Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, homoseksualci do sada uopšte nisu bili diskriminisani. Imaju apsolutno sva prava – da idu u školu, na fakultet, da rade, imaju zdravstvenu zaštitu, potpuno su ravnopravni i jednaki sa drugim građanima.
Bili su privilegovani u jednom segmentu, to se uopšte ne spominje ovih dana, a to je – odsluženje vojnog roka. Samim priznanjem da su homoseksualci, dobijali su odlaganje vojnog roka na godinu, pa onda opet na godinu, a kasnije bivali i trajno oslobođeni ove obaveze.
To znači, kada se usvoji zakon – svi su ravnopravni, svi su jednaki i oni će morati ići u vojsku i biće podložni mobilizaciji.
Imaćemo uskoro vojsku punu homoseksualaca. Kako će to uticati na odbranu naše zemlje i da li će uticati, veliko je pitanje?
Biće tu ljubavnih jada između samih vojnika, biće preljuba i slično, biće nenormalnih pojava. Zamislite situacije, gde se jedan vojnik zaljubi u drugoga, pa se vole u kasarni, pa se poljube i zamislite kad raskinu, kako će to uticati na odnose između njih i odnose u samoj vojsci?
Pa će njihove ljubavne jade slušati i drugi vojnici, i desetari i drugi. Dolaziće i do ljubomore, ako neko nekome preotme dečka ili se neko zaljubi u jednog vojnika, a ljubav nije obostrana, nije mu uzvraćena – biće im jako teško. (Aplauz.)
U poseti vojniku, dame i gospodo, ili na zakletvu, možemo očekivati da će pored majki, očeva, devojaka, braće i sestara, uskoro dolaziti i momci i muževi vojnika. Kuda sve to vodi? Kuda ide Srbija? Dobićemo nakaradnu vojsku, nakaradnu Srbiju, dobićemo popularizaciju homoseksualizma, koja apsolutno ništa ne može doneti – niti dobro Srbiji, ni građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman da se član 100. zakona briše.
Što se tiče zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Suda u Hagu, isporučivanja građana Srbije drugim državama, stav SRS-a je poznat javnosti, on je jasan i nepromenjen od osnivanja stranke, pa sve do danas.
Nismo za bilo kakva isporučivanja, ticalo se to ''slučaja Kovačević'', ili potraživanja Haškog tribunala, ili sličnih potraživanja. SRS nikad ne bi dozvolio izručenje ni generala Pavkovića, ni Ojdanića, ni Slobodana Miloševića, ni Milana Milutinovića, ni Šainovića, ni Šljivančanina, ni Lukića, niti bilo kog drugog Srbina, bez obzira na njihovu političku pripadnost.
Samo ću kratko da napomenem da je jedan od njih izručen baš 28. juna, na Vidovdan, koji je izuzetno bitan datum za sve nas Srbe.
Videli smo najnovije presude za Srbe, od 15 do 22 godine, što je za većinu, zbog njihove starosti, uglavnom, doživotna robija. Nakon oslobađajućih presuda za neke šiptarske teroriste, naš stav je još jasniji i čvršći prema ovom haškom kazamatu. Samo se Srbi osuđuju, dobijaju dugogodišnje kazne. Šta mogu očekivati Ratko Mladić i Goran Hadžić posle svih ovih presuda?
Zato je SRS predložio da se svi članovi ovog zakona izbrišu, da se zaštite građani Srbije; ako treba nekom da se sudi, to treba da bude u Srbiji. Ne smemo da dozvolimo i ne želimo da više niko ode u Hag, u nepravedan sud koji sudi samo Srbima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, član 58. Predloga zakona o matičnim knjigama glasi: "Brak koji nije zaključen pred matičarem upisaće se u matičnu knjigu venčanih samo na osnovu pravnosnažne odluke suda o utvrđivanju postojanja braka".
Ovim članom se omogućava da se brak koji je sklopljen u nekim vanrednim okolnostima upiše u matične knjige, ako postoji pravosnažna odluka suda o utvrđivanju postojanja braka. Međutim, ovim članom se ne precizira kada i u kom roku to matičar mora da uradi. Svako odlaganje može naneti štetu. Stoga smatram da ovaj rok mora biti kratak i mora se precizirati tačno do kada matičar mora da izvrši upis.
