgrađenih železnica, rekli ste koji smo na svetu po izdavanju tih građevinskih dozvola i ujedno ste priznali. To nije dobro.

Možda ste delimično u pravu, eto, da vi nećete da rešite sad jedan problem zato što ste resorni ministar, ali vi ne smete da držite za taoce milione građana Srbije. Oni nisu ministri građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, nego ste vi i oni žele da reše taj problem, ali im vi to ne dozvoljavate. Vi niste za to da se to uradi.

Dalje, mi se brinemo što vi u ovom zakonu o planiranju i izgradnji u potpuno, ne mogu da kažem ravnopravan, nego čak povoljniji položaj stavljate strana fizička lica u odnosu na naše školovane i stručne ljude kod davanja ovih licenci. Šta će se nama desiti? Desiće nam se da će ti pojedinci, fizička lica doći i steći ovde pravo i dobiti te licence, a onda će angažovati naše stručnjake za izvođenje određenih radova, gde će naknada koju oni budu mogli da zarade biti višestruko manja nego što bi bila kada bi taj posao dobili direktno građani Republike Srbije.

Dalje, mi smo vam govorili kada je bio zakon o rešavanju stambenih potreba za lica koja su pripadnici snaga bezbednosti, mi smo pričali da taj krug treba da se proširi, odnosno treba razmišljati i o drugim građanima Srbije da se ti stambeni problemi rešavaju, a vi to otprilike ciljno idete po grupama.

Da li vam je poznato da veliki broj pripadnika snaga bezbednosti nije u situaciji da otkupljuje, nego plaća zakup u nekim stanovima koje su dobili na privremeno korišćenje, pa je određen broj pripadnika Policijske uprave u Šapcu sa različitim mestima u Mačvanskom okrugu još 2012. godine dobio takve stanove, ne može da iz otkupi. Da li će njihov problem biti rešavan u okviru problema ovih ostalih?

Ovde se postavlja jedno pitanje, da vi na ovaj način ne narušite strukturu, kvalifikacionu strukturu u Srbiji, da svi sad odjednom, zbog toga što će imati povoljniji tretman prilikom rešavanja stambenog pitanja ne krenu u neka zanimanja koja to omogućavaju u ovom momentu. Ako baš imate najbolju nameru, vi to morate jednog dana da primetite, pa na vreme da se i tu stane, odnosno da se taj broj ograniči. Optimalno je nešto čemu treba da težimo. Nije uvek moguće, nije uvek jednostavno, ali tome vi treba da težite i tako na taj način da rešite.

Ovde su određene kolege govorile kako su putevi u Srbiji odlični. Ima ih, ali ima i onih loših, gde vi izgleda da ste zaboravili, a vi dolazite, baš dolazite, jel, iz jedne stranke koja je govorila – stručnost ispred politike i ravnomeran regionalan razvoj. Kao građanin Srbije, ja nešto ne primećujem da je to baš tako.

Kolega Veran Matić je rekao kakva je povezanost opštine Koceljeva sa Valjevom i sa Šapcem i to je tačno, ali kakva je situacija, kakav je put od Koceljeve do Osečine, a dalje od Osečine do Ljubovije, na primer? Ili, kakav je put, nema ovde kolege Mladena Lukića, on dobro zna da jedan deo između opštine Bajina Bašta i Kosjerić, znači, to je veza između dva opštinska mesta, i dan danas je makadam put. Nema ni bilo kakvog asfalta.

Dalje, hoćete li vi, možda, usporavati projekat izgradnje tunela kroz Kadinjaču i hoćete li ubrzavati projekat i ideju da se izgradi tunel kroz Proslog, kako bi izgradnja mosta Bratoljub za čije ne stavljanje u funkciju lično smatram da ste vi možda najviše odgovorni? Savet ministara Bosne i Hercegovine, gospođo Mihajlović, takođe, ali vi ste morali da imate u vidu tu činjenicu i šest ili možda 6,5 miliona kojih je uloženo u izgradnju mosta Bratoljub, ni danas nije dobio svoju primenu. Vi ste to znali, da ne postoji saglasnost, ne postoje odobrena sredstva u tom momentu i možda je trebalo tu sačekati, odnosno biti agresivniji prilikom dozvole koju je trebalo da da Savet ministara Bosne i Hercegovine.

