Dame i gospodo narodni poslanici, prva manjkavost ovog zakona jeste u samom naslovu zakona. Smatram da stari naziv Zakona o planiranju i izgradnji nije trebalo da se menja.
SRS smatra da je predlagač dao nelogičan naziv zakonu, jer uređenje prostora predstavlja ceo splet postupaka od planiranja do izgradnje, pa je neophodna izmena kako bi se jasnije precizirala materija koju zakon uređuje.
Reč „planiranje“ je nepotrebno izbačena iz samog naslova zakona. Naslov ovog zakona je trebalo da ostane isti kao što je bio, a to je Zakon o planiranju i izgradnji.
Planiranje je dinamičnog karaktera, to je proces koji traje i navešću vam tri definicije planiranja. Planiranje je proces odlučivanja o odgovarajućoj akciji u budućnosti kroz vršenje niza izbora. Planiranje je proces putem kojeg se bira određeni pravac akcija da bi se postigli postavljeni ciljevi. Planiranje je proces pripremanja skupa odluka o akcijama u budućnosti koji je usmeren ka postizanju ciljeva preferiranim sredstvima itd.
Planiranje, kao i prostorni planovi, veoma su bitni za razvoj Srbije kroz koje se utvrđuje raspored pre svega vodovodnog, kanalizacionog, energetskog i saobraćajnog sistema, određuju sezone za turizam, rekreaciju i sport, vrši se zaštita prirodnih i istorijskih retkosti, utvrđuje se raspored zdravstvenih, kulturnih i prosvetnih ustanova, a na osnovu demografske strukture stanovništva određuje se potreba za vrtićima, jaslicama, školama, zatim raspored groblja, pijaca, igrališta, parkova, u zavisnosti od potrebe i broja stanovnika.
Prilikom ostvarivanja ciljeva bitno je voditi računa da ne dođe do zagađenosti zemljišta, vode, vazduha, da ne dođe do enormnog povećanja buke i slično. Prostorno planiranje...
(Predsednik: Oprostite, hoćete li koristiti vreme i vaše poslaničke grupe?)
Vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik.
(Predsednik: Hoćete kao ovlašćeni predstavnik? Izvolite.)
Svega par sekundi.
Prostorno planiranje je od izuzetnog značaja i cilj je da kroz isto dobijemo što optimalnije i racionalnije korišćenje zemljišta. Planiranje je izuzetno bitno. Reč planiranje je jasna i precizna. Zbog toga predlažem da se ovaj amandman usvoji i da se ovaj zakon zove - zakon o planiranju i izgradnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se član 12. i naslov iznad člana 12. izbrišu. Objašnjenje je slično prethodnom, prostorni planovi treba da sadrže i mere za sprovođenje planova i nepotrebno je dodatno administrativno i finansijski usložnjavati proces planiranja i sprovođenja planova.
Takođe, postoji bojazan, kao što je i koleginica rekla, da se područja i regioni neće ravnomerno razvijati zbog političkih odluka, kao što imamo slučaj u Srbiji da se može desiti da ministar ili vladajuća većina određenim područjima neće dati saglasnost ili dokument za sprovođenje prostornog plana upravo zato što je na vlasti druga politička opcija.
Inače, neravnomernost razvoja je izražen problem u Srbiji i postoje čitave oblasti koje su zapostavljene, u koje se veoma malo ulaže. Ne razvijaju se infrastrukturno, niti u bilo kom drugom pogledu.
Za samu državu i njen razvoj veoma je bitno da se ona ravnomerno razvija, jer samo se tako mogu zadovoljiti interesi svih građana. Potrebno je da se svi delovi zemlje razvijaju, da imaju dobru putnu mrežu, što veći procenat pokrivenosti infrastrukturnom mrežom, osnovne, zdravstvene, školske i druge neophodne ustanove.
Vladajuća većina može da koči razvoj područja gde su na vlasti druge partije tako što neće izraditi i doneti dokument za sprovođenje prostornog plana iz tih oblasti.
