Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je želela da popravi kvalitet ovog zakona u meri u kojoj je to moguće, imajući u vidu da se ovde više od pola članova zakona, već važećeg menja, pa smo mi predložili da se u članu 5. stav 1. menja i glasi: „naručilac je dužan da obezbedi ekonomično i racionalno korišćenje javnih sredstava u postupku javne nabavke i izabere najpovoljnijeg ponuđača.

Najbolji lek za sprečavanje, odnosno za lečenje korupcije, u koliko to uopšte postoji jeste svakako, odnosno mogao bi da bude ovaj Zakon o javnim nabavkama, ali naravno pod uslovom da se on poštuje do kraja i da ne postoji unapred želja da se on izigra.

Komisija za zaštitu konkurencije, čini mi se da je na najbolji način uočila sve one probleme koji se pojavljuju u javnim nabavkama, pa je karakteristično da se za određeno područje uvek prijavljuju isti ponuđači. Pa, je onda dalje bilo karakteristično da najčešće isti ponuđači i odustaju od tih javnih nabavki.

To su sve problemi koji su se dešavali u praksi. Ovim izmenama i dopunama mi nismo mogli da prepoznamo da je kod predlagača ovog zakona postojala želja da se taj problem reši. Tu mogu biti dva razloga: da nije želela, sa jedne strane, nećemo da budemo tendenciozni, pa da kažemo da predlagač nije želeo to da reši, da budemo tendenciozni, pa da kažemo da nije imao tu nameru, a sa druge strane da nije prepoznao šta se sve pojavljuje tu kao problemi.

Treba poštovati principe koji se javljaju kod javnih nabavki, a to je svakako to načelo ekonomičnosti i efikasnosti i mi smo i zbog toga i predložili ovaj amandman da se član 5. na drugačiji način reguliše.

Gospodine ministre, poštovane kolege, pa nismo vam mi baš najbolja publika za deo priče, mada vi o tome vrlo često vodite računa sasvim dovoljno. Mi volimo Srbiju. Mi drugu zemlju ne priznajemo, odnosno ne možemo da je volimo, jer ne možemo da je stavimo u ravan sa Srbijom. To su neki drugi kojima vredi neke priče pričati.

Zakon o javnim nabavkama, pre svega, ima za cilj, ovo i zbog javnosti, zbog građana, ima za cilj da pod najpovoljnijim uslovima obezbedi najbolju uslugu, najbolju robu, a kad kažem pod najpovoljnijim uslovima to se pre svega odnosi na novac građana Republike Srbije.

Sada treba znati da nema malih i velikih lopova i da odnos države treba da bude isti prema jednima i drugima. Malo kradu oni koji mogu malo da ukradu, a puno oni koji mogu malo više da ukradu. Sad izjednačavati neke cifre u odnosu na ono što mi iz SRS iznosimo i kada pominjemo 250 miliona. Možda će to u konačnoj cifri biti i 300 miliona, to je mnogo ozbiljnija stvar. Ja ne mogu da razumem neke kolege kako tako brzo žele da omalovaže taj problem.

Treba znati da ovde nije samo gospođa Zorana Mihajlović i Kajl Skot uzročnici, pre svega, takvog zakona. Ne smemo da zaboravimo ni Vilijama Vokera, koji je bio CIA špijun, koji je finansirao terorizam u Albaniji, odnosno albanskih građana, finansirao u odnosu prema Srbiji i fabrikovao Račak. Danas Srbija trpi dalekosežne posledice.

Pokušavaju i predsednika Republike Srbije da uvuku u tu žabokrečinu, sasvim i potpuno svesno. Ne bi trebali kad mi istaknemo onih 250 miliona da oni kažu – to nije važno, mi smo imali, ponuda je bila za sve. Napravili ste takvu ponudu da ne mogu svi da se prijave. Jedan od kolega bi trebao da razume i šta znači ona priča kad se raspiše na nekoj višoj školi ili visokoškolskoj ustanovi uopšte konkurs i postave se određeni uslovi, da tamo ne mogu da konkurišu svi. Takva je bila situacija i ovde.

Posle ovog zakona, čini mi se da smo džaba krečili. Kasnije ću vam reći da ste već u Predlogu zakona postavili 19. izuzetaka na ovaj član 2. koji ima mnogo širu lepezu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa postoji jedna stara narodna, a ona je kineska izreka, kaže – prijateljstvo treba da je dugoročno, a dug kratkoročan, što ne znači da država treba da se zadužuje kratkoročno, nego samo da vodi računa o realnoj mogućnosti da se taj dug i vraća.

I svaki dobar će reći svojoj porodici – radi, štedi i investiraj. I na ovaj način ćemo mi vama da izbijemo sve argumente kada vi kažete da je neko, a pre svega, možda mislite na poslanike SRS ili na neke ljude, da je protiv investicija, protiv razvoja države Srbije, pa to samo onaj ko nije normalan može da bude protiv toga.

Ali mi kao odgovorni ljudi moramo da vodimo računa koliko jedna država može i sme da se zaduži. I sada treba imati u vidu da su i ovo neka nova zaduženja, ali treba takođe imati u vidu da će od tih zaduženja da se gradi i infrastruktura, odnosno gasovod, železnica, autoput i druge vrlo bitne saobraćajnice za građane Srbije.

I ovde se ne radi samo o dobijenom kvalitetu života za one koji će putovati boljim i bržim putevima, nego i o kvalitetu života onih kroz koje će te saobraćajnice da prolaze. Pored toga što ta mesta čine malo atraktivnijim, svakako u određenom momentu izgradnje tih infrastrukturnih objekata, one će dobiti zaposlenje. Dolazi do opstanka mladih i pre svega stručnih radnika, što jeste konačan cilj.

Mi moramo samo još jednom da se podsetimo da na današnji dan javni dug Republike Srbije iznosi oko 24,4 milijarde, i da se on u odnosu na prošlu godinu uvećao za milijardu, a u odnosu na 2012. godinu, negde od 30. jula, kada je ova Vlada koja je i danas u istom ili sličnom sastavu, preuzela odgovornost i vođenje politike u državi Srbiji, porastao za 10 milijardi i otprilike milijardu i 330 miliona evra na godišnjem nivou su nova zaduženja.