Predložio sam amandman na ovaj član, tačnije, da se doda stav 2, koji glasi: "Ovako zaključen brak matičar upisuje u matičnu knjigu venčanih odmah po dobijanju pravosnažne odluke suda, a najkasnije sutradan". Usvajanjem ovog amandmana, dobili bismo tačan i precizan stav člana 58, gde bi se matičar obavezao da završi upis najkasnije sutradan.
U obrazloženju zašto je amandman odbijen stoji: "Amandman se ne prihvata, jer je ovo pitanje već uređeno članom 23. stav 1. Predloga zakona".
Međutim, član 23. stav 1. glasi: "Matičar je dužan da prijavljeni podatak upiše u matičnu knjigu bez odlaganja". Šta to znači – bez odlaganja? Ako matičar ima dosta upisa tih dana, može se desiti da upis u knjige potraje nekoliko dana.
Smatram da je neophodno usvojiti ovaj amandman kojim bismo dobi jasan i precizan rok upisa u matične knjige ovako sklopljenog braka, tj. da se upis mora izvršiti najkasnije sutradan. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, praksa koju sprovodi vladajuća većina i dalje se nastavlja u Parlamentu, kada su u pitanju amandmani SRS-a. Oni se ne prihvataju, bilo da su dobri, ili loši. Preko 100 amandmana SRS-a je odbijeno.
Vreme od dva minuta je isuviše malo da bi se bilo šta kvalitetno reklo o njima. Za to vreme, pošto amandman nije prihvaćen, treba da ubedim vladajuću većinu da je on dobar i da ga treba prihvatiti. Demokratska stranka smatra da, ako amandman već nije prihvaćen, ne mora ni da se obrazlaže, jer sigurno neće biti prihvaćen i da je bespotrebno njegovo obrazlaganje, to je za njih gubljenje vremena.
Moram da konstatujem da se tačno nakon isteka drugog minuta uskraćuje pravo poslaniku da završi rečenicu, da završi misao. Ša je s tolerancijom? Setimo se samo silnih reklama koje su bile na televiziji o toleranciji. Ako Vlada, vladajuća većina, predsedavajući Parlamenta nema nimalo tolerancije, kakva se onda poruka šalje građanima? Kako treba da se ponašaju? Kako će to uticati na njihovo svakodnevno ponašanje? Da li svi treba da budu krajnje netolerantni kao vi?
Pokazujete izuzetno loš primer građanima Srbije. Nakon skraćenja vremena sa 15 na dva minuta, trebalo bi da nam dozvolite da završimo izlaganje. Ranije ste imali mnogo više razumevanja. Demokratija je prešla u diktaturu. Rigorozno pridržavanje članova Poslovnika, pokušaj ukidanja prenosa Skupštine, otimanje opština, otimanje mandata, znaci su i oblici diktature. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pročitaću vam član 24, ovog zakona, u kome stoji da poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da, pod jedan, od poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, a ako je neuk i osnovnu pravnu pomoć, što omogućuje da prijavi i plati porez i obračuna i plati sporedna poreska davanja u skladu sa propisima.
U poreskoj upravi često je gužva, stalno vas dočekaju formirani redovi, ko će vam dati informaciju? Čekate satima da dobijete neku informaciju, a pitanje je da li ćete dočekati da istu dobijete. Ko će vam dati osnovnu pravnu pomoć? Teško ćete je dobiti. Čak i ako je dobijete, pitanje je da li će biti tog dana ili za par dana ili za par nedelja. Zakon i ovaj član ovoga zakona je dobar, ali on se ne primenjuje u praksi. Kod nas u Srbiji je nešto sasvim drugačije i teško se dolazi do informacija, a do pravne pomoći još teže, gotovo je nemoguće dobiti od poreske uprave.
Što se tiče dalje poreza, pomenuo bih da privatni preduzetnici u Srbiji koji redovno plaćaju porez na kraju godine dobijaju rešenje za retroaktivno plaćanje, odnosno imamo privatnike koji plaćaju porez, recimo, u iznosu od 10 hiljada mesečno i tako cele godine, a onda na kraju opet dobiju rešenje na osnovu kojeg su bili dužni da plaćaju ne 10, nego, recimo, 13, 14, ili 15 hiljada dinara. Onda se od njih traži da naknadno uplate tu razliku za sve mesece.
S druge strane imamo poreske obveznike koji ne plaćaju i ne izmiruju redovno svoje obaveze, a na kraju godine ili naredne njima stigne da plate porez sa otpisom kamate, sa smanjenjem duga, omogućuje im se plaćanje u ratama po principu koji važi na pijaci, daj šta daš.
