Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman da se umanje sredstva Kancelariji za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU sa 27.900.000 na 900.000 dinara da se taj novac preusmeri u prioritetnije stvari. Konkretno, da se preusmeri na Ministarstvo prosvete i nauku, tačnije na učenički standard.
Smatram da ova kancelarija ne treba da postoji. Argument više je 9. decembar, kada je evropski savet doneo odluku o odbijanju kandidature Repbulike Srbije u EU. Ova kancelarija je suvišna, kao i mnogobrojne druge kancelarije koje postoje u Srbiji, koje su mnogobrojne, bespotrebne, potrošačke kancelarije, kao što su i mnogobrojni fondovi i agencije koje postoje u Republici Srbiji. Ukidanjem ili smanjivanjem njihovog broja uštedeo bi se ogroman novac, a samim tim i deficit u budžetu Republike Srbije bio bi znatno manji.
Takođe, trebalo bi da se smanje i troškovi, kao što su putni. Novac koji se prekomerno troši je na specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, dotacije nevladinim organizacijama itd.
Besumučno zaduživanje Republike Srbije unazad nekoliko godina dovelo je do toga da velika budžetska sredstva se danas izdvajaju na otplatu kamata, na otplatu glavnice duga. Da svega ovoga nema, da Vlada Republike Srbije vodi više računa, deficit bi bio znatno manji od onog što je danas, od 140 milijardi dinara.
Ova vlada je rasipnička, neracionalno troši budžetska sredstva. Teško ga troši nenamenski. Ono što je najgore, troši ga prekomerno, više od onoga što ima. Zato ovim amandmanom predlažem da se sredstva racionalnije troše, da se ovaj novac od 27 miliona dinara usmeri Ministarstvu prosvete i nauka, tačnije za učenički standard, jer budućnost Srbije jesu učenici i studenti, a nikako nije budućnost Srbije Kancelarija za EU. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, predložio sam da se reči: "indeksom potrošačkih cena" zamene rečima: "referentnom stopom Narodne banke Srbije". Naime, indeks potrošačkih cena prvi put se pominje u Srbiji početkom 2007. godine.
Cilj uvođenja ovog novog indeksa jeste da se inflacija pokaže nižom, da se prikaže nižom nego što stvarno jeste. Iz obračuna ovog indikatora koristi se metodologija harmonizovanog indeksa cena u EU. Razlika između cena na malo i potrošačkih cena jeste u obuhvatu proizvoda čije se cene prate, kao i način obračuna njihovih pondera. Cene na malo obuhvataju, recimo, cene građevinskog materijala, repromaterijala za poljoprivredu, što ne obuhvataju potrošačke cene. U potrošačkim cenama znatno je manji udeo onih cena regulisanih proizvoda i on iznosi svega 35%.
Manje učešće cena koje su pod nekim vidom kontrole države, a koje su stalno u porastu, kao što su naftni derivati, saobraćajne usluge, komunalne usluge, električna energija, itd. Evo, kako je u Srbiji u prvom tromesečju 2007. godine inflacija predstavljena na jedan način, a kako na drugi način, pa tako indeks cena na malo je prikazivao da inflacija u Srbiji 1,2%, a indeks potrošačkih cena svega 0,7% i to jeste cilj i svrha Vlade Republike Srbije da pokaže inflaciju manju nego što ona jeste. Uzrok ovome je manje učešće regulisanih cena.
Još jedna kritika na račun Vlade Republike Srbije jeste zato što Republički zavod za statistiku od 1. januara ne objavljuje indeks cena na malo. Vama je bilo potrebno evo punih 12 meseci, punih godinu dana da upotrebite termin, odnosno indeks potrošačkih cena, umesto cena na malo. Ne samo u okviru ovog zakona, nego i u okviru prethodnih desetak zakona gde ste usklađivali ove indekse. Vladi je potrebno punih godinu dana. Ono što je počelo da se primenjuje još početkom 2007. godine Republički zavod za statistiku od 1. januara ove godine, a Vladi je potrebno punih godinu dana da taj indeks uvede u ovaj, kao i druge zakone koji su bili u prethodnih nekoliko meseci. Zahvaljujem.
Hvala. Možete samo ovaj minut da uračunate. Minut je već istekao.