GORAN MIHAJLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 24. septembra 1963. godine. Profesor je mašinstva na Visokoj tehničkoj školi u Trsteniku.
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 18:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 20.12.2011.

Hvala, gospođo Đukić Dejanović. Da bi građani Srbiji stekli potpuniju sliku o onome o čemu danas raspravljamo, podsetio bih da smo mi pre nekih pola godine, u julu mesecu, u ovom domu usvojili Predlog zakona o energetici, koji, kao što je poznato, predstavlja jedan od fundamentalnih zakona države Srbije, jer se bavi proizvodnjom, distribucijom i uređenjem tržišta energije i energenata u Republici Srbiji.
Između ostalog, u okviru ovog zakona, u petoj glavi članovi 36. do 51. bave se tzv. Agencijom za energetiku Republike Srbije, koja je predviđena da bude osnovana kao jedno regulatorno telo radi unapređenja i kontrole ovog veoma osetljivog i delikatnog tržišta. Svima nam je poznata činjenica da nivo privredne razvijenosti neke zemlje i životni standard njenih građana zavise baš od energije i energetskog sektora, pa je razumljivo zašto je ovaj zakon tada imao toliko veliki publicitet u javnosti.
Ono što je interesantno za danas, mi u okviru 19. tačke dnevnog reda imamo Predlog odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Agencije za energetiku za 2011. godinu. Da je ovo decembar 2010, pa da raspravljamo o tome, bilo bi logično, ali zaista ne razumem kako na kraju kalendarske 2011. godine mi uopšte možemo da raspravljamo o finansijskom planu za tu godinu. Podsetiću građane Srbije da to nije prvi put. Kada smo nedavno raspravljali o planu odbrane Republike Srbije za 2011. godinu, bio je identičan slučaj, pa je naš ovlašćeni predstavnik tada gospodin Božidar Delić pitao ministra Šutanovca – šta da je, ne daj Bože, neko napao Srbiju ove 2011. godine, po kom bismo se mi to planu branili i odbranili? Nešto potpuno slično se dešava i danas. Mi treba da govorimo o finansijskom planu za godinu koja je već protekla. Očigledno da je sve moguće, pa da i danas raspravljamo nešto retroaktivno, što po zdravoj logici ne bi trebalo da bude.
Inače, nadležnosti Agencije za energetiku definisane su članovima 46. i 47. Zakona o energetici. Podsetiću građane Srbije, između ostalog, da ona ima zadatak da donosi metodologije za određivanje cene električne energije i prirodnog gasa, pa za određivanje cene pristupa sistemu prenosa energije i distribucije gasa, pa donosi razna pravila i pravilnike o uređenju ove oblasti, zatim, izdaje i oduzima licence onima koji se bave delatnošću u energetskom sektoru, a takođe i daje saglasnosti na različite propise iz oblasti bezbednosti u energetskom sektoru.
Ova agencija ima velika ovlašćenja, a to je ono što je opasno. Mi smo i tada kritikovali ovlašćenja koja je zakon dao ovoj agenciji, jer sami znamo da je energetsko tržište, tržište gde dolazi do velikih mahinacija i zloupotreba. Setimo se samo "Kolubare" i nedavnih afera. Sigurno su kreatori ovog zakona pošli od proste logike: lakše je podmititi par ljudi u Agenciji nego možda čitavo ministarstvo.
Zbog toga mi ponovo ističemo da ova ovlašćenja su prevelika, jer agencija od 1. januara 2012. godine, kao što je gospodin Buha naš ovlašćeni predstavnik i rekao - treba da preuzme sve nadležnosti u energetskom sektoru, a sigurni smo da ona još uvek materijalno organizacionoj kadrovski nije dorasla da obavlja ovako krupne i delikatne zadatke.
Dalje, stav SRS je da su agencije nešto što je uopšte nepotrebno i suvišno jer, evo, konkretno ovde u energetskom sektoru, mi imamo Agenciju za energetiku, a imamo i Agenciju za praćenje energetske efikasnosti. Zašto je potrebno da dupliramo funkcije i samo uvećavamo administraciju, jer podsetiću vas na jedan podatak. Nekadašnja SFRJ imala je šest jugo republika i 28 hiljada ljudi u državnoj administraciji, a tada je bilo preko 20, 22 miliona stanovnika, a sadašnja Srbija sa sedam - osam miliona stanovnika, već ima 29 možda i 30 hiljada ljudi u javnom državnom sektoru. Pa, onda sami zaključite šta je Srbiju u ovom trenutku brod koji se stalno prenatrpava i koji ako se ovako nastavi moraće da potone.
