Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman da se umanje sredstva Kancelariji za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU sa 27.900.000 na 900.000 dinara da se taj novac preusmeri u prioritetnije stvari. Konkretno, da se preusmeri na Ministarstvo prosvete i nauku, tačnije na učenički standard.
Smatram da ova kancelarija ne treba da postoji. Argument više je 9. decembar, kada je evropski savet doneo odluku o odbijanju kandidature Repbulike Srbije u EU. Ova kancelarija je suvišna, kao i mnogobrojne druge kancelarije koje postoje u Srbiji, koje su mnogobrojne, bespotrebne, potrošačke kancelarije, kao što su i mnogobrojni fondovi i agencije koje postoje u Republici Srbiji. Ukidanjem ili smanjivanjem njihovog broja uštedeo bi se ogroman novac, a samim tim i deficit u budžetu Republike Srbije bio bi znatno manji.
Takođe, trebalo bi da se smanje i troškovi, kao što su putni. Novac koji se prekomerno troši je na specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, dotacije nevladinim organizacijama itd.
Besumučno zaduživanje Republike Srbije unazad nekoliko godina dovelo je do toga da velika budžetska sredstva se danas izdvajaju na otplatu kamata, na otplatu glavnice duga. Da svega ovoga nema, da Vlada Republike Srbije vodi više računa, deficit bi bio znatno manji od onog što je danas, od 140 milijardi dinara.
Ova vlada je rasipnička, neracionalno troši budžetska sredstva. Teško ga troši nenamenski. Ono što je najgore, troši ga prekomerno, više od onoga što ima. Zato ovim amandmanom predlažem da se sredstva racionalnije troše, da se ovaj novac od 27 miliona dinara usmeri Ministarstvu prosvete i nauka, tačnije za učenički standard, jer budućnost Srbije jesu učenici i studenti, a nikako nije budućnost Srbije Kancelarija za EU. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, predložio sam da se reči: "indeksom potrošačkih cena" zamene rečima: "referentnom stopom Narodne banke Srbije". Naime, indeks potrošačkih cena prvi put se pominje u Srbiji početkom 2007. godine.
Cilj uvođenja ovog novog indeksa jeste da se inflacija pokaže nižom, da se prikaže nižom nego što stvarno jeste. Iz obračuna ovog indikatora koristi se metodologija harmonizovanog indeksa cena u EU. Razlika između cena na malo i potrošačkih cena jeste u obuhvatu proizvoda čije se cene prate, kao i način obračuna njihovih pondera. Cene na malo obuhvataju, recimo, cene građevinskog materijala, repromaterijala za poljoprivredu, što ne obuhvataju potrošačke cene. U potrošačkim cenama znatno je manji udeo onih cena regulisanih proizvoda i on iznosi svega 35%.
Manje učešće cena koje su pod nekim vidom kontrole države, a koje su stalno u porastu, kao što su naftni derivati, saobraćajne usluge, komunalne usluge, električna energija, itd. Evo, kako je u Srbiji u prvom tromesečju 2007. godine inflacija predstavljena na jedan način, a kako na drugi način, pa tako indeks cena na malo je prikazivao da inflacija u Srbiji 1,2%, a indeks potrošačkih cena svega 0,7% i to jeste cilj i svrha Vlade Republike Srbije da pokaže inflaciju manju nego što ona jeste. Uzrok ovome je manje učešće regulisanih cena.
Još jedna kritika na račun Vlade Republike Srbije jeste zato što Republički zavod za statistiku od 1. januara ne objavljuje indeks cena na malo. Vama je bilo potrebno evo punih 12 meseci, punih godinu dana da upotrebite termin, odnosno indeks potrošačkih cena, umesto cena na malo. Ne samo u okviru ovog zakona, nego i u okviru prethodnih desetak zakona gde ste usklađivali ove indekse. Vladi je potrebno punih godinu dana. Ono što je počelo da se primenjuje još početkom 2007. godine Republički zavod za statistiku od 1. januara ove godine, a Vladi je potrebno punih godinu dana da taj indeks uvede u ovaj, kao i druge zakone koji su bili u prethodnih nekoliko meseci. Zahvaljujem.

Hvala. Možete samo ovaj minut da uračunate. Minut je već istekao.

Zahvaljujem. Što se tiče ovog amandmana kolege Milorada Buhe, dakle da se umesto indikatora potrošačkih cena uvede novi indikator, odnosno referentna stopa NBS i da se primeni u okviru ovoga zakona. Naime, Vlada Republike Srbije uvodi novi indikator potrošačke cene i to još početkom 2007. godine, ovaj indikator se spominje u Republici Srbiji i on je, da kažem uveden umesto indikatora cena na malo. Zašto i sa kojim razlogom, to možemo da pretpostavimo. Razlog jeste da u okviru indeksa indikatora cena na malo nisu obuhvaćeni neki proizvodi, odnosno u potrošačkim cenama nisu obuhvaćeni svi proizvodi koji su obuhvaćeni u indikatoru cena na malo. Ima ih daleko manje i to je osnovni razlog da bi se prikazala inflacija znatno manjom nego ono što stvarno jeste u Republici Srbiji.
Razlika je, pre svega, u obuhvatu proizvoda čije se cene prate kao u načinu obračuna njihovih fondera. Cene na malo prati, recimo cene građevinskog materijala, repromaterijala, repromaterijala za poljoprivredu itd, koji nisu obuhvaćeni indikatorom potrošačkih cena. Takođe, u indeksu potrošačkih cena znatno je manji udeo cena regulisanih proizvoda, znači, onih proizvoda koji reguliše i koje kontroliše država. To su upravo oni proizvodi čije cene, da kažem iz meseca u mesec se povećavaju, a koje država kontroliše, kao što su naftni derivati, saobraćajne usluge, komunalne usluge, električna energija, itd. Zbog toga je Vlada Republike Srbije uvela ovaj termin potrošačkih cena kojim smatramo da nije adekvatan za primenu kada se računa inflacija.
Samo u prvom tromesečju 2007. godine je ista inflacija, kada se gleda indeks cena na malo on je pokazao da je inflacija 1,2%, a ove potrošačke cene koje ste vi uveli govori da je inflacija u tom istom periodu bila svega 0,7%. Uzrok ovome je upravo manje učešće ovih regulisanih cena.
Međutim, kako god okrenete inflacija u Srbiji je prisutna i svakog meseca je ona sve veća i veća. Evo, i sada kada koristite ovaj indikator potrošačkih cena, u avgustu je ona bila 100%, u septembru 100,2%, u oktobru 100.4%, u novembru 100,9%. Kako god okrenete, kako god merite, koji god indikator koristite, vidite da je inflacija u konstantnom porastu. To je prva zamerka prilikom korišćenja ovog indikatora, za koji smatramo da treba da se promeni.
Druga primedba jeste na korišćenje ovog indikatora kao i drugih indikatora koji se pominju u ovom zakonu, a to je vreme koje je bilo potrebno Vladi Republike Srbije da uvrste ovaj indikator i druge indikatore u ovaj sam zakon. Napomenuo sam već jednom da se ovaj indikator pominje privi put početkom 2007. godine u Republici Srbiji, a ovaj indikator i svi ostali indikatori obuhvaćeni ovim zakonom su uvedeni kroz sve zakone krajem decembra prošle godine. Sada je kraj decembra, znači godinu dana vam je bilo potrebno da sve te indikatore, nema ih puno, možda tri, četiri koji su predviđeni ovim zakonom, godinu dana vam je bilo potrebno da ih primenite i da ih stavite u Zakon o stanovanju.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije zašto je to tako bilo sporno i šta je to bilo sporno da se ovaj indikator potrošačkih cena i drugi indikatori, da se primene u okviru ovog zakona i godinu dana vam je bilo potrebno da svega tri člana napišete i na taj način omogućite ljudima koji vrše otkup stanova da nastave da otkupljuju svoje stanove? Godinu dana su ljudi trpeli, godinu dana ljudi nisu znali otkupne cene stanova, samo zato što je Vlada bila isuviše ležerna i potrebno je bilo godinu dana da napiše svega tri člana.
Postavljam još jedno pitanje, smatram indikator potrošačkih cena koji nije primeren da nije dobar, smatram da amandmanom treba da se promeni i da to bude referentna stopa NBS i još jednom apelujem na Vladu da bude ozbiljnija, odgovornija, pogotovo kada su u pitanju interesi građana Republike Srbije, a ne da godinu dana trpe građani koji vrše otkup stanova, da godinu dana čekaju da se Vlada smiluje i da Vlada napiše svega tri člana zakona. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, građani Srbije, predložili smo da se ovaj član briše. Smatramo da ovaj član Predloga zakona nije dobar, da on nije u duhu demokratije, jer ovim članom se predviđa nešto što sigurno ne treba da se desi u Republici Srbiji. Naime, da ako se u toku 2011, odnosno 2012. godine raspišu vanredni izbori za narodne poslanike, koristiće se postojeći birački spiskovi, odnosno stari zakon, a ukoliko dođe do redovnih izbora tek onda će se primenjivati novi zakon, odnosno jedinstven birački spisak.