Ovo su pitanja koja nas mnogo više zanimaju od toga šta vi nosite na sebi, koliko vrede vaše rukavice, gde vi slavite slavu i ostalo. To javnost zanima, ali za nas kao ozbiljne ljude koji se bavimo ovim poslom na najozbiljniji mogući način manje je bitno. Hvala.

Nije lepo gospođo Mihajlović što vređate poslanike SRS. Meni nije poznato da moj ijedan kolega, bilo kad nije govorio o zakonima. Uvek govore o zakonima. Možda je moja diskusija najskromnija u odnosu na sve njihove diskusije. Ne znam da li smo se razumeli.

Mene takođe zanima odakle vama toliko novac, kada ste toliko zaradili? Most je završen pre dve i po godine. Pre dve i po godine je završen, nije pre dve godine. Dva puta je otvaran, čak i u izbornoj predsedničkoj kampanji jednom i na kraju, kada je kampanja bila završena 20. oktobra 2017. godine po drugi put. Mi želimo samo da propratimo kao odgovorni ljudi zato što ćemo to vraćati mi, zato što će to vraćati deca mnogih ljudi u Srbiji, sve ove kredite. Želimo samo da znamo kuda ide taj novac i da bi to sve bilo transparentno, to je ono što nas zanima.

Gospođo Mihajlović, to su mogli da budu samo ministri, vaše kolege iz prethodnih vaših stranaka, pa i budući, ja to sad ne mogu da procenjujem, ne bavim se tom vrstom posla.

Vi ste bili dva puta i to se uglavnom nekako poklapalo, uglavnom se to nekako poklapalo sa nekim izbornim aktivnostima. To je ono što vi radite, što ste hteli da poentirate, a mislim da vas je posle pomalo, ako imate imalo griže svesti, bilo vas je verovatno sramota. Vi ste znači pre dve i po godine bili na otvaranju tog mosta. Taj most je lepo urađen, završen, ali on danas služi, danas, ne kažemo da će tako ostati,

želimo da ne ostane tako, on danas služi samo onako kao jedna uspomena ili očekivanje nečeg što će biti u budućnosti. Ali, evo, vi imate priliku, ako toga bude još, ako Aleksandar Vučić bude i dalje verovao u vas, a otprilike vi ćete njemu doći glave, imate priliku da to popravite odobrenjem, izgradnjom i tako što ćete raditi na tome da se počne sa izradom projekte dokumentacije najpre, a kasnije i sa izgradnjom tunela kroz … To ne govorimo zbog mesta odakle bi taj tunel krenuo i zbog mesta u kojem bi bio izlaz, nego govorimo zbog najkraće veze između velikog dela Republike Srpske, pa i BiH i centralne Srbije.

Ozbiljna i odgovorna vlada i ozbiljni i odgovorni ministri bi trebali tako da se ponašaju i da tako rade.

Gospođo Mihajlović, vi imate dobru mogućnost za prepoznavanje ko će biti sledeći na vlasti. Tačno je da ste vi verovatno od početka osnivanja SNS u njoj, ali vi rekoste malopre, vi ste rekli, da ste bili član G17+, to je stranka koja je do sada u istoriji višstranačja u Srbiji imala najmanji procenat podrške građana Srbije, a imala je najozbiljnije finansijske institucije, odnosno raspolagala je budžetom Republike Srbije.