I sada ako je to optimalan iznos i smanjen je javni dug u odnosu na BDP sa 76% na 50,6%, to bi se moglo reći da ide jednom izlaznom linijom, a ako ima privredne aktivnosti u realnom sektoru da sve to može biti pokriveno, to bi moglo da bude u redu, jer u ekonomiji ne postoji ništa izdvojeno i samo za sebe, nego je sve uzročno-posledičino povezano.

I tačno je da nema mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta za stvaranje novih vrednosti ukoliko nema novih radnih mesta, ukoliko nema novih fabrika. U određenom momentu i pruga i autoput može se smatrati kao fabrika. Učiniće atraktivnijim svako mesto, odnosno svaku državu koja ima dobro povezane svoje krajeve, koja je dobro povezana prema drugim državama i samim tim će tom stanovništvu biti mnogo lakše, a i stvara neku perspektivu.

Ja sam potpuno siguran, kad određen broj mladih ljudi koji su u poslednje vreme napustili Srbiju, koji planiraju da to učine u narednom periodu, kada bi bili sigurni da će biti malo više pravde, da će biti malo boljeg života za njih, ne samo u pričama, ne samo po statističkim izveštajima, nego da oni to mogu da osete u stvarnom životu, da bi iseljavanje bilo manje, a da bi određen broj naših građana koji su već od ranije u inostranstvu sigurno bili spremni da se vrati.

I skoro da nema nijedne države na svetu koja nije zadužena, i ako ih ima to su neke manje države koje nemaju neke izražene privredne aktivnosti, to su više one države koje imaju razvijene igre na sreću, možda naftno bogata polja i tako dalje, ali sve ozbiljnije države razmišljaju o svom progresivnom razvoju i uglavnom su spremne i da se zaduže.

Kod nas u kontekstu zaduživanja javnog duga treba imati u vidu i zaduženost građana Srbije, treba imati u vidu i zaduženost preduzetnika i ja bi rekao mala i srednja preduzeća. I ukoliko se napravi ta analiza vrlo brzo se da zaključiti da je zaduženost građana nešto veća, kako vreme prolazi i čak kratkoročni krediti su procentualno više zastupljeni nego što su dugoročni krediti, govorim za građane Srbije, gde oni treba da reše svoje stambene probleme ili neka druga ozbiljnija pitanja, kada je u pitanju ulaganje u neke privredne subjekte od kojih bi oni mogli da obezbede posao za sebe i za svoju porodicu.

Vrlo često se ovde govorilo o izgradnji, odnosno nastavku izgradnje pruge Valjevo – Loznica. U narodu, odnosno kod meštana tog kraja i šire vrlo često se za tu prugu koja bi trebala da bude izgrađena potencijalno kaže da je i ratna pruga.

Ona se naziva ratnom prugom iz razloga što je francuski koncesionar započeo radove početkom XX veka i onda su ti radovi sa početkom Drugog svetskog rata bili obustavljeni. Zatim, od 1938, 1939. godine ponovo se krenulo sa tim radovima, da bi bili prekinuti 1941. godine. Ista ili slična sudbina tu prugu je zadesila i 1990. godine, kada je zbog građanskog rada SPS tada bila onako ozbiljno ili čvrsto odlučila da nastavi sa izgradnjom te pruge, jer je bila i većinski koalicioni partner, odnosno nosila je više od 50% vlasti i odgovornosti u ovoj državi, ali je početak građanskog rata to vrlo brzo prekinuo. Isto se desilo i 1999. godine, kod bombardovanja.

Zbog čega je zanimljivo ozbiljno razmišljati o nastavku izgradnje te pruge? Pa iz prostog razloga što se procenjuje da bi na godišnjem nivou protok putnika na toj deonici bio između 800.000 i milion i da bi negde oko tri i po miliona tereta tom prugom išao. Stručnjaci kažu da bi to bila jedna od najprofitabilnijih deonica pruge u Evropi i da bi njena otplata mogla da se očekuje u periodu od 10 godina.

Sa izgradnjom te pruge, dobitnik bi bila država Srbija. Bili bi dobitni grad Valjevo, Loznica, Osečina, Krupanj, LJubovija, Bajina Bašta. Čak bi to bila dobra povezanost i sa Republikom Srpskom. Dužina te pruge se procenjuje na 67 do 69 ili 68 kilometara, sa dosta mostova, nadvožnjaka i tunela. To bi bila velika fabrika u kojoj bi u vreme izgradnje naravno zaposlenje mogli da nađu ne samo građani iz dva grada ili nekoliko opština, koji su najbliži, nego jedan deo građana Srbije. Samim tim bi prestala njihova potreba za odlaskom u inostranstvo u potrazi trbuhom za kruhom. To bi svakako bilo dobro.

Dalje, jedna investicija koja bi našla potpunu opravdanost, a tiče se tog srednjeg Podrinja i tog dela koji bi i ova pruga mogla da pokrije, to je izgradnja tunela kroz brdo, gde bi put između Sarajeva i Beograda bio skraćen za preko 50 kilometara. Osim što bi značajno bila skraćena ta deonica, put bi bio kvalitetniji, putovanje udobnije, ali takođe, još jednom ponavljam, da svi građani koji žive na tom području bi osetili da država Srbija vodi računa i o njima. A, da vam ne pričam koji strateški značaj bi i taj put i taj tunel imao ne samo za građane koji žive tamo, nego i za sve one koji su u Republici Srbiji, BiH i u Srbiji. Ne bih sada da podsećam na ta teška vremena za građane Srbije, 1990, 1991, 1992. i 1993. godine iako je bez ikakve ili ozbiljne opravdanosti taj put bio frekventniji nego deset godina pre toga i deset godina posla toga, kada je bio otadžbinski rat.

O tome se mora voditi računa. Nemojte da i ova vlast bude samo deklarativno za to, za regionalni razvoj ili za ravnomerni regionalni razvoj, kao što je to bio Mlađan Dinkić, nego to treba pokazati na delu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je ovom visokom domu prvi put podnela Predlog zakona za stavljanje van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju 15. oktobra 2018. godine.

Računajući da oni koji su bili kreatori ovakvog zakona su već izvan ovog Parlamenta i da i kad su tu nemaju značajnu ulogu u osporavanju tog zakona, da ćemo naići na razumevanje kod naših kolega narodnih poslanika koji podržavaju ovu Vladu. Međutim, tu nije bilo uspeha i mi moramo prvo da kažemo ko su javni izvršitelji, ko su oni u statusnom smislu.

