Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po čl. 225. i 226, pitanje upućujem MUP. Naime, predsednik mesnog odbora Labudovo brdo, gospodin Boris Pruner, ispred SRS, fizički je napadnut sinoć oko 20 časova od strane Sredoja Vesića, odmetnutog člana SRS, a danas člana partije Tomislava Nikolića. Napad se dogodio na uglu ulice Oplenačke i Alije Alijagića, dok je Pruner skidao plakate SNS nalepljene na trafostanicu, što inače nije dozvoljeno zbog opasnosti od pregrevanja.
Boris Pruner je penzionisani potpukovnik, diplomirani vazduhoplovni inženjer, istaknuti stručnjak Vazduhoplovnog instituta u Žarkovu, koji je bio u timu za projektovanje našeg vazduhoplova.
Na takvog čoveka je na ulici nasrnuo Vesić, koji je odranije poznat kao vrlo incidentna ličnost. O ovom napadu je obaveštena policija i mi očekujemo da ona adekvatno reaguje.
Ovo nije prvi fizički napad na članove SRS u Rakovici. Pre samo mesec dana, 23. decembra, napadnut je predsednik Saveta za sport i omladinu opštinskog odbora Rakovica, Novaković Vladimir, od strane Bratislava Lošića, takođe, člana SNS, a bivšeg radikala. Novakoviću su tada konstatovane brojne povrede, obaveštena je policija, ali do danas nije pokrenut krivični postupak.
U opštini Rakovica članovi SRS se svakodnevno suočavaju sa pretnjama koje im telefonom i direktno upućuju članovi stranke Tomislava Nikolića. Po pravilu, u iznošenju takvih pretnji prednjače bivši odbegli članovi.
Predsednik inicijativnog odbora SNS na Rakovici je Milosav Miličković, koji je sada prešao u ovu stranku i sa sobom poveo par članova SRS. Što se njega lično tiče, Vojislav Šešelj se svojevremeno zauzeo da njegovi roditelji, koje su bili zarobili šiptarski teroristi, uspešno razmene na Kosovu i Metohiji, a on mu sada vraća izdajom i time što huška bivše članove da prete nasiljem. Protiv njega je već podneto ili je u proceduri podnošenja petnaestak krivičnih prijava, jer je nakon odlaska iz stranke koristio ovlašćenja o potpisivanju ugovora sa odbornicima i tako raskidao ugovore, zloupotrebivši pečate i ovlašćenja.
Dame i gospodo, čuli ste šta se sve dešava na opštini Rakovica, a pogotovo je čudno što to dolazi na inicijativu čoveka čije je roditelje spasao dr Vojislav Šešelj. Ta osoba, em je napustila SRS, em sada ovakve stvari radi protiv članova i aktivista SRS.
Pitanje upućujem Ministarstvu unutrašnjih poslova: da li je preduzelo odgovarajuće mere u zaštitu aktivista SRS sa teritorije opštine Rakovica? (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, prvo, povodom izlaganja, uskoro bivšeg poslanika, o koaliciji na nekim opštinama izneću vam podatke o tome šta se desilo u opštini Barajevo.
Ovo je zvanični zapisnik sa 8. sednice Administrativno-mandatne komisije koja je održana 26. decembra 2008. godine, sa početkom u 9.00 časova. Na toj komisiji bilo je predloženo šest tačaka dnevnog reda. Peta tačka bila je - Razmatranje ostavki odbornika SRS.
Kada se došlo do 5. tačke rečeno je, sekretar SO je izneo podatak da je SRS prethodnog dana, 25. decembra, u 13.00 časova predala aktivirane ostavke šest odbornika, koje su overene i zavedene na pisarnici. Komisija razmatra ostavke odbornika SO Barajevo sa izborne liste SRS, i to: Branislava Đurića, Miline Blagojević, Zorana Markovića, Zorana Stevančevića, Miroljuba Ljubinkovića i Mile Savić.
Član komisije Ivan Ivanković predložio je da se Administrativno-mandatna komisija izjasni i uvaži ostavke ovih šest odbornika i predloži SO Barajevo da vrati mandate SRS. Predlog se stavlja na glasanje.
Ono što je dosta čudno, četiri puta se glasalo u vezi sa jednim predlogom. Prvo je bio predlog da se vrate mandati SRS – jedan glas za, ostali protiv, predlog je odbijen. Zatim se stavlja predlog sekretara komisije koji je bio suprotan ovome i niko ne glasa ni za, ni protiv, nema ni uzdržanih i konstatuje se da komisija nema mišljenje povodom ovog pitanja.
Opet se otvara diskusija, nastavlja se rasprava, nakon toga se opet stavlja predlog da se mandati vrate SRS, po treći put se glasa o istoj stvari. Ovog puta su svi bili za, niko protiv, niko uzdržan. Shodno tome, komisija donosi odluku da se mandati vrate SRS i ova sednica se završava.
Nakon sat ili dva dolazi do raznih pretnji članovima komisije, dolazi do dogovora između DS i SNS, ponovo se sastaju i ponovo sazivaju komisiju. Komisija se sastaje i zamislite šta kaže predsednik komisije, jer prethodna je završena – predlaže da se komisija vrati na tačku dnevnog reda, odnosno razmatranje ostavki, a kompletna komisija je prethodno završila sa dnevnim redom!
Uprkos tome, oni otvaraju ovu sednicu i vraćaju se na tu petu tačku dnevnog reda i donose drugačiju odluku, da se mandati ne vrate SRS, a sve to u dogovoru DS i SNS.
Takođe, u okviru ove dve partije je dogovoreno da se članovi saveta menjaju, pa se tako u Savetu za privredna pitanja, budžet i finansije ove opštine član Ivan Ivanković zamenjuje članom Milinom Blagojević, u Savetu za urbanizam, komunalne delatnosti i zaštitu životne sredine član saveta Danijela Đurđević zamenjuje se članom Branislavom Đurićem itd. Svi članovi saveta iz SRS zamenjuju se članovima iz SNS.
Isto se desilo i u opštini Zvezdara, isti slučaj. Demokratska stranka u koaliciji sa SNS menja članove, izbacuje članove SRS, a ubacuje predložene ispred SNS. U dve opštine koalicija DS i SNS je napravila dogovor.
Iskoristio bih ovo vreme da postavim jedno poslaničko pitanje Ministarstvu pravosuđa.
Trgovinski sud u Beogradu, u parnici tužioca Lazarević Draginje protiv tuženog preduzeća za proizvodnju čarapa i trikotaže "Ineks partizanka" u stečaju, sa adresom Ćirila i Metodija br. 8, doneo je odluku 19. marta 2004. godine, odnosno presudu, da tuženi na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 21.000 dinara u roku od osam dana od dana pravosnažnosti presude.
Godine 2006. se donosi zaključak da stečajni dužnik ne poseduje stečajnu masu za bilo kakvo namirenje poverioca u ovom postupku, a time ni za isplatu deonica, akcija, otpremnina i sličnih potraživanja.
Ono što je interesantno, i objavljeno je više puta u novinama 2003. godine, jeste da je ta fabrika svoj prostor dala i na tom prostoru se nalaze najluksuzniji stanovi u Beogradu. To su stanovi između ulica Vojvode Brane, Ćirila i Metodija, Vojvode Bogdana i Milorada Šapčanina. To su stanovi sa kompletnom luksuznom opremom, sa najskupljim kvadratnim metrom u Beogradu. Ta fabrika je dobila ogroman novac za taj prostor, a nije htela da izmiri dugovanja svojim radnicima.
Moje pitanje Ministarstvu pravosuđa je: šta se desilo sa tim novcem koji je fabrika dobila za ustupanje svog prostora za izgradnju ovih luksuznih stanova?
Na kraju bih spomenuo još par stvari, pošto je vreme pri kraju. Spomenuo bih radnike Robnih kuća "Beograd", koji su i dalje u parku, na koje Vlada uopšte ne obraća pažnju. Ljudi su i lošeg zdravstvenog stanja. Mislim da bi trebalo brzo da se reaguje.
(Predsednik: Vreme.)
Privodim kraju. Pomenuo bih nekadašnjeg giganta, Beogradsku konfekciju - BEKO. Takođe akcionari nisu dobili vrednost koja njima pripada.
Spomenuo bih i ljude koji rade u Bulevaru revolucije, koje milicija svakodnevno tera zato što prodaju na ulici da bi zaradili za svoju porodicu, za svoj život. To su ljudi koji su ostali bez posla, koji su tražili da ih spomenem. Jednostavno ljudi nemaju izlaz iz ove situacije. Na ulici su. Moramo imati malo više tolerancije prema njima i moramo im omogućiti da zarade za život.
Završavam sa rečenicom. Na opštini Voždovac predsednik opštine Voždovac je podneo ostavku. U više navrata sam govorio šta se sve tamo dešavalo, koliko tužbi su dobili za ovaj kratak period vladavine DS-a, SPS-a i LDP-a, šta su sve uradili prethodnih šest meseci i koliko tužbi su dobili, koliko puta je sud presudio u našu korist, da su održavali sednice bez kvoruma i slično. Konačno je predsednik opštine Voždovac podneo ostavku.
Nadam se da će ovi izbori doneti nova rešenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, smatramo da ovaj zakon uopšte nije potreban Srbiji. Stoga smo predložili da se svi članovi ovog zakona brišu.
Na početku ću pokazati na jednom primeru kako je Srbija od građana uzela 100 miliona dinara. Naime, Agencija za privatizaciju za dodelu besplatnih akcija poslala je oko 220.000 obaveštenja građanima za dopunu dokumenata, odnosno tražeći uverenja o državljanstvu.
Republička taksa za uverenja o državljanstvu košta 430 dinara, puta 220, to vam izađe oko 100.000 miliona dinara, koje je država uzela od građana Srbije, plus idu troškovi oko 50 dinara za opštinske manipulativne troškove, plus 44 dinara preporučeno pismo, plus 20 dinara za poštarinu. To sve ide na štetu i teret građana.
Nažalost, ova obaveštenja dobijaju građani koji su po 30 i više godina prijavljeni na svojim adresama, niti su ih menjali, niti bilo šta slično, a opet dobijaju ovakva obaveštenja. Greška je u republičkim organima, država je kriva, država treba da snosi trošak, a ne ničim krivi građani.
