Hvala gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u okviru današnjeg zajedničkog načelnog pretresa mi vodimo raspravu o dva objedinjena predloga zakona, a to su Predlog zakona o optičkim diskovima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Već je istaknuta činjenica da ova dva zakona tretiraju sasvim različitu problematiku i osim zajedničke jurisdikcije istog ministarstva, čini mi se da ova dva zakona nemaju dodirnih tačaka. Kao što je poznato, pre rekonstrukcije Vlade Republike Srbije, jedan zakon je bio u ingerenciji Ministarstva prosvete, drugi u ingerenciji Ministarstva nauke i tehnologije, ali kao što je poznato, to je sada jedno zajedničko Ministarstvu, na čijem je čelu gospodin Obradović, pa je to verovatno i razlog što je on danas ispred Vlade ovde ovlašćen za oba ova zakona.
No, bilo kako bilo, pozabaviću se jednim i drugim zakonom, ali malo manje ovim prvim zakonom o optičkim diskovima, a više ovim drugim o osnovama obrazovanja i vaspitanja. Razlog je taj što je moj uvaženi kolega Bojan Mladenović u prethodnoj diskusiji vrlo iscrpno objasnio osnovne stavove naše poslaničke grupe po pitanju ovog zakona o optičkim diskovima. Više ću se baviti ovim drugim zakonom iz prostog razloga što je mnogo veći broj subjekata obuhvaćenih zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. To su, kao što je poznato, deca predškolskog uzrasta, zatim učenici srednjih, učenici osnovnih škola, a normalno i njihovi roditelji. Tu je i nekih stotinak i više hiljada zaposlenih u ustanovama obrazovanja, pa kad sve to saberemo vidimo da što direktno ili što indirektno tiče se mnogo, mnogo većeg broja korisnika nego što je zakon o optičkim diskovima.
Prvi zakon iz ovog seta, Predlog zakona o optičkim diskovima u tesnoj je vezi sa nekoliko zakona koje smo prethodne godine usvojili u ovoj skupštini, a podsetiću vas, to su bili Zakon o žigovima, Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i Zakon o autorskim i srodnim pravima. Sva tri zakona su na neki način tretirala istovetnu problematiku, a to je bila zaštita autorskih prava pojedinca, kao fizičkog lica ili zaštita pravnog lica. Ovaj zakon se na neki način nadovezuje na ova tri zakona, jer su optički diskovi oblast gde je vrlo često dolazilo do zloupotreba i zaštita autorski prava. Inače, složićete se verovatno sa činjenicom da je ova oblast zaštite autorskih i intelektualnih prava na ovim našim prostorima još uvek vrlo haotična i nedovoljno pravno uređena. Zbog toga je i potrebno da se na jedan sistematičan i sveobuhvatan način ista uredi.
Pre svega, da bi građanima Srbije bilo jasnije o čemu se radi, u najkraćim crtama ću dati definiciju optičkog diska u smislu ovog zakona, a pod optičkim diskom smatra se medij na kome je moguće elektronsko skladištenje informacija, odnosno nekakvog zapisa koji se kasnije očitava pomoću izvora svetlosti i najčešće laserskog i to je ovo što mi koristimo u svakodnevnom životu kao CD ili DVD i CD ROM itd., da sad ne ulazim u tu tehniku formatiranja. Znači optički disk je jedan naziv za sve te medije koji su već u upotrebi, kao i za potencijalne medije koji će se pojaviti u bliskoj budućnosti. Inače, bitno je naglasiti da u Srbiji do sad nije postojao zakon o optičkim diskovima. Ovo je prva verzija tog zakona. Kad je u pitanju zakon o optičkim diskovima, tu treba u startu razlikovati dve stvari. Prva bitna stvar je proizvodnja, a misli se na prazne optičke diskove, uključujući tu uvoz, izvoz i kasnije i promet i distribuciju tih praznih diskova. Druga stvar je umnožavanje, odnosno bilo ovlašćeno bilo neovlašćeno presnimavanje distribucija i iznajmljivanje takvog snimljenog materijala.