Srpska radikalna stranka smatra da se mora koristiti jedinstveni birački spisak, bez obzira da li će biti izbori vanredni, da li će izbori biti redovni, jer to je nešto što je potrebno i građanima Srbije i to je nešto što je potrebno da bi izbori bili fer i korektni.

Sigurno je da kada postoji jedinstven birački spisak ne postoji mogućnost da jedan glasač, da jedan birač glasa u dve ili više opština. Želimo da to onemogućimo i zbog toga smo predložili ovaj amandman. Usvajanjem ovog amandmana otklanja se ta mogućnost da jedan birač glasa u dve ili više opština.

Postavlja se pitanje da li uopšte Demokratska stranka i da li Vlada Republike Srbije želi poštene izbore, da li želi da zaštiti svaki glas, da li želi da zaštiti volju birača i da li želi da otkloni svaku sumnju i mogućnost da birač glasa na više mesta. Smatram da to Demokratska stranka nema iskrenu nameru i potvrda jeste u činjenici da ste odbili ovaj amandman Srpske radikalne stranke.

Usvajanjem ovog amandmana doveli bi do toga da isključivo jedan birač se može naći samo na jednom mestu u biračkom spisku i da jedna osoba može glasati isključivo na jednom biračkom mestu.

Na svakim izborima stranke predstavlja koje su na vlasti, koriste poluge vlasti, u kampanju ulaze sa državnim parama, sa državnim automobilima, dele masovno građanima Republike Srbije deterdžent, namirnice, pakete razne i na taj način kupuju glasove. Pored toga, imaju i kontrolu medija. Izgleda da je sve to nedovoljno, pa im je potrebno još i dodatna malverzacija kada su u pitanju birački spiskovi jer jednostavno, ne želite da prihvatite amandman, ne želite da otklonite tu mogućnost malverzacije prilikom izbora, prilikom glasanja i time dajete potvrdu da postoji mogućnost i da želite da naredne izbore prekrojite volju, pre svega, birača građana Republike Srbije.

Imali ste i više nego dovoljno vremena da stvorite, da formirate jedinstven birački spisak. Jedanaest godina i dva meseca je prošlo od kada ste na vlasti. Za 11 godina i dva meseca u ovom savremenom dobu, dobu kompjutera, savremenih programa, mogli ste ovaj jedinstven birački spisak i da formirate, i da primenite, i da se on primenjuje na sledećim izborima, bez obzira da li su ti izbori redovni ili vanredni.

Postavlja se pitanje zašto niste stavili ili odredili precizan datum. Mogli ste reći da će se stari zakon primenjivati do 1. aprila, a od 1. aprila da će se primenjivati novi zakon.

Jednostavno, ako vam je potrebno još tri meseca da ovaj jedinstveni birački spisak sredite, da ga uredite, da znamo zbog čega dolazi do toga da se ovaj birački spisak neće primenjivati ukoliko budu vanredni izbori jer suština jeste svakog člana i svakog zakona da bude precizno definisan i jasan.

Verovatno bojazan da ćete loše proći na predstojećim izborima vam ne dozvoljava da usvojite ovaj amandman SRS. Zalaganje i insistiranje da ukoliko budu vanredni izbori ne bude jedinstven birački spisak jeste zalaganje za stvaranje sistemskih uslova za izbornu krađu.

Imate mogućnost da, usvajanjem amandmana SRS, sprečite moguće malverzacije i zaštite volju građana odnosno volju birača. Želimo poštene izbore, želimo fer izbore. Nemamo medije i ne koristimo državne automobile, ne koristimo državne pare, ne kupujemo glasove džakovima, kesama, deterdžentima, kao što rade druge političke partije. Isključivo ono što nudimo građanima Srbije jeste program SRS kako treba vladati, kako treba vladati u jedinicama lokalne samouprave, kako treba vladati na nivou Republike Srbije. Zbog toga želimo poštene izbore, zbog toga želimo jedinstven birački spisak.

Ne verujemo DS, videli smo kako se kradu glasovi na izborima. Videli smo i bili smo prisutni kada su se krali glasovi u parlamentu Republike Srbije, kada se glasalo iz Bodruma i zbog toga ne verujemo DS. Zbog toga želimo da se usvoji jedinstven birački spisak jer možemo zamisliti na šta će ličiti izbori i šta će sve raditi po Srbiji ukoliko ne bude jedinstvenog biračkog spiska, a najbolji primer smo videli upravo ovde u parlamentu kada je došlo do toga da se čak glasalo iz Bodruma. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, imao bih pitanje u vezi izmena Zakona o stanovanju. Naime, ovo je usklađivanje ovog zakona sa već postojećim zakonima. Podrazumeva promenu indikatora, promenu indeksa, pa postavljam pitanje Vladi Republike Srbije zašto je za tako nešto, za usklađivanje zakona i za promenu ovih indikatora bilo potrebno punih godinu dana? Svi ti indikatori su bili predviđeni u decembru 2010. godine. Vladi je bilo potrebno punih godinu dana da te indikatore primeni na ovaj zakon, da uskladi ovaj zakon sa već postojećima i da napiše čitava tri člana za godinu dana. Vlada je ovde pokazala jednu veliku neozbiljnost, veliku neodgovornost prema građanima Republike Srbije, prema ljudima koji vrše pre svega otkup stanova.

Ovde u ovom zakonu umesto "bruto zarada u privredi Republike Srbije" stavlja termin "zarade u Republici", umesto "cena na malo", cene na malo se više neće primenjivati, već je "indeks potrošačkih cena". Zatim, umesto "neto zarada u privredi Republike Srbije" biće sada "zarade bez poreza i doprinosa u Republici".

Kako god da okrenete, kada su u pitanju zarade, bilo bruto ili neto, one iz meseca u mesec opadaju. Kada je u pitanju inflacija, da li je merite potrošačkim cenama ili cenama na malo, ona je uvek u porastu.