Izdavanje ličnih karti, takođe troškovi za ovaj dokument smatram da su visoki, a ovim zakonom oni treba još više da se uvećaju. Za njihovo dobijanje potrebno je naime prvo platiti taksu za obrazac lične karte u iznosu od 913 dinara na račun Narodne banke Srbije, zatim treba platiti troškove izrade lične karte u iznosu od 226 dinara na račun MUP Srbije. Ovde treba dodati i taksu za izvod iz matične knjige rođenih od 310 dinara i uverenje o državljanstvu od 430 dinara. Kada sve ovo saberete, ode na takse oko 2.000 dinara.
Imate i troškove fotografija koje nisam uzeo u obzir i smatram da ovaj iznos je preveliki i predstavlja građanima izuzetno veliki trošak, i umesto da se on smanji vi želite da ga još uvećate, što će još više otežati život građana.
Za uverenja o državljanstvu, čiji je rok važenja šest meseci, naplaćuje se taksa u iznosu od 430 dinara. Vi ovim zakonom predlažete da ona bude 480 dinara. Da napomenem da se uvek plati od 50 do 100 dinara opštinskih manipulativnih troškova i smatram da je ovaj namet izuzetno veliki građanima i da ga treba smanjiti, a nikako uvećati.
Posebno napominjem da je ovaj rok važenja uverenja o državljanstvu od šest meseci izuzetno kratak i smatram da ili bi on trebalo da bude neograničen ili povećati rok, odnosno dok ne dođe do nekih izmena, recimo promena podataka podnosioca uverenja ili nešto slično, da bi ono trebalo da važi.
Za izvod iz matične knjige rođenih plaća se republička taksa od 260 dinara, a novim zakonom predviđeno je da ona bude 300 dinara. Plus, opet napominjem, opštinske troškove od 50 do 100 dinara, u zavisnosti od opštine, i smatram takođe da ove iznose treba smanjiti ili da ostanu u okviru ovih sadašnjih, postojećih, a nikako ih ne treba dodatno uvećavati.
Opet napominjem da izvod iz matične knjige rođenih, kao i prethodni dokument važi samo šest meseci, tako da se u toku jedne godine može desiti da građani po dva puta vade ova dokumenta i da svaki put plaćaju ove republičke takse.
Za internacionalni izvod, izvod na više stranih jezika, takođe republička taksa je 430 dinara, plus opštinska taksa u približno istom iznosu. Takođe, ovi iznosi su previsoki i ne treba ih uvećavati. U pojedinim opštinskim sredinama šalteri matičnih službi, građanskih stanja, referenti za prijem zahteva za pojedine opštinske službe, tj. za inspekcije, razne dozvole, izlazak na teren i slično, imaju veći novčani promet od većine prodavnica i lokala u tim mestima, nakupi se i do 100.000 dinara na razne takse, i to dnevno, i to napominjem u manjim opštinama.
Za odlazak dece na ekskurziju, školska putovanja u inostranstvo, ambasade agenciji traže razna dokumenta sa velikim republičkim taksama, kao što su overa fotokopije lične karte, zdravstvene knjižice, radne knjižice.
Svaka overa po dokumentu košta 260 dinara, plus razni svojeručni potpisi roditelja na razne saglasnosti takođe se plaćaju po 260 dinara ili na potpis svedoka koji potvrđuje neko činjenično stanje, takođe 260 dinara. Overa fotokopije nekog dokumenta, republička taksa iznosi 260 dinara, a kod opštinskih sudova ta ista taksa je 98 dinara.
Kod opštinskih overa, kod opštinske uprave plaća se dodatna opštinska taksa od 50 do 150 dinara po overenom primerku. Overa potpisa stranke kod opštinskih sudova je 98 dinara i isto se sliva u republički budžet. Taksa za izdavanje, odnosno za produženje vozačke dozvole, za izdavanje potvrde o poznavanju saobraćajnih propisa, po novom predlogu iznosiće 350 dinara.
Takođe, za zahtev za registraciju ili njeno produženje moraće građani da izdvoje 610 dinara, za izdavanje duplikata vozačke dozvole - 700 dinara, za izdavanje, odnosno za produženje važnosti saobraćajne dozvole, takođe 700 dinara, privremena registracija vozila koštaće 1.480 dinara, a za potvrdu o registraciji traktora i radnih mašina, takođe 1.480 i za potvrdu o registraciji motokultivatora i bicikla sa motorom 700 dinara.
Za akt po zahtevu za davanje saglasnosti na nastavni plan i program za obuku kandidata za vozače motornih vozila i vozače traktora 6.500 dinara, a za rešenje po zahtevu za otuđenje ispunjenosti uslova za rad centara za obuku vozača čak 65.000 dinara. Za zahtev za izdavanje potvrde o tehničkim uslovima koje ispunjava vozilo za međunarodni javni prevoz u drumskom saobraćaju 1.500 dinara, a isto toliko i za potvrdu o vezi i ispunjenosti uslova propisanih normom euro 3 takođe 1.500 dinara.
Izdavanje uverenja, izvoda i drugih ličnih dokumenata, pojedine države traže da se overi a postile pečatom. To je pečat kojim se potvrđuje da je opštinski organ ili pojedini službenik izdao dati dokument. Overa ovim pečatom košta stranku 1.431 dinar, normalno plus republička taksa koja je već plaćena za izdavanje ovog dokumenta, izvoda iz matične knjige rođenih, vozačke dozvole, raznih diploma i slično.
Austrija, Nemačka, Švajcarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, traže od vojnih penzionera koji žive u Srbiji potvrde o životu ili potvrdu o izdržavanju, gde se takođe plaća republička taksa u iznosu od 300 do 500 dinara.
Takse u Republičkom geodetskom zavodu su takođe visoke. Za izdavanje liste nepokretnosti neophodno je izdvojiti 520 dinara na ime republičke takse i 533 dinara takse za Republički geodetski zavod, što je ukupno 1.053 dinara. Takođe bih napomenuo da je ista taksa povećana čak sedam puta od 2000. godine.
Za promenu vlasništva kupljene parcele, pored plaćanja poreza na promet nepokretnosti, treba izdvojiti i 520 dinara za takse za Republički geodetski zavod, 5.288 dinara republičke takse, što je veliki iznos za građane i posledica ovih velikih iznosa je veliki broj kupljenih parcela da ne menjaju vlasništvo u katastru.
Znači, ljudi jednostavno nemaju toliko novca i ne žele da vrše promenu vlasništva. Taj problem je dugogodišnji u Srbiji. Velike su takse za izlazak geometara na teren za omeđivanje parcela, cepanje i podela istih koje su uvećane od pet do šest puta poslednjih par godina.
Za izdavanje pasoša, za koje je neko napomenuo da su besplatni, sada ću ga demantovati, pored republičke takse od 170 dinara, treba uplatiti 2.000 dinara na račun NBS za obrazac putne isprave, a uz to treba dodati i 800-900 dinara u zavisnosti od opštine za izvod iz matične knjige rođenih i za uverenje o državljanstvu. Ukupni troškovi premašuju 3.000 dinara. Rešenje po zahtevu za upis udruženja u Registar udruženja košta 5.240 dinara.
Navešću vam još dosta primera koje smatram da su takođe visoki i da nikako ne treba ići sa ovim uvećanjem, da je trebalo i da je realno da ostanu daleko niži.
Rešenje o upisu osnivanja sportske organizacije, odnosno društva, odnosno saveza u Registar sportskih organizacija kao udruženja sportskih društava košta 9.100 dinara. Rešenje o upisu promena podataka u Registru sportskih organizacija kao udruženja sportskih društava, odnosno saveza 5.200 dinara.
Razni zahtev i u vezi nabavki oružja kreće se oko 1.000 dinara, a taksa na zahtev za vršenje obuke u rukovanju vatrenim oružjem 21.820 dinara. Smatram da ovo uopšte nije usklađeno i da zahtev za rukovanje vatrenim oružjem, ako ga već neko poseduje, treba da bude daleko niže. Ipak, 21.820 dinara mnoge će sprečiti da podnesu ovaj zahtev.
Odobrenje stranom državljaninu da se može stalno nastaniti u Republici Srbiji košta 8.000 dinara. Za izdavanje dozvole za rad organizacije za osiguranje je 52.370 dinara, a za preregistraciju iste 26.190 dinara.
Na zahtev za suštinsko ispitivanje prijave za priznanje patenta košta 15.000 dinara, a samo zahtev za prestanak žiga zbog nekorišćenja košta 20.000 dinara. Za dozvolu za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnog prava 80.000 dinara, a isto toliko košta i obnova ove dozvole.
Što se tiče prostornog planiranja i izgradnje, na zahtev za davanje stručnog mišljenja prostornog i urbanističkim planovima je 3.490 dinara, a za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekta je 15.500 dinara.
Za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje radova po zakonu kojim se uređuje izgradnja objekta 16.500 dinara. Zahtevi za izdavanje odobrenja za detaljna istraživanja podzemnih voda se kreću od 20 do 60 hiljada u zavisnosti od količine protoka vode i u zavisnosti da li je voda obična ili mineralna.
Smatram da su sve ovo veliki izdaci za osiromašeno stanovništvo. Zamislite, seoske porodice koje u zimskim danima imaju jedino prihod od poljoprivrednih penzija koje su u iznosu od 8.000 dinara, građane koji su ostali bez plata, bez posla, bez ikakvih primanja, ove republičke takse smatram da su izuzetno veliki namet za veći deo stanovništva Srbije. Treba ih smanjiti, a nikako, kao što je ovim zakonom predviđeno, da se dodatno uvećaju.
Imamo primer i danas smo se susreli sa radnicima Robnih kuća "Beograd" koji štrajkuju ovde više od mesec dana, gde su dočekali i Božić i Novu godinu na otvorenom prostoru. Smatram da su to prioriteti koje treba ova vlada da rešava, fabrike koje su napuštene, koje su rasprodate, njih treba pokrenuti i to je ono na šta treba da se obazire ova vlada i šta treba da bude cilj u narednom periodu, da se tim ljudima omogući normalan rad, da se pokrene proizvodnja i da se na taj način krene sa boljim životom u Srbiji, a nikako na novim nametima uzme i poslednji dinar od već osiromašenog stanovništva.
Za kraj bih samo napomenuo i ogromnu birokratiju prilikom vađenja ovih dokumenata. Bukvalno za svaki dokument koji vadite treba vam
po dva-tri zahteva, obrasca, uverenja itd. Smatram da je ovo u Srbiji prevršilo svaku meru i bukvalno kada je potrebno da idete da vadite odgovarajući dokument, potrebni su vam i sati i sati, a neki put i više dana da bi došli do njega.