Što se tiče prve stvari, proizvodnje, mislim da niko u Srbiji nema razloga za brigu, jer do sad kod nas niti je ko proizvodio niti trenutno proizvodi optičke diskove, pa iz tog razloga ne mora mnogo da se brine za odredbe ovog zakona. Kod nas postoji samo ova distribucija diskova, pa je mnogo bitan i iz tog razloga ovaj drugi aspekt, a to je umnožavanje i distribucija diskova. Što se tiče tog umnožavanja i distribucije, pa tu treba naglasiti činjenicu da je još bivša SFRJ davne 1989. godine potpisala jednu konvenciju sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, kojom je barem deklarativno izrazila spremnost da obezbedi zaštitu autorskih i intelektualnih prava na prostorima bivše države. Poznato je, normalno, da pored materijalnih i nematerijalna dobra moraju biti predmet određene zaštite. Tako se u Srbiji vremenom nastali ovi tzv. trips sporazumi o trgovinskim aspektima prava vezanih za intelektualnu svojinu. Te sporazume, kao što je poznato, je izdala Svetska trgovinska organizacija, a kasnije su se pojavili i EU direktive od strane EU i one se tiču konkretne implementacije prava intelektualne svojine u našoj zemlji. Samo ne treba izgubiti iz vida da Srbija nije članica ni Svetske trgovinske organizacije, ni EU, jer kao što vidimo džabe su sav ovaj trud i zalaganja za donošenje evropskih zakona, kad neće nas ni jedni, a neće nas ni drugi.
Međutim, između nas i njih ipak ima jedne bitne razlike, jer oni imaju svoju proizvodnju, pa imaju i motive da štite tu proizvodnju odgovarajućim zakonima. Kod nas se zaista opravdano neko može pitati zašto se donose ovakvi zakoni koji štite proizvodnju koja i ne postoji.
Ovom prilikom neću govoriti o detaljima ovog zakona, jer će to uraditi moje kolege iz poslaničke grupe u danu kada bude bila rasprava u pojedinostima o Zakonu o optičkim diskovima. Istaći ću samo činjenicu da smo istakli 13 amandmana, kojima želimo da popravimo pojedine odredbe ovog zakona i da ćemo o tim detaljima, znači više informisati građane Srbije kada krene ta rasprava u pojedinostima.
Što se tiče ovog drugog zakona, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, podsetiću da je isti prvi put donet 2003. godine, neznatno izmenjen i modifikovan 2004. godine, da bi u ovoj konačnoj verziji bio usvojen 2009. godine, ako se ne varam u avgustu mesecu. Odmah ću istaći i reči koje je gospodin Obradović te 2009. godine istakao na Odboru za prosvetu da, ako se ne varam, 50% odredbi tog zakona je bilo novo u tom trenutku, a da su 10% zadržane postojeće odredbe. Odatle se može zaključiti koliki je bio kvantitativni obim izmena zakona te 2009. godine, a pošto je vreme uvek bilo i biće najbolji sudija, o kvalitativnom smislu i obimu promena ovog zakona pokazaće neposredna praksa kada se budu izanalizirali svi efekti i posledice ovog zakona.
Inače, SRS od uvek pridaje veliki značaj problematici obrazovanja i vaspitanja pa, eto, podsećanja radi, istaći ću činjenicu da smo mi onda, 2009. godine kada je usvajan ovaj zakon, podneli ukupno 67 amandmana na taj zakon. Prihvaćen je jedan manji broj amandmana, veći je odbijen, a sada na ove izmene i dopune podneli smo ukupno 15 amandmana, što znači da i dalje naša poslanička grupa aktivno učestvuje u doradi i doterivanju ovog zakona.
Ono što smo istakli onda, moram istaći i sadi, a to je naše neslaganje sa hitnim postupkom za donošenje ovog zakona, bez obzira što je ministar danas dao obrazloženja zašto hitan postupak, ipak smatramo da jedan takav fundamentalan zakon treba da bude u nekoj redovnoj proceduri usvojen i da se kvalitetnije i sveobuhvatnije izvrše sve izmene i eventualne dopune.