Dame i gospodo, država nikada nije stimulisala, nažalost, redovno plaćanje poreza, što bi trebalo konačno da učini, da poreskim obveznicima koji redovno izmiruju svoje obaveze da neke olakšice, na neki način da ih nagradi, stimuliše, a ne kažnjava, kako danas to država čini sa ovom dodatnom naplatom.
Opštine i država ne mogu da funkcionišu bez plaćanja poreza. Izuzetno je bitno gde idu pare poreskih obveznika. Navešću vam samo dva primera šta se desilo na opštini Voždovac. Naime, došlo je do izgradnje fontane u naselju Braće Jerković, koja na tom mestu postoji 10 do 15 godina, koja je zapuštena. Njenom rekonstrukcijom i postavljanjem par novih klupica, postavljanjem dva reflektora, itd, izdvojeno je i potrošeno 6.844.000 dinara, skoro sedam miliona dinara za rekonstrukciju jedne fontane u naselju Braće Jerković. Ista takva, sličnih dimenzija, sličnog kapaciteta, urađena je potpuno nova u Boru, koja je koštala 1,8 miliona dinara, četiri puta manje. Pazite, radi se o maltene istoj fontani, a iznos je različit, čak do pet miliona dinara.
Šef odborničke grupe u opštini Voždovac, Jovan Milovanović tražio je da se dostavi specifikacija svih ovih radova i troškova, međutim, vlast mu nije dostavila, uz obrazloženje da nakon uvođenja prinudne uprave koja se desila ovih dana na opštini Voždovac, neće biti u obavezi da mu to dostave, čime pokušavaju da sakriju svoj lopovluk. Nama, građanima opštine Voždovac, ne ostaje ništa drugo nego da se pitamo gde su završile te pare i u čijim džepovima. Takođe, na opštini Voždovac, planirana je izgradnja još jedne fontane na Banjici, ali sada u daleko većem iznosu čak 35 miliona dinara. Izbor lokacije je prvo katastrofalan, na okretnici tramvaja. Kakav je to osećaj, kakvo je to uživanje gledati u fontanu, a oko vaše glave kruže tramvaji? Prvo bezbednost dece i svih ostalih koji bi došli na tu fontanu, prelazak preko pruge i ostalo dovodi se u pitanje. Nedaleko odatle, oko kilometar, na okretnici trolejbusa, nalazi se bukvalno jedno jezero puno fekalija koje je nastalo izlivanjem kanalizacije iz mesta Jajinci i ostalih kuća na Banjici. Bukvalno sva otpadna voda se sliva na tom mestu.
Zar čelnici opštine Voždovac nisu mogli to mesto da urede, pa ako već hoće da grade fontanu, neka je urade na tom mestu? Neka urade tu površinu, a onda da imamo duplu korist, a ne da je grade na okretnici tramvaja, kako su oni predvideli, gde je inače sada trenutno zelena površina. Uništava se zelena površina da bi se stavio kamen i da bi se izgradila neka fontana.
Mi, odbornici na Voždovcu, predložili smo da se ta sredstva preusmere u prioritetnije stvari, da se izgrade vrtići i jaslice na Banjici. Postoje trenutno vrtići i jaslice, ali nedovoljnog kapaciteta. Moram da kažem, zarad javnosti, da iz okolnih naselja, pre svega podavalskih sela roditelji dovode decu na Banjicu jer nemaju ni vrtić ni jaslice u svojim mestima. Na mestu gde već postoje vrtići i jaslice, predložili smo, pošto postoji prostor, da se izgradi još jedna zgrada sa ovim parama koje su predviđene za izgradnju fontane od 35 miliona dinara, a time se apsolutno može obezbediti deci bezbedna zgrada sa svim potrebnim standardima.
Ono što je još interesantno šta je uradila opštinska vlast. Ona je dobila 35 miliona dinara za izgradnju ove fontane, navodno od grada, 2007. godine, i oni su ta sredstva deponovali. U to vreme to je bilo 437 hiljada evra. Sredstva stoje pune dve godine, nisu upotrebljena. Sada je taj iznos je oko 365 hiljada evra, 72 hiljade evra je nestalo. Jednostavno, razlikom u kursu opština je izgubila 72 hiljade evra zato što novac stoji deponovan. Kada smo mi tražili da se ta sredstva preusmere rekli su – ne možemo, Grad je namenio za to. Tražili smo – dajte da napravimo jedan dopis Gradu da se ta odluka preispita i da se sredstva preusmere. Oni su naš predlog odbili. Šta se dalje dešava?