Upravo zbog ovoga, ponoviću još jednom, za svaki dokument koji vadite potrebno vam je i više zahteva, i više obrazaca i više uverenja, za jedan dokument potrebno vam je pet-šest prethodni da bi isti dobili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vladan Jeremić je podneo amandman, u članu 5, razdeo jedan, funkcija 110, ekonomska klasifikacije 422 - troškovi putovanja, u kolonama 6. i 8. da se iznos od 226 miliona dinara zameni iznosom 126 miliona dinara.
Takođe, u članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 da se iznos 17 milijardi 285 miliona zameni iznosom 17 milijardi i 385 miliona, a u koloni 8 iznos 17 milijardi i 885 miliona da se zameni iznosom 17 milijardi i 985 miliona dinara.
Amandman je prihvaćen, kako se ovde kaže, iz razloga to su sredstva namenjena za troškove putovanja u okviru razdala Narodne skupštine predložena u skladu sa nadležnostima i potrebama ovog budžetskog korisnika.
Mi nismo predložili da se troškovi putovanja ukinu - jednostavno da se smanje za 100 miliona dinara. Smatramo da je to realno, da se putovanja mogu smanjiti. Cena nafte je, vidite, u konstantnom padu zadnjih meseci i zato smo predložili ovaj amandman, da se ta sredstva svedu na minimum, da se smanje za 100 miliona dinara. Ta sredstva koja bi se dobila uštedom od ovih putovanja da se preusmere na bitnija i značajnija sredstva za Srbiju.
Pre svega, ta sredstva koja bi se dobila uštedom treba uložiti, odnosno preusmeriti u modernizaciju mašina i opreme koje bi povećale efikasnost proizvodnje i smanjili rizike, a time i proizvodnu cenu pojedinih proizvoda.
Takođe smatramo da se ova sredstva mogu utrošiti za nabavku opreme za poljoprivrednu proizvodnju i preradu, kao i za opremu za navodnjavanje i izgradnju mini mlekara, sušara, hladnjača itd. Smatramo da su ova sredstva potrebnija za ovu namenu.
Takođe, mogu se uložiti i u opremanje objekata u ruralnim područjima, uz nabavku opreme i obnovu tradicionalnih seoskih domaćinstava koja poseduju potencijal za bavljenje ruralnim turizmom i time dati podršku razvoju sela.
Novac bi se takođe jednim delom preusmerio i na unapređenje poljoprivrednog zemljišta, zatim na zaštitu poljoprivrednog zemljišta, kroz mogućnost da se to uradi protiverozivnim merama kroz kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta itd. Takođe se može koristiti - za korišćenje poljoprivrednog zemljišta.
Smatramo da ovaj novac treba preusmeriti na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz više razloga, a pre svega tom ministarstvu je namenjeno četvrtina novca manje nego u prethodnoj godini. Mi smatramo da će ovoliko mali iznos ovom ministarstvu dodatno urušiti ovu granu.
Takođe smatramo da su i neka druga ministarstva dobila znatno manje sredstava nego što je potrebno, pomenuću samo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja i napomenuću da pokrivenost Srbije prostornim planovima je trenutno 20%. Na Odboru za urbanizam i građevinarstvo, koji smo imali pre neki dan, ministar Oliver Dulić je predložio, odnosno imaju plan da pokriju Srbiju sa 90-100% prostornim planovima.
Međutim, čisto sumnjam da će to moći da se realizuje u narednoj godini, smatram i čak ako se to uspe, pitanje u kojoj meri će da se realizuju ti prostorni planovi. Džabe vam prostorni planovi ako oni stoje u fiokama i ako se ne realizuju, takođe kao i zakoni - imamo dobre zakone koji se ne sprovode, a takođe od njih nemamo neke koristi.
Još jednom apelujem da se ovaj amandman usvoji. Smatram da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba dobiti ovaj iznos i ovih 100 miliona dinara koji se mogu uštedeti od ovih troškova putovanja, da ih treba preusmeriti na ove delove koje sam naveo, koji će više koristiti građanima Srbije.

Javljam se po čl. 225. i 226, Poslovnik, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u noći između subote i nedelje razbijena su stakla na prozorima prostorije Opštinskog odbora SRS Voždovac, u ulici Rada Končara 1a, na Lekinom brdu. U prostorijama je pronađena cigla kojom je to učinjeno. Ne znam zbog čega se to desilo. Vi znate šta se sve dešavalo u prethodnom periodu na opštini Voždovac, više puta sam iznosio u javnost, kupovina odbornika, problem sa kvorumom i sve ostalo.
Moraću opet da postavim pitanja, pre svega, MUP-u da li su preduzeli neke mere? Napomenuo sam da je došlo do pretnji i ugrožavanja života pojedinih odbornika, koji nisu hteli da učestvuju u radu SO, odnosno da daju kvorum većini, koja tog momenta nije imala potreban kvorum za rad.
U prostorije visokih funkcionera SO Voždovac pozivani su pojedini odbornici koji su prešli u SNS. Pre svega, Zdravko Pršić iz Ripnja, koji je prisustvovao tom sastanku duže od sat vremena, nuđena mu je novčana pomoć. Nisu uspeli da se dogovore oko cifre. Nisu uspeli da se dogovore koliko košta obraz i koliko košta davanje kvoruma.
Nudili su takođe Milanu Todoroviću, odborniku SRS, da će za uzvrat da urade sve što je potrebno u njegovom mestu Rakovica-selo. Mladen Vodalov, njega sam već spomenuo, takođe je prešao u SNS. Bio je okružen naprednjacima, odbornicima i zaposlenim licima iz DS-a koji su ga i odvojili od odborničke grupe SRS i terali da diže ruku onda kada je potrebno, a sve zarad dobijanja posla i drugih usluga od strane opštine Voždovac.
Zaposleno lice u opštini Voždovac, Ljubivoje Popović, koji radi kao inspektor, pretio je odborniku Ljiljani Tomić. Poslao joj je preteću poruku sa njegovog službenog telefona, reći ću i njegov broj, 064-8787-859, jer nije pristala da im pravi kvorum, sledeće sadržine –napraviću ti pakao od života. U potpisu Pop.
To su sve stvari koje su obeležile prethodni period na opštini Voždovac. To je ono što će obeležiti tamošnju vlast, koju čini DS, SPS i LDP. Vrše non-stop pritisak na odbornike. Nemaju često kvorum.

Završavam. Pričao sam i ranije da su napravili mnogo štete oko Plavog mosta. Građevinska mafija je izuzetno razvijena na opštini Voždovac. Više puta sam to iznosio u javnost.
Postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova – da li su bilo šta učinili povodom ovog slučaja i povodom razbijanja stakla na prostorijama Opštinskog odbora Voždovac?

Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, javljam se amandmanu koji je podnela Srpska radikalna stranka. Ne mogu da shvatim da neko priča o amandmanu o zakonu o javnim nabavkama, neko ko je bez tendera prodao i čast, i moral i obraz.
Hoću da kažem da još mišljenje Vlade povodom ovih amandmana dobili smo 7, 14. i 20. novembra i jako je teško pratiti ove amandmane, pa bih zamolio, ako je ikako moguće ubuduće, kada imamo više mišljenja Vlade o amandmanima, da dobijemo objedinjene na jednom mestu i poređane po redosledu amandmane.
Što se tiče člana 69, stav 2. glasi: "Ako vrednost javne nabavke prelazi iznos od pet miliona dinara za dobra i usluge, odnosno 20 miliona dinara za radove, oglasi se objavljuju i na Portalu javnih nabavki."
Predlog Srpske radikalne stranke je da se on promeni i da glasi: "Ako vrednost javne nabavke za dobra, usluge ili radove premašuje vrednost nabavke male vrednosti, koje se utvrđuju Zakonom o budžetu Republike Srbije, oglasi se objavljuju i na Portalu javnih nabavki.''
Predložena izmena je prihvatljivo rešenje, s obzirom da se svake godine Zakonom o budžetu RS propisuje gornji limit javne nabavke male vrednosti i da taj limit za 2007. godinu iznosi 2,7 miliona dinara, dok je prvobitno predloženim rešenjem, bez ikakvih valjanih i opravdanih kriterijuma, fiksno limitirana vrednost javne nabavke na pet miliona dinara za dobra i usluge, odnosno na 20 miliona dinara za radove, koji bi trebalo da se objave na tzv. Portalu javnih nabavki.
Takođe, u okviru člana 69. predložili smo da se brišu stavovi 3. i 4. Stav 3. glasi: "Svi oglasi o javnim nabavkama objavljuju se na srpskom jeziku". Stav 4. glasi: "Ukoliko vrednost nabavke prelazi 150 miliona dinara za dobra i usluge, odnosno 300 miliona dinara za radove, oglasi o javnim nabavkama objavljuju se i na jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini".
Stavovi 3. i 4. u članu 69. su suvišni, jer su već sadržani u članu 15. koji bliže uređuje naslov pod 6) Jezik u postupku javnih nabavki, a član 69. ispod naslova pod 11) Oglasi o javnoj nabavci smatra se samo jednim segmentom celokupnog postupka javne nabavke.
Imate u članu 15. stav 1. lepo stoji: "Naručilac priprema konkursnu dokumentaciju i vodi postupak na srpskom jeziku", tako da smatramo da su potpuno suvišni stavovi 3. i 4. u članu 69.
Što se tiče javnih nabavki, kada je u junu 2002. godine oblast javnih nabavki u Srbiji dobila svoje pravne okvire, javnost je bila ubeđena da je Zakon o javnim nabavkama pravno-sistemsko rešenje i prvi antikorupcijski zakon koji je usvojila tadašnja dosmanlijska vlast. Međutim, da je ovo "obećanje ludom radovanje" svi su se brzo uverili, uvidevši da su u najveće afere, pljačkanje državne kase i korupcija, upravo posledice ovog zakona, koji je sistemski omogućio lako i brzo bogaćenje tadašnjem i sadašnjem režimu.
Zbog toga svako zavaravanje građana i javnosti od strane nadležnih u Ministarstvu finansija, koji tvrde da je od 2002. do 2006. godine ostvaren pozitivan razvoj u oblasti javnih nabavki i uštede od 300 miliona dolara, predstavlja zamenu teza i čistu laž. Ovakvo marketinško i političko samoreklamiranje, koje nije činjenično potkrepljeno, nije prihvatljivo iz dva razloga.
Prvi razlog je što praktična primena Zakona o javnim nabavkama najbolje oslikava koliko novca i pomoću kojih sve mehanizama se sliva u džepove onih državnih funkcionera koji, uslovno rečeno, rade na njegovom sprovođenju.