U statusnom smislu javni izvršitelji su privatni preduzetnici na koje je država zakonom prenela određena ovlašćenja, a kako oni to obavljaju i šta su u praksi, e tek to je posebno pitanje.

U praksi se ponašaju vrlo često kao da su oni u nekoj drugoj državi, kao da treba da urade protiv svojih građana i ovo je skoro pravilo bez izuzetka. Od 214 javnih izvršitelja i tri njihova zamenika skoro da se ne bi mogao navesti pozitivan primer onih koji ovaj posao rade, uključujući neku veštinu. Odmah, da bi bilo jasno i vama i građanima Srbije, SRS se ne zalaže da dužnici ne izmiruju svoje obaveze. Naprotiv, svako mora da izmiri svoje obaveze, ali u skladu sa zakonskim mogućnosti, odnosno u skladu sa propisima.

Vrlo često se dešava da ovi izvršitelji prekorače svako ovlašćenje. Vrlo često su u saradnji sa predstavnicima sudske vlasti, sa policijom i onda građani Srbije dolaze u jako, jako tešku situaciju.

Kada smo primetili da ne možemo da dobijemo podršku vladajuće većine za ovakav zakon, a računali smo da je to realno, da je moguće, onda smo krenuli u prikupljanje potpisa, pa smo za nepuna dva meseca preko 100.000 potpisa od strane građana Srbije prikupili. Moram da vam kažem da je to jedna dobra praksa koju smo mi mogli da sagledamo kakva je situacija i da je mali broj, naravno, ima ih, da mali broj članova SRS koji imaju posebne i velike probleme sa ovim izvršiteljima.

Da bi se zahvalili građanima Srbije koji su nam dali tu podršku, a za nas napravili obavezu, mi smo štampali specijalno izdanje „Velike Srbije“. Sada ovaj primerak delimo onima koji su nam dali potpis za ovu podršku. Mi lično mislimo da je određeni rezultat već usledio zbog ove naše aktivnosti, a to su izmene i dopune zakona koje su negde polovinom ove godine usledile. Nije u onoj meri u kojoj mi to želimo i mi ćemo sa našim aktivnostima nastaviti dalje, ali smo uspeli da izdejstvujemo da se bar smanje tarife, tarife koje naplaćuju, odnosno naknadu za svoje usluge javni izvršitelji. Oni nisu najveći i jedini problem. Svakako da nadilaze nekoliko puta osnovni dug, ali to nije najveći problem.

Reforma izbornog sistema u Srbiji je neophodna, ali ovo što ste vi predložili kroz ove zakone to ne liči uopšte na reformu.

Vidite pozicija opozicije je nešto lagodnija nego vaša. Vi možda lično delite mišljenje kao i mi, svejedno, nije im niko zabranio. Drugo bi pitanje bilo da je njima zabranjeno da dolaze u parlament, možda bi mi onda rekli da nemate pravo na to. Ali, jedan od kolega svako jutro i sada i ja to pratim, svako jutro saopšti koji je to dan po redu kako oni ne dolaze? Sada kada nema nekoliko dana zasedanja, onda nisam baš siguran, jer mi to nije tema interesovanja, zbog čega tu radite, zato što neko od vas traži da vi to uradite, odnosno da pokušate da ih vratite.

Nemoguće je sprovesti reformu ako vladajuća stranka uradi sledeće: narodni poslanik koji je izabran sa jedne liste i posle formiranja vlasti ili Vlade, ta lista ostane u opoziciji i u momentu ta lista ima pravo na zamenu i narodni poslanik poliži zakletvu sa liste stranke koja je u opoziciji i sedne u klupe vlasti. Pa, vi niste imali potrebu za tim uopšte. Taman da je to onaj poslanik koji bi bio 126, nema reforme dok ste spremni na tako nešto da uradite.

Svako ima pravo i slobodu da pristupi stranci kojoj on želi, ali u izbornoj kampanji da stane na listi te stranke, to odlučuju stranački organi, onda tu ništa nije sporno, ali gde je tu moral? Gde je moral tog narodnog poslanika? Gde je moral skupštinske većine koja je spremna da to uradi? Tim pre što vam nije trebalo, nije trebalo u smislu da je to ključni 126 itd. Sve dok tako radite vi niste iskreni borci za reformu u sistemu izbora.

Političke aktivnosti se odvijaju i realizuju, pre svega, preko političkih stranaka, ne isključivo, naravno, postoji grupe građana, sačinjavaju one političke stranke, sačinjavaju i koaliciju.

I ovo što se malo šminkali vezano za ovaj član 2. i kažete da će biti kontrola i finansijskih sredstava, da će biti kontrola i materijalnih dobara, pa čak i prostora, naravno, materijalno dobro, gde će moći da se održavaju neki sastanci ako svi tu mogu da koriste. To je samo jedna šminka koja nije efikasna.

Imaju dva načina finansiranja stranaka, znači javni i privatni. Mi se zalažemo, srpski radikali se zalažu da taj javni način finansiranja bude u što većoj meri. Možda građani Srbije to ne razumeju. Onda politička izabrana ličnost nije ničiji dužnik, osim što polaže račun pred građanima svojim, odnosno onih koji su ga birali. U svakom drugom slučaju postoje neka minimalna davanja, neki minimalni prilozi za koje valjda onaj ko je dao ne očekuje da mu se uzvrati, sve drugo ako je malo više sredstava uloženo traži da se trostruko više od onog što je uložio da bi mu se vratilo. Zbog toga podržavam neke političke stranke. Hvala vam.

Kada se sve ovo sagleda sagledaju se obrazloženja koja ste vi dali uz predloge ovih zakona i onda se da zaključiti da vi nećete još dugo.

Problem je u tome što vi izgleda tu podržavate, gospodine Martinoviću, problem je u tome što još uvek se odupirete da za KiM kažete – da, to je, odnosno samostalna država Kosovo. Jel vidite ovde da između vas i ove Vladine komisije, koju je Vlada napravila da rediguje malo ove propise, da ih napravi evropskijim ili kakvim da to uradi, da su rekli da to mišljenje morate dostaviti prvo nevladinim organizacijama tamo gde je Sonja Liht, pa ako oni budu zadovoljni sa tim vašim predlogom i tim majstorijama, onda to može da ide dalje u proceduru. Jel to vama ništa ne govori? To je činjenica da oni na vas više ne računaju.