Poštovane kolege, poslanici i SNS, i drugih stranaka, to što se i dan danas plaća cena i danak, to je rezultat stranke G17+. Otkud vi tamo da se nađete tad u toj stranci? Bila je jedna, onda se sad nalazi u SNS, kaže, a bila je u DS – ja neću, ne želim da budem u stranci skupih automobila, džipova i slično. Dok je bila DS to, ona je bila tu. Dobila je vrlo značajne pozicije u SNS i verovatno troši novac bez ozbiljne kontrole i zato je njoj zanimljiva SNS. Nije reč o vama, nego o jednoj koleginici koja izgledom malo i podseća na vas, zato je ona sada tamo, a već sutra će biti ko zna u kojoj stranci, ako ne bude u zatvoru naravno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na ovu važnu temu, izneću praktičan, životni primer. Naime, kad je koleginica Vjerica Radeta rekla da je prosto sramota da iznese imena nekih porodica u kojima ne radi ni jedan član, meni se javio jedan sugrađanin, Nikola Spasojević, i kaže da od četiri člana porodice… Prosečna starost članova porodice je 48 godina, pa onda kada računamo taj prosek ispada da je otac stariji od sina samo 16 godina. Zaista, to je tako, to je prosek, to je onih 510 evra koje mi uopšte ne omalovažavamo, nego samo govorimo kakva je situacija. Ni jedno ne radi. Njegova supruga se nedavno zaposlila u jednoj privatnoj firmi sa 60 godina života, ali da se vratimo, gospodine ministre, na ovu temu koja je takođe veoma bitna.

Gledao sam organizacionu strukturu vašeg ministarstva i vi imate, rekao bih, solidnu strukturu. Potpuno sam siguran, uključujući i vas, da tamo ima ljudi koji odlično rade svoj posao. Mi nećemo da vas hvalimo po tom pitanju. Imaju ovde naše kolege sa moje leve strane koji to umeju bolje, rekao bih i da preteruju ponekad, ali to nije važno. Naš cilj nije ni da kritikujemo ono što je dobro, nego samo da ukažemo na ono što zajedno sa građanima Srbije primećujemo i da bi moglo i moralo biti ispravljeno.

Ovo što ste predvideli u ovom Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije jeste da stečena znanja, odnosno diplome koje su se stekle na nekim univerzitetima u inostranstvu, i u članu 38. postojećeg zakona, a član 10. govori o izmenama i dopunama tog zakona, vi ste predvideli redovnu proceduru za, da kažem uslovno, verifikaciju tih diploma i u stavu 8. tog zakona vi ste predvideli jedan izuzetak. Ako se diploma donosi sa jednog od 500 univerziteta u svetu koji su priznati od neke prestižne organizacije ne treba je na poseban način proveravati nego je tako prihvatiti.

Mi smo samo taj stav malo bolje definisali i hteli smo da pojednostavimo neke stvari. Polazimo od pretpostavke da neko ko prati tu lestvicu rangiranih univerziteta prati i korumpiranost, pa smo nekako sigurni da je nema u toj meri kao što je ima kod nas i da tamo nema kupovine diploma. Možda neki profesor pogleda kroz prste. To su izuzeci i to nije sad toliko bitno. Znači, mi smo predložili da se to pojednostavi.

Gde je tu još veliki problem u onoj organizacionoj strukturi vašeg ministarstva? Sami ste govorili – Viša poljoprivredna škola se nalazi samo u Šapcu. Nisam primetio da imate sektor koji bi morao da napravi tešnju saradnju sa jedinicama lokalne samouprave.

Vi pokušate da izađete u susret. Ono ste malopre rekli Srbija je na osmom mestu kada je u pitanju ta neka ravnopravnost. Mogu da kažem da ste vi vrlo brzo, odnosno Ministarstvo prosvete vrlo brzo intervenisalo u sredini iz koje ja dolazim, dakle u Ljuboviji kada se desio požar u jednoj školi, o tome smo i ovde pričali, vi ste u istom danu pozvali neke svoje saradnike i krenulo se tu napred. Vidite da nemamo problem da kažemo ono što je dobro.