S obzirom da i u članu 33. postoji slična mogućnost, odnosno stoji da je ministar nadležan za davanje saglasnosti za prostorne planove opština, možemo doći u situaciju da stranke na vlasti mogu potpuno usporiti i potpuno paralisati razvoj određenih područja. Stoga predlažem da se ovaj amandman usvoji.

Koristiću vreme koje imam kao predlagač.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 33. stav 4. navodi se da se za prostorni plan jedinice lokalne samouprave i generalni urbanistički plan pribavlja prethodna saglasnost pre upućivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Ono što sam insistirao na samom Odboru jeste da ako opština već ima prostorni plan, ako opština usvoji prostorni plan, da je potpuno nepotrebno da ministar daje saglasnost na isti.
Evo kako glasi obrazloženje zbog čega je amandman neprihvaćen, pročitaću samo prvi deo: "Amandman se ne prihvata jer je Predlogom zakona predviđeno obavezno usklađivanje planova užeg područja sa planovima šireg područja. Kako prostorni plan jedinice lokalne samouprave, generalni urbanistički plan i plan generalne regulacije donosi skupština jedinice lokalne samouprave, obavezna je kontrola usklađenosti tih planova sa planovima širih područja itd".
To je ono što sam i ja rekao. Ako je prostorni plan opštine u skladu sa zakonom, ako je usklađen sa planovima šireg područja, zašto ima potrebu da ministar daje saglasnost? Daju mu se prevelika i nepotrebna ovlašćenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 38. stav 1. reči "u trajanju od najmanje pet godina" zamene rečima "u trajanju od najmanje četiri godine".
Amandman je suštinski isti kao prethodni amandman, koji je podnela koleginica Bojana Stanojević. Moj amandman nije prihvaćen, prihvaćen je njen. Vlada je tako odlučila, ali suštinski je isto i meni je drago da će ovaj član 38. biti izmenjen, odnosno da odgovorni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se članovi 58. i 59. brišu, kao i naslov i podnaslov iznad člana 58. Već sam dao obrazloženje kada sam govorio o članu 12, da prostorni planovi treba da sadrže i mere za sprovođenje planova i da je nepotrebno dodatno administrativno i finansijski usložnjavati proces planiranja i sprovođenje planova.
Postoji bojazan da će se donositi odgovarajući dokumenti samo za one planove gde postoje politički interesi, pa će određena područja biti zapostavljena.
Napomenuo sam tada i sad bih ponovio da neravnomernost razvoja je problem koji je izražen u Srbiji i da postoje čitave oblasti koje su zapostavljene, u koje se veoma malo ulaže, ne razvijaju se infrastrukturno, niti u bilo kom drugom pogledu.
Za samu državu i njen razvoj veoma je bitno da se ona ravnomerno razvija, jer samo se tako mogu zadovoljiti interesi svih građana Srbije. Potrebno je da se svi delovi zemlje razvijaju, da imaju dobru putnu mrežu, što veći procenat pokrivenosti vodovodnom i kanalizacionom mrežom, osnovne zdravstvene, školske i druge neophodne ustanove.
Vladajuća većina može da koči razvoj područja gde su na vlasti druge partije tako što neće izraditi i doneti dokument za sprovođenje prostornog plana iz tih oblasti. Možemo doći u situaciju da stranke na vlasti mogu potpuno usporiti i potpuno paralisati razvoj određenih područja, odnosno opština, te stoga predlažem da se ovi članovi 58. i 59. brišu.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se u članu 32. reči „ministar nadležan“ zamenjuju rečima „ministarstvo nadležno“.
Ne može i ne treba ministar da bude nadležan za sva pitanja iz ovog ili drugog zakona, ne može pojedinac, makar bio i ministar, da bude iznad ministarstva koje je državni organ.
Ministarstvo je organ koji je nadležan, kako nalaže i Ustav i Zakon o državnoj upravi, kao i Zakon o ministarstvima. Nažalost, česta je pojava u Srbiji da se ministri stavljaju u položaj iznad svojih ministarstava i da pojedinci sebe smatraju za najpametnije, najvažnije i da oni treba da budu nadležni za sve stvari, za sve oblasti koje su od bitnog značaja.