Oni imaju mnogo više sredstava nego što imate vi i možete da ih uložite u kupovinu glasača. Nema potrebe 100% rasprodaja, 100% kupovina, ali oni imaju više. Ove koje oni vode na brifing, vode na savetovanje oni će njima pomoći svesrdnije i kada smo mi ukazivali na određene stvari mi smo razotkrili. Prvo je SRS razotkrila politiku Boška Obradovića. Niste to vi. Vi ste kasnije videli čemu to vodi i onda ste se pridružili onoj raboti koju je SRS već od ranije to preuzela.

Mi smo svesni da ne mogu svi učesnici u izbornom postupku biti ravnopravni. Najravnopravniji su oni koji vrše vlast, jer kakve god zakone da izglasate uvek će se naći prostora da se to zloupotrebi, sa jedne strane i sa druge strane, ovi vaši prijatelji, koliko je rekao kolega Marković da dana već ne dolaze ovde, oni imaju podršku sa zapada. Zbog čega imaju podršku sa zapada? Zbog toga što rade protiv interesa svoje zemlje. Mi se tome takođe suprotstavljamo. Mi smo za to da vi pogledate ovo što vam govorimo. Mi ovde ne sedimo za badava. Želimo da vam prenesemo stavove SRS. Želimo da vam prenesemo stavove građana Srbije i mi uglavnom kritikujemo ono što nije dobro, ono što čujemo od njih.

Ako ste toliko sigurni da je dobro ono što kao vlast radite i ima pomaka, zbog čega onda ovo mizerno potkupljivanje birača, građana Srbije? Ovo što je malo pre, sadržaj paketa, pročitano, to vredi par hiljada dinara ili možda ne čak ni toliko. To je potcenjivanje. Na dan izbora je ista vrednost glasa i akademika i seljaka. Dozvolite mu bar taj dan kada su izbori da izbori budu praznik, a ne da glasa za to što mora, zato što je on vama nešto obećao ili vi njemu nešto obećali. Hvala vam.

Ova četiri zakonska predloga o kojima mi danas raspravljamo u pojedinostima su rezultat aktivnosti koja je uperena malo i protiv interesa Republike Srbije opozicije i onda je, kako vi kažete, vaši partneri su vam preporučili da vi ove stvari na neki način rešite.

Ja moram da konstatujem da određeni broj pripadnika bivšeg režima se nalazi i kod vas, određen broj je tamo po ulici, hteli bi na nelegalan način da se dočepaju vlasti i bude mi jako zanimljivo. Gospodin Martinović nikada nije bio član Demokratske stranke, ali mi bude zanimljivo kad DS ili bivši režim napadnu oni koji su danas visoki državni funkcioneri, kako su oni radili. To meni bude jako simpatično da mogu da čujem.

Šta mi imamo danas za posledicu? Imamo da ovaj prethodni zakon još nije ni stupio na snagu, odnosno da se ne primenjuje, pardon, stupio je na snagu osam dana od dana objavljivanja. On je usvojen ovde u Narodnoj skupštini 29. maja, a primenjivaće se od 1. septembra 2020. godine. Mi već imamo izmene i dopune tog zakona.

Istina, član 20. stav 2. i čl. od 21 do 25 tog zakona koji se odnose na formiranje agencije, ti članovi su stupili ranije, zbog procedura koje su potrebne da bi se to rešilo.

Kako to mogu da budu vaši partneri, pa to je otprilike kao što je ova Frederika Mogerini, i ona je bila nečiji partner i zahtevala je od Vlade Srbije da ispuni sve uslove, a samo jedan uslov - zajednica opština na KiM, gde je većinski srpski živalj, oni to nisu uradili. Bilo je - ispuniće se kad uradimo to i to. Ma i ovo ovde sad što su vam rekli, vi pokušavate, i mi vas tu podržavamo, gde god pokušavate da prevarite… (Isključen mikrofon.)

Dopune Zakona o javnim preduzećima su jedna šarena laža. Nadam se da vi o njima posle današnjeg dana nećete ni govoriti jer nema smisla. Biće onako kao što je bilo i vi ćete i dalje nastaviti da zloupotrebljavate ono što ste do sada. Niste izmislili vi to. Nije to krenulo od vas. To je bilo i ranije, vi ste sada samo onako lepo usavršili.

Srpska radikalna stranka je intervenisala na član 1. Predloga zakona o dopunama, a odnosi se na član 49. važećeg Zakona o javnim preduzećima. Član 49. kaže – kada direktoru javnog preduzeća prestaje mandat pre isteka, pa ste vi ovde predložili da se pored određenih stavova doda još i kažete – ukoliko koristi resurse da je to uslov za raniji prestanak mandata, promoviše političku stranku, vrši pritisak na zaposlene. Kažete da su to sve razlozi za istek mandata, odnosno prestanak mandata pre isteka.

Mi smo predložili ovde – i ako zapošljava radnike na određeno vreme radi obezbeđivanja sigurnih glasova. Teško bi to bilo dokazivati. To bi podrazumevalo trošenje nekog vremena, ali sve ovo što ste vi rekli ukoliko se desi da uradi to, to ili to, da će njemu prestati mandat pre isteka roka. To nije tačno, nije prosto moguće.

Vi jeste možda sagradili, ne možda nego zaista jeste sagradili više autoputeva, drugih brzih saobraćajnica i slično. To uopšte nije sporno, ali kada je u pitanju politički sistem, vi ne da ga niste unapredili, vi ste njega čak unazadili, odnosno vrlo često ste ga zloupotrebljavali u odnosu na režim koji je bio pre vas.