Ali vi samo intervenišete tamo kada već dođete u neku situaciju da znate da je neki problem. Hajmo saradnja ministarstva i jedinica lokalne samouprave, pa unapredimo to. Lepo ste vi malopre rekli, mislim da je kolega Milija Miletić, on je bio predsednik svoje opštine, on je možda i činio neke poteze da se tu nešto uradi. Vi sada morate imati sektor za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave da bi neke stvari predupredili. Vaši dobri rezultati retko kada se vide odmah, a posledice katastrofalne. One se vide i odmah i na kraju i prate nas godinama.

Ono što je izbačeno, onaj prefiks vaspitanja iz škola. Mi to sada plaćamo. Čini mi se kolega Marko Atlagić kada je govorio o tome - možda ovo nije baš najpopularnije kazati sa ovog mesta, ali moramo malo i roditelje vaspitavati da bi celom društvu bilo bolje i da ne bi bio onaj prosek stalno. Naša želja je da 510 evra želja, niko to ne obećava, bude minimalac, a ne da bude prosečna plata od koje neko ima samo 18, 19 ili 20.000. Hvala vam.

Gospodine ministre, imate jedan nimalo lak zadat, a to je da razbijete taj nit o Zakonu o zabrani zapošljavanja. Ako to ne uradimo u najskorijem vremenu cena koju ćemo platiti zbog toga, nije to stiglo sa vama, to je došlo mnogo ranije, ostaviće dalekosežne posledice po Srbiju. Što sada Vlada Republike Srbije pokušava nekim merama populacione politike da napravi jednu drugačiju sliku u Srbiji kada je u pitanju rađanje i priraštaj stanovništva daje to slabe rezultate. Daje slabe rezultate u ovom momentu zato što je to godinama ranije urušavano.

Zato ćete vi morati ovaj problem da rešite i vaše ministarstvo je jedno od prvih koje bi moralo da uzme i u rešavanje tog problema, a kako? Upravo onako što ste vi i rekli da planirate i kao što sam ja rekao da treba da se uradi.

U vašem ministarstvu ima jako plemenitih ljudi koji su se ostvarili kao roditelji, pokušali da pomognu i drugima. Ako su to radili privatno, tim pre obaveza ministarstva kao državnog organa jeste da to digne na nivo principa, da digne na nivo stalnosti, a ne da to bude povremeno od slučaja do slučaja.

Mnoge stvari vi sada i radite tako. Mi, srpski radikali, ne mislimo da ste vi čovek bez iskustva u ovoj oblasti. Prvo, ako je neko radio privatno ne bi uspeo da opstane tolike godine da nije znao posao. Tačka. Ali vi vrlo često da bi izašli u susret tom putu ka EU ad hok rešavate neke probleme. Neko vreme vama uzme i taj zakon čije izmene i dopune imaju jedan ili dva člana i vama i vašim saradnicima. Ostavite to po strani.

Ovo je dobro što ćemo mi da unificiramo neka zanimanja i neke delatnosti. Znanje, kapital, ekonomija ne priznaju granice. To ne može u betonske okvire da se smesti. To nadilazi državne granice. Mi moramo tome izaći u susret. To su stvari koje treba rešavati ne izmenom nekoliko članova, nego sistemski rešavati za sva vremena. Ovo – za sva vremena treba shvatiti relativno, ali na takav način vi treba da se ponašate, gospodine ministre.

Razvojem društva i tržišta svakako da se pojavljuje potreba za zaštitu pronalazaka kvaliteta robe, turističkih i sportskih manifestacija i svega drugog što se u poslednje vreme sve češće sreće i kod nas u Srbiji.

Možda su i trebale nove odredbe ovog zakona, ali nama se ne dopada što vi u obrazloženju zbog čega prelazite na novi Predlog zakona o žigovima, jeste i usklađivanje, odnosno dovođenju kompatibilnog stanje sa propisima Evropske unije.