Ovim se sva ministarstva stavljaju u podređen položaj, kao i čitam tim koji radi u njima.
Svi akti koje potpisuje ministar su akti ministarstva, a ne ministra kao pojedinca, što je još jedan od pokazatelja da upravo ministarstvo je to koje mora i treba biti nadležno.
Prevelika ovlašćenja se nepotrebno daju pojedincima. U ovom zakonu stoji da je ministar pravosuđa nadležan za propis o odeći, obući, rublju i posteljini.
Pa zar je ministar toliko stručan i toliko veliko znanje ima o navedenim stvarima u ovom članu zakona da on, samo on, može doneti propis, a nikako ministarstvo? To je za nas neprihvatljivo.
U obrazloženju Vlade za neprihvatanje amandmana stoji da je u skladu sa Zakonom o državnoj upravi propisano da ministarstvom rukovodi ministar. To nije sporno da ministar rukovodi, ali smatram da ne treba on da bude nadležan apsolutno za sve.
SRS se zalaže da ministarstvo, koje je trajna institucija, bude nadležno za donošenje ovih propisa i zbog toga predlažem da se ovaj amandman usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče samog zakona o uređenju prostora i izgradnji, prva manjkavost ovog zakona jeste i sam naziv ovog zakona. Smatram da je daleko bolji bio naziv prethodnog zakona, a to je Zakon o planiranju i izgradnji. Svi prostorni planeri su složni da reč "planiranje" nije trebalo da se izbriše iz naslova ovog zakona.
Što se tiče Prostornog plana Republike Srbije, smatram da je on izuzetno bitan za sve građane Srbije, kao i za Republiku Srbiju. U ovom zakonu nije ograničeno na koliko godina se on mora donositi, pa je SRS predložila amandman da se to ograniči na najviše 25 godina, da ne dođemo u situaciju da se prostorni plan Republike Srbije donese za period od 50 ili 70 godina, što je izuzetno veliki rok.
Što se tiče prostornog plana jedinica lokalne samouprave, stoji da sadrži naročito delove teritorije za koju je predviđena izrada urbanističkog plana i urbanističkog projekta. Smatram da ovde ne treba da stoji - urbanističkog projekta, jer na nivou i razmeri u kojoj se radi prostorni plan jedinice lokalne samouprave, od jedan prema 25 do jedan prema 50.000, nije moguće predvideti ni prostorno odrediti delove teritorije za koje treba da se uradi urbanistički projekat koji se radi u razmeri od jedan prema 500.000.
Takođe, u ovom zakonu imamo više grešaka, imamo da se u članovima 20. i 22. već definisan sadržaj ponovo ponavlja u članu 29. Takođe, ono što smatram izuzetno bitnim jeste da se za prostorni plan jedinice lokalne samouprave i generalni urbanistički plan, kako ovde stoji, pribavlja prethodna saglasnost pre upućivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Smatram da je potpuno nepotrebno da se daje saglasnost na planski dokument koji usvaja organ u skladu sa svojim nadležnostima. Saglasnost otvara mogućnost zloupotrebe položaja, odugovlačenja procedure i otvara mogućnost korupcije.
Ne bi trebalo da pojedinac, makar on bio i ministar, odlučuje o dokumentima koje usvajaju nadležni organi, pogotovo što postoje drugi dokumenti za kontrolu zakonitosti, izradu planova, kao što su komisije za planove, urbanistički inspektor, planski dokumenti višeg reda itd. Pogotovo, znamo u Srbiji šta se sve dešava i da postoji mogućnost da ministar iz jedne partije neće hteti da da saglasnost na jedan od planova opštine zato što je tamo na vlasti potpuno druga politička opcija.