Samo da kažem i vama i građanima Srbije, vama nije alternativa, odnosno nisu alternativa političke stranke prozapadno orijentisane, stranke koje podražavaju uglavnom tradicionalni neprijatelji države Srbije i srpskog naroda. Alternativa za ovu vlast jeste SRS udružena sa građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pašaliću, ja znam da vama pohvale prijaju, ali vi niste čovek tog kalibra. Mi ćemo u jednom drugom pravcu voditi ovu raspravu sa vama, što ne znači da tamo gde postoji mesto gde možemo da pohvalimo, ne personalno, nego instituciju, ako treba i vas lično, neće to po svaku cenu izostati, ali nama je cilj da vam više pomognemo da vi kao institucija budete što je moguće efikasniji. Izbor tri vaša zamenika delimično će popraviti stanje i efikasnost Zaštitnika građana, ali će problem ostati nerešen dok se ne donese novi zakon o Zaštitniku građana.

Kada smo mi izneli naš načelan stav da, po nama, institucija Zaštitnika građana ne mora ni da postoji, pa su nam osporili da je to ustavna kategorija i to je potpuno tačno. Član 138. našeg važećeg Ustava kaže i predviđa mogućnost uvođenja Zaštitnika građana. Mi smo sa zadovoljstvom, naravno, izglasali taj Ustav i dali ogromnu podršku da se on usvoji i prihvati, ali ima tu jedan problem. Zakon o Zaštitniku građana vremenski je pre donet nego što je ovaj Ustav. Vama su tu nekako prava i mogućnosti ograničene. Mi ne kažemo da vi nemate volju za to, možda i stručnog kapaciteta, ali vi nemate mogućnosti.

Vi ste čak otvorili dve kancelarije izvan sedišta Zaštitnika građana, i to je dobro. Vi ste se na neki način približili građanima, ali ostaje jedan ozbiljniji problem. Ostaje problem što su mehanizmi koje vi imate vrlo slabi ili malo efikasni. Šta to znači? Sve što vi možete da uradite, to je da ako neće da vas poslušaju, naravno, postoje i savesni državni organi ili pojedinci i tu vi skoro da i nemate potrebe da intervenišete, ali postoje i oni koji nisu savesni.

Ja ću vam kasnije, pošto su i Narodna skupština i narodni poslanik ustavna kategorija, jedan slučaj koji odavno čeka rešenje i gde bi trebalo nešto da se uradi kandidovati, pa ako budete mogli da to probate da uradite. Vi možete da izreknete preporuku. Da li će ona imati neki veliki efekat? U praksi, u primeni vrlo često neće. Vi to znate bolje nego što znamo mi, jer pratite, podnosite izveštaje.

Polemisali smo kada je bio ovde na dnevnom redu vaš izveštaj, on je bio dosta korektno ovde obrazložen i mi smo vodili u tom pravcu jednu diskusiju i polemiku, ali preporuka ne može da reši skoro nijedan problem. Vi to vidite i sad snagom vašeg autoriteta, a on nije mali, on se ogleda u vašoj mogućnosti javno da nastupate, ogleda se u tome što vi svoj izveštaj podnosite Narodnoj skupštini jer vas ona i bira. Imate mogućnost izjave za medije. Sve je to ono što na neki način prekršioca određenih pozitivnih odredaba natera da intervenišu, natera da isprave taj svoj nedostatak ili svoj greh.

Zbog toga mi kažemo da bi trebalo što pre, i vi ste se već negde i oglašavali i kažete da je u pripremi novi predlog zakona o Zaštitniku građana, i to bi trebalo možda čak pre sledećeg redovnog izveštaja koji vi budete podnosili ovom parlamentu da bude na dnevnom redu. Tek onda bi verovatno efikasnost, ako ga već imamo, ako se kaže da u preko sto zemalja postoji zaštitnik građana.

Još nešto da vas upozorim. Kada budete radili taj novi predlog zakona, možda je on u nekoj radnoj verziji i već se kod vas i nalazi, izjednačite, Zaštitnik građana je Zaštitnik građana, ma na kom nivou da je, da li je to jedinica lokalne samouprave, da li je autonomna pokrajina, da li je država Srbija, ima isti naziv. Nema potrebe, stvara i zabunu kod građana o čemu se tu radi. Kad kažem kod građana, mislim na one pravno malouke, a ne one koji znaju, ne mislim, naravno, na narodne poslanike. Vrlo često će to izazvati neku zabunu, pa neće moći na najbolji način da vam se obrate.

E sad, ono gde vi delujete je zaštita prava građana i kontrola rada državnih organa. Zakon o Zaštitniku građana je rekao koga vi ne možete da kontrolišete. Pružate pomoć i stranim fizičkim licima, ako su neka njihova prava ovde povređena i mi sad nemamo nekih posebnih saznanja da je to neka masovna pojava, da bi trebalo praviti tu neku posebnu intervenciju i vi to dobro radite.

Ima jedna stvar, kada su u pitanju vaše plate. Vi uživate imunitet, kao što uživaju narodni poslanici, ne sporimo to. Vaše plate, plata Zaštitnika građana je u visini plate predsednika Ustavnog suda, a vaših zamenika će biti u visini sudija Ustavnog suda. Sada, plate sudija Ustavnog suda se kreću od 310 hiljada do 700 hiljada 250 i nešto dinara, to je onog suda koji je režimski. Ima, ima, to je režimski sud, Ustavni sud je režimski sud. Ako neko može odavde da kontroliše rad pojedinca, sudije, mi možemo da kažemo ono što su fakti, kakva je rad Ustavnog suda.

Prvo, oglasio se nenadležnim kada je u pitanju bilo preispitivanje briselskih sporazuma, reko da nije nadležni zato što to nije zakonski, nego pravni akt ili već kako, rekao je za Zakon o umanjenju penzija, da je privremenog karaktera, pa on ne treba da donosi tu nikakav stav, stoga mi izvodimo ovakav zaključak. To sada sa vašim platama nema nikakve veze, nego samo kažemo da je to rešeno onako, na jedna dobar način i tu je svako odsustvo vašeg nezadovoljstva eliminisano i vi ste pokazali da je to tako, svojim činjenjem, odnosno izvršavanjem onih zadataka, koja su stavljena u nadležnost Zaštitnika građana.

Mnogo problema građani Srbije imaju sa javnim izvršiteljem. Vi ste davali neke izjave u javnosti, tim povodom i rekli ste da ponekad izvršni poverilac, skoro bez potrebe, angažuje i advokata i samim tim čini troškove znatno većim za javnog dužnika, u odnosu na ono što bi bilo.