Da ne bih ponovo prepričavao sve odredbe zakona, pozabaviću se samo ovim izmenama. Iz priloženog materijala vidimo da imamo ukupno 31 izmenu i dopunu na Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, znači kroz 31 član je predlagač dao te izmene i prvo ću pročitati strukturu izmena da bi građani Srbije stekli uvid u to šta se u stvari menja. Znači, sam Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja ima nekih 13 glava, 13 poglavlja i od toga najviše, čak 7 izmena i dopuna je bilo u Glavi 8, ona se odnosi na zaposlene u ustanovi, pa 6 izmena je bilo u Glavi 7, to su prava deteta i učenika, obaveze i odgovornosti, pa 4 izmene u Glavi 1, osnovne odredbe ovog zakona i na ostale glave je bilo manje primedbi, odnosno izmena i dopuna. Odavde se jasno može steći slika da je najveći broj izmena u stvari vezan za zaposlene u ustanovi za učenike, njihove obaveze i odgovornosti. Imamo tu par osnovnih odredbi.
Ako krenemo redom, na samom početku jedna od glavnih izmena je u Glavi 1, to je član 1. i ona se odnosi na obrazovanje odraslih. Čuli smo danas od ministra da je u toku izrada nacrta zakona za obrazovanje odraslih, pa ako uzmemo u obzir onu poznatu činjenicu da u Srbiji ima 20 i nešto posto ljudi sa osnovnom školom i isto toliko ljudi bez osnovne škole, znači preko 40% naše populacije je samo sa osnovnom školom ili niže i onda iz tog razloga mi možemo podržati donošenje ovog zakona za obrazovanje odraslih.
Međutim, imamo i primedbu na ovu Glavu – Osnovne odredbe, a ta primedba je u tome što, to smo uostalom rekli pre dve godine, što se u osnovnim odredbama vide samo ciljevi obrazovanja, a ne vide se ciljevi vaspitanja. Znači, u ovoj 31 izmeni i dopuni nigde se ne vide ni ciljevi intelektualnog, moralnog, estetskog, fizičkog vaspitanja i to je, dakle, jedna velika praznina koja ostaje u ovom zakonu i koju sigurno treba otkloniti u nekoj narednoj korekciji ovog zakona.
Dalje, još jedna naša primedba odnosi se na rad Nacionalno prosvetnog saveta. Verovatno se članovi Odbora za prosvetu sećaju da smo pre godinu, dve, kritikovali Nacionalni prosvetni savet da ne podnosi redovne izveštaje o svom radu narodnoj skupštini, na šta je po zakonu obavezan. Posle te kritike, Nacionalni savet je podneo neke izveštaje, ali oni koji su čitali, videli su da su to bili izveštaji formalnog karaktera, gde je uglavnom data neka hronologija održanih sednica i skupova nacionalnih saveta, ali još uvek nema onog što je glavno, a to je strategija obrazovanja i vaspitanja u RS.
Vidite, ako bi bilo ko od nas postavio pitanje šta je naša nacionalna strategija u obrazovanju i vaspitanju za narednih 5,10 ili 20 godina, pa teško da bi iko mogao dati kompletan i precizan odgovor, jer te strategije i zapravo nema, a to je sigurno bio glavni i primarni zadatak nacionalnog saveta.
Dalje, od bitnih izmena, naveo bih još član 4. predloga izmena i dopuna, a to je evidencija o javnim ispravama i registar licence nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, pa je očigledno da se ovde teži jednom jedinstvenom informacionom sistemu prosvete i da je zato potrebno formirati te tzv. baze podataka u ustanovama obrazovnim u našoj zemlji što sigurno neće biti lak posao, jer trebaće i vremena i mnogo truda i zalaganja da bi se to upotpunilo.
Dalje, od interesantnih članova izdvojio bih član 10. u kome se predlaže izmena strukture školskih odbora, srednjih stručnih škola gde se predlažu 3 tzv. socijalna partnera iz područja rada, što bi bilo u nadležnosti lokalne samouprave, pa ovo je nešto o čemu smo mnogo puta govorili, i na mala vrata se ponovo dovodi do politizacije u radu škola, a sigurno je da nam to u ovom trenutku nije potrebno i da bi to bilo jedno rešenje, koje je lošije od prethodnog rešenja.
Dalje, u Glavi 5, program obrazovanja i vaspitanja i ispiti propisani su svi ispiti kojima se završava određeni nivo obrazovanja, pa između ostalog, u osnovnoj školi je predviđen završni ispit, u četvorogodišnjoj stručnoj, opšta, stručna ili umetnička matura, pa onda završni ispit za srednje stručno obrazovanje, ili specijalistički majstorski ispit za zanatske specijalističke škole.