Da li će sutra možda izmene i dopune ovog zakona uslediti, ako vi i „mali Šengen“ dovedete na određeni nivo vaših želja? Ima potrebe samo da mi uskladimo ovo i da one koji rade, oni koji imaju viziju i žele dobro svojoj državi tj. državi Srbiji da njih i zaštitimo.

Mi ćemo imati, a već i sad imamo i pojedince, ali uglavnom to na ličnom nivou pokušavaju da zaštite proizvode sa geografskim poreklom.

Vi koji baš onako nestrpljivo čekate i hrlite tim putem ka EU znate koje su beneficije. Mi lično mislimo da do toga nikada neće doći, ali ne znači da kvalitet proizvoda, da njihovu zaštitu koja su proizvodi u Srbiji ne treba da zaštitimo.

I znate, u slučaju određivanja kvota da proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom nisu obuhvaćeni tim kvotama, sa jedne strane, a sa druge strane, cene tih proizvoda su veće i nekoliko puta, čak se pominje i deset puta da su bolje cene, što znači da će građani Srbije biti motivisani da se udružuju, pre svega, da imaju organizovan pristup tržištima kako domaćem, tako i stranim tržištima. Tu je potrebna pomoć. Mislim da Zavod za zaštitu i unapređenje može da da određenu vestu pomoći tu, a i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, svakako bi trebalo malo više i ozbiljnije da posveti pažnju ovom problemu. Hvala vam.

Član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja odnosi se na član 96. ovog zakona i on govori o stranim ustanovama koje na području Republike Srbije vrše, odnosno deo su sistema obrazovanja i vaspitanja.

Stav 1. ovog zakona kaže ko može da osnuje i ko može da ima tu ustanovu. Član 2. propisuje uslove, odnosno ispunjenost uslova. Vi ste Predlogom zakona predložili da se brišu reči: „verifikacija ustanove“. Pa, kažete da umesto „verifikacije“ stoji „odobrenje za rad“ ali pre toga se kaže: „Stručna ustanova mora da ispunjava uslove za osnivanje, početak rada, obavljanje delatnosti, odnosno dobije rešenje o odobrenju za rad od strane Ministarstva“. Mi smo predložili tu jednu malu izmenu umesto „verifikacija ustanove“ – „odobrenju za određeni rad“ i onda tu ne bi bilo ni tih nejasnoća, ni gramatičkih nepravilnosti.

Gospodine ministre, moramo vam reći, ne možemo na blanko da vam verujemo, uvođenjem ovog jedinstvenog obrazovnog broja, ukoliko to bude imalo smisla na onakav način na koji mi vidimo i očekujemo da to tako bude, znači da neko prilikom upisa u predškolsku ustanovu dobija svoj jedinstven obrazovni broj i onda da on njega prati kao što je jedinstven matični broj, prati ga za sve vreme njegovog školovanja. Ako bi to u praksi zaista bilo tako, onda nam se ne bi moglo desiti da se preuzimaju diplome od visokoškolskih ustanova, preuzimaju, kupuju ili neko nekom poklanja za rođendan npr, da to bude na parkingu Sava Centra ili na nekom drugom mestu, onda bi zaista morao da se pokaže određeni nivo znanja i obrazovanja.

Vi sada, kao državnih sekretara, ne kažem u vašem Ministarstvu, nego u Vladi Republike Srbije postoje ljudi za koje mi znamo da su pre ne znam ni ja koliko godina, 10 ili 15 godina, bili ljudi sa završenim zanatom. Oni sada nose najprestižnije titule doktora, profesora, docenti, vanredni, redovni profesori. Neki su odlazili na Sokolac da polažu, neki su možda čak, gospodine Mirčiću, i u Novom Sadu, u Beogradu, mi tačno ne znamo, ali to je za obrazovni sistem Republike Srbije ponižavajuće i nije problem kad bi on imao tu diplomu i kad o njoj ne bi pričao. To ne bi moglo da prouzrokuje neku štetu. Možda bi lečilo neku sujetu tog konkretnog pojedinca, ali oni vrlo često nađu svoje mesto u javnim preduzećima, u državnim organima, e to nije dobro nikako. Vi znate da takvi postoje i vi i mi zajedno ukazujući vam na određene i konkretne probleme moramo da se izborimo protiv toga. Hvala.