Samo jedan primer, moram uvek kada govorimo o tome, moramo da ga iznesemo, da je jedna starija žena, starica jedna, za dug od 500 evra, prema zelenašu, prvo je obaveza izašla na 3.500 evra, ona je u startu valjda potpisala da je toliko primila, onda joj je prodata kuća čija je površina 200 kvadratnih metara, pa je onda vinograd i nešto malo okućnice procenjeno na 30 hiljada evra, a sve to prodato za 10.500 evra.

Vi bi morali u takvim slučajevima, naravno fizički to nije bilo sve moguće do sada i ne mislim ni dalje da vi možete sve slučajeve, koji se pojavljuju kod javnih izvršitelja da vi pojačani sada sa tri vaša zamenika, možete to da propratite, ali bi morali malo vašu pažnju delovanja, malo više da usmerite u tom pravcu. To verovatno neće biti za vas neki problem.

Ono što sam rekao, da bi bilo dobro da pokušamo zajedno da rešimo. Jedna devojčica, koja se zove Vasilija Radanović, ona sada ima sedam godina, imala je hiruršku intervenciju, u prvom danu svog života, naime prvog dana kada se rodila, imala je sindrom kratkog creva, izvršena je operacija. Ona pohađa, prvo predškolsku nastavu, pa sada pohađa školu, ali mora da bude izolovana od ostale dece. Zamislite koja je to obaveza, oni to rade sa ljubavlju, jer je njihovo dete, koja je to obaveza za njene roditelje. Ovaj problem je poznat i ministru zdravlja i on je pokazao u jednom momentu da želi da se to reši, slučaj je stao, čini mi se kod Fonda za socijalno osiguranje. Ja se nadam da to neće dugo trajati, spremni smo da vam pružimo neke dokaze koji ukazuju da je to sve tako, pa kao Zaštitnik građana, a ovde i kao deteta i još kao deteta koje ima problem, to je zapravo retka bolest, čije je lečenje zaista svakog pojedinca košta mnogo. Vi, kao Zaštitnik, sad još sa tri zamenika, bi trebali to da probate da rešite.

Razgovarali smo, kada je bio u pitanju vaš izveštaj, odnosno mi smo taj problem istakli i tačno ovo što je koleginica Vukojčić, što je kolega Neđo Jovanović rekao, da je položaj zatvorenika u Srbiji, bolji nego što je nekad bio, naš cilj, kao organizovanog društva treba da bude, ne ono kako kažu, koliko podnih kreveta ima, još uvek toga ima, ali da nema, da nisu čak ti ležajevi da budu slobodni, da nisu ni iskorišćeni dovoljno.

To je preventivno delovanje, vi tu preventivno ne možete nešto mnogo da učinite, mogu neki drugi organi i mi treba u tom pravcu da se krećemo. Voleli bi da vidimo kakav je status kao zatvorenika Milorada Ulemeka Legije, kakav je status Zvezdana Jovanovića. Vi to možete i obaveza vam je da iskontrolišete, da nam pružite neku informaciju vezano za to, što ne znači da vi neke radnje i korake niste preduzimali, a ako jeste, voleo bih to da čujemo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, stručni tim Srpske radikalne stranke za privredu i socijalnu politiku vrlo često analizira status radnika u Srbiji i pre Predloga zakona o agencijskom zapošljavanju, ovo nam je samo došlo kao jedna obaveza, odnosno jedna poslastica više da vidimo u kom pravcu država Srbija računa da ide sa svojim radnicima. Posebno je zanimljivo ovde da se član 12. odnosni na ugovor o ustupanju zaposlenog u slučaju upućivanja u druge države.

Da li je neko od vas čuo za vrlo negativne slučajeve i to nisu pojedinačni slučajevi naših radnika koji su do sada na takav način odlazili u inostranstvo? Pa, da vam se koža naježi kad slušate njihovu istinitu priču. Šta su oni mogli sve da dožive odnosno sa čim su sve mogli da se susretnu prilikom odlaska u inostranstvo i navodno radnim angažovanjem? Pa, mogli su da dođu u poziciju da im se oduzme pasoš, da dođu u poziciju da nemaju dovoljno novca ni da bi se vratili svojoj kući, a kamoli da tamo nešto zarade. Ovo nije dobro.

Ovaj Zakon o agencijskom zapošljavanju je zapravo jedan surogat zakona te kao takav ne bi trebao ni da opstane, odnosno nije ga trebalo ni nuditi pravnom sistemu države Srbije, a kamoli se za njega onako zdušno zalagati. Pa, mi nismo bili u stanju da već godinama rešimo problem platnih razreda za zaposlene u javnoj upravi, u javnim službama, lokalnoj samoupravi i AP, a kamoli da rešimo problem nezaposlenih ljudi koji bi bili angažovani preko agencije.

Između zaposlenog i poslodavca pojavljuje se samo još jedan subjekta čiji je osnovni cilj i zadatak da za sebe prigrabi ekstra profit. Pa, u čemu je interes poslodavca da plaća i usluge agencije kada mi na tržištu možemo da pronađemo, doduše manji broj onih zanimanja za koja su se pojavila kao deficitarna, može da se pojavi i na vrlo jednostavan način dođe do određenog broja ljudi koji nisu zaposleni treba sad agencija.

Znate ko je najveći poslodavac u Srbiji? Sad vi razmišljate o nekim velikim kompanijama da li domaćim ili stranim, pa nije, država Srbija je najveći poslodavac. Juče ste gospodine ministre rekli da jedan od onih zakona pokušava da reši problem oko 40.000 zaposlenih a u perspektivi bi trebao rešiti problem oko 400.000 nezaposlenih. Dakle, država je najveći poslodavac u Srbiji.

Šta se tu dalje dešava? Biće ovih agencija, sad ne mogu da pretpostavim koliko, ali će samo nekoliko biti u povlašćenom položaju. Koje će to biti agencije? Pa, to će biti agencije čiji su vlasnici ljudi vrlo bliski ovom režimu. Ko ubira kajmak? Pa, oni. Šta će se desiti sa zaposlenima? Ništa. Kažete da će se njegova osnovna prava koja proističu iz rada, a to je pravo na platu ili zaradu, odmori, pravo na socijalni status rešavati i biti ista onakva kao kod uporednih radnika u preduzeću, odnosno kod poslodavca kod kojeg su radnici upućeni.