U budžetu za 2009. godinu opština Voždovac umesto tih 35 miliona dinara sada predstavlja kako je izdvojeno 30 miliona dinara za izgradnju fontane, a pet miliona dinara je nestalo. Na naša uporna pitanja gde su te pare, šta je sa tih pet miliona dinara, na kraju smo dobili odgovor – da su ta sredstva utrošena na idejna rešenja, na projekte i na arhitekte koji su radili na izgradnji fontane.
Pazite, pet miliona dinara, to je oko 150 prosečnih plata u Srbiji, koja su uzela dva ili tri čoveka. Za šta? Kao za neko idejno rešenje, a pitanje je uopšte da li će fontana biti izgrađena. Znači, 72 hiljade evra je izgubljeno u razlici u kursu, plus 52 hiljade izgubljeno, dato na ova rešenja, odnosno 124 hiljade evra opština Voždovac je dala za izgradnju fontane, a još nisu ni počeli da je rade.
Opština Voždovac, nažalost, osim ovakve potrošnje sredstava, poznata je po tome da je 2003. godine srušila oko stotinu objekata na lokaciji Plavi most, gde je preko 500 ljudi ostalo bez posla, ostalo na ulici, a to bez ikakve potrebe – zbog jedne idiotske i potpuno nepotrebne odluke opštinskog veća.
Opština je poznata i po tome da dve godine traju protesti u ulici Vojvode Stepe zbog izgradnje megamarketa "Vero" i što problem ne može da reši.
Ne želi da stane u odbranu građana, već štiti interese pojedinaca i omogućava im brzo i enormno bogaćenje zbog čega je i građevinska mafija upravo najrazvijenija na Voždovcu.
Nakon svih ovih i sličnih dešavanja predsednik opštine Voždovac Goran Lukačević iz DS podneo je ostavku 27. decembra prošle godine, a istu objavio 23. januara ove godine. Skoro mesec dana je ćutao i lažno se predstavljao i obmanjivao celokupnu javnost, predstavljao se u tom periodu i dalje kao predsednik opštine. Zašto je ćutao mesec dana o ostavci nikada nije dao obrazloženje.
Nadam se da će nakon ovih izbora na Voždovcu, koji će biti u narednom periodu, doći pošteniji i odgovorniji ljudi koji će štiti interese građana Voždovca, a svaki dinar poreskih obveznika racionalno raspodeliti i usmeriti na najpotrebnije i najneophodnije stvari. Hvala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 27, 103, 104, 225. i 226. Više puta su prekršeni ovi članovi.

Član 27 – predsednik Narodne skupštine stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, što nije učinjeno preko 30 dana, ili oko 30 dana stoji naš zahtev za zakazivanje sednice Administrativnog odbora, koja nije još uvek održana. Zakazana je za sutra, pitanje je da li će se ona uopšte održati.

Jeste, ali kažem, sa zakašnjenjem od 30 dana.

Član 103. je povređen. Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Prethodnik nije govorio o dnevnom redu.

Šef poslaničke grupe Nada Kolundžija je puna tri minuta, i više od tri minuta pričala o sistemima, koji, takođe, nisu na dnevnom redu.

Kažem kako je načinjena povreda Poslovnika i ukazujem vam na to, pošto niste bili u sali, i moje je pravo da ukazujem.

Ne govorim sada o prethodniku, govorim o gospođi Nadi Kolundžiji, koja se javila i pričala puna tri minuta o sistemima koji uopšte nisu bili na dnevnom redu. Ukazujem da je tu bila načinjena povreda Poslovnika.
Znači, govorila je o sistemu, govorila je o ministarki pravde Snežani Malović, kako je zbog grešaka u sistemu postavljena na dve funkcije. Niste bili u sali i niste čuli njeno izlaganje. Pogledajte. Puna tri minuta i preko toga je pričala u vezi s tim, znači, načinila je povredu člana 103. Poslovnika i nije govorila o pitanju koje je na dnevnom redu. Pokušala je da odbrani ministarku pravde Snežanu Malović u njenom sukobu interesa, zato što je ona ujedno i član RIK-a.
Molim vas, ako sistemi nisu u redu, kako je ona navela, zašto je vladajuća koalicija napravila grešku i osobu postavila na dve bitne funkcije?