Takođe, smatram da su oštećeni prostorni planeri u članu 38, gde stoji da odgovorni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina, a zašto ne od četiri godine? Zašto diplomirani prostorni planeri koji su završili fakultet pre 15 godina ili 20 godina ne mogu, kao i do sada, da budu odgovorni urbanisti, zašto im se uskraćuje ovo pravo?
Takođe, ovde stoji u zakonu da neizgrađeno građevinsko zemljište, između ostalog, može biti ono na kojem se nalaze izgrađeni objekti suprotno zakonu i zemljište na kome su izgrađeni samo objekti privremenog karaktera.
Smatram da je ova definicija potpuno pogrešna, da neizgrađeno građevinsko zemljište može biti samo ono na kome apsolutno nema nikakvih objekata.
Dalje, što se tiče tehničkog pregleda objekta koji se vrši po završetku izgradnje objekta, ne stoji u zakonu koliki je rok izvršenja tog tehničkog pregleda. Mi smo predložili da to bude 30 dana, jer smatramo da je izuzetno bitno da ne dođe do odugovlačenja izvršenja tog tehničkog pregleda kad je već objekat završen.
Smatramo da ovaj zakon ima puno manjkavosti i zbog toga je SRS predložila veliki broj amandmana. Nadam se da će vladajuća većina veliki broj amandmana usvojiti i da će time poboljšati ovaj zakon o planiranju i uređenju prostora i izgradnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, danas su na dnevnom redu četiri zakona - zakon o uređenju prostora i izgradnji, zakon o državnom premeru i katastru, zakon o socijalnom stanovanju i zakon o Fondu za zaštitu životne sredine. Smatram da su ova četiri zakona izuzetno bitna i da nije trebalo doći do spajanja u jednu tačku dnevnog reda, već o svakom zakonu je trebalo raspravljati u punom vremenu.
Što se tiče zakona o uređenju prostora i izgradnji, kome ću posvetiti najveći deo vremena, prvo ću par rečenica u vezi legalizacije, jer ona je veoma zanimljiva svim građanima Srbije. Moram da napomenem da je zakon koji 2003. godine pompezno najavljivao brzu i jeftinu legalizaciju, a od toga ništa nije bilo. Reći ću vam samo da je na području Voždovca podneto 18 hiljada zahteva za legalizaciju, od čega je obrađeno svega tri hiljade, nešto manje od 17%, a verujem da je to i prosek na nivou Beograda i Republike Srbije.
Taj određeni broj zahteva kojima je odobrena legalizacija, čak ni oni nisu uspeli da legalizuju objekte zbog izuzetno visoke cene. Pročitaću vam cene koje važe za Beograd. Cena legalizacija po kvadratnom metru u petoj zoni je 4.535 dinara, u četvrtoj zoni 6.105 dinara, u trećoj zoni 8.402 dinara, u drugoj zoni 9.910 dinara, u prvoj zoni 11.434 dinara i u ekstra zoni 24.177 dinara.
Ako uzmete neki prosek od 100 evra, stan ili kuća od nekih 50, 60, 70 kvadrata, znači za prosečnu legalizaciju je potrebno 6-7 hiljada evra, što je u ovom trenutku za građane Srbije izuzetno nepovoljno i zbog toga veliki broj objekata koji su dobili dozvolu za legalizaciju nisu je priveli.
Područja koja su u međuvremenu opremljena novom infrastrukturom, saobraćajnicama, vodovodom, kanalizacijom, dobila su na atraktivnosti. Ti delovi su prešli iz niže u višu zonu kako bi se naplatio što veći iznos legalizacije po kvadratnom metru.
Takođe, smatram da je cena previsoka, pogotovo za vlasnike objekata koji su sami izgradili infrastrukturu, kanalizacionu mrežu, vodovodnu mrežu itd. Shvatam da novac koji se dobio iz legalizacije da će se usredsrediti na izgradnju infrastrukture, ali je potpuno nepojmljivo da objekti koji isto poseduju da se po ovoj ceni legalizuju.