A kakav je njihov status? Mi upravo tom analizom smo došli do poražavajućih podataka. Da iako mnogi zarađuju u Srbiji minimalac, ne primaju ga, odnosno prime, ali onda su dužni da poslodavcu vrate od poslodavca do poslodavca, to je različito. Šta će to biti? Uporedna karakteristika za onog ko treba da pronađe posao preko ove agencije, biće jedan težak socijalni, statusni njegov položaj.

Zaista ovo je potpuno bespotrebno i potpuno besmisleno. Ovaj član 12. bi mogli sad da raščlanimo pa da otvorimo baš onako malo širu debatu zato što se odnosi na zapošljavanje u inostranstvu, ali naš cilj je da ovaj zakon potpuno pokažemo da je besmislen i da ništa dobro građanima Srbije neće doneti.

Koleginice, Barišić, vi za mene niste presudni govornik, vi ste za mene uvažena koleginica Barišić.

Moram da kažem da auto-putu Ruma-Šabac, i brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica, koleginica Borka Grubor, kolega Blažić i još neki, odnosno Blažo, radujemo se isto kao i vi.

Ovde nije reč o tome. Mi ovde pričamo o jednoj drugoj situaciji. Da li ima potrebe da se nezaposleni u Srbiji zapošljavaju? Ima. Smisao postojanja vlasti jeste da reši one probleme, pojedinca, građanina Srbije koji on uz najbolju svoju volju i maksimalan stepen obrazovanosti i snalažljivosti ne može da reši sam, nego to treba da reši društvo, sistem, a njegova obaveza je da plaća poreze, doprinose i druge javne, fiskalne, pa ponekad i nefiskalne prihode da bi država mogla da gradi, radi i investira.

Ovo su činjenice o kojima sam ja govorio obrazlažući amandman na član 12. Ovo nisu puste želje, ovo je nešto sa čim svi građani Srbije, ili većina, ili se susreće ili drugi znaju.

Ja sam bio juče oduševljen u jednom momentu kada je koleginica Malušić bila iskrena kada je rekla da se ovde zakoni ne donose, ovde se samo glasa za zakone. Što se tiče narodnih poslanika SRS mi ne damo to, mi pokušavamo da budemo pravi predstavnici građana Srbije i da ne dozvolimo da se donošenje zakona izmesti izvan ovog parlamenta, jedino mesto, po Ustavu je tako. Možda neko ne bi želeo to, a možda bi neko voleo da to radi pojedinac.

Već duži niz godina, možda je životni standard građana Srbije nešto popravljen i bolji nego što je bio, ali već duži niz godina i ovaj režim radi na urušavanju sistema. To nije dobro. To će se obiti o glavu onima koji najviše rade na tome, ovi ovamo na desnoj strani, pa njih je… Oni su sami sebi jamu iskopali, pa na kraju sami u nju upali. Niste vi tu mnogo doprineli, možda samo jednim prstom da ste ih gurnuli i smestili ih tamo gde im je mesto.

Nažalost, ovo je jedan od zakona koji neće ostati mrtvo slovo na papiru, a bilo bi dobro da hoće.

Jedan od kolega se pitao da li mi sada imamo agencije za zapošljavanje i konstatuje da imamo. Šta radi vlast? Šta rade inspekcijski organi? Kako to imamo? To znači da je neko obavljao neku aktivnost, ostvarivao, u najmanju ruku da kažem, profit, a možda čak i ekstra profit, a nije plaćao porez na dohodak.

Gde su državni organi da tu intervenišu?

Da li se vi sećate kada je građena muzička fontana na Slaviji i u jednom momentu radnici koji su bili angažovani kod poslodavca napravili su obustavu rada?

Sad je taj problem neko kandidovao i predsedniku Republike. I on kaže - nije država dužna da zna da li neki poslodavac isplaćuje zarade ili ne. Sad tu može da bude podeljeno mišljenje, ali je dužna država da prati uplatu poreza i doprinosa na zarade, a samim tim može da ima i uvid na isplatu zarada. Kako je to moguće? Mi ćemo takvih slučajeva imati sve više.

Sada bih mogao uvaženu koleginicu Malušić da citiram i da kažem - bravo za puteve, ne, ne, ne brinite koleginice, pristojni smo mi, bravo za puteve, bravo za auto-puteve, bravo za mostove, bravo za stanove, bravo za sve što se gradi, zato što to otvara ali realnu mogućnost i potrebu zapošljavanja.

Šta se dalje dešava? Dalje se dešava da se pojavljuje neko treće lice koje to reketira. Kako i na koji način reketira? Tako što će ti angažovani prilikom izvođenja tih radova biti preko tih agencija. I ja vam tvrdim da tih agencija neće biti puno.

Šta je tu još zanimljivo da tačno, koleginica Vjerica Radeta je već rekla, da u članu 3. kad se govori o uslovima koje je potrebno za ispunjavanje uslova da bi neko mogao da registruje agenciju i kaže se - da je lice, zakonski zastupnik, potrebno da ima nivo obrazovanja koji ima 240 bodova, položen stručni ispit i prostorno-tehničke uslove. Šta će zaposleni da imaju od svega toga što će neko imati 240 bodova ili sedmi stepen stručne spreme ili osnovne studije itd, što će položiti taj ispit, ne znam samo kod koga, kako će se to polagati, da li će kod Miće Megatrenda ili negde na drugom mestu? Naravno, pretpostavljam da će Ministarstvo za rad i zapošljavanje taj problem da reši na ozbiljniji način kad je u pitanju davanje tih sertifikata.

Prostorno tehnički uslovi. Ljudi, šta sve to znači zaposlenima, odnosno licima, odnosno građanima Republike Srbije koji će biti angažovani tu? I ko bi normalan mogao da ima nešto, koleginice, protiv Moravskog koridora?

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Periću.)

Nemam vremena?

Pa, ne može niko normalan to da ima, ali onih 300 miliona, znate koliko je to penzija ako je prosečna penzija 25 hiljada? Izračunali smo mi precizno… (Isključen mikrofon.)

Mi smo uz najbolju nameru da pokušamo bar malo da nađemo nešto što bi moglo da da nadu onima koji očekuju posao, koji bi trebalo da se zaposle kroz ovaj zakon i, verujte, uz mnogo truda nismo uspeli to da pronađemo.