Ali, normalno, mi to nećemo dozvoliti, zalagaćemo se za ukidanje ovih agencija, jer komparacija radi reći ću vam samo jedan primer, da u Nemačkoj koju eto, aktuelna vlast voli često da ističe kao lokomotivu EU postoji samo šest ovakvih agencija u Češkoj osam, Slovačkoj 11, i od prvog dana od kada su te agencije osnovane one su bile predmet kritike javnog mnenja. Šta bi tek bilo da se u našoj situaciji da imaju 131 agenciju, pa to bi bilo nešto što je nezamislivo zdravom razumu.
Dalje, želeo bih da na još nešto ukažem, skrenem pažnju građanima Srbije naime, ova agencija nikada do sada nije se pozabavila energetskim sektorom na KiM. Reći ću vam, da su na Kosovu ogromna rudna bogatstva, pre svega, po proceni Svetske banke mineralne rezerve iznose oko 13 i po milijardi evra, samo lignita, pa onda ima oko 50 miliona tona olova i cinka. Svi znamo šta je bila Trepča jedan gigant u evropskim i svetskim razmerama. Pa, onda rezerve boksita blizu dva miliona tona. Ljudi iz ove agencije nikada nisu napravili nekakav presek stanja rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji. I vidite kao član skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, imao sam nameru da na sednicama Odbora postavimo to pitanje nekome iz Ministarstva za Kosovo iz Vlade Srbije, ali videli ste pet ili šest puta za redom mi dolazimo na sednice Odbora tamo nema ni jednog predstavnika iz Vlade kao što je uostalom i danas slučaj vidite da je prazno mesto rezervisano za predstavnike Vlade i jednostavno izgleda da niko se i ne bavi ovim pitanjem da te ogromne rezerve na Kosovu i Metohiji su pod velikom znakom pitanja.
Ali, naravno, to neće biti tako do veka, to će biti do kraja mandata ove vlade, a kad odgovor nepatriotske snage u državi Srbiji dođu na vlast, mi ćemo i te kako pokrenuti pitanje rudnog bogatstva Kosova i Metohije i naći ćemo najbolji način da se ono razreši i trajno u interesu svih građana Srbije.

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 08.11.2011.

Kompletna Glava 4 Predloga zakona o obliga-cionim i svojinsko-pravnim odnosima u vazdušnom saobraćaju odnosi se na Ugovor o osiguranju u vazdušnom prostoru. Konkretno, moj amandman je vezan za odgovornost za štetu koju vazduhoplovu u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji.
Pošto je gospođa Radeta prethodno govorila o pravnim osnovama ovog amandmana, ja se neću baviti tom problematikom nego ću se malo nadovezati sa praktičnog aspekta. Naime, stav 1. u članu 119. kaže da vlasnik odnosno korisnik vazduhoplova koji u smislu ovog zakona predstavlja odgovorno lice je odgovoran za svu pričinjenu štetu trećim licima, kako u vazduhu tako i na zemlji ako do štete dođe njegovom krivicom. To je na neki način i logično, jer isto važi i u drumskom i u pomorskom saobraćaju.
Ali, ono što je nelogično kod ovog člana to je stav 5, u kome se kaže da odredba stava 1. ovog člana se odnosi na štetu koja je nastupila samim prolaskom vazduhoplova kroz vazdušni prostor ako je do štete došlo zbog nepridržavanja korisnika vazdušnog prostora odgovarajućih propisa u vezi bezbednosti leta. Ja sam predložio da se ovaj drugi deo rečenice briše: "ako je do štete došlo zbog nepridržavanja korisnika određenih propisa", jer vazdušni saobraćaj, kao možda nijedan drugi, zavisi od koordinacije sa zemaljskim institucijama, u ovom smislu sa Kontrolom leta.
Vidite, možemo da uzmemo jedan klasičan primer. Kada se posada vazduhoplova 100% pridržava naloga i instrukcija Kontrole leta, što je u krajnjoj liniji i obavezna, ali šta ako do eventualne štete dođe kada se posada toga pridržava a načinila je štetu? To podrazumeva i određenu odgovornost i određenu materijalnu, organizacionu i kadrovsku opremljenost Kontrole leta, a u kakvom je stanju ova institucija znamo i sami. Podsetiću vas da je 2005. godine u Narodnoj skupštini odobren jedan veliki….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja ću vas podsetiti na obavezu iz člana 106. koji govori o tome da se govori o dnevnom redu, uz jasnu poruku ovlašćenog predstavnika vaše poslaničke grupe koji je osetljiv na to da se govori o dnevnom redu. Dajem vam upozorenje da će sledeći put kad vas budem prekinula biti izricanje mere opomene. Molim vas, o tome dnevnog reda.)
Vezano za amandman, šteta može nastati ako je Kontrola leta nedovoljno tehnički opremljena, a mi smo 2005. godine opremili Kontrolu leta…
(Predsedavajuća:Narodni poslaniče, Kontrola leta ne pravi štetu. Amandman i zakon se odnosi na vazduhoplov koji pravi štetu.)