Što se tiče prostornih planova, govoriću o prostornim planovima u Srbiji, koji su od izuzetnog značaja za razvoj naše države. Prvo ću napomenuti i govoriti o prostornom planu Republike Srbije, koji kao strateški razvojni dokument utvrđuje dugoročne osnove organizacije, korišćenja i uređenja prostora Republike Srbije, pravce urbanizacije i osnovne kriterijume uređenja naselja, planska načela i kriterijume korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine, uslove za zaštitu i korišćenje područja od posebnog značaja, koridore osnovnih infrastrukturnih sistema.
Što se tiče prostornog plana Republike Srbije, na konto njega vrši se raspodela korišćenja poljoprivrednog zemljišta, razmeštaj šuma, staništa i uzgojni centri divljači, izvorišta voda i vodoprivredna infrastruktura, metali i nemetali, energetski izvori, energetska infrastruktura, razmeštaj stanovništva, mreža centara, razmeštaj industrije, pojasevi intenzivnog razvoja, moguća područja uticaja makroregionalnih centara, putna mreža, železnička mreža, telekomunikacije, turizam, zaštita životne sredine, zaštita prirode i ekosistema, zaštita nepokretnih kulturnih dobara.
Sama reč plan označava sliku željenog ili zamišljenog projektovanog stanja. Statičkog je karaktera. Planiranje je proces koji traje i koji je dinamičkog karaktera.
Samo prostorno planiranje je proces odlučivanja o odgovarajućoj akciji u budućnosti kroz vršenje niza izbora, takođe je proces putem kojeg se bira određeni pravac akcija da bi se postigli postavljeni ciljevi.
Što se tiče prostornih planova, prvi prostorni planovi koji su nastali jesu bili na regionalnom nivou.
Prvi prostorni plan jeste u Ruru, zatim dolina Tenesija u SAD, koji su nastali početkom 40-ih godina. Nakon toga nastaju prostorni planovi proširenja gradova ili urbanih regiona jednog ili više gradova, veliki London, sistem gradova na Atlantskoj obali, kasnije pokušaj decentralizacije funkcija Pariza i slično.
Drugim rečima, prostorno planiranje u savremenom shvatanju razvilo se iz regionalnog prostornog planiranja.
Što se tiče naše države, prvi prostorni plan koji je nastao jeste prostorni plan obala Dunava od Beograda do bugarske granice, rađen u periodu 1961. godine do 1963. godine, povodom izgradnje HE Đerdap. Ideja ovog plana je bila da se analiziraju i zabeleže odnosi i situacija koja postoji pre HE i potom da se pronađu optimalna rešenja organizacije izgradnje prostora, imajući u vidu pozitivne i negativne uticaje izgradnje HE.
Što se tiče same Hidroelektrane, koja je bila u ukupnoj dužini od 968 metara, doneti su zaključci o uticajima izgradnje same Hidroelektrane. To su prirodni uslovi intervencije u potapanju postojećih dolina i prisustvo značajnije vodene površine za biljni svet, uticaj na podizanje nivoa podzemnih voda u širem području i mere za njihovu neutralizaciju - poseban uticaj na čitav moravski sliv, koji mora da se reguliše prema novim uslovima.
Što se tiče saobraćaja, potpuno zadovoljenje budućeg rečnog saobraćaja na Dunavu, preko brane se omogućilo povezivanje Jugoslavije sa Rumunijom kako železnicom, tako i drumskim saobraćajem; posebno potenciranje razvoja saobraćaja i saobraćajne mreže u istočnoj Srbiji prema opštim uslovima razvoja.
Što se tiče gradova i stanovništva, došlo je do potapanja nekih postojećih naselja, a došlo je do podizanja novih naselja kao njihova zamena i prijem novog brojnijeg stanovništva. Opšti porast bogatstva, potenciran novim objektima i zapošljavanjem novih ljudi i bogatijim delatnostima, nameće kako kvantitativniji i još više kvalitetniji razvoj naselja svih kategorija.