Kaada su u pitanju bruto zarade, ovo su podaci Republičkog zavoda za statistiku, u junu i julu one su iznosile 54.000 dinara, u avgustu i septembru oko 53.000, a u oktobru oko 52.000 dinara. U oktobru je bruto zarada bila manja za 1,7% u odnosu na mesec septembar.

Kada su u pitanju zarade bez poreza i doprinosa, u junu i julu one su iznosile 39.000, u avgustu i septembru u proseku 38.500, a u oktobru 38.167 dinara.

Kada je u pitanju inflacija, kako god je gledali, koji god indeks da koristite, ona je u porastu. Sada ćete umesto indeksa cena na malo uvesti indeks potrošačkih cena. Za obračun ovih indikatora koristi se metodologija harmonizovanog indeksa cena u EU. Kod nas se prvi put pojavila početkom 2007. godine samo sa jednim jedinim ciljem i jednim jedinim razlogom, a to je da se pokuša inflacija prikazati što manjom, da se ne pokaže onakvom kakva ona zapravo jeste, a razlika je pre svega u obuhvatu proizvoda čije se cene prate, kao i u načinu obračuna njihovih pondera.

Cene na malo, recimo, prate i cene građevinskog materijala i repromaterijala za poljoprivredu, što uopšte ne prate potrošačke cene. Zatim, u indeksu potrošačkih cena znatno je manji udeo cena regulisanih proizvoda i iznosi svega 35%. Koji su to proizvodi? To su oni proizvodi koje reguliše i koje kontroliše država Republike Srbije. to su naftni derivati, električna energija, saobraćajne usluge, komunalne usluge i te cene stalno rastu i stalno je država uvela da se primenjuju u potrošačkim cenama znatno manje nego što je to bilo u indeksu cena na malo.

Pokušava se da se prikaže inflacija znatno manja nego što ona zaista jeste. Evo kako je bilo u prvom tromesečju 2007. godine kada je u pitanju inflacija, kada se gleda na jedan način, kada se gleda na drugi način.

Kada su u pitanju potrošačke cene, onda je ostvaren rast od svega 0,7%, a kada se isto to gleda indeksom cena na malo, inflacija je bila 1,2%. Uzrok ovome je upravo manje učešće regulisanih cena, cene koje reguliše i koje kontroliše država Republike Srbije.

Kako god da okrenete, inflacija je prisutna. Evo, to danas pokazuje i ovaj indeks potrošačkih cena koji je osnovna mera inflacije. U avgustu je bio 100, u septembru 100,2, u oktobru 100,4, u novembru 100,9. Kako god da merite, koji god indeks da koristite, inflacija u Srbiji je u konstantnom porastu.

Kada navodite razloge za donošenje ovog zakona, stavili ste da, shodno članu 10. Zakona o klasifikaciji delatnosti i klasifikacija delatnosti utvrđena Zakonom o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja, primenjivala se do kraja 2010. godine i iz tih razloga Republički zavod za statistiku od januara 2011. godine nije u mogućnosti da publikuje podatke o prosečnoj zaradi u privredi i prestao je sa objavljivanjem indeksa cena na malo.

Postavljam pitanje, sami ste naveli da se to primenjivalo do kraja 2010. godine. Ljudi moji, zašto vam je bilo potrebno godinu dana da promenite ove indekse u okviru ovog zakona. Dalje navodite – razlog za donošenje ovog zakona jeste da se reše mnogobrojni zahtevi za otkup stanova, odnosno promenu načina plaćanja istih. Pa, kako se u 2011. godini vršilo plaćanje otkupa ovih stanova? Kaže, kako podnosioci zahteva ne bi trpeli štetu. Postavljam pitanje – da li su oni do sada trpeli štetu i da li su u ovoj celoj godini otkupljivači stanova trpeli štetu, kao što ovde navodite, a sve to samo zbog nemogućnosti obračuna otkupne cene stana, do čega je došlo usled toga što Republički zavod za statistiku od 1. januara ove godine kao meru inflacije više ne objavljuje podatke o cenama na malo, već podatke o potrošačkim cenama itd.

Takođe ste dalje naveli - kako bi se nastavio otkup stanova itd. Ovde ste stavili – kada bi se nastavio otkup stanova. Da li to znači da je otkup stanova potpuno prestao u 2011. godini, tako može da se tumači ovo što ste napisali.

Dalje u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku navodite da se predlaže donošenje ovog zakona po hitnom postupku kako bi se što pre rešili mnogobrojni zahtevi za otkup stanova, odnosno promenu načina plaćanja istih. Da li su ti zahtevi stajali godinu dana? Kako su se oni otkupljivali?

Vlada je ovde pokazala jednu veliku neozbiljnost, jednu veliku neodgovornost, bila je previše ležerna, previše nezainteresovana. Sama je potpuno nepotrebno prouzrokovala i napravila problem kada je u pitanju otkup stanova.

Što se tiče građevinske industrije, tu bih takođe postavio jedno pitanje – šta se desilo sa onim parama i sa onim kreditom koji je Vlada Republike Srbije uzela za izgradnju naselja odnosno stanova na području bivše kasarne "Stepa Stepanović".

Vlada je uzela jedan kredit i rekla je da će od tog novca napraviti i izgraditi stanove, a kasnije prodajom stanova završiti one ostale.

Međutim, u oktobru ove godine desilo se da Vlada uzima još jedan kredit. Postavljam pitanje – zbog čega? Vlada nikad nije dala objašnjenje - šta se desilo sa onim parama iz prvog kredita? Da li su pare utrošene na izgradnju stanova, da li je poskupela sama izgradnja stanova, pa nisu imali dovoljno novca, da li su pare pokradene, da li su nestale, šta se desilo? Vlada nikakvo objašnjenje ne daje ili je možda uzrok uzimanja tog drugog kredita zato što ne ide dobro prodaja stanova.

Moram da vas podsetim da je Vlada nekoliko puta dala saopštenje, izašla u javnost da ima preko 10.000 zainteresovanih kupaca za stanove, a svega je na prodaju oko 5.000 stanova. Šta je sada sa tim kupcima? Da li je u pitanju lokacija, koja izgleda da nije atraktivna, da li je u pitanju cena, koja možda nije baš najpovoljnija, odnosno komercijalna, kako Vlada voli da kaže, od 1.250 do 1.290 evra po kvadratnom metru?

Moram da vam napomenem da za tu istu sumu, ili čak jeftinije, možete kupiti stanove na Dušanovcu, Lekinom brdu, Braće Jerković, Medaković II, Medaković III i tu već imate kompletno izgrađenu infrastrukturu. Imate i školu, imate i vrtić, sve potrebe. Zašto bi neko odlazio u to novo naselje, pa da čeka kada će mu biti izgrađen stan, kada će biti izgrađena infrastruktura, kada će mu biti izgrađen vrtić, kada će biti izgrađena osnovna škola, itd?

Takođe, gledao sam vašu 3D video animaciju, kako i čime želite da privučete kupce, pa ste stavili da stanovi na području te bivše kasarne poseduju "pvc" stolariju. Pa, koja danas stambena zgrada nema "pvc" stolariju? Koja stambena jedinica to nema? Onda, zamislite, navodite da će stanovi imati telefonski priključak i internet. Zamislite, 21. vek stan ima telefonski priključak i internet. Mislite li da će to privući kupce da neko ode i da kupi stan tamo? One poslednje lamele vam se naslanjaju na naselje Kumodraž II. Pa, to je 10 kilometara od centra grada. Kako i na koji način mislite da je to atraktivna lokacija?