Moj amandman je upravo o tome ako do štete dođe. Dozvolite da obrazložim.
(Predsedavajuća: Sada vam izričem drugo upozorenje. Posle toga idu izricanje mera opomene. Narodni poslaniče, ja vas pažljivo slušam, kao i svakog od narodnih poslanika sam pažljivo slušala. Čekajući pet, šest do 10 minuta da se neke stvari dovedu u vezu.
Narodni poslanik Momir Marković, koji je ovlašćeni predstavnik vaše poslaničke grupe je reagujući iz klupa uputio jasnu poruku da se podsećanje narodnih poslanika da se govori o tački dnevnog reda radi tokom prve rečenice i u prvoj minuti.
Imate dva upozorenja. Sledeće je izricanje mere opomene.)
Znači, dovodim ovo u vezu. Ako dođe do eventualne štete, neko tu štetu mora i da nadoknadi, jel tako? Ali, ja bih logično postavio pitanje – šta ako posada 100% ispravno postupa, po nalogu Kontrole leta, a ipak dođe do štete krivicom Kontrole leta? Znači, Kontrola leta je navodno opremljena, ali može doći do eventualnih neželjenih posledica. U tome je smisao mog amandmana.
Znači, jednostavno sam želeo da skrenem pažnju da treba brisati ovaj drugi deo rečenice, jer 100% je krivica na posadi, a posada ako postupa po nalozima Kontrole leta, ona onda postupa u skladu sa propisima. To je suština amandmana.

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 18.10.2011.

Zajednički načelni i jedinstveni pretres o kome smo danas vodili raspravu ima za cilj usvajanje nacionalne strategije, zaštite i spasavanju u vanrednim situacijama i usvajanje zakona o prebivalištu i boravištu građana. Neosporno je da svaka dobro uređena i normalna država treba da ima jednu ovakvu strategiju koja definiše stanje koje nastupi kada nastupe prirodne ili veštačke katastrofe i svrha naše nacionalne strategije treba da bude zaštita života, zdravlja, imovine građana kao i kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Ne mogu a da ne ponovim ono što je naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Božidar Delić već rekao, trebalo je prvo da usvojimo strategiju pa tek onda da donosimo zakone i podzakonska akta. Mi idemo jednom drugačijom logikom i bojim se da ova strategija ne bude samo mrtvo slovo na papiru. Jer, kao što ću posle pokazati na par primera, u situacijama kada dođe do raznih katastrofa, stvari se otmu kontroli i onda strategija ne može mnogo ni da pomogne.
Još je veliki Njegoš rekao onu njegovu čuvenu izreku – U dobru je lako dobar biti, a na muci se poznaju junaci. Kada dođe do katastrofa, onda se na neki način vidi i karakter društva, kako je društvo spremno da reaguje, koliko je organizovano materijalno i kadrovski, a isto tako i kako se odnosi prema svojim građanima.
Pošto sam poslednji govornik i pošto su govornici iz moje poslaničke grupe uglavnom dali jednu izuzetno sveobuhvatnu elaboraciju o ovim pitanjima, ja ću samo reći par stvari koje do sada nisu rečeno a za koje smatram da su bitne i da su u vezi sa ovom strategijom.
Naime, ova strategija se pored bazičnog zakona o vanrednim situacijama, oslanja i na nekih drugih 10-ak zakona, a to su, radi informisanja građana: Zakon o zaštiti od požara, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o javnom zdravlju, Zakon o transportu opasnog tereta, Zakon o vodama, Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, Zakon o Republičkom seizmološkom zavodu, Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o šumama itd.
Gledajući ovaj materijal koji smo dobili od predlagača, tj. Vlade, ja sam izbrojao nekih šest ili sedam raznih agencija koje se u stvari pitaju i koje su merodavne da nastupaju u vanrednim situacijama, kao, na primer, na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti to je Zavod za javno zdravlje, dalje imamo Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, na osnovu Zakona o transportu opasnog tereta Vlada je osnovala Upravu za transport opasnog tereta, u okviru Zakona o zaštiti životne sredine imamo Agenciju za zaštitu životne sredine, pa meteorološke i hidrološke osmatračke sisteme sa nekih 38 osmatračkih stanica u Srbiji i poslednja agencija koju sam ja video je u okviru MUP, tzv. Uprava za preventivnu zaštitu. Video sam da se tu sad dovode i ljudi iz Ministarstva odbrane, jer, pošto smo uništili Vojsku, moramo sad negde njene pripadnike da udomimo pa da sami sebe i ovaj narod lažemo da imamo nekakvu vojsku, a svi u stvari vidimo gde smo i gde se nalazimo po tom pitanju.