Takođe, što se tiče značaja prostornih planova, da bi prostorni plan bio dobar potrebno je formirati informacione osnove prostornog plana, to je pre svega, prikupljanje raspoložive studijsko-analitičke, plansko-razvojne i druge dokumentacije, zatim formiranje dokumentacije o fizičko-geografskim i biogeografskim karakteristikama područja, formiranje dokumentacije o stanovništvu i radnoj snazi, evidencija podataka o strukturi privrede i društveno-ekonomskoj razvijenosti.
Zatim, što se tiče građevinskog zemljišta izuzetno bitni su podaci ukupne površine zemljišta namenjene za stanovanje, zatim površina zemljišta koja je namenjena za industriju, koja je namenjena za trgovinu, ugostiteljstvo i turizam, za zanatstvo, za saobraćajnice, za potrebe građevinarstva i slične delatnosti, zatim namenjena za školstvo, zdravstvo, socijalno stanovanje, zemljišta namenjena za javne i administrativne potrebe, za komunalne potrebe, za rekreaciju i razonodu, parkove i park šume, igralište i specijalno namenjena zemljišta.
Što se tiče stanovništva, migracije i zaposlenosti, izuzetno je bitno broj i stopa nataliteta i mortaliteta, stanovništvo prema starosti i polu, mehanički priraštaj stanovništva i migracija, zaposlenost stanovništva.
Što se tiče stambene izgradnje, bitna je specifikacija godišnje stambene izgradnje, troškovi stambene izgradnje po metru kvadratnom stana, izgrađenost zemljišta, izuzetno je bitna konverzija poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko urbano, gustina stanovništva u pojedinim zonama – centar grada, periferija, opština itd, izgrađena površina fiksnih fondova, tehnička infrastruktura, gde spadaju vodovodni sistem i potrošnja vode, kanalizacioni sistem, energetski sistem, saobraćajni sistem.
Društveni i životni standard stanovništva u sklopu kojeg je broj dece u predškolskom dobu, broj dece obuhvaćen obaveznim školovanjem, broj škola, broj studenata, broj nastavnika, broj lekara na hiljadu stanovnika, broj postelja u bolnicama, broj bioskopa, pozorišta, pismenost stanovništva, broj biblioteka. To su sve podaci koji su od izuzetnog značaja za rad prostornih planova i kvalitet čovekove okoline, tj. zagađenost zemljišta, buka, zagađenost vazduha i kvalitet vode.
Što se tiče vode, neracionalno gazdovanje vodom i neiskorišćenost nekih vodnih resursa je očigledno zastupljeno u Republici Srbiji. Takođe, imamo pojavu da postoji već veliki broj tokova bez ikakvog životnog sveta. Tokove i vode treba čuvati u smislu nacionalnog blaga po najstrožim režimima, potom takve režime treba primeniti i na druge tokove i vršiti stalnu kontrolu i zaštitu istih.
Druga grupa problema u domenu prirode je u vezi sa načinom korišćenja prirodne sredine. Degradacija pedološkog pokrivača i vegetacijskog pokrivača najčešće su samo manifestacije jednog znatno kompleksnijeg procesa poremećaja ukupnosti prirodne sredine.
Što se tiče saobraćaja, ono što je izraženo u Srbiji jeste neizgrađenost, nedovoljna izgrađenost mreže, nediferenciranost mreže i pojava sasvim različitih uslova i brzina i na istom putnom pravcu, neizgrađenost lokalne mreže, a da napomenem da je mreža puteva osnov za razvoj privrede, poljoprivrede, turizma i ostalih oblasti.
Takođe, železničkoj mreži je potrebna modernizacija, a izrazito zaostaje rečni saobraćaj i njegova stvarna mala uloga u celokupnom saobraćaju, koja stoji u očitoj suprotnosti sa položajem i mogućnostima Republike Srbije.
Što se tiče prostornih planova područja posebne namene, oni mogu imati dosta širok prostorni obuhvat, preko 2.000 kvadratnih metara i mogu biti od izuzetnog značaja za Srbiju. Pomenuo sam malopre Hidroelektranu "Đerdap". Sada ću pomenuti i rudarsko-energetski i industrijski sistem, gde se rade, takođe, ovi prostorni planovi.