Međutim, Vlada ne daje odgovore na ova pitanja. Dakle, šta je sa tim kreditom što je već jednom uzet? Na šta je on potrošen? Da li prodaja stanova ide onim tempom kako su oni predvideli? Zašto Vlada Republike Srbije uzima drugi kredit za istu stvar? Po drugi put uzimaju kredit za izgradnju stanova.

Takođe, još jedna nepovoljnost, za koju se može reči da je usporila kupovinu stanova, jeste da je NBS uvela 20% učešća za kredit pri kupovini stanova, ali opet tu postoji jedno pitanje – zašto nema dogovora između Vlade Republike Srbije i NBS? Zar nije u interesu i jednima i drugima da se građanima omogući povoljniji način kupovine stanova?

Postavio sam nekoliko pitanja. Nažalost, ministar nije tu da da odgovore, kada je u pitanju izgradnja ovih stanova. Kada je u pitanju i ovaj drugi zakon, o izmenama Zakona o stanovanju, postaviću još jedno i reći da skoro nisam video ovakvu neozbiljnost pri izradi ovakvog zakona.

Podsećam još jednom, ovaj zakon se usklađuje sa drugim zakonima. U pitanju je samo promena indikatora, promena indeksa. Ceo ovaj zakon ima svega tri člana. Ovi indeksi, ovi indikatori, neki se primenjuju još od 2007. godine, ali svi se primenjuju od decembra prošle godine. Prosto je neverovatno da je Vladi Republike Srbije potrebno godinu dana da uskladi te indekse, godinu dana da napiše svega tri člana, kako bi omogućila građanima da vrše dalje otkup ovih stanova. Neverovatno je da takvu neozbiljnost i neodgovornost pokazuje ova vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, građani Srbije, narodni poslanici, što se tiče komunalnih delatnosti, sigurno je to jedna od najbitnijih delatnosti  koja se tiče života i standarda građana Republike Srbije. Mnogi, međutim, smatraju da su ove komunalne delatnosti uređene u gradu Beogradu, što je daleko od istine. Samo ću na konkretnim predlozima i primerima, a u vezi sa ovim članom 10, na koji sam podneo amandman, reći kako i šta je na Voždovcu.
Komunalne delatnosti, pre svega, podrazumevaju snabdevanje vodom za piće. Napomenuću da Ripanj, jedno od najvećih naselja u opštini Voždovac, iako je 21 vek, i dan dana nema kvalitetan vodovod. Dan danas imaju vodu samo tokom zimskih meseci, a kada dođu letnji meseci i kada treba da se zalivaju bašte i ostalo oni ostaju potpuno bez vode. Moram da vam napomenem da podunavska naselja imaju bezbroj izvora koja su potpuno neiskorišćena.
Kada je u pitanju iznošenje smeća, takođe, ovaj problem nije samo na Voždovcu, nego i na svim rubnim opštinama grada Beograda, gde se po sedam dana ne odnosi smeće, odnosno jednom u sedam dana, a da su građani dužni da tih šest dana svoje smeće odlažu neposredno ispred svojih kuća. Upravljanje komunalnim otpadom, odvođenjem atmosferskih i otpadnih voda, nedostatak kanalizacione mreže je nedostatak u svim podunavskim naseljima, počev od Kumodraž sela, Jajnici, Rakovica selo, Beli Potok, Zuce, Pinosava, Ripanj ni jedno naselje nema komunalnu mrežu.
Ono što je još tragičnije, Dušanovac, Lekino Brdo, Marinkova Bara i dan danas nemaju kompletnu kanalizacionu mrežu. Dan danas imaju ljudi septičke jame i dan danas se na divlje prikačuju na kanalizacione mreže.
Upravljanje grobljima. Groblja takođe, Jajinci, Kumodraž selo, Kumodraž, Pinosava, nemaju dovoljno kapaciteta, nemaju gde da se sahranjuju mrtvi. Grad ne reaguje. Opštine ne otkupljuju susedne parcele, odnosno okolne parcele kako bi se ovaj problem rešio.
Pijace su takođe problem na Voždovcu. Dušanovačka pijaca već 20 do 30 godina nema osnovnu halu sa rashladnim uređajima za prodaju mleka, mlečnih proizvoda, jaja i ostalog što je neophodno. Održavanje javnih zelenih površina, dimničarske usluge, koje plaćaju apsolutno svi građani Beograda, a njih maltene niko ne koristi.
Kada je u pitanju kvalitet komunalnih delatnosti, on podrazumeva, pre svega, kvalitet usluga i kvalitet cena. Ono što jeste predviđeno članom 10. stavom 2. jeste da izradi studije opravdanosti se pristupa kada predsednici opština, odnosno gradonačelnici nalažu izradu studija opravdanosti. Govorim o studiju opravdanosti kada se dve ili više opština udruže da bi ovaj kvalitet usluga bio bolji, da bi cena usluga bila niža.
Ono što SRS predlaže ovim amandmanom jeste da to ne rade predsednici opština, odnosno gradonačelnici, nego da to radi upravo opštinsko veće, odnosno gradsko veće, jer samim članom 11, koji je naredni, kaže se da, ako se na osnovu ovih rezultata studije ovog zakona utvrdi opravdanost zajedničkog obavljanja komunalne delatnosti, opštinsko, odnosno gradsko veće podnosi skupštini jedinice lokalne samouprave upravo ovaj predlog. Kada su već u materiji, zašto ne bi i opštinsko i gradsko veće upravo dali predlog za izradu studije i time poboljšali način u ostvarivanju nižeg kvaliteta cena i kvalitetnije usluge na nivou opštine? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član 6. U članu 6. stoji da poslovi bezbednosti pomorske plovidbe su upravni, inspekcijski, tehnički i drugi stručni poslovi određeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona kojim se obezbeđuje bezbednost pomorske plovidbe.
Šta je problem? Problem je u stavu 2. ovog člana koji kaže – poslovi iz stava 1. ovog člana u nadležnosti su ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, Lučke kapetanije kao područne jedinice ministarstva, nezavisnog državnog organa za sprovođenje bezbednosne istrage, Centra za obuku pomoraca, priznate organizacije i imenovanog tela. Šta je problem? SRS smatra da poslove iz stava 1. ovog člana ne treba da vrši nadzor nikakav nezavisni državni organ za sprovođenje bezbednosne istrage. U Srbiji imamo i onako preveliki broj agencija, kancelarija, fondova. Zašto nam je potreban još jedan nezavisni državni organ?
Koliko će ovo novo telo koštati građane Srbije? Ko će u njemu raditi? Postavlja se pitanje – zar nije dovoljno da to sprovodi, kao što ste ovde naveli, Lučka kapetanija, Centar za obuku pomoraca, priznate organizacije, imenovana tela? Zar sve to nije dovoljno, nego nam je potrebno još jedno nezavisno telo koje će vršiti nadzor i kontrolu? Šta će raditi inspektori ministarstva? Zašto inspektori ministarstva ne rade ove poslove? Zašto osnivate još jedno nezavisno telo? Ionako je preopterećen budžet Republike Srbije.
Ono što jeste još zanimljivo, kažete da taj nezavisni državni organ će se osnovati posebnim zakonom. Nemamo more, nemamo pomorske brodove, imamo jedan zakon, donećete drugi zakon i donosite još jedno nezavisno telo, a nemamo pomorske brodove i nemamo more, trenutno, na žalost, situacija je takva da to nemamo. Malo vam je ovaj jedan zakon, pa ćete doneti još jedan zakon koji će regulisati to nezavisno državno telo. Prosto je neverovatno da pored silnih agencija, kancelarija razno, raznih nepotrebnih institucija vi danas ovde predlažete da Republike Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije usvoji da je potrebno još jedno nezavisno telo koje će kontrolisati poslove koje sam naveo iz stava 1, a postavljam pitanje još jednom – zašto to ne rade inspektori ministarstva?