Da stvar bude još gora, ja ću vam reći da su ove agencije toliko uzele maha da su naši analitičari izbrojali da u Srbiji trenutno postoji preko 110 različitih agencija, zavoda i fondova. Ko u njima radi? Sigurno da nema članova i pripadnika SRS, to su sve članovi ovih iz vladajuće koalicije, G 17 ili kako je to sada moderno – URS, DS, SPS i ostali. Što je najgore, u okviru jednog ministarstva imamo i preplitanje nadležnosti kroz više agencija, pa tako na primer u Ministarstvu za životnu sredinu imamo najpre Agenciju za zaštitu životne sredine, pa zatim Fond za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode, Uprava za zaštitu bilja. Dakle, četiri različite institucije koje nepotrebno troše novac građana i poreskih obveznika. Da nije tih i tolikih agencija, sigurno da danas pre podne ne bismo raspravljali o onom i onolikom deficitu, odnosno, ne bismo bili u situaciji da usvajamo rebalans svake godine i to po nekoliko puta. Ali, tu se priča ne završava.
Navešću vam još nekoliko primera u okviru Ministarstva za infrastrukturu. Postoji Agencija za energetiku a postoji i Agencija za energetsku efikasnost. Čime se bavi jedna a čime druga, teško da će ikome biti jasno. U okviru regionalnog razvoja, pored bazičnog ministarstva za regionalni razvoj, imamo i Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj, pa Savet za regionalni i ravnomerni razvoj, pa kancelarije po lokalnim samoupravama itd. Kad bismo o tome pričali, da nabrajamo svih 110, trebalo bi nam ceo sat.
Cilj je da građani Srbije iz svega ovoga izvuku zaključak da ovoliki broj agencija, ako ne daj bože dođe do neke vanredne situacije, samo bi otežavalo situaciju jer gde se mnogo ljudi i faktora pita, znate i sami šta iz toga na kraju proizlazi.
Drugo na šta bih želeo da ukažem ovom prilikom to je kakav je odnos aktuelnih vlasti prema prirodnim katastrofama u praktičnim situacijama. Uzeću primer velikog zemljotresa koji je prošle godine u novembru zadesio Kraljevo. Statistika kaže da se zemljotresi tog intenziteta dešavaju svakih 10 godina. Na primer, od tog zemljotresa može se videti kakav je odnos vlasti prema građanima Kraljeva, kakav je odnos prema privrednim subjektima u kraljevačkoj opštini, a, isto tako, može se videti i kako je narodna muka postala predmet političke trgovine. Konkretno, zemljotres je bio u novembru 2010. godine a već 30. marta 2011. godine na jednoj sednici SO data je inicijativa za osnivanje komisije koja bi ispitala nepravilnosti i mahinacije nastale posle tog zemljotresa. Pročitaću dnevni red sa te osnivačke sednice, kada je osnovana komisija: Dinarski protok novca, ulaz-izlaz; Protok deviznog novca, ulaz-izlaz; Donacije građevinskog materijala i njihova raspodela; Donacije stambenih objekata i njihova raspodela; Spisak građana kojima su neopravdano dodeljene kuće u prethodnom periodu. Znači, već posle par meseci bilo je takvih mahinacija da je morala da se osnuje i posebna komisija koja bi to ispitala. Navešću najdrastičniji slučaj.
Posle zemljotresa, krizni štab je doneo odluku da se napravi nekih 500 i više montažnih kuća i konzorcijum firmi iz Republike Srpske dao je svoju ponudu, gde je cena za montažne kuće, koje su bile 40, 60 ili 80 kvadrata, bila 280 evra po metru kvadratnom. Verovatno da bi se to i usvojilo da nije, kako smo obavešteni od odborničke grupe SRS, gospodin Milan Marković koji je ispred Vlade bio koordinator na ovom kriznom području, uticao na tender da se usvoji ponuda od nekog konzorcijuma iz Ivanjice koji je bio 115 evra po kvadratu skuplji. Odlično što je gospodin Marković tu, valjda će objasniti, ne nama, mi znamo, nego građanima Srbije zašto nije odabrana ova ponuda koja je bila najjeftinija nego ova drastično skuplja, a za razliku u ceni, recimo, moglo je da se izgradi 100 km puta širine četiri metra.
Mi smo to više puta isticali i na lokalnim medijima, na TV "Melos", TV Kraljevo, pa onda u štampi "Ibarske novosti", "KV novosti", ali nikada nismo dobili odgovor na to pitanje, a gospodin Marković je verovatno za dobro obavljen posao dobio i Oktobarsku nagradu, što znači da je uspešno obavio ovaj posao, a isto su nezadovoljni i privrednici iz Kraljeva koji su uputili jedno pismo čak i predsedniku Tadiću i traže odgovor zašto su zapostavljeni…
(Predsednik: Vreme.)
Naše vreme tek dolazi, gospođo Đukić-Dejanović, ali evo završiću jednom rečenicom, znači pored privrednika…