Izuzetno je bitna efikasnost funkcionisanja složenog rudarsko-energetskog i industrijskog sistema, racionalno iskorišćavanje neobnovljivih prirodnih resursa, pre svega lignita, zatim poboljšanje uslova življenja i smanjenja razlika u uslovima, neutralisanje nepovoljnih efekata iskorišćavanja lignita na sadašnjem stepenu tehničko-tehnološkog razvoja i očuvanje i dalje unapređenje kvaliteta sredine i kvaliteta življenja.
Takođe, neizvesno od istraživanja i planova nužno je rešavati probleme u svakodnevici ljudi koji žive u neposrednom i širem okruženju ugljenokopa. Nekima od njih kuća i okućnica biće rušeni u roku od pet godina, a drugima možda tek za 20 godina.
Teško je prihvatiti da neko ne može da izgradi sanitarni čvor zbog toga što će njegova kuća doći u obzir za rušenje kroz 20 godina. Nažalost, ovi primeri su svakodnevni evo i kod nas u Beogradu, gde naselja koja treba da se ruše kroz neki određeni period.
Pomenuću naselje Marinkova bara, gde je predviđeno za rušenje još 60-ih godina. Punih 50 godina je prošlo, a građani naselja Marinkova bara ne mogu da adaptiraju svoje objekte, ne mogu da ih prošire, da podignu koji sprat, zato što je taj prostor predviđen za rušenje i tako punih 50 godina.
Pitanje je do kada će se to i dalje dešavati. Jednostavno, građani kada podnesu zahtev za bilo kakvu adaptaciju prostora, za proširenje, uvek se odbiju sa obrazloženjem da je to naselje predviđeno za rušenje, a kada će biti – niko ne zna.
Što se tiče nacionalnih parkova, takođe su izuzetno bitni prostorni planovi da se naši nacionalni parkovi zaštite i tu se rade planovi unapređenja i korišćenja šuma u nacionalnom parku, planovi ili studije zemljišta, njegovih svojstava, upotrebe, zaštite i slično, planovi ili studije uređenja, upotreba i zaštita voda, studije o mogućnostima razvijanja i izgradnje infrastrukturnih sistema u nacionalnim parkovima i studije o drugim prirodnim i antropogenim vrednostima, načinu i kriterijumu njihovih korišćenja, unapređenja i očuvanja.
Takođe bih napomenuo, što je česta pojava u Srbiji, problem centralizacije, odnosno velika migracija stanovništva ka velikim gradovima. Potrebno je otvarati nova radna mesta u naseljima van glavnog grada, odnosno relativno slabljenje centraliteta gradskog centra i razvijati proizvodne kapacitete u okolnim naseljima, jer to sve prouzrokuje odumiranje sela, gde su izuzetno teški uslovi življenja.
Zbog treba posvetiti veliku pažnju izgradnji vodovoda i snabdevanju vodom uopšte u svim selima u Srbiji koja izumiru. Problem odvođenja otpadnih voda u selima je sve akutniji i problematičniji nego u gradskim naseljima.
Zatim, zaštita prirode i prirodnih retkosti, kao i kulturno-istorijskih spomenika izuzetno je bitna, izgrađivati objekte za sport i rekreaciju, racionalna izgradnja objekata kulture, zdravstva, PTT, banaka i drugih oblika servisa u serijama, kako bi zadržali što veći broj stanovnika u njima.
Upravo sam posvetio moje izlaganje značenju i bitnosti prostornih planova, oni su izuzetno bitni za razvoj Republike Srbije. Ono što se sada dešava jeste da je u ovom zakonu, već sam napomenuo, izbrisana reč „planiranje“.