Gospodine ministre, mi bi samo da apelujemo na vas i na vaše saradnike da vas ne zapljusne „Oda radosti“ vezano za dualno obrazovanje u Srbiji. Mi ne želimo da vam oduzmemo pravo na dobru nameru. Možda će to kasnije tako i da bude. Nas je ova potreba, što je sada problem, zatekla nespremne. Godinama nismo umeli da prepoznamo šta tržište traži, nismo obrazovali kadrove koji bi mogli da odgovore potrebnim zadacima i onda imamo sad to što imamo, da ono čije školovanje ne zahteva mnogo novca i ne možda čak ni vrhunski stručne ljude, mi to nemamo, to nama fali.

Nije Srbija samo izuzetak u tome. To se dešava i kod drugih zemalja koje su znatno razvijenije. Ovde bi sada, kada ste krenuli u ovaj eksperiment, trebalo stalno pratiti i neko ko vodi Ministarstvo prosvete, siguran sam da vi imate posebno ljude, koji su zaduženi za dualno obrazovanje, da prepoznaju i potrebe koje će se desiti za pet, šest godina, i u jednom momentu, a kolega Mirčić je govorio iscrpno, detaljno i, ja bih rekao, apsolutno tačno, desiće nam se možda da ti strani partneri sada ili ljudi koji su direktni investitori u Srbiji zbog neočekivane dobiti povuku svoj kapital, napuste Srbiju. Šta onda sa ljudima koje smo mi školovali za to?

Država ima i socijalni karakter i mora da bude i socijalno odgovorna. Tržišno ponašanje čini rad i, bez obzira šta mi želeli od toga da napravimo, moramo da prepoznamo šta će, ne danas, biti potrebno za 10 godina. Probajte to da uradite.

Gospodine ministre, iskoristio bi priliku da postavim jedno, dva pitanja lagana i kratka. Vezano za raspust, govorim za osnovne i srednje škole, ovo je sada nešto drugačije nego što je bilo ranije, drugi deo polugodišta, drugi deo nastave je znatno kraći, da li će se to odraziti negativno vezano za učenike koji završavaju završne razrede u osnovoj školi i u gimnaziji? Još jedno pitanje, pošto u Srbiji postoji mnogo napuštenih škola, mislim na objekte gde više nema učenika, da li tu nešto planirate?

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Periću.)

Izvinjavam se, Arsiću, brzo ću.

Najveća šteta je da to stoji tako i da propada. Kolega Stojmirović je govorio… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo oficiri, Vojska Srbije je vojska svakog građanina Srbije, bez obzira na bilo koja njegova daljnja opredeljenja.

Vojska Srbije je ljubav, odbrana, a i industrija. Vidan je pozitivan pomak u Vojsci Srbije, to samo onaj ko neće da vidi, ne može da vidi, i o tome toliko.

Gospodine ministre, dobro ste vi juče rekli da Vojska Srbije zaslužuje potpuno nov zakon, ali o Vojsci Srbije valja razgovarati bar jednom godišnje na bilo koju temu, jer zaista Vojska Srbije i građani Srbije to svakako zaslužuju.

Da bi vi imali dobar materijal za novi zakon o Vojsci Srbije vi trebali bi da uvažite sugestije narodnih poslanika, pre svega poslanika SRS, jer ovi drugi uglavnom i misle da je sve u redu, kako je to na današnji dan.