Da li mi sad nismo dovoljno inteligentni, ne znam da li je problem u tome, ali ko će od ovoga da ima koristi? Naravno, imaće vlasnici agencija. Nije sporno da svako ko osnuje neki novi posao, pokrene, on to radi prosto zbog profita. Ovde će se raditi o nečem drugom. Imaće i država.

Evo, gospodine ministre Ružiću, zbog čega je predviđeno da dozvola koja se izda za rad takve agencije ima važnost pet godina? Ako je to sve u redu, to znači i drugo privredno društvo kada se registruje trebalo bi da bude oročeno na pet, zašto ne na 15, zašto ne na dve ili neodređen broj godina i onda kad istekne taj period, morao bi ponovo da podnese zahtev.

Sličnu situaciju imamo kod Agencije za duvan. Oni koji vrše i rade promet cigarete i proizvoda od duvana, da li je maloprodaja u pitanju ili veleprodaja, na svake dve godine je dužan da obnovi tu licencu. Zar ne bi bilo uputnije da jednom kada se izda određena licenca ili dozvola za rad u ovom slučaju važi sve dotle dok se ta agencija ne ogreši o važeće zakonske propise?

Samo malo da se vratimo na onih 300 miliona. Danas je kolega Martinović u prepodnevnom delu rekao da se ne može novac tek tako dati ili predati. Jednu lepu izjavu devojka, student Pravnog fakulteta je rekla, danas je to ona objavila - kada sam bila mala najviše mi se dopalo kad čujem da neko želi da opere novac, jer su nju roditelji i starije čike stalno upozoravale da ne uzima novac u ruke, on je mnogo prljav i kaže – kad čujem da neko pere novac, ja se oduševim. Svima je jasno, gospodine Martinoviću, da se to ne daje iz ruke u ruku. To ide žiralnim, elektronskim putem, na razne načine, a kasnije se on pere i tih 300 miliona, još jednom da ponovim, to je milion i 416 hiljada penzija.

Po nama srpskim radikalima ovaj zakon liči na predbračni ugovor. Oni koji očekuju da će sa ovim zakonima, pre svega mislim na one koji bi trebalo da dobiju posao, očekuju da će ovim zakonom nešto dobiti. Moramo ih razočarati da to neće biti tako. Znači, angažovani radnik može po ovom zakonu, da znate, biti primljen i u radni odnos na neodređeno vreme, ali kod Agencije. Ali budite spremni da takvih ugovora sa Agencijom će biti možda da mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Možda ih neće ni biti. Ne može kod poslodavca korisnika biti zaposlen ni na određeno, ni na neodređeno vreme.

Činjenica da nakon oduzimanja dozvole Agenciji za rad angažovani radnik može najduže da ostane kod poslodavca koji je korisnik njegovih usluga do isteka ugovora koji je naveden, eventualno najduže dva meseca od oduzimanja dozvole Agenciji za rad, to ukazuje da od toga neće biti neke velike koristi za zaposlene i skoro nikad neće moći svoje radno angažovanje da pretvore u radni odnos na neodređeno vreme.

Mi nismo sigurni da država, i jednom se to afirmisalo, i to podržavamo, kad bi mogla možda i u većim iznosima da se vrši subvencija poslodavcima za do sada zaposlene radnike, direktno zaposlene kod korisnika, odnosno kod poslodavaca i na ovaj način poslodavac nema pravo na te subvencije. Agencija takođe neće imati pravo na te subvencije, zato što će se ovde dešavati, ukoliko bude neko angažovan preko Agencije, da će tu biti brza fluktuacija, brzo kretanje radne snage. To će biti možda na dane, eventualno na mesece i onda od onih subvencija koje su predviđene neće biti koristi, odnosno neće biti neke vajde, a to bi verovatno u velikoj meri doprinelo zapošljavanju.

Najavljeni radovi u oblasti infrastrukture sigurno će ostaviti mogućnost, odnosno pojaviće se potreba za angažovanjem radne snage, ali njihov status na ovaj način neće biti rešen ne na zadovoljavajući, biće rešen na veoma loš način.

Zarada ili plata u sebi treba da sadrži veoma mali deo socijalnog, a ostalo bi trebalo da bude upravo njegov doprinos prilikom angažovanja na tom poslu.

Ono što smo govorili vezano za prethodni amandman potpuno je primenljivo ovde i kod člana 33. Ovde se govori ukoliko se angažovani radnik kod poslodavca povredi ili bude ugrožena njegova radna ili zdravstvena sposobnost da će nadoknadu za to da mu da poslodavac korisnik. Ali u slučaju da poslodavac korisnik iz bilo kojeg razloga ne može da isplati tu nadoknadu, onda Agencija može da to uradi supsidijarno. Da je bila ozbiljna namera od strane predlagača ovog zakona da se zaštite prava na takav način angažovanog radnika, onda bi se u ovom članu propisalo da će solidarno odgovarati i Agencija i poslodavac koji je korisnika angažovao.

Pošto je smisao postojanja privrednih subjekata, odnosno privrednih društava ostvarivanje profita, možda u malim i mikro preduzećima, u malim zanatskim ili nekim drugim radnjama stvori se i tu neki drugi odnos koji ima malo više osećanja, pa se angažovani radnik doživljava na neki način kao možda i blizak prijatelj, ovde kod velikih kompanija koje će možda u najvećoj meri imati potrebu da angažuju ove radnike postoji isključivi odnos prema profitu. Zaposlenog radnika on tu prepoznaje samo kao nekog ko treba da završi određene poslove i sigurno je poslodavcu stalo da pod najpovoljnijim uslovima angažuje radnika. Ali onom vlasniku Agencije je stalo da ostvari što je moguće veći profit.

Ko će tu biti mesto pucanja? Pa naravno da će to biti angažovani radnici čija će prava biti daleko manja nego što su do sada bila. Iako je od strane poslodavaca bilo mnogo zloupotreba, ne znači da svi poslodavci zloupotrebljavaju angažovanje radnika i čak mnogi poslodavci poštuju svaku odredbu Zakona o radu, ali ima i onih koji to ne poštuju. Cenu ovakvog načina angažovanja svakako će platiti zaposleni radnici na određeno vreme, odnosno oni koji budu angažovani preko agencija za zapošljavanje.