Mi smo još pre dve godine dali jedan konkretan predlog da se najpre na nekoliko generacija ogleda kakav bi bio efekat ovih ispita u praksi, pa da se tek onda to propiše kao obaveza nekom novom dopunom i izmenom zakona, ali koliko mi je poznato, to verovatno nije urađeno od strane predstavnika Ministarstva i sigurno je da ni posle dve godine nemamo prave povratne informacije o efektu ovih ispita koji su uvedeni.
Dalje, interesantan je i član 12. kojim je predviđen upis dece u škole sa smetnjama u razvoju da se vrši na osnovu mišljenja inter-resorne komisije za procenu potreba, uz obaveznu saglasnost roditelja.
Znači, do sada je, koliko mi je poznato, bilo rešenje da je lekar nadležnog doma zdravlja davao mišljenje za specijalne škole, a sada je uvedena ta interesorna komisija. U principu, mi nemamo ništa protiv toga, ali imamo jednu primedbu koju smo mnogo isticali za onu suprotnu kategoriju učeničke populacije, a to su natprosečno talentovana i posebno nadarena deca iz bilo koje oblasti. U sadašnjem zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja nema nijednog jedinog člana koji bi se bavio posebno ovom decom, a to bi trebalo da budu učenici koji su ponos svake nacije, svake uređene države. Postoji opravdana bojazan da se zbog toga ovakva deca mogu utopiti u prosek, zajedno sa ostalim učenicima.
Čl. 19-25. definišu izmene po pitanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ustanovi. Tu su skraćeni postupci za vođenje eventualnih disciplinskih postupaka protiv radnika, što je na neki način i u redu, da bi se ubrzao, a smanjen je broj neopravdanih izostanaka, što se tiče disciplinskih postupaka učenika, sa 35 na 25. I to je diskutabilno, zašto baš 25? Jer, ovaj član na neki način učenicima daje imunitet, da do 25 časova mogu da odsustvuju neopravdano. Da li je potrebno da to bude i toliko, to je stvar za razmišljanje i za neku novu eventualnu korekciju.
Ovde bih izdvojio jedan interesantan detalj. U ovih 31 izmenu i dopunu nigde niste uvrstili ništa što je vezano za finansiranje škola. Poznato je da se sada škole finansiraju iz budžeta i da postoji ta tzv. kapitaciona formula, koja je dala neke svoje efekte. Ali, ja bih želeo da pitam ministra – kakav je efekat u praksi ovakvog finansiranja? Jer, ako 96% prosvetnog budžeta ide za plate i zarade zaposlenih u obrazovanju, onda je pitanje da li ona 4% mogu da zadovolje ostale zahteve ustanova.
Na samom kraju, daću neki svoj utisak koliko je Ministarstvo prosvete bilo ažurno u implementaciji ovog zakona. Vidite, to najbolje kaže član 27. ovih izmena. On kaže u aktuelnoj verziji da će ministar doneti podzakonske akte u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. A u novopredloženoj i izmenjenoj verziji Ministarstvo će doneti podzakonske akte u roku od tri godine od dana stupanja na snagu zakona. Znači, zaključak je sam po sebi da se gospodine ministre kasni sa donošenjem podzakonskih akata nekih godinu dana, bez obzira što ste vi danas bili ekspeditivni i došli ste na sednicu 15 minuta pre svih poslanika. To je za pohvalu, ali, ipak vaše ministarstvo malo kasni. Ali, nema razloga da se brinete, u Evropu nas ionako neće tako brzo, pa će se stići valjda i sa tim.
Poslanicima vladajuće većine bih na kraju rekao da budu oprezni kad budu usvajali pojedine amandmane, da se ne desi da u ime nekakvih uzvišenih principa, kao što je bilo sa Bolonjom, usvojimo neku verziju zakona o visokom obrazovanju za koju praksa nepobitno pokazuje da je gora od stare nekadašnje verzije. Ipak budite oprezni i u danu za glasanje usvajajte one amandmane za koje smatrate da su u interesu svih subjekata obrazovanja.