Takođe se ovih dana na Geografskom fakultetu ukida i zvanje diplomiranog prostornog planera, uvodi se novo, a to je geograf - prostorni planer. Smatram da se ovim uništava prostorno planiranje, a prostorno planiranje sve više se razvija u zemljama zapadne Evrope i sve je potrebnije, a evo u Srbiji idemo u kontrasmeru i ono što je bilo dobro od prostornog planiranja se postepeno uništava.
Imam na kraju dva pitanja za ministra. Prvo pitanje sam postavio na Odboru i nisam dobio odgovor - zašto se u ovom zakonu izbrisala reč „planiranje“? Smatram da zakon treba da glasi: „Zakon o planiranju i izgradnji“. Postavljam opet isto pitanje ministru i želim da konačno dobijem odgovor.
Drugo pitanje za ministra jeste - da li je tačno da je sa francuskom firmom sklopljen ugovor ili treba da se sklopi ugovor o satelitskom snimanju teritorije Republike Srbije, i to bez Kosova i Metohije?
Interesuje me da li je istina da su cene pet do šest puta veće od realnih i u kom razmeru se radi to satelitsko snimanje, jer je poznato da po našem zakonu satelitsko snimanje se radi u razmeri od 1:5.000 do 1:10.000 a kako imam informaciju, u ovom ugovoru je predviđeno da se radi u razmeri 1:25.000, što izlazi iz okvira našeg zakona i što predstavlja NATO standard. Zamolio bih ministra da mi odgovori na ova postavljena pitanja.

Javljam se na osnovu člana 94. stav 2. koji kaže: ''Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.''
Moram da vam napomenem da je u okviru izlaganja Aleksandra Martinovića, koje je trajalo 47 minuta, Gordana Čomić govorila punih četiri minuta, a da vreme SRS-a nije zaustavljeno. Isto, prilikom izlaganja kolege Mirka Munjića, koje je trajalo sedam minuta, Gordana Čomić je, takođe, govorila minut, te je stoga SRS-u oduzeto pet minuta, a vreme nije zaustavljeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da ne treba uvoditi komunalnu policiju, već inspekciju, a ako se već uvodi komunalna policija, onda to treba da bude i na nivou opština. U skladu s tim, podneo sam amandman na član 39. stav 3. koji glasi: „Izgled uniforme i oznaka na uniformi komunalnih policajaca i način nošenja uniforme propisuje skupština grada, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za lokalnu samoupravu.“
Tražim da se nakon reči „grada“ i zareza upišu reči „odnosno opštine“. Smatram da ne treba uskraćivati pravo opštinama da imaju svoju komunalnu policiju, jer veliki broj opština ima potrebu za uvođenjem iste. Kako na nivou grada, tako i u manjim lokalnim samoupravama postoje istovetni problemi kao što su nepropisno parkiranje, bacanje smeća na nedozvoljenim mestima, uzurpiranje zelenih površina, pravljenje prevelike buke i slično.
Smatramo da opštine treba, kao i gradovi, da vrše kontrolu korišćenja javnih površina, odvođenja otpadnih voda, postavljanja privremenih poslovnih objekata, kao i prevoza građana u autobuskom i taksi prevozu. Takođe, komunalna policija u opštinama vršila bi kontrolu održavanja pijaca, grobalja, javnih česmi i fontana, kulturno-istorijskih spomenika, korita reka i rečnih obala, lokalnih puteva i ulica, kao i njihovog osvetljenja, saobraćajnih oznaka i signalizacije, održavanje parkova, komunalnih, stambenih i drugih objekata. Komunalna policija u manjim lokalnim samoupravama vodila bi računa i o prevozu i deponovanju komunalnog i drugog otpada, o uklanjanju snega, leda i slično.
Srpska radikalna stranka smatra da ne treba uskraćivati pravo opštinama da imaju svoju komunalnu policiju, koja bi radila u interesu građana, te stoga predlažem da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Srpska radikalna stranka smatra da strana udruženja ne treba da budu predmet ovog zakona, već posebnog zakona u okviru kojeg bi se regulisao njihov rad. Imamo dosta loših iskustava kada su u pitanju strana udruženja