Jedan od kolega je rekao da bi trebalo biti realno nacionalista i upravo ako jesmo to, onda mi ne možemo tako olako da odbijamo predlog SRS, da mi bi trebali svoju saradnju da usmerimo ka savezu sa Rusijom, odnosno ODKB.

Možda bi vi bili u pravu za vojnu neutralnost, kad Srbija ne bi bila ugrožena na način na koji to jeste, danas kad ne bi imala problema koje ima, kad joj se ne bi otimao 15% njene teritorije, možda bi onda status vojne neutralnosti najviše i odgovarao Srbiji. Ali, imajući u vidu, činjenicu da to nije tako, odnosno da postoji opasnost za otimanje teritorije Republici Srbiji, onda bi povezivanje sa ovim savezom i te kako dobro došlo.

Rekao je jedan od kolega juče da mi treba da uspostavljamo i jačamo saradnju sa NATO. Meni to nekako nije prirodno. Ako imamo u vidu šta su nam sve radili, mi od nje ne možemo nikada da očekujemo ništa dobro.

Sa Ruskom Federacijom svakako da možemo da očekujemo i skupite malo hrabrosti, gospodine ministre, imate vi dobre saradnike. Predstavnicima NATO, zaista im nije mesto u Generalštabu. Budite vi dobar domaćin, nađite im neku drugu lokaciju, ali tamo im nije mesto.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće odustati od podnošenja ovog predloga za izmenu i dopunu zakona, odnosno stavljanje van snage Zakona o izvršenju, sve dok postoje ovakvi javni, ja bih rekao privatni, izvršitelji koji iza sebe ostavljaju pustoš u Srbiji.

Izvršitelji su, naime, izgubili osećaj ne skromnosti, nego i realnosti. Provode nama neke nepoznate i potpuno nejasne postupke nad građanima Srbije, a u poslednje vreme zabeleženi su i slučajevi nad životinjama, kada se vlasniku životinja zbog nepravedno oduzetih domaćih životinja zabranjuje pristup. I šta se onda dešava? Dešava se jedna humanitarna katastrofa. Vama ni to nije dovoljno, nije vam dovoljan ni određen broj, ja bih rekao, samoubistava onih od kojih je nepravedno oteta njihova imovina i vi i dalje ostajete pred tim slepi i nemi.

Mi se trudimo i nastojaćemo da se izvršni postupak vrati u sistem pravosuđa. Naime, i sada je jedan deo do donošenja pravosnažne presude vezan za izvršenje, u nadležnosti je sudskih organa, a posle toga ona uglavnom, izuzimajući porodične sporove i sporove iz radnog odnosa koji se rešavaju kod sudskih izvršitelja, sve ostalo ide u nadležnost, možemo komotno reći, privatnih izvršitelja, iako ih zakon tretira kao javne izvršitelje, a na osnovu toga bi i frizeri, pekari, mesari, svi mogli da budu javni.

Ovde to nije bez razloga dat prefiks "javni", samo zato da bi se neke stvari potpuno tu zataškale. Da bi to imalo nekog smisla, privatni izvršitelji organizuju i svoja redovna godišnja savetovanja. Uglavnom, sudija je samostalan i nezavisan prilikom donošenja sudskih odluka, ali nekom za svoj rad polaže račune. Privatni izvršitelji račune polažu ministru pravde i Komori izvršitelja. Komora izvršitelja je takođe njihov esnafski organ i onda nema tu nikakve efikasnosti i uspešne borbe protiv nesavesnih izvršitelja.

Šta se dalje dešava i kada je 2016. godine donet Kodeks o ponašanju privatnih izvršitelja? On se ne primenjuje. Uglavnom, ono što je u nadležnosti privatnih izvršitelja, ono ima tretman hitnosti, a kada se desi da oni koji su oštećeni, očigledno ako je, recimo, stanodavac bio vlasnik stana i imao je nesavesnog zakupoprimca stana, ostao dužan, mora vlasnik stana da dokazuje da je ono što je bilo u stanu u njegovom vlasništvu.