Drugi razlog zbog koga se ne može prihvatiti tvrdnja o budžetskoj šteti od 300 miliona dolara je taj što Uprava za javne nabavke ovu uštedu računa samo na osnovu raspoloživih projekcija.
Tako iz šturo dostavljenih godišnjih izveštaja od strane naručioca, Uprava pravi uporedni prikaz planirane vrednosti godišnjih nabavki i ostvarenih, tj. realizovanih troškova javnih nabavki. Na bazi tako uočene razlike između plana i realizacije, dobija se projekcija uštede koja nije prikaz pravog činjeničnog stanja.
Ovome ide u prilog i podatak Uprave za javne nabavke da uštede u javnim preduzećima beleže negativnu tendenciju i da su u periodu od 2005. do 2007. godine bile ispod proseka, što je zabrinjavajuće, jer se udeo javnih preduzeća kreće od polovine do čak 2/3 ukupne vrednosti javnih nabavki u Srbiji.
Dakle, pravo pitanje je: da li se pod ovakvim okolnostima i sa ovakvom vlašću u Srbiji uopšte može reći da postoji bilo kakva ušteda u budžetu zahvaljujući Zakonu o javnim nabavkama, dok se celokupni sistem javnih nabavki realizuje se na jedan kriminalan i za režim veoma profitabilan način?
Što se tiče tendera koji su organizovani u prethodnom periodu u Srbiji, često su nameštani pojedincima koji su politički podobni, odnosno ljudima koji će se kasnije odužiti tim partijama tako što će im finansirati kampanje i davati novac za druge potrebe tih stranaka. Nameštanjem tendera omogućeno je velikom broju pojedinaca enormno bogaćenje. Mora se stati na put ovakvim javnim nabavkama, jer namešteni tenderi i ugovori ne samo da su na brz način omogućili bogaćenje pojedincima, već uništavaju preduzeća, firme i nanose veliku štetu državi.
Što se još tendera tiče, oni moraju biti javni. Mora se omogućiti što većem broju ponuđača da na njima učestvuje i bitno je da svi budu na vreme obavešteni o uslovima tendera i sa potpunim podacima o uslovima istog. Ne sme se dozvoljavati naručiocu roba ili usluga da ne sprovede tender, navodno, zbog hitnosti postupka, što je bila česta praksa kod nas.
Takođe, mora se sprečiti da naručilac radi u dosluhu sa davaocem, kako bi se odredila cena ponude. Naručiocu se mora sprečiti mogućnost da da specifikaciju robe ili usluga, tako da one odgovaraju određenom ponuđaču i da ga na taj način favorizuje. Nabavljanje robe i usluga treba da bude ekonomično, odnosno najbolja kombinacija cene i kvaliteta, i otvaranje ponuda treba da bude uvek javno.
Najčešći oblici zloupotreba jesu planiranje nabavki koje su po količinama i karakteristikama u neskladu sa planom aktivnosti naručioca, zatim skraćivanje rokova za podnošenje ponuda u odnosu na zakonom propisane, čime se favorizuje jedan unapred obavešten ponuđač.
Česta je zloupotreba kvaliteta kao kriterijuma koji se ocenjuje na osnovu subjektivnog stava članova komisije naručioca, zatim zloupotreba kriterijuma dosadašnja iskustva, kroz koje naručilac može da favorizuje one ponuđače sa kojima već duže vreme posluje i time sprečava druge koji bi bili povoljniji da budu izabrani.
Često se zloupotrebljava i aneksiranje ugovora, kojim se menja ugovorena cena, po pravilu na više, a količine smanjuju, dok se rokovi isporuke produžavaju.
Za kraj bih rekao da je SRS podnela 51 amandman na ovaj zakon o javnim nabavkama, od toga je usvojeno 14, čime smo na neki način pokušali da popravimo ovaj zakon.
Moram da napomenem da je jedan deo amandmana pisan još 2002. godine i da ih je pisao dr Vojislav Šešelj. Mi smo neke od tih amandmana prilagodili ovom sada predlogu zakona i jedan deo istih je prihvaćen.
Samo ću vam o jednom u nizu koji je prihvaćen ukratko reći nešto, a to je član 19, gde se govori detaljno o tome kako naručilac mora da odbije ponuđača ukoliko mu on preti, daje mito, ucenjuje ga ili slično. To se odnosi na stavove 1. i 2. u članu 19, a dr Vojislav Šešelj je 2002. godine podneo amandman da se doda član 3. koji glasi: "Naručilac je dužan da, u slučajevima iz stava 1. i stava 2. ovog člana, odmah obavesti organe gonjenja i druge nadležne organe, koji će protiv takvih subjekata preduzeti zakonom propisane mere".
Smešno je samo odbiti ponudu. Ako vam neko daje korupciju, ako vam neko nudi mito, ako vas neko ucenjuje ili slično, ponuđač koji je nudio mito, pretio ili slično, mora biti kažnjen, a ne samo odbijen. To je jedan od amandmana koji je pisao naš predsednik još 2002. godine, a sve u cilju borbe protiv korupcije i da se afere u javnim nabavkama svedu na minimum. Pa tako smo mi ponovo taj amandman napisali, ali ovog puta je prihvaćen i nadam se da će on uticati na smanjenje afera u javnim nabavkama.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član 82. stav 2, u kome se kaže: ''Ako ponuđač čija je ponuda izabrana kao najpovoljnija odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci, naručilac može da zaključi ugovor sa prvim sledećim najpovoljnijim ponuđačem.'' Predložio sam da se reč "može" zameni rečju "mora", da se ne sme dozvoliti da poslednji na listi može dobiti posao sa najlošijom ponudom.
Naime, kad se završi konkurs, ako najbolja ponuda iz bilo kojih razloga ne može da se realizuje, smatram da bi naručilac trebalo da prihvati sledeću najbolju ponudu, odnosno drugu sa liste. Ovim bi se sprečilo da se posao zaključi sa niže rangiranim sa liste, jer po ovom članu može doći do toga da se sklopi ugovor sa poslednje plasiranim ponuđačem. Ne sme se dozvoliti da se takvi ugovori sklope, tj. da se preskoči niz povoljnijih ponuda, odnosno da se izabere neki, recimo sedmi sa liste, a da se zaobiđu rangirani od drugog do šestog mesta.
Ako se sklopi ugovor sa nekim sa liste ponuđača, onda to mora biti najbolje rangirana ponuda, a ne sme biti, kako stoji u članu "može". Znači, mora da bude nabolje rangirana ponuda. Zbog toga se ovim amandmanom predlaže brisanje reči "može" i umesto iste staviti reči "mora".
Protekli period u javnim nabavkama je obeležio veliki broj malverzacija. Afere su zastupljene u svim segmentima društva, u svim oblastima. Afera javnih nabavki nije zaobišla ni vojsku. Setimo se ugovora Ministarstva Srbije i Crne Gore koje je sklopilo, po državu štetne ugovore o nabavci vojne opreme, vredne oko 300 miliona evra.
Za samo par dana cene proizvoda su znatno uvećane, tako da su šlemovi, koji je trebalo platiti po 200 evra, plaćeni 250, pancirima je narasla cena sa 1.200 na 1.750 evra, a maskirnim odelima sa 280 na 445 evra. Na razlici u ceni samo ova tri proizvoda, država je oštećena za 40 miliona evra.
Ministarstvo odbrane potrošilo je veliki deo novca van namenske potrošnje namenjene budžetom. Obaveze prema dobavljačima bile su 2,8 milijardi dinara, a narasle su na neverovatnih šest milijardi dinara.
Što se vojske tiče, zabeleženo je da je svojevremeno za remont vojnih aviona plaćeno čak četiri miliona evra više od cene koja je postignuta na tenderu.
Najdrastičnije kršenje zakona o javnim nabavkama učinilo je i preduzeće "Univerzijada Beograd", koje je sklopilo ugovor bez tendera sa hrvatskim "Varteksom" o oblačenju sportista.
Jedna u nizu afera kojom je naneta šteta državi jeste ona u kojoj su učestvovale Marija Rašeta-Vukosavljević, sa još 11 lica, koja su optužena da su pri izradi projekta i rekonstrukcije terminala dva i Vip salona na aerodromu pribavili ličnu korist od više miliona dinara. Tačnije, pribavili su korist od oko 60 miliona dinara i to tako što su najveći deo novca nezakonito prisvojili naduvavanjem ulaznih faktura.
Prvobitna istraga je trajala više od godinu dana. Optuženi se terete da su od marta 2003. do aprila 2004. godine prilikom pomenutih rekonstrukcija oštetili državu za oko 220 miliona dinara.
Sve je krenulo od krivične prijave 24. septembra 2004. godine, a povod su bile umetničke slike kupljene za Vip salon. Kako je sve naduvavano najbolje svedoči primer kupovine ovih 24 slika. Naime, njih je "Kolubara - Investgradnja" nabavila za milion i po dinara, a naplaćene su čak osam miliona dinara. Reč je o slikama Miće Popovića, Olje Ivanjicki, Save Stojkova i Cileta Marinkovića. Plaćena cena je petostruko veća od tržišne, realne cene.
Opremanje Vip salona povereno je već pomenutoj firmi "Kolubara - Investgradnja", a ukupna vrednost radova i opremanja iznosila je više stotina miliona dinara. Prostor je popločan posebnim kamenom iz Brazila, koji se zbog skupoće retko kad koristi i u samom Brazilu, a za relaksaciju gostiju ugrađene su i džakuzi kade.
Bile su impresivne cene ukrasnog bilja postavljenih ispred ulaza u Vip salon. Fikus 30 hiljada, Bendžamin 70 hiljada, a za dve biljke je otišlo čitavih 100 hiljada dinara.
Internom kontrolom u novembru 2004. godine otkriveno je kako su cene pojedinih predmeta drastično uvećane, čak i do 30 puta. Četvorosed, koji se mogao kupiti za 33 hiljade dinara, kolika je njegova realna i tržišna cena u salonima nameštaja, plaćen je neverovatnih 982 hiljade dinara, skoro milion dinara za jedan običan četvorosed.
Fotelja od 17 hiljada plaćena je čak 723 hiljade. Identična je u salonima nameštaja 17 hiljada što je uvećanje cene od 42 puta. Čuvene kašičice za kafu 630 dinara, umesto 25, kanta za đubre 12 hiljada, držač za salvete 16 hiljada dinara itd.
Na kraju, u vezi aerodromske afere da napomenem da su ugovoreni poslovi prošireni aneksima, koji su višestruko premašili osnovni ugovor.