Takođe, kada je u pitanju ovaj zakon, vi kažete da se ovaj zakon usvaja zarad privlačenja stranih investitora, to se naveli u obrazloženju. Postavljam pitanje – kako i na koji način ćete privući strane investitore? Vi to ovde niste naveli u obrazloženju. Mi se slažemo sa tom činjenicom, potrebni su strani investitori, potrebno je da gradite svoje brodove, ali kako? Na koji način ćete ih vi privući? Da li cenom? Da li nečim drugim? Niste ni jednu jedinu argumentovanu činjenicu stavili.
Takođe se pozivate ovim zakonom da ga uvodite zato što to od vas traži EU. Postavljam pitanje – da li i druge kontinentalne države imaju ovaj zakon? Da li ga ima Austrija? Da li ga ima Češka? Da li ga ima Slovačka? Da li ga ima Švajcarska? Da li ga ima Luksemburg? Da li sve kontinentalne države imaju ovaj zakon, pa ga moramo imati i mi, ili samo tražite alibi iz EU? Koji god zakon donosite, vi kažete – evo, EU naložila. Da li je istina da je to EU naložila ili vam je samo to jedan alibi iza kojeg se stalno sakrivate?
Za kraj još jednom, želeo bih odgovor, zašto je Srbiji potreban jedan nezavisni državni organ koji će vršiti kontrolu i nadzor? Zašto to ne rade inspektori ministarstva koji su već plaćeni za taj posao? Zašto osnivate još jedan potpuno nepotrebni organ koji će koštati dodatno građane Republike Srbije? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, član 130. govori o pravu svojine. Između ostalog kaže se da se na vazduhoplovu može steći pravo svojine i druga imovinska prava. Predmet prava svojine može biti i vazduhoplov u izgradnji, kao i stvari koje su ugrađene u vazduhoplov u izgradnji.
Šta je problem? Problem je ovaj stav 6. koji kaže – ako u registar vazduhoplova Republike Srbije nije ništa drugo upisano, pravo svojine na vazduhoplovu u izgradnji obuhvata i stvari koje se nalaze u proizvodnji ili održavanju, a nisu ugrađene u vazduhoplov, ako su po svojoj izgradnji određene isključivo za ugradnju u određeni vazduhoplov ili za njegove pripadnike ili ako su na vidljiv način obeležene, izdvojene za ugradnju u taj vazduhoplov.
Postavlja se pitanje kako stvari koje se nalaze u proizvodnji mogu biti upisane u registar odnosno mogu imati pravo svojine? Stvari koje se nalaze u proizvodnji nisu delovi, nisu završene. Da li su one tehnički ispitane, da li su tehnički ispravne? Šta podrazumeva kada kažete – stvari koje se nalaze u proizvodnji?
Pazite kako je rečenica konfuzna. Deo rečenice kaže – stvari koje se nalaze u proizvodnji, a nisu ugrađene u vazduhoplov. Pa, normalno je da stvari koje su u proizvodnji nisu ugrađene u vazduhoplov. Da li postoji druga opcija? Ne. Da li postoji mogućnosti da stvari koje su u proizvodnji budu ugrađene u vazduhoplov? Ne. Ovaj deo rečenice je izuzetno konfuzan i loše napisan.
U obrazloženju koje ste naveli za odbijanje ovog amandmana Vlada je navela sledeće. Između ostalog, ova odredba je usklađena sa međunarodnim standardima. To nas ne obavezuje. Šta ako je loše napisano u međunarodnim standardima. Da li moramo i mi da grešimo? Ne, ne moramo. Slušajte šta dalje kažete – ova odredba je usklađena sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom kada su u pitanju delovi. Upravo govorim da nisu u pitanju delovi nego stvari koje se nalaze u proizvodnji. Mislim da tu ima neke razlike. Zbog toga smatram da ovaj stav 6. je nepotreban, nekoristan, da je loš, da je suvišan i zbog toga sam predložio njegovo brisanje. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam da se briše član 159. koji govori o izuzećima koja se odnose na prethodni član ovog zakona, koji kaže da prinudno izvršenje sudske odluke koja glasi – neispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja, na vazduhoplovu može se vršiti ako se vazduhoplov nalazi na teritoriji Republike Srbije, kao i da izvršenje i obezbeđenje može se dozvoliti na vazduhoplovu koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ako je upisan u naš registar.
Član 159. podrazumeva i neka izuzeća, pa stoji da predmet izvršenja ili obezbeđenja ne mogu biti državni vazduhoplov, vazduhoplov koji se koristi za medicinski prevoz i vazduhoplovi koji se koriste za gašenje požara. U vezi sa tim postavljam pitanje – zbog čega oni ne mogu biti predmet izvršenja ili obezbeđenja, zašto se podrazumeva njihovo izuzeće, zašto predmet izvršenja ili obezbeđenja ne treba da bude vazduhoplov koji se koristi za medicinski prevoz ili pak vazduhoplov koji se koristi za gašenje požara? I jedan i drugi vazduhoplov rade u interesu građana Srbije, i jedan i drugi rade u interesu Republike Srbije. Smatram da država mora biti odgovorna za štetu načinjenu njenim vazduhoplovima koji rade u interesu građana Republike Srbije i zbog toga smatram da ovaj član 159. ne treba da postoji, da treba da se izbriše, kao i ova izuzeća koja su u njemu navedena. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kratko. Član 162. govori o oslobođenju zaustavljanja ili čuvanja vazduhoplova. U stavu 1. se kaže – ako se privremena mera određuje radi obezbeđenja novčanih potraživanja,
vazduhoplov će se osloboditi zaustavljanja ili čuvanja ako avio-prevozilac da obezbeđenje u visini iznosa potraživanja, za koje se traži zaustavljanje, pod uslovima da je to obezbeđenje raspoloživo i prenosivo u korist poverilaca.
Zatim, dalje se kaže – visina obezbeđenja iz stava 1. ovog člana ne može biti veća od iznosa ograničene odgovornosti itd, da ne čitam. Stav 3. je stav na koji sam podneo amandman da treba da se izbriše. U stavu 3. stoji – kada jedan od domaćih sudova, na osnovu odredbe stava 1. ovog člana, oslobodi vazduhoplov od zaustavljanja, onda stoji da ni jedan drugi domaći sud ne može dozvoliti zaustavljanje tog ili bilo kog drugog vazduhoplova za ista potraživanja, za istog poverioca, pod uslovom da je dato obezbeđenje raspoloživo i prenosivo u korist poverioca.
Ovde ste stavili da jedan od domaćih sudova kada oslobodi vazduhoplov od zaustavljanja ni jedan drugi domaći sud to ne može uraditi. Postavljam pitanje zašto ne može to da uradi Viši sud? Smatramo da u ovom članu stav 3. ne treba da glasi, ne treba uopšte da ga bude, da je ovaj stav 3. suvišan, da je nekoristan, nepotreban. Mi smo predložili s toga da ovaj stav 3. bude izbrisan u članu 162. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. ovoga zakona glasi: "Prilikom prijavljivanja i odjavljivanja prebivališta i prijavljivanja i odjavljivanja boravišta, kao i prijave privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva, građani su dužni da daju istinite podatke".