Moram da vam ukažem na to kako je izgledala povreda, pošto niste bili u sali, i zbog čega je ona pričala puna tri minuta o tome, a niko je nije prekinuo. Radi se o sukobu interesa, koji su sve dnevne novine objavile, kao i mediji.
Završavam ovom rečenicom, ne bih više dužio ovu raspravu, ako je sistem bio loš, vladajuća koalicija nije smela da jednu osobu predlaže na dve veoma bitne funkcije i tako Snežanu Malović dovede u sukob interesa. Postavljena je i za ministra pravosuđa, a i za člana RIK-a. Time su napravili veliku grešku i stavili osobu da je u sukobu interesa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Pitanje upućujem Ministarstvu rada i socijalne politike i Ministarstvu zdravlja.
Naime, u septembru mesecu je gospodinu ministru Rasimu Ljajiću upućeno pismo iz Specijalnog zavoda za decu i omladinu "Dr Nikola Šumenković" iz Stamnice, a takođe je upućeno i Ministarstvu rada i socijalne politike 17. decembra 2008. godine, ponovo 5. januara ove godine i 16. januara, takođe ove godine.
Naime, zaposleni u ovom zavodu navode kako je bivši direktor Stević Ivica dosta toga uložio, uložio je trud i rad da bi adaptirao objekte, da je izgradio dosta toga uz pomoć donacija, da su jelovnici za decu postali raznovrsni, dobri, da su deca dobro obučena, čista, zadovoljna, posteljina i objekti su u svakom trenutku takođe besprekorno čisti. Takođe je bivši direktor organizovao brojne izlete, odlazak na more itd. Radnici postavljaju pitanje zbog čega je direktor, koji je toliko dobro i vredno radio i dosta vremena posvećivao deci, smenjen.
Naime, nakon toga dolazi izvesni Miroljub Lazarević, koji je poznat kao najveći švercer deviza, koji je koristio vozila Zavoda u privatne svrhe, koji je, kako se navodi u ovim pismima, menjao ugovore o radu pojedinih radnika, samovoljno iselio dve korisnice zaštićenog stanovanja u Petrovcu, zatim zatvorio, iz nepoznatih razloga, pekaru koju su imali unutar ustanove za sopstvene potrebe.
Zatim, navodi se i da je 2006. godine dobrovoljno uzeo socijalni program i na ime toga mu je isplaćen iznos od 314.000 dinara. Povratkom u istu ustanovu iz koje je uzeo socijalni program, verovatno svestan činjenice da je njegov povratak bio nezakonit, koju je oštetio za gore navedeni iznos, on je na zboru radnika 9. maja 2008. godine javno rekao da će vratiti celokupan iznos koji mu je isplaćen za socijalni program, što naravno do dana današnjeg nije učinjeno.
U ovim pismima se navodi više malverzacija sadašnjeg direktora. Ne bih ulazio toliko u detalje da li su radnici u pravu, da li direktor, ovaj sadašnji ili bivši, ali jednostavno je neverovatno da Ministarstvo ne reaguje na ovakva pisma, pogotovo što su u pitanju deca, i to deca iz specijalnog zavoda, kojima je potrebno daleko više pažnje. Jednostavno, neprimereno je da ministar Ljajić, kome je ovo pismo upućeno još u septembru, još uvek nije obišao ovu ustanovu.
Zbog toga apelujem na ova dva ministarstva da što hitnije obiđu ovaj zavod i da vide kakvi su tamo uslovi za decu, jer deca najviše ispaštaju zbog ovih sukoba u samoj ustanovi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nažalost, danas i ovih dana nećemo imati delegaciju, niti predstavnike u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zbog neodgovorne vladajuće većine koja nije bila u stanju da na vreme izabere, organizuje i pošalje delegaciju na redovno zasedanje.
Skupština je kasnila i što se tiče budžeta i drugih raznih zakona. Danas i ovih dana kasnimo i sa predlogom delegacije. Zašto to nije urađeno na vreme? Zašto se neke odluke ne sprovode onda kada treba, nego se sa njima kasni, pogotovo kada su u pitanju odluke koje se odnose na neka redovna zbivanja?
Ovakvi predlozi i slične stvari mogu se i moraju uvek pripremati mnogo ranije. Ne treba čekati poslednji dan. Ne treba čekati poslednji minut pa da, kao ovih dana, Srbija ispašta i da ostane bez predstavnika u Strazburu.
Dame i gospodo, to su ozbiljne stvari i odgovorna lica treba jednom da odgovaraju zbog ovakvih dešavanja. Ko nije u stanju i mogućnosti da radi svoj posao onako kako treba ne treba ni da radi. Potrebni su sposobni ljudi koji su u stanju da obezbede izbor delegacija, putovanja na vreme i u sastavu koji odgovara broju osvojenih glasova na izborima. Zna se koliko je koja stranka na izborima osvojila glasova i srazmerno tom broju mora biti zastupljenost tih stranaka u delegacijama. Stranke sa najvećim brojem osvojenih glasova treba da imaju najveći broj članova i tako redom. Zastupljenost se mora ispoštovati na osnovu narodne volje, na osnovu broja dobijenih glasova.
Naime, SNS nije učestvovala na izborima i shodno tome nema pravo i ne može imati predstavnika u okviru ovih delegacija. Kada budu sledeći izbori, kada osvoje određeni broj glasova, imaće pravo učešća u delegacijama. Naravno, srazmerno broju glasova imaće odgovarajući broj članova. Do tada nemaju šta da traže ni u okviru ovih delegacija, ni u okviru odbora u Narodnoj skupštini, niti imaju pravo na poslaničke mandate u Narodnoj skupštini.
Neka sačekaju izbore, pošteno je i moralno vratiti nešto što nekom drugom pripada, a kada se zasluže na izborima, voljom građana, onda će biti i mesta za njih u svim ovim odborima, institucijama itd.
Građani Srbije su glasali za listu SRS - dr Vojislav Šešelj, glasali su za naš program, glasali su za našu ideologiju, stoga ne mogu naprednjaci da budu na mestima koja pripadaju nama. Oni imaju drugi program, druge ideje, suprotne našim. Njih više ne zanima ideja o Velikoj Srbiji, koju ćemo mi zastupati dokle god postojimo i od iste nećemo nikada odustati, jer ona je svrha i cilj našeg postojanja, mi za to živimo.
Dame i gospodo, izbori su završeni u maju mesecu prošle godine, evo, sada je januar mesec; punih osam meseci vladajuća većina nije bila u stanju da izabere članove delegacija. Čekalo se da zasedanje u Strazburu počne, pa tek onda da se stavi na dnevni red ovde kod nas u Narodnoj skupštini. Naša zemlja zbog toga je ostala bez predstavnika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Vladajuću većinu, pored ove delegacije koju nisu postavili na vreme, takođe ne interesuje ni položaj građana, koji je svaki dan sve teži i teži. Nove cene, svakodnevna poskupljenja, ostaju ljudi bez posla, mogućnost uticaja svetske ekonomske krize na našu zemlju nikoga iz Vlade ne zabrinjava, niti oni bilo šta rade po ovim veoma bitnim pitanjima.
Dokle će radnici Robnih kuća "Beograd" tražiti pravdu u parku? Dokle će se smrzavati? Kada će ih neko primiti? Kada će se njihovi problemi rešiti? Kada će akcionari Beogradske konfekcije "Beko" moći svoje akcije da naplate? Ceo svoj radni vek su proveli u fabrici, na konto toga dobili određen broj akcija, koje do dan-danas ne mogu da naplate. Fabrika "Partizanka" je prodala svoj prostor, dobro unovčila isti, a radnicima ostala dužna i neisplaćene sume nikako da izmiri; fabrika je u stečaju, uzela pare, a nije isplatila svojim radnicima.
Takođe, šta je sa građanima koji su ostali bez posla i primorani su da preprodaju stvari u Bulevaru revolucije da bi prehranili sebe i svoju porodicu? Zašto nema veće tolerancije prema njima? Zašto da im se ne omogući normalan posao? Ljudi moraju po hladnoći i kiši da stoje na ulici ne da bi se obogatili, već, jednostavno, da bi prehranili sebe i svoje porodice.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, za kraj da kažem da Srbija nema predstavnike danas u Savetu Evrope, nažalost, zato što nisu izabrani članovi delegacije.
Danas i ovih dana se neće čuti reč srpske delegacije u Strazburu, koju smatramo izuzetno bitnom, zato što vladajuća većina nije na vreme to uradila. Od maja meseca, ponoviću opet, do januara, punih osam meseci vladajuća većina nije bila u stanju da predloži, izabere i pošalje delegaciju u Strazbur. Hvala.