U osnovnom ugovoru jednog posla na aerodromu određena je vrednost od 16 miliona dinara, iako maksimalan iznos aneksa je mogao biti četiri miliona dinara, on je iznosio čak 60 miliona dinara, odnosno 15 puta više. Prosto neverovatno. Ugovor 16 miliona dinara, a aneks ugovora 60 miliona dinara.
Najnovije afere stižu nam iz zdravstva, to jest iz domova zdravlja Palilula, Zvezdara, KBC Bežanijska kosa, KBC Zemun i KBC Zvezdara. Kao što vidimo, nijednu oblast nisu zaobišle afere kada su u pitanju javne nabavke koje je sprovodilo žuto preduzeće. U ovim centrima uvodom u dokumentaciju došlo se do zaključka da su prekršene odredbe Zakona o javnim nabavkama i Zakona o budžetskom sistemu.
U opremanju KBC Bežanijska kosa 200 hiljada dinara je plaćena klupa za čekaonicu sa tri sedeća mesta. Ofinger, sa držačem za kišobrane, 13 hiljada dinara, identičan u salonima košta 2.400 dinara.
Čajna kuhinja, čija je realna cena 80 hiljada, plaćena je neverovatnih 750 hiljada dinara. Police za kartoteku umesto 16 hiljada, plaćena je 121 hiljadu dinara. Direktorka Doma zdravlja Zvezdara Branka Grujić odobrila je plaćanje komode 33 hiljade dinara, čija je vrednost 6.600 dinara, a konferencijski sto za elektronsku komunikaciju čak 777 hiljada dinara.
Direktorka Doma zdravlja Palilula Jasminka Jelić 21. aprila 2008. godine zaključila je ugovor o poslovnoj saradnji bez saglasnosti Upravnog odbora Doma zdravlja, što je suprotno statutu ove ustanove i bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu. Ovaj ugovor odnosi se na nameštaj.
Direktorka nije proknjižila prijem nameštaja. Zatim je pokrenula postupak javne nabavke medicinskog nameštaja, po svemu sudeći istog koji je završio preporukom komisije za javne nabavke da postupak bude poništen. Videlo se da je nameštaj isti, da nema konkurencije, te da je postupak javne nabavke bio sama farsa.
Od februara do jula 2008. godine u istom domu zdravlja, pored redovne zarade, u plate su uračunate i nagrade za stručni tim, tako da je dom zdravlja isplatio ukupno 599.114 dinara, što je iznad iznosa dozvoljenog zakonom.
Najnovija afera javnih nabavki se desila u MUP-u. Više osoba zloupotrebom položaja i falsifikovanjem isprava oštetili su MUP Srbije za više miliona dinara. Oni su, kako je saopšteno, osumnjičeni za primanje i davanje mita, kao i utaju poreza u vezi sa nabavkom odeće za pripadnike MUP-a. Sklopili su ugovor sa MUP-om o proizvodnji i isporuci određenog kvaliteta i da su, koristeći falsifikovane nalaze i podmićujući referente MUP-a, isporučivali robu daleko lošijeg kvaliteta.
Pri nabavci robe favorizovani su određeni ponuđači. Često se u MUP-u dešavalo da roba bude lošijeg kvaliteta od dogovorene, a na tome su se štedele velike pare koje su se delile između onih koji sprovode nabavku, favorizovanih firmi i kontrolnih organizacija. Mnogi ponuđači ne mogu da dođu ni do bodovanja, jer u saradnji sa laboratorijom uzroci se često zamene u MUP-u, lošiji se pošalju na analizu i tako izgube pravo učešća na tenderu.
Prilikom nabavke uniforme nadležni u MUP-u odrede materijal, potom o vrsti materijala obaveste njima blisku firmu. Sa vlasnicima tih firmi dogovore se gde da urade osnovnu analizu, a zatim i kontra analizu koja se radi pod šifrom, ali koju ti pojedinci dobijaju od ljudi iz MUP-a.
Prva isporuka robe je usklađena sa zahtevima konkursa, a veći deo robe bude drugog kvaliteta. Recimo, 20% se isporuči kako treba i na njima se urade sve potrebne analize po prijemu robe, a ostala roba daleko lošijeg kvaliteta, ne kontroliše se, jer sve analize uzimaju od prethodne ispravne isporuke.
Prošle godine je bilo 700 žalbi na regularnost tendera i pola tih tendera je poništeno, što u celosti što delimično. Vrednost nabavke u MUP-u na godišnjem nivou prelazi 35 miliona evra, a četvrtina tog novca, odnosno nešto više od osam miliona evra odlazi firmama za koje se nameštaju tenderi.
U MUP-u radi oko 40 hiljada ljudi, tako da se godišnje kupuje ogroman broj košulja, kravata, pantalona itd. Pod znakom pitanja je kako se nabavljaju specijalna oprema, gorivo, kupovina motornih vozila, odabir firmi koje ih popravljaju itd. Prošle godine vrednost nabavki u MUP iznosila je tri milijarde 162 miliona 279 hiljada dinara, od čega su velike nabavke koje su išle putem tendera vredele 2.698.237.000 dinara, a preostalo su činile nabavke male vrednosti.
Izneo sam niz afera koje su se dešavale u našem društvu u prethodnom periodu. Izneo sam afere u vojsci, MUP-u, domu zdravlja, KBC, na aerodromu. Ima ih mnogo. Javne nabavke, nažalost, u prethodnom periodu, iako je postojao zakon, nisu kontrolisane. Ne verujem da će se nešto bitno promeniti ni usvajanjem ovog novog zakona o javnim nabavkama, jer bitna je kontrola kako se ti tenderi sprovode, kako se sprovode javne nabavke. Zakon, iako je dobar, ako se njega ne pridržavamo, neće nam ništa pomoći.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po članovima 225. i 226. Pitanje je za ministarstvo pravosuđa.
Naime, u periodu od juna do septembra 2003. godine novoformirana vlast, uglavnom iz redova žute orijentacije, suprotno zakonu i neovlašćeno, u gradskoj opštini Voždovac u Beogradu odlučila je da u vreme "Sablje" sruši sto objekata male privrede grupisanih na lokaciji Plavi most, što je i učinjeno uz pomoć rukovodeće strukture u Beogradu, uz pomoć pokojnog predsednika Izvršnog odbora Bogdanovića i njegovog zamenika Ljubomira Anđelkovića.
Prvo su opštinski građevinski i komunalni inspektori, bez obzira na nadležnost, doneli rešenja o rušenju svih sto objekata na toj lokaciji. U rušilačkom hiru, uz asistenciju kordona do zuba naoružane policije, specijalnih brigada iz Beograda, Novog Sada i drugih mesta Srbije, srušeno je svih sto objekata površine oko 10.000 metara kvadratnih poslovnog prostora, a da uredno nije bio sproveden upravni postupak. Učinjena je šteta u današnjoj vrednosti od 15 miliona evra, a oko 500 radnika ostalo je bez posla, vlasnici objekata bez imovine i bez mogućnosti zapošljenja, sa neplaćenim porezima i neotplaćenim kreditima.
Danas, umesto prestižne i poznate trgovinske lokacije, ljubitelji kućnih ljubicama šetaju zajedno sa psima lutalicama po opustošenom prostoru. U međuvremenu, od stresa je umrlo sedam lica vlasnika objekata, njih oko 20 je obolelo od kancera ili je doživelo srčani ili moždani udar. Većina vlasnika ne radi, nema ni osnovnih uslova za preživljavanje i posao nalaze širom Srbije i po svim kontinentima sveta.
Uporni vlasnici, koji znaju da su im objekti srušeni zbog hira i dokazivanja da je na prevaru izvršeno falsifikovanje generalnog plana do 2021. godine za Beograd, za taj prostor bezuspešno vode upravne postupke, gde prvostepeni organi već pet-šest puta donose fiktivna rešenja da se sruše objekti koji su srušeni još 2003. godine.
Drugostepeni organ se, umesto da postupa po zakonu, po partijskom nalogu odnosi ktitorski prema prvostepenom organu i potvrđuje rešenja prvostepenog organa. Lica koja vode upravni postupak su šikanirana, nemaju sredstva, jer kao dobri građani psihički pate zbog toga što nisu u pravnoj i fizičkoj mogućnosti da nekoliko puta ruše isti objekat, koji ne postoji.
Okružni sud u Beogradu u upravnim sporovima poništava rešenja gradske uprave, ova uprava poništava rešenje opštinske uprave Voždovac, a nakon toga uprava Voždovac ponovo donosi rešenja u istom tekstu kao i ranije, samo što promeni datum donošenja rešenja i ceo ciklus počinje iznova i sve tako do danas, jer Okružni sud u Beogradu nema snage (ili mu je naloženo da tako ne čini) i nijednom od 50 donetih odluka u kontinuitetu, bilo za iste ili različite građane, neće meritorno da odluči.
Jer, u tom slučaju građani koji su oštećeni dobili bi naknadu jer im je objekat srušen od strane nenadležnog organa. U toku je oko sedam upravnih postupaka i oko pet upravnih sporova. Izvršni odbor gradske opštine Voždovac, kojim je predsedavao Jesenko Lazović, doneo je i odluku bez zakonskog pokrića.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, već je šesta godina kako se ništa ne rešava u vezi sa ovim objektima. Pitanje za ministarstvo pravosuđa: zašto se procesi odugovlače, stalno odlažu i kada će se završiti?
Kada će vlasnici porušenih objekata, čiji su životi i životi njihovih porodica dovedeni u jako nezavidan položaj, dobiti konačan odgovor? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po članu 225. i 226. da kažem da izbor i verifikacija odbornika koja se desila na Voždovcu identična je sa onom koja se desila na SO Zemun.
Sud je doneo odluku da su mandati verifikovani po zakonu. Ako je to važilo za Voždovac, onda mora važiti i za Zemun. Zakon se mora poštovati i primenjivati u svim opštinama isto. Sada se vrši pritisak na sud da se donese potpuno drugačija odluka i čak prejudicira odluka suda da se može desiti uvođenje prinudnih mera u SO Zemun.
Ne može se jedna odluka doneti u vezi SO Voždovac, a potpuno drugačija u vezi SO Zemun, a u pitanju je potpuno isti način verifikovanja odbornika. Kako je u jednoj, tako mora biti i u drugoj opštini.
Inače, sama sednica SO Voždovac održana je u petak, 14. novembra, uz dosad neviđeno obezbeđenje u skupštinskoj sali.
Naime, predsednik, odnosno sto za kojim sedi predsedništvo i govornica bili su okruženi sa 12 naoružanih lica. Ko ih je pozvao, po čijem nalogu i zbog čega su ovolike mere obezbeđenja, nismo na to dobili odgovor koji smo tražili od predsednika opštine, te pitanje upućujem nadležnim organima?
Napominjem da je u sali bilo samo sedam odbornika opozicije i ničim nije ometan, niti ugrožen mir i rad same sednice.
Za govornicu se samo moglo kroz kordon i to kada predsednik dozvoli, što se vidi na video-zapisu koji posedujemo. Teror, drskost, bezobrazluk od strane predsednika opštine Gorana Lukačevića sprovodila se tokom cele sednice. To je njihova demokratija, to je njihova Evropa.
Jedan odbornik SRS, Mladen Vodalov, nije sedeo sa odborničkom grupom, već u zadnjim redovima, odvojen od nas, na mestu koje je rezervisano za građane. Odvojili su ga članovi SNS, Dragan Aleksić, Aleksandar Subotić i drugi, zatim zaposleno lice u opštini Voždovac, koje radi kao inspektor, član SPS Popović i par članova DS. Nagovorili su ga da diže ruku za njihove odluke.
Na celoj sednici bio je okružen njima, ne dozvolivši mu kontakt sa našom odborničkom grupom. Tako to radi koalicija DS, SPS i LDP, uz podršku SNS.
Mesecima smo pričali o povezanosti Tadića i Nikolića, pričali o tome, a evo videli smo i to na delu, njihovu povezanost i njihovih političkih partija.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Vlada koja je nastala nakon parlamentarnih izbora je, pre svega, jedna neprirodna interesna vlada. Da im je partijski interes najbitniji pokazali su u pregovorima, u borbi da pojedine partije dobiju što više resora. Bitno im je bilo da udome partijske ljude, a nisu vodili računa da li isti znaju da rade posao koji im je poveren. Isti kadrovi jednostavno prelaze iz resora u resor, u zavisnosti od toga koje ministarstvo je njihova stranka dobila u novom koalicionom sporazumu, kao da oni baš sve znaju o svemu. Vlada i broj ministarstava su pravljeni prema potrebama partija da zaposle svoje kadrove.
Kako se vlast poigravala prilikom formiranja ministarstava, tako se poigrava i sa zakonima i sa institucijama. Niz loših zakona je bio u prethodnom periodu. Srpska radikalna stranka je želela da Zakon o javnim nabavkama učini boljim, pa je u tom svojstvu podnela veliki broj amandmana, a Vlada je dala pozitivno mišljenje, odnosno prihvatila više amandmana, što ukazuje da je zakon manjkav, loš, da ima dosta propusta.
Protekli period je obeležen velikim brojem malverzacija prilikom javnih nabavki. Javni tenderi su često nameštani pojedincima koji su politički podobni, odnosno ljudima koji će se kasnije odužiti tim partijama tako što će im finansirati skupe kampanje i sve drugo što se od njih bude tražilo. Nameštanjem tendera omogućili su velikom broju pojedinaca enormno bogaćenje i oni su u veoma kratkom roku postali bogati, moćni i uticajni; nazivaju ih tajkunima, a ja bih ih nazvao lopovima jer je to pravi i adekvatan naziv za njih.
Kako će se Vlada boriti protiv korupcije koja je često zastupljena u javnim nabavkama kada je njen prvi čovek, Mirko Cvetković, 2003. godine istovremeno bio direktor državne Agencije za privatizaciju i privatne konsultantske kuće "Ces Mekon", koju je Agencija često angažovala za konsultantske usluge u privatizaciji. Njegov izbor za premijera ne znači ništa drugo nego da borbe protiv korupcije i malverzacija neće ni biti.
U proteklom periodu nisu bili uspostavljeni mehanizmi nadzora nad javnim nabavkama za policiju i vojsku. Setimo se samo ugovora Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, koje je sklopilo po državu štetne ugovore o nabavci vojne opreme vredne oko 300 miliona evra. Ova afera je vezana za veliku sumu novca, a neko je deo tog novca stavio u svoj džep ili omogućio nekom svom da to uradi. Setimo se kakve su bile nabavke za policiju koje su bile skandalozne, štetne po državu - nabavka upaljača, znački, košulja i ostalih stvari. Afera Aerodrom - kašičice za kafu plaćene po neverovatnoj ceni od nekoliko hiljada dinara, zatim fotelje, fikusi i ostali nameštaj plaćen po deset puta većim cenama od realne.
Mora se stati na put ovakvim nabavkama; ovakvi ugovori uništavaju preduzeća, nanose štetu državi, a omogućava se pojedincima da se na nezakonit način obogate u veoma kratkom roku.
Što se tiče javnih nabavki, mora se konačno sprečiti u Srbiji da naručilac robe ili usluga: 1) da specifikaciju robe ili usluga tako da one odgovaraju određenom ponuđaču, 2) da nepotpune podatke o uslovima nabavke, 3) preduzme neposredne pregovore samo sa jednim ponuđačem tvrdeći da zbog hitnosti ne može da sprovede tender, 4) otvori prispelu ponudu pre roka, 5) uzme mito.
Takođe se mora sprečiti da davalac radi u dosluhu sa naručiocem da bi odredio cenu ponude ili da eventualno ponudi mito. Ovo je deo gde smo mi podneli, između ostalih, jedan veoma bitan amandman – kada dođe do davanja mita, naručilac robe ili usluga mora da obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Ne sme da bude kao do sada, znači, neko ponudi mito i niko ne bude kažnjen zbog toga. Mi smo podneli amandman da naručilac mora da obavesti MUP da mu je ponuđen mito, ili da mu je prećeno ili nešto slično.
Bitno je da svi tenderi budu javni i da učestvuje što više ponuđača i da na vreme svi budu obavešteni o uslovima tendera. Nabavljanje robe i usluga treba da bude ekonomično, odnosno najbolja kombinacija cene i kvaliteta. Otvaranje ponude uvek treba da bude javno.
Sada ću vam pročitati par primera kako su se kod nas vršile malverzacije prilikom javnih nabavki. Prvo ću vam pročitati zapisnik Odeljenja interne kontrole od 31. 10. 2005. godine, zapisnik o izvršenoj kontroli finansijskog poslovanja Doma učenika Srednje železničke škole u Beogradu. Dom učenika Srednje železničke škole u 2004. godini nabavljao je namirnice za potrebe ishrane učenika od sledećih dobavljača: "Stanković internacional", broj ugovora 146, od 26. maja 2003. godine, za isporuku mesa i mesnih prerađevina, koji je zaključen na neodređeno vreme; "Almas DOO Beograd", broj ugovora 144, od 26. maja 2003. godine, za isporuku ostalih namirnica široke potrošnje, koji je takođe zaključen na neodređeno vreme; "Inlajn DOO Beograd", broj ugovora 338, od 9. decembra 2003. godine, za isporuku mleka i mlečnih proizvoda, bez roka važenja; Slađan Petrović, Slanci, broj ugovora 148, od 26. maja 2003. godine, za isporuku sezonskog voća i povrća, zaključen takođe na neodređeno vreme; "Sorab DOO Beograd", broj ugovora 336, od 8. decembra 2003. godine, za isporuku hleba i peciva, bez roka važenja.
Svi ovi ugovori su zaključeni na neodređeno vreme, što je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama. Ugovori moraju biti zaključeni za budžetsku godinu, tj. sa važnošću do 31. decembra tekuće godine.
Uvidom u račune dobavljača, broj 1854 od 30. oktobra 2004. godine, 1903 od 6. novembra 2004. godine i 1041 od 19. aprila 2004. godine, upoređivanjem cena iz računa i ponude utvrđeno je da su cene u računima više od onih u ponudi, uz usmeno objašnjenje da je primenjen član 8. Ugovora o usklađivanju cena prema cenama na produktnoj berzi.
Šta kaže član 8? Član 8. Ugovora kaže da su ugovorne strane saglasne da se usklađivanje cena utvrđenih u prihvaćenoj ponudi prodavca procentualno usklađuju sa cenama proizvoda na produktnoj berzi u slučaju povećanja ili smanjenja ove cene u visini od 5%.
Šta smo mi ovde dobili? Dobili smo da je za mleko (jedan litar) cena iz osnovne ponude 23 dinara, a da je cena u računu bila 25 dinara - povećanje 10%; jogurt - 35 dinara je cena iz osnovne ponude, a cena u računu 53 dinara, povećanje cene od 55%; topljeni sir - 46 dinara je cena u ponudi, u računu 68 dinara, povećanje cene 46%; margarin - sa 98 na 120 dinara, 23%; kačkavalj - sa 264 dinara na 290 dinara, 10% je podignuta cena; sir - sa 118 na 144 dinara, jedna vrsta, a druga na 165 dinara, odnosno dolazi do povećanja cene od 20% do 40%, a u ugovoru lepo stoji da ne može doći do povećanja cena više od 5%.
Dalje, isto u vezi sa Domom učenika, uvidom u račune broj 846 od 7. decembra 2004. godine i od 22. decembra 2004. godine, upoređivanjem cena iz računa i ponude utvrđeno je da su cene u računu više od onih iz ponude u ugovoru, a da nije poštovan ni rok plaćanja od 45 dana. Opet imamo navođenje primera: sirup limun je sa 105 dinara otišao na 126 dinara, došlo je do povećanja od 20%; "eurokrem" - sa 226 na 260, povećanje od 15%; senf - sa 80 na 100 dinara, povećanje od 25%; puding čokolada - sa 76 na 108, povećanje od 42%; puding vanila - sa 76 na 102 dinara, 53%, i tako dalje, da ne čitam sve do kraja.
Analizom postojećeg stanja utvrđeno je da je došlo do povećanja cena u odnosu na osnovnu ponudu, na osnovu koje je potpisan ugovor. Takođe je utvrđeno da je plaćanje vršeno u suprotnosti sa ponudom i ugovorom. Nisu poštovani članovi 7. i 9. ugovora, broj 144 od 26. maja 2003. godine, kojima je regulisana cena i rok plaćanja.
Poslednji primer iz ove škole, takođe nabavke: juneći but - cena iz ponude 250 dinara, a cena u računu je čak 370, dolazi do povećanja od 47%; hamburška slanina - sa 228 dinara na 368, povećanje od čak 61%; viršla - sa 166 na 260, 57%; jetra svinjska - sa 120 na 145 dinara, povećanje 20%; meso pileće - sa 120 dinara na 170 dinara, došlo je do povećanja od 40%.
Uvidom u prezentovanu dokumentaciju utvrđeno je da ne postoje pismeni zahtevi dobavljača za korekciju cena i aneks ugovora kojim je utvrđena nova cena. Utvrđeno je da je došlo do procentualnog rasta cena u odnosu na osnovnu ponudu, a plaćanje je vršeno u suprotnosti sa ponudom i ugovorom.
Vidite da ove cene, po kilogramu, nisu baš velike, ali kada se uzme u obzir broj i količina dolazimo do višemilionskih iznosa koji su pronevereni u ovom slučaju. Vidimo kako dolazi do malverzacije tako što su cene povećavane i više puta u odnosu na osnovnu ponudu. To je bio jedan način kako je u javnim nabavkama dolazilo do velikih malverzacija.
Zatim, Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju, Odeljenje za budžetsku kontrolu, zapisnik od 18. januara 2008. godine o izvršenoj kontroli primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišćenja budžetskih sredstava za period od 1. januara 2006. godine do dana kontrole, kao i provera navoda po zahtevu broj 401 itd. od 18. maja 2006. godine kod Pravno-birotehničke škole "9. maj", odnosno sada je novi naziv Pravno-poslovna škola. Sada ćemo videti kako je tu došlo do malverzacija u javnim nabavkama.
Kontrola je vršena u periodu od 18. 7. 2007. godine do 15. januara 2008. godine, sa prekidima, u prostorijama kontrolisane škole. Tu su izvršene javne nabavke. Prva je bila nabavka usluga organizovanja ekskurzija u 2006. godini za školsku 2006/2007. godinu. Postojao je niz nepravilnosti u okviru ove javne nabavke, a ja ću vam navesti samo nekoliko.
Pre svega, naručilac je otpočeo postupak javne nabavke, iako nabavku nije predvideo planom javnih nabavki za 2006. godinu, jer ga nije ni doneo, čime je postupljeno suprotno članu 24. stav 1. Zakona o javnim nabavkama. Nije doneta odluka o pokretanju postupka javne nabavke, što je suprotno članu 25. st. 1. i 2. Zakona o javnim nabavkama. Zatim, javni poziv nije objavljen u "Službenom glasniku RS", što je suprotno članu 69. stav 1. Zakona, a u vezi sa članom 72. stav 1. tačka 1) istog zakona. Zatim, konkursna dokumentacija ne sadrži sve elemente koji su propisani za konkursnu dokumentaciju u otvorenom postupku: model ugovora, obrazac, profakture sa uputstvom kako da se dopuni, što je suprotno članu 27. stav 3. Zakona i članu 2. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki itd. Ima dosta tih nepravilnosti, a ja sam naveo samo par.
Ta ista škola vrši javnu nabavku stolica u 2006. godini. Navešću vam, takođe, niz nepravilnosti u okviru ove javne nabavke. Pre svega, naručilac nabavku nije predvideo planom javnih nabavki za 2006. godinu, jer ga nije ni doneo, ni finansijskim planom za 2006. godinu, zahtev za nabavku opreme, čime je postupljeno suprotno članu 24. stav 1. Zakona o javnim nabavkama. Nije doneta odluka o pokretanju postupka javne nabavke male vrednosti, što je suprotno članu 25. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, članu 37. Zakona o budžetskom sistemu i članu 3. Pravilnika.
Nije sačinjena konkursna dokumentacija, što je suprotno članu 5. Pravilnika.
Ponuđači uz ponude nisu dostavili dokaze o ispunjenosti uslova za predmet javne nabavke, i to: izvod iz sudskog ili drugog registra, potvrdu nadležnog organa koji vodi evidenciju izdatih dozvola za obavljanje odgovarajućih delatnosti i ime lica ovlašćenog za kontakt, što je suprotno članu 8. stava 1. Pravilnika. Zatim, zapisnici o otvaranju ponuda ne sadrže broj pod kojim su ponude zavedene, nazive ponuđača itd.
Treća nabavka u ovoj školi, u kojoj je takođe bilo puno malverzacija, jeste nabavka računara za bankarsku kancelariju u 2006. godini. Utvrđene su sledeće nepravilnosti: naručilac je otpočeo postupak javne nabavke, iako nije doneo plan javnih nabavki za 2006. godinu, čime je postupljeno suprotno članu 24. stav 1. Zakona o javnim nabavkama i članu 37. Zakona o budžetskom sistemu. U odluci o pokretanju postupka nije naveden redni broj javne nabavke, suprotno članu 25. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama, članu 37. Zakona o budžetskom sistemu i članu 3. stav 1. alineja 1. Pravilnika itd.
Četvrta nabavka je nabavka usluga krečenja 2007. godine, gde je takođe postojao niz nepravilnosti. Naručilac je počeo postupak javne nabavke iako nabavka nije bila u celosti predviđena planom javnih nabavki, niti u finansijskom planu za 2007. godinu, čime je postupljeno suprotno članu 24. stav 1. Zakona o javnim nabavkama i članu 37. Zakona o budžetskom sistemu. Takođe, nije sačinjen ni izveštaj o dodeli ugovora o javnim nabavkama, što je suprotno članu 81. stav 1. i 2. Zakona o javnim nabavkama. I nabavka dodatnih radova od strane naručioca se može smatrati izmenom konkursne dokumentacije, što je suprotno članu 27. stav 1. i članu 29. stav 7. Zakona o javnim nabavkama.
Vidimo samo na primeru jedne škole u kojoj meri dolazi do malverzacija prilikom javnih nabavki. Svuda je bilo nepravilnosti. Na početku sa organizovanjem ekskurzija, nastavilo se preko nabavke stolica i računara, a završilo se sa uslugama krečenja.
Evo, reći ću vam par rečenica o tome kako je došlo do malverzacija u vezi sa javnim nabavkama u opštini Zvezdara. Prema nalazu budžetske inspekcije utvrđeno je da "žuto" rukovodstvo opštine Zvezdara nije uopšte poštovalo Zakon o javnim nabavkama. Tako su radovi na uređenju opštine, čija vrednost se kretala od 1.000.000 do 10.000.000 dinara, dodeljivani na nezakonit način, bez tendera, dok su pojedine milionske fakture plaćane firmama sa kojima opština uopšte nije imala nikakav ugovor.
Prema nalazu budžetske inspekcije, skoro sve nabavke robe i usluga koje je iz budžeta finansirala opština Zvezdara od 2004. godine izvršene su mimo sprovođenja tendera, bez obzira na to da li je bilo reči o nabavci male ili velike vrednosti. Tako su, primera radi, troškovi očuvanja životne sredine u 2004. godini iznosili 11,9 miliona dinara.
Inspekcija je metodom slučajnog uzorka izvršila uvid u pojedine troškove koje je tim povodom imao opštinski budžet i otkriven je apsolutni javašluk.
Za uređenje 11 dečijih igrališta preduzeću "Maraton" DOO iz Mačvanske Mitrovice plaćeno je 900.000 dinara. Zatim, istom preduzeću je plaćen iznos od 2,6 miliona dinara za uređenje zelenih površina na 16 lokacija. Takođe, opština je za izradu potpornih zidova na sportskom terenu u Bosutskoj ulici na Zvezdari preduzeću "Ceraprom" iz Beograda platila troškove u iznosu od 470.000 dinara. Na bazi ova tri rashoda, čija vrednost prelazi četiri miliona, budžetski inspektor je konstatovao da su opštinske vlasti bile u obavezi da sprovedu javnu nabavku velike vrednosti, što nije učinjeno.
Daljom kontrolom javnih nabavki od strane budžetske inspekcije utvrđeno je da je opština Zvezdara u 2004. godini iz budžeta platila radove na krovu zgrade opštinske uprave. Prvobitna vrednost ugovorenih radova sa preduzećem "Trijumfal" iz Beograda iznosila je 950.000 dinara, ali su radovi, sa porezom na promet, plaćeni u iznosu od 1.200.000 dinara. Navodno, za ove radove postoji zapisnik komisije o izboru najpovoljnijeg ponuđača - preduzeća "Trijumfal", čija ponuda je razmatrana u konkurenciji sa još tri ponude. Međutim, inspekcija je utvrdila da je za ove radove bilo neophodno raspisati tender velike vrednosti, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o budžetu za 2004. godinu, jer vrednost radova prelazi milion dinara, što opštinska vlast nije učinila.
Potpuno isti slučaj se odigrao i prilikom sanacije zgrade Mesne zajednice Veliki Mokri Lug. Vrednost radova je iznosila 1.200.000 dinara, sa porezom na promet, a posao je nezakonito dodeljen preduzeću "Produktinvest" iz Beograda.
Što se tiče nabavke kancelarijskog materijala za potrebe rada opštine Zvezdara u 2004. godini, evidentirani su ukupni rashodi po tom osnovu u visini od 4,7 miliona dinara. Budžetska inspekcija je utvrdila da za nabavku kancelarijskog materijala uopšte nije sproveden postupak javne nabavke velike vrednosti, iako ukupna vrednost godišnje nabavke premašuje milion dinara, što je Zakonom o budžetu određeno kao limit.
Jedan od retkih i manje uspešnih tendera koje je demokratska vlast ipak sprovela ili je bar pokušala da sprovede jeste tender za nabavku računara i računarske opreme. Naime, za potrebe opštinske uprave u maju 2004. godine izvršena je nabavka 36 računara i šest laserskih štampača. Prema zapisniku koji je sačinila Komisija za javne nabavke, najpovoljniji ponuđač na tenderu je bilo preduzeće "Mega" iz Beograda sa ponuđenom cenom od 1,7 miliona dinara, bez poreza na promet.
Sa ovim ponuđačem je Opštinska uprava opštine Zvezdara zaključila ugovor o nabavci koji je odmah zatim realizovala po ugovornoj ceni. Međutim, inspekcija je utvrdila da je javni poziv na ovaj tender, koji je bio objavljen u "Službenom glasniku RS", bio nezakonit, jer nije sadržao sve kriterijume prema kojima je kasnije bodovana i vrednovana najpovoljnija ponuda.
Osim toga, utvrđeno je da je tokom 2004. godine od istog preduzeća nabavljana i dodatna računarska oprema ukupne vrednosti od 850.000 dinara, za šta uopšte nije sproveden postupak javne nabavke, kako to nalaže zakon...
(Predsednik: Vreme.)
Privodim kraju. Ovde postoji čitav niz primera malverzacija. Građanima Srbije sam naveo samo par nepravilnosti i par primera lopovluka koji se desio na potpuno različitim mestima: u vojsci, miliciji, na aerodromu, domu učenika, u školi, u opštini. Svuda su bile teške nepravilnosti prilikom javnih nabavki.
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju, molim vas, govorite dva minuta duže.)
Evo, završavam. Vlada i ministri koji su umešani u niz malverzacija neće se izboriti, niti će se truditi da smanje malverzacije prilikom javnih nabavki, jer to njima ne odgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po Poslovniku, član 225. i 226, i tražim informaciju šta se dešava sa Skupštinom opštine Voždovac.
Na jednoj od prethodnoj sednica uputio sam više pitanja, a između ostalog, kako je moguće da se predsednik opštine bira van skupštinske sale. Takođe i zamenik predsednika opštine Voždovac je izabran van skupštinske sale, u prostorijama gde nije omogućeno odbornicima opozicije da uđu i da za isti izbor glasaju.
Nakon ove prve skandalozne sednice i ovakvog izbora predsednika i zamenika predsednika opštine, desila se druga, takođe skandalozna sednica, koju su odbornici pozicije održali bez kvoruma. Bilo je prisutno 28 od 56 odbornika.
Po njima 29. odbornik je bila Isidora Injac iz LDP-a. Ukazivali su međutim odbornici SRS da je pomenuta postala član Opštinskog veća i da više nije odbornik i da ne može dati kvorum.
Uprkos toj činjenici DS i ostale stranke koje su na vlasti opet nasilno nastavljaju sednicu i tumače zakon onako kako njima odgovara.
Nakon toga, opozicione partije ulažu žalbu sudu. Sud istu usvaja, a odluke donete na sednici poništava. Interesantno je da je stara opštinska izborna komisija razrešena, a nova koja je izabrana na sednici ne postoji, jer nije bilo kvoruma, kako je i sud potvrdio i poništio odluku o izboru nove opštinske izborne komisije.
Uprkos svemu ovome, u petak 7. novembra, održali su treću po redu skandaloznu sednicu, opet bez kvoruma. Na insistiranje odbornika SRS da se izvrši javna prozivka odbornika da bi se isti prebrojali, predsednik to odbija i bez kvoruma istu nastavlja. Po njemu, navodno, 29. odbornik je opet ista osoba, osporavana Isidora Injac, za koju je sud već doneo odluku da ne može biti odbornik i da ne može činiti kvorum.
Odbornici opozicije opet ulažu žalbu sudu i sud opet istu usvaja. Između ostalog, opet se poništava izbor opštinske izborne komisije, tako da SO Voždovac već duže vreme nema opštinsku izbornu komisiju, niti može da završi sednicu normalnim tokom, niti da je vodi, jer nema kvoruma.
Dokle će se tolerisati ovakvo stanje na opštini Voždovac? Kako odluka suda za predsednika opštine Voždovac nije obavezujuća?
Demokratska stranka, SPS i LDP su napravili haos na ovoj opštini. Uprkos odlukama suda oni održavaju sednice bez kvoruma. Sud im dva puta poništava odluke i moje je pitanje - dokle će se ovako stanje tolerisati na opštini Voždovac, dokle će za njih biti neobavezujuće odluke suda?
(Predsednik: Vreme.)
Evo završavam. Pitanje upućujem Ministarstvu za lokalnu samoupravu i Ministarstvu za pravosuđe, pošto ovde ima i elemenata krivičnog dela zbog nepoštovanja odluke suda, i to u dva navrata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po čl. 225. i 226. Želim da dobijem informaciju šta se dešava sa SO Voždovac.
Na jednoj od prethodnih sednica napomenuo sam da je predsednik opštine izabran na jedan potpuno nelegalan način, nasilan način. Izabran je van skupštinske sale, u nekoj kancelariji 38, gde je zabranjeno odbornicima opozicije da glasaju, odnosno obezbeđenje opštine nije dalo odbornicima opozicije da uđu na mesto glasanja. Na isti način je izabran i zamenik predsednika Opštine.
Odgovor na ova pitanja još uvek nisam dobio. O ovome sam pričao prošli put dosta opširnije, a u međuvremenu se desila još jedna skandalozna sednica, gde su odbornici pozicije održali drugu sednicu bez kvoruma, prisutno je bilo 28 od 56 odbornika. Po njima, 29-i odbornik je bila izvesna Isidora Injac iz LDP-a. Ukazivali su odbornici SRS da je pomenuta postala član Opštinskog veća i da više nije odbornik i da ne može dati kvorum.
Uprkos toj činjenici, DS opet nastavlja nasilno sednicu i tumači zakon onako kako njima odgovara. Nakon toga, opozicione partije ulažu tužbu sudu. Sud istu usvaja. Odluke donete na sednici ne važe.
Interesantno je da je stara OIK razrešena, a nova koja je izabrana na sednici ne postoji jer nije bilo kvoruma, kako je i sud potvrdio i odluku o izboru nove OIK poništio.
Sada opština Voždovac nema OIK, nema kvoruma i nema izlaz iz ove situacije.
Neprirodna interesna koalicija DS-SPS-LDP imala je komotnu većinu od 31 odbornika, sada imaju 28 zahvaljujući svojim greškama jer su podneli ostavke. Nemaju mogućnost da ih promene jer ne postoji OIK, nemaju mogućnost da obezbede kvorum, ne mogu da održe sednicu. Vladajuće stranke su napravile haos iz koga nemaju izlaz i nemaju rešenje.
Moje je pitanje: dokle će se tolerisati ovakvo stanje na opštini? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milorad Buha je podneo amandman da se naziv poglavlja III - sukob interesa, iznad člana 28. i čl. 28. do 39. brišu.
Dame i gospodo, ako Vlada želi da spreči korupciju, suzbije kriminal, to može odmah nisu joj potrebni ni posebni sudovi ni neke nove agencije. Osnivanjem ove agencije neće se apsolutno ništa postići ni promeniti.
Treba se obračunati sa korumpiranim ministrima, sa članovima Vlade i sa drugima iz vlasti koji su umešani u bilo kakvu aferu, u bilo kakav vid kriminala i korupcije.
U okviru postojećih državnih organa se svi ovi problemi mogu rešiti.
Šta će nam agencija? Postoje zakoni koji sprečavaju korupciju, ali se oni ne sprovode. Zato ne razuzmem ni šta će se dobiti osnivanjem agencije.
Zakon je jasan – kriminal zabranjen, korupcija zabranjena, treba ga poštovati i sprovoditi. Ko nam i šta garantuje da će neko poštovati i sprovoditi ono što agencija donese i odluči? Kako će ona funkcionisati? Da li će njen direktor i ostali članovi podleći raznim pokušajima korupcije i slično?
Ta agencija će biti organ gde će biti najviše pokušaja korupcije. Svi ovi ministri i članovi Vlade koji su umešani u kriminal uticaće svim silama na rad Agencije, koja neće moći da radi nezavisno i samostalno. Svi će je pritiskati i uticati na njen rad.
Kako će agencija da spreči Vladu i njene članove da prestanu sa korupcijom i kriminalom? Neverovatno je da mislite da će ona sprečiti Dinkića, Đelića i ostale u svojim namerama.
Prosto je neverovatno da neko misli da Agencija može sprečiti nove afere. Neće Agencija moći da spreči da ne dođe do novog Janjuševića, Kolesara, do nove afere "kofer", do nove carinske i drumske ili građevinske mafije, do skandaloznih privatizacija, prodaje šećerana za par evra, prodaja cementara za budzašto, prodaja Poslovnog centra ''Ušće'', ''Sartida'' za potpuno nerealne niske cene.
Neće moći Agencija da spreči nove afere u vezi javnih nabavki, kao što su se desile u vojsci, u policiji, na ''Aerodromu'' i drugim mestima, niti će moći da spreči da ne dođe do nove afere "Indeks" i slične.
Ako policija, tužilaštvo, sudstvo ne mogu da spreče korupciju, neće sigurno moći to ni Agencija, jer će i ona biti pod uticajem Vlade – to je svima jasno. Neće Agencija moći da sprovede efikasniju borbu protiv korupcije.
Stoga predlažem da se ovaj amandman, kao i svi drugi amandmani koje je predložila SRS usvoji, jer smatramo ovu agenciju nepotrebnom.

Dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća većina možda smatra ove zakone nevažnim ili manje bitnim, pa ih spaja i time onemogućava da se dovoljno vremena posveti istim i da se dovoljno o njima raspravlja. Jedan od njih je i Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Korupcija u velikoj meri ometa ekonomski razvoj naše države, veoma je razvijena, a što pokazuje rangiranost Srbije na 85. mesto po indeksu percepcije korupcije. Ocena 5 na skali od 1 do 10 označava da je korupcija svedena na podnošljivu meru. Srbija sa indeksom 3 pokazuje veliki stepen zastupljenosti korupcije, a taj veliki stepen doprinosi da postoji nepoverenje u zvanične institucije, kao i tome da one loše funkcionišu. Takođe, negativno utiče na strane investitore i njihovo investiranje kapitala.
Korupcija je kod nas zastupljena apsolutno u svim sferama, u policiji, u pravosuđu, pri čemu smo u poslednje vreme svedoci mnogobrojnih korupcijskih afera, zatim, u zdravstvu, školstvu, gde je skoro bila aktuelna afera "Indeks" itd. Treba sprečiti poslove u kojima dolazi do velikih finansijskih malverzacija, do velikih mogućnosti korupcije, a to su, između ostalog, i javne nabavke.
Bitno je da se konačno u Srbiji raspisuju tenderi onako kako to zaista treba, tj. da budu javni i da učestvuje što više ponuđača, da na vreme svi budu obavešteni o uslovima istog. Nabavljanje roba i usluga treba konačno u Srbiji da bude ekonomično, odnosno najbolja kombinacija cene i kvaliteta. Mora se već jednom stati na put korupciji u Srbiji.
Moraju se uspostaviti mehanizmi nadzora i nad nabavkama za policiju i vojsku. Ovo posebno napominjem, jer znamo kako se i na koji način odvijala nabavka za policiju od strane nekadašnjeg ministra Dušana Mihajlovića, kada su se preskupo plaćali i upaljači i značke i košulje itd.
Na kraju bih pomenuo i aferu oko nabavke koja se desila na aerodromu, gde su se kašičice za kafu nabavljale po neverovatnoj ceni od nekoliko hiljada dinara. Stolice, fotelje i slično plaćale su se nekoliko desetina puta više od realnih cena.
Osnivanjem Agencije ovi problemi neće biti rešeni. Korupcija se neće iskoreniti. Ona postoji u svim državama sveta i nikada neće nestati.
Ono za šta se treba boriti jeste da se ona svede na minimum, a to se sa ovakvim zakonima neće uspeti. Hvala. (Aplauz.)