Što se tiče dužnosti građana – daju istinite podatke u vezi boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva, tu nikakvih dilema nema kod nas. Problem je prvi deo rečenice. On je sporan, on je dosta konfuzan, predugačak, preširok, bez ikakvog razloga. Zbog toga smo podneli amandman.
Naime, na dva mesta stavljate: "prijavljivanja i odjavljivanja" potpuno bespotrebno. Zbog toga smo podneli amandman da se na jednom mestu brišu reči i: "prijavljivanja" i "odjavljivanja". Pročitaću vam samo prvi deo rečenice, kako je to napisala Vlada Republike Srbije, a kako je to predložila SRS. Vlada je predložila ovako: "Prilikom prijavljivanja i odjavljivanja prebivališta i prijavljivanja i odjavljivanja boravišta", dva puta bespotrebno iste reči. Ovako je predložila SRS: "Prilikom prijavljivanja i odjavljivanja prebivališta i boravišta", jasnije, preciznije, jednostavnije, lakše za čitanje, lakše za onog ko čita zakon, lakše za onog ko tumači zakon.
Vlada potpuno bespotrebno od jedne jednostavne rečenice pravi proširenu rečenicu, koja nije precizna, koja je konfuzna i ne znam iz kog razloga, da li Vlada samo prepisuje zakone iz inostranstva, prevodi ih i tako dostavlja? Smatram da oni koji pišu zakon, koji pišu članove zakona moraju da sagledaju okolnosti da onaj ko čita, da za njega član bude izuzetno jasan i što jednostavniji.
Zbog toga sam predložio ovaj amandman. Drago mi je što je Vlada izašla u susret i prihvatila ovaj amandman. Suštinski amandman ne menja apsolutno ništa. Ovaj član zakona biće jasniji, jednostavniji, precizniji i daleko lakši i za čitanje i za tumačenje. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju amandman kolege Dragana Stevanovića, on se odnosi na dan primene ove garancije. Vlada je predložila da, odmah nakon usvajanja ove garancije i nakon objavljivanja u Službenom glasniku, da se on odmah primenjuje sutradan.
Nažalost, ovo je postala praksa u parlamentu Republike Srbije. Takođe smo juče imali slučaj, prilikom rebalansa budžeta, da zakon odmah nakon objavljivanja u Službenom glasniku, da odmah počinje sa primenom. Ranije je bila praksa da je potrebno barem osam dana da prođe od objavljivanja u Službenom glasniku, da bi se neki zakon, garancija, sporazum ili nešto slično, primenjivalo.
Jednostavno, potrebno je osam dana da odleži i potrebno je osam dana da svi zainteresovani pročitaju taj zakon, da građani Srbije i svi drugi, jednostavno se upoznaju sa tim odredbama i tim članovima zakona koji treba da stupi na snagu.
Postavlja se pitanje Vladi Republike Srbije – zašto se zakoni ne urade na vreme? Zašto se zakoni ne predlože na vreme? Zašto zakoni ne uđu u skupštinsku proceduru na vreme? Zašto se onda ti isti zakoni usvajaju, idu po hitnom postupku? Zašto tražite od narodnih poslanika da izglasaju da se ti zakoni odmah i primenjuju? Zašto je Vlada neozbiljna? Zašto je Vlada neodgovorna? Zašto sve to na vreme ne pripremi?
Imali smo slučaj da smo tek juče dobili mišljenje Vlade o amandmanima na rebalans budžeta. Punih šest dana smo čekali da daju mišljenje na svega 90 i nešto amandmana. Imali smo slučaj prethodne nedelje da jedan ceo dan nismo mogli da radimo, zato što se Vlada nije udostojila da pošalje svog predstavnika u ovaj dom i na taj način je ponizila sve nas narodne poslanike koji smo došli na posao, a nismo mogli tog dana da radimo, zato što se ni jedan od ministara nije udostojio da dođe tog dana na raspravu.
Kada je u pitanju ova garancija, šta se dešava? Građevinska direkcija Republike Srbije je već uzela kredit za uređenje građevinskog zemljišta i sada uzima reprogram. Postavlja se pitanje – zbog čega? Šta je sa parama i sa onim kreditom koji je već uzet? Zašto nije odrađen?
Vlada treba da da objašnjenje zašto se sada ponovo uzima refinansirajući kredit i šta je sa tim parama? Da li je došlo do poskupljenja radova ili nešto drugo? Jednostavno, treba da date razlog zbog čega se ovo danas usvaja. Ili je možda došlo do toga da se ne prodaju stanovi – pet hiljada stanova?
Vlada je dala saopštenje da ima 10 hiljada zainteresovanih kupaca. Šta je sada sa tim kupcima? Zašto ne kupuju stanove? Vlada je unazad u nekoliko dana i nekoliko meseci, govorila kako su to izuzetni uslovi za kupovinu tih stanova i da oni koštaju samo 1.250 – 1.290 evra.
Izvinite, tada smo ukazivali da to uopšte nije komercijalna cena, da po toj ceni neće moći ti stanovi da se prodaju. Odavde kada krenete imate naselja – Dušanovac, Lekino brdo, Braće Jerković, Medaković 2, Medaković 3, pa tek onda stižete u ovo naselje. Zašto bi neko kupovao čak tamo stan po ovim uslovima? Daleko bliže centru grada, po daleko povoljnijim uslovima imate stanove da kupite.
Poslednje lamele koje ste gradile idu skroz do naselja Kumodraž 2 to je nekih 10 kilometara od centra grada. Nije uopšte, kao što vi govorite – atraktivna lokacija. Danas vidite da to nema veze, iako ste to marketinški koristili svih ovih meseci – kako je to izuzetno atraktivno, kako je blizu lokacija, kako je velika zainteresovanost za stanove, kako su svi već maltene rasprodati itd.
Šta je danas problem? Zašto Vlada ne kaže? Od 5.000 stanova, koliko je prodato? Da li treba da se spusti cena? Zašto se ne izjasnite?
Narodna banka Srbije uvela je 20% učešća za svaki kredit. Izvinite, molim vas, da li ste vi u dogovoru sa njima ili u svađi sa njima? U interesu Vlade Republike Srbije jeste da učešće bude što manje, kako bi građani Srbije mogli da kupe iste te stanove. Onda Narodna banka Srbije poveća za 20% učešće i time onemogući građane Srbije da kupuju te iste stanove. Zašto Vlada Srbije nema dogovor sa Narodnom bankom Srbije? Građevinska direkcija je bila dužna da obezbedi sredstva za otplatu kredita, a ona to nije učinila i nažalost sada Vlada Republike Srbije treba da ispravi njihovu grešku.
Sinoć sam gledao 3D video animaciju tih stanova. Znate šta vi nudite građanima Srbije? Nudite jednu lokaciju koja je prvo daleko od centra grada. Govorite kako će biti izgrađene dve osnovne škole, dva vrtića itd. Pa 21. je vek. Šta je tu sad nešto nenormalno što će to naselje imati školu ili vrtić? Šta je to što će mene motivisati da odem tamo? Gotovo sva naselja u Beogradu imaju osnovnu školu ili vrtić. Kažete imaće stanovi PVC stolariju. Zamislite! Pa, koja danas stambena jedinica, koja stambena zgrada se danas gradi u Beogradu, a da nema PVC stolariju? Kažete imaće lift koji će biti povezan sa garažom. Ko danas od privatnika ili preduzetnika gradi stanove, a da nema lift koji je povezan sa garažom? Pa sve stambene jedinice, sve stambene zgrade danas u Beogradu koje se grade imaju to.
Onda, vrhunac svega, kažete – imaće telefonski priključak i internet. Zamislite, molim vas, u 21. veku, u glavnom gradu, u Beogradu vi uvodite nešto ekskluzivno, kaže - stan će imati telefonski priključak i internet. Koga će to privući da ode tamo? Koje naselje to danas nema? To je problem, što vi ništa ne nudite povoljnije od drugih naselja, što već postoji u Beogradu. Problem je što će za taj novac ili za daleko manji iznos svaki građanin kupiti pre stan u Braće Jerkovića, u Medakoviću, na Dušanovcu, na Lekinom Brdu, zato što je mnogo bliže, mnogo će brže stići do grada i po daleko povoljnijim uslovima. Pogotovo je pitanje roka kada će se useliti. Zašto bi oni sad čekali godinu, dve ili tri da se usele u taj stan? Ovde imaju već gotove, odrađene stanove, kupe i odmah se usele.
Drago mi je što je ovaj amandman prihvaćen. Ovaj amandman je i predložen da ukažemo na neozbiljnost i neodgovornost Vlade Republike Srbije, kako i na koji način predlaže ove zakone, kako i na koji način se odnosi prema Narodnoj skupštini. Nadam se da ovo više neće biti praksa u parlamentu Republike Srbije, da tražite od narodnih poslanika da izglasavamo zakone, garancije i sporazume koji će odmah stupiti na snagu nakon objavljivanja u "Službenom glasniku". Smatramo da je uvek potrebno barem osam dana da ti zakoni odleže, da osam dana imaju fore građani Srbije i svi zainteresovani da te zakone pročitaju i da se sa njima upoznaju. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom sam predložio da se u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ekonomska klasifikacija specijalizovane usluge umanji trošak sa 848 miliona na 548 miliona i na taj način uštedi 300 miliona dinara, kao i da se smanje subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama sa tri milijarde 750 miliona na dve milijarde i na taj način dobili dve milijarde i 50 miliona koje bi prebacili u sredstva rezerve.
Ono što jeste žalosno, na specijalizovane usluge i usluge po ugovoru troši se nekoliko desetina milijardi dinara u Srbiji. Ono što jeste problematično je što se ne zna za šta se konkretno troši taj novac. U ovom rebalansu budžeta na preko 300 mesta se nalaze ove usluge, a svega možda na pet ili šest mesta se konkretno navodi za šta se taj novac troši.
U izveštaju DRI imali smo za prethodni budžet da novac odlazi često na ugovore o delu sa fizičkim i pravnim licima koji se često sklapaju suprotno Zakonu o radu. Naime, to su povremeni i privremeni ugovori koji treba da traju do 120 dana, a često u Srbiji ovi ugovori traju i po nekoliko godina. Takođe je i veliko pitanje njihove realizacije, da li se oni uopšte realizuju i da li uopšte neko to kontroliše.
Takođe, velika sredstva se troše iz ovih usluga za seminare, projekte, skupove, od kojih građani Srbije nemaju nikakve koristi.
Ono što je još interesantno je da se ove usluge stalno iz godine u godinu uvećavaju, niko ne polaže račune za šta se taj novac troši. To je onda omiljeni novac ministarstva. Dobijaju ga svake godine sve više, a ne polažu račun apsolutno nikome za šta, koliko i kome daju.
Potrebno je umanjiti ove troškove, a novac dati poljoprivredi, da se ulaže u privredu, poljoprivredu, industriju, građevinarstvo, rudarstvo, da se samim tim pospeši proizvodnja, da se pospeši izvoz Republike Srbije, a samim tim i smanji stepen nezaposlenosti građana Srbije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nekoliko minuta ću govoriti o sporazumu između Republike Srbije i Republike Francuske.
Ono što prvo stoji u predlogu ovog zakona u članu 1. jeste da se potvrđuje sporazum između ove dve Republike o strateškom partnerstvu i saradnji, koji je zaključen u Parizu još 8. aprila ove godine.
Postavljam pitanje Vladi – od 8. aprila do sredine oktobra, zašto je potrebno čitavih šest meseci da se ovaj sporazum usvoji u parlamentu Republike Srbije? Reći ću vam da je Vlada Republike Francuske ovo uradila još pre nekoliko meseci. Ako Vlada Republike Srbije smatra ovaj sporazum bitnim, da je važan za građane Srbije, postavljam pitanje zbog čega se čeka punih šest meseci? Pola godine je potrebno da dođe u proceduru i pred Skupštinu, i to ide na ovoj sednici po hitnom postupku, a od aprila do dana današnjeg, niste ga stavili u prethodnim sednicama koje su do sada bile.
U samom sporazumu stoji da postoji želja da se da novi podstrek u odnosima prijateljstva i poverenja, koji ujedinjuju ove dve države. Postavljam pitanje – kakvo poverenje? Kakvo prijateljstvo možemo da imamo sa Republikom Francuskom? Kada je Republika Francuska pokazala to svoje prijateljstvo zadnji put prema Republici Srbiji?
Podsetiću vas da je Republika Francuska priznala nezavisnost KiM. Republika Francuska je 1999. godine učestvovala u bombardovanju Srbije i srpskih građana. Odakle onda to poverenje prema jednoj takvoj državi?
U članu 2. Sporazuma stoji, da saradnja iz člana 1. ovog sporazuma se može odvijati na sledeći način. Stav 3. kaže – učešće državnih službenika Republike Srbije zaduženih za evropske integracije na obukama koje se organizuju u Republici Francuskoj.
Postavljam pitanje – ko će platiti odlazak tih državnih službenika Republike Srbije? Kakva je to vrsta obuke? Za šta će oni biti obučeni kada se vrate u Srbiju? Kakvo će oni zvanje imati kada budu završili to svoje učešće u obuci za integracije u EU.
U članu 3. stoji – strane jačaju politički dijalog na teme zajedničke spoljne politike i zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Kako će to Srbija učestvovati u odbrambenoj bezbednosti u odbrambenoj bezbednosnoj politici EU.
Setite se da je skoro bio predsednik države koji je rekao da Srbija nikada neće ratovati, da Srbija neće ratovati ni kada je u pitanju KiM. Šta sada ovde dobijamo? Da će Srbija braniti EU? To je prosto neverovatno. Da li nam je to interes? Da li nam je to važnije od KiM?
Član 4. stav 3. kaže – ojačavanje bilateralne saradnje u domenu urbane infrastrukture, a posebno na realizaciji projekta beogradskog metroa. Ako nam je Francuska bila strateški partner, Srbija je po potpisivanju izjave o namerama između srpske i francuske vlade i gradskih vlasti Beograda, koje bi sadržala uzajamno prihvatanje i usaglašavanje modaliteta za projekat metroa.
Šta je problem u ovom projektu? Problem je što to nije metro. Ne znam da li ste čitali koliko ste čitali o ovom projektu, ali se zna šta podrazumeva metro. Metro je jedan nezavisni šinski sistem, integrisan sa svim ostalim vidovima saobraćaja – sa tramvajima, autobusima, pešacima, automobilima itd.
Šta Beograd nudi, odnosno ovaj sporazum? Nudi nam neki ulični tramvaj sa prvenstvom prolaza, koji će ići od ugla Ustaničke i Bulevar, do Vukovog spomenika. Kod Vukovog spomenika ide pod zemlju. Te tada on postaje metro. Šta je problem? Od ugla Ustaničke i Bulevara, do Vukovog spomenika, on ide nadzemnom i on će, navodno, biti nezavistan od ostalih vidova saobraćaja.
Svi ostali vidovi saobraćaja zavisiće od metroa, jer on kad bude prolazio sve sa leve strane i sa desne strane Bulevara mora da stane, i automobili i tramvaji i autobusi i pešaci, sve ulice moraju da budu zatvorene koje idu ka Cvetkovoj pijaci, koje idu ka Gradskoj bolnici, koje idu ka Đeram pijaci, koje idu ka Vukovom spomeniku i ceo taj deo grada mora da stane da bi prošao taj tzv. metro. To nema veze sa metroom, to je jedan običan ulični tramvaj sa prvenstvom prolaza.
Gde on dalje ide? Kad prelazi na Novi Beograd ide ulicom Milentija Popovića, pa onda ide Bulevarom Avnoja ili Bulevarom Mihaila Pupina do Tvorničke ulice u Zemunu. Šta je problem? Isto u ovom projektu se kaže da je za Beograd, za Srbiju skupo da se prave tuneli po Novom Beogradu, navodno zbog močvarnog zemljišta, zbog peskovitog zemljišta itd, pa će on ići svuda nadzemno. Šta će se tamo desiti? Zamislite sve te bulevare kad odjednom moraju da stanu da bi prošao metro? Bulevari koji su pre Arene, posle Arene i sve tako do Zemuna. Ceo Novi Beograd ima da stane da prošao taj ulični tramvaj. Oni to ovim projektom nazivaju metroom. To nema veze sa metroom.
Metro je nešto što je potrebno Beogradu i građanima Srbije, oko toga se svi slažu, ali metro pravi podzemni, jedan šinski sistem kakav postoji u svim evropskim gradovima. Sada u ovom trenutku u Evropi u preko 60 gradova se kopaju tuneli za prave evropske metroe. Šta je još problem? Kako motivisati građane koji dođu u Beograd da ostave svoje automobile i da sednu u metro, a njima je potrebna jedna dobra podzemna garaža na uglu Ustaničke i Bulevara, da sednu u metro i da se prevezu do Novog Beograda za 10-15 minuta? Ako će oni putovati pola sata ili 40 minuta, kakav efekat? Kako ćete vi motivisati te ljude? Nema šanse, svi će opet ići automobilima.
Ovaj ulični tramvaj, koji se predviđa ovim projektom, može da preveze svega 15 hiljada putnika u jednom satu, a pravi metro 45 hiljada putnika u jednom satu. Ovaj tramvaj, koji je predviđen ovim projektom, može da ide brzinom 32 kilometara na čas, a pravi metro 43 kilometara na čas. Ono što jeste takođe bitno je da svaki grad koji se širi ima nadogradnji metroa. Normalno, kada je on podzeman uvek ga možete nadograđivati na različitim nivoima. Kad je ovaj nadzemni, onda nema mesta za nadogradnju. Pogledajte u Moskvi. U Moskvi postoji 12 linija metroa, ali ima jedan prsten i sve linije metroa se ulivaju u taj prsten i svi su međusobno povezani. Šta ćete vi na Novom Beogradu, kad on ide iznad zemlje? Šta ćete u Bulevaru, kad ide iznad zemlje? Ne možete porušiti sve okolne zgrade da bi njega nadograđivali. To nema veze sa projektom metroa i to metro nije, niti ima karakteristike metroa.
Onda, kažu - nećemo ovaj podzemni metro, zato što je on skup, zato što se dugo gradi itd. Generalnim urbanističkim planom u Beogradu 1950. godine je predviđen metro. Čekamo ga 60 godina, pa sačekaćemo ga još 10 ili 20 godina, ali dajte pravi metro, onakav kakav treba Beograđanima i građanima Srbije. London je 1863. godine napravio metro po sistemu - iseci i kopaj. Naprave rupu, stave šine, sagrade tunel, zatrpaju tunel i gotov metro. Pre 150 godina. Šta je sa savremenom tehnologijom? Zar mi posle 150 godina ne možemo da napravimo jedan metro u Beogradu? Kakva će biti metropola Beograd ako ne može da izgradi jedan metro?
Dr Mihailo Maletin, profesor Građevinskog fakulteta, i Branislav Jovin, član Akademije arhitekture Srbije, su stručnjaci koji su radili i izgradili Novi Beograd na močvarnom i peskovitom tlu. Oni godinama rade na projektu beogradskog metroa i godinama je Grad Beograd izdvajao novčana sredstva, nekoliko miliona evra u pravi beogradski metro. Sada je sve to bačeno u vodu. Više se ne slušaju stručnjaci. Više se ne sluša Akademija arhitekture Srbije, koja ima 27 profesora univerziteta i sedam doktora nauka, nego jednostavno vlastodršci u Beogradu rade onako kako oni smatraju da treba. To je ono što će doneti velike neprilike i Gradu Beogradu i Srbiji zbog zaduživanja, zbog ogromnih sredstava koja će se utrošiti u ovaj ulični tramvaj, koji neće imati apsolutno nijednu karakteristiku onog pravog metroa koji je stvarno Beogradu potreban.
Takođe, ovim sporazumom Srbija se obavezuje da u narednom periodu, dokle god se gradi metro, moramo od njih kupovati sve, šine, vagone, apsolutno sve. Ljudi moji, zar nije jeftinije kada kupujemo na tenderu da raspišemo javnu nabavku. Mi se obavezujemo ovim sporazumom da od francuske firme apsolutno sve kupujemo u narednom periodu. To će skupo koštati sve nas.
Takođe, oni su izračunali da će taj metro prevoziti 15.000 putnika u sat vremena. Do te brojke su došli tako što su rekli – vagon je te širine, vagon je te dužine, toliko vagona ima, na toliko minuta će ići, 600 putnika može da preveze u jednom mahu i dolazi se do 15.000 putnika u okviru sat vremena, a sa gustinom šest putnika po metru kvadratnom. Metar kvadratni, to vam je ovoliko.
Objasnite vi sada građanima Srbije, ko je normalan ovde, a ko je lud? Šest putnika na metru kvadratnom da preveze metro? Gde su rukohvati? Gde su stolice? Znači da u stajaćem delu mora da bude i po deset putnika na metru kvadratnom da bi se ovaj prosek izvukao, kako su ovi stručnjaci iz Beograda, iz Francuske naveli – šest putnika po metru kvadratnom. Ljudi moji, to je nenormalno. Na krkače jedan drugome da stanemo neće se ispuniti ovo što ste naveli.
Za kraj, kaže – razlog za donošenje ovog zakona jeste, između ostalog, sporazum predsednika Srbije, Borisa Tadića, i predsednika Republike Francuske, Nikole Sarkozija, koji je potpisan 2009. godine, gde je dogovoreno da Francuska postane država zaštitnik i promoter članstva Srbije u EU.
Šta radi Francuska ovih dana? Šta je Francuska juče uradila? Da li je dala pozitivnu ocenu za ulazak kandidature Srbije u EU? Mi smo protiv toga, ali vaša vlada se zalaže za to, a Francuska koči. Ne samo to, nego i po mnogim drugim pitanjima Francuska non stop koči Vladu Republike Srbije u izvršavanju nekih projekata. Evo, ovde je navodno 2009. godine potpisan sporazum između Tadića i Sarkozija, gde je Francuska promoter. Kakav nam je to promoter kada nas stalno gura i ne da da Vlada Republike Srbije napreduje, da ima projekte, da ima sporazume onakve kakve građani Srbije i zaslužuju?
Još jednom za kraj, ovaj sporazum je izuzetno štetan. Beograd neće dobiti metro, Beograd će dobiti jedan običan ulični tramvaj sa prvenstvom prolaza, koji će nenormalno koštati i građane Beograda i građane Srbije. Zahvaljujem.