Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Nama je kroz navodnu raspravu o ovom zakonu o diskriminaciji nametnuta priča o jednoj apsolutno marginalnoj nastranoj grupi, čisto da se zamaže vidik javnosti, da se vidi ko je, u stvari, u ovoj Srbiji diskriminisan.
Diskriminisana je cela radnička klasa, diskriminisana je kroz izjavu Nebojše Ćirića, čoveka koji je najobičnija lutka Mlađana Dinkića, koji je svojim dopisom dezavuisao Ministarstvo pravde, kompletnu sudsku strukturu.
Diskriminisana je SRS. Juče smo imali najubedljiviji primer. Povodom 10 godina NATO agresije na našu zemlju sve smo videli, videli smo Šutanovca kako polaže vence na spomenik pilotima, videli smo čak i onog Kamerona Mantera, američkog ambasadora, koji kao hulja u ranu zoru dolazi da postavi nekakvo cveće, neke vence na spomenik deci koju je upravo on pobio. Kakav bezobrazluk. U šest sati ujutru, kada nema ni mlekadžija, kada nema više ni čistača na beogradskim ulicama, on dolazi i postavlja taj svoj sramni venac i niko ne reaguje.
Videli smo i izvesnu gospođu Hrustanović, koja je došla na Batajničko groblje i postavila venac na grob male Milice Rakić. Sve smo videli, ali nismo videli da su na taj isti grob male Milice, ubijene u NATO bombardovanju, postavili vence i poslanici SRS.
Ali zato odmah jutros smo čuli da je na mitingu koji je održan na Trgu Republike bila i jedna radikalska zastava.
Zar to nije dovoljno da se, zaista odgovorno tvrdim, sa puno pravih argumenata, vrši diskriminacija protiv SRS? Toliko, jer ne želim da me prekinete.
Poštovani gledatelji Tijanićeve televizije, SRS je dala sve od sebe da zaustavi ovaj zakon, ali teror žute većine nedvosmisleno, po dosadašnjoj praksi, ukazuje da će zakon biti usvojen.
Šta će da nam se desi, pokušaću na jednom praktičnom primeru, posle usvajanja ovog zakona, da objasnim. Imam kuma. Živi u Holandiji, dobro situiran, stan, kuća, dva sina, Marko i Luka, obojicu sam krstio, inženjer, odlična plata, žena mu je naravno Srpkinja, Branka.
Kaže on meni, negde oko Nove godine, kada su ga pustili za te njihove olandske praznike – kume, vraćam ti se u Srbiju. Što, bre, kume, pa fino ti je tamo, taman si sve sredio, dobio si čak i njihove papire? Kume, bre, ne mogu, kada izađem na ovu njihovu ulicu, da objasnim sinovima zašto je čika uhvatio drugog čiku za opomenu, za ono bezobrazno. Ne mogu, bre, ni da se svađam sa Holanđanima po tom pitanju. Ovo je njihova zemlja. Ovde sam stranac. Neka rade šta god hoće. Brate, vraćam se u onu našu normalnu zemlju Srbiju, da živimo ko ljudi, da ne mislimo o tim glupostima.
Kume moj, ne vraćaj se. Znam da ti ponekad puste ovu jadnu Tijanićevu televiziju i ovu još jadniju Skupštinu. Čućeš me. Ne vraćaj se. Ostani tamo gde si. Tamo si već izgradio neki način preživljavanja. Mi ovde tek treba da pazimo kuda i kako ćemo da se krećemo, da odredimo unapred sebi smernice, uza zid, pa polako dokle stignemo. Toliko. (Aplauz.)
Odmah da razjasnimo jednu stvar, mi srpski radikali nismo ni blesavi, a nismo ni nepismeni i nismo ni u jednom trenutku pomislili da ovaj zakon ozakonjuje homoseksualne, hajde da upotrebim taj vaš dragi izraz, brakove.
Najmanje se od nas može očekivati da mi širimo ksenofobiju. Ne instruišemo svoje članove, članove SRS da mrze nekoga zato što pripada nekoj drugoj stranci. To je rezervisano za žuto preduzeće, koje ulazi u opštinu Zemun samo pod jednom firmom – ubij, istrebi, izbaci.
To nama nije svojstveno. Poznato je kada je dr Vojislav Šešelj izabran za predsednika opštine Zemun da je u tu opštinu ušlo ukupno devet radikala i da niko nije otpušten. Tako je bilo i u doba dok je Gordana Pop-Lazić predsedavala SO Zemun, dok je bila gradonačelnik, a i za ovo kratko vreme dok je to bio Slavko Jerković.
Dakle, što se tiče tih homoseksualnih brakova, znamo da su oni tek u trećoj fazi. Prva faza je bila dezavuisanje ili bolje rečeno diskreditacija SPC. To smo videli kroz protest episkopu Pahomiju, koji je završio tako što se čovek odbranio, a onda se digla kuka i motika, sve moguće nevladine organizacije koje su skočile na srpsko sudstvo. Niko im nije bio u redu. Trebalo je da ga se strelja, maltene odmah po izlasku iz sudnice.
Takve stvari su se dešavale u Americi. Tamo su neke druge crkve i neki njihovi velikodostojnici suđeni po dve-tri godine, oslobođeni, ali posle toga je usledilo uvođenje ovakvih zakona i ubrzo posle tog i legalizacija tih takvih brakova. Što bi rekao jedan moj drug – Adama i Steve.
Sve što se radi protiv Srbije, radi se u fazama, ne radi se odmah i na juriš. Postepeno, tako vam je bilo i sa jučerašnjim danom. Pre deset godina prvo je bio Rambuje, Račak, pa bombardovanje. Tako vam je i sada.
Prvo napadni i uništi srpski moral, kroz njegov najvažniji stub SPC, zatim izmanipuliši Skupštinu...
(Isključen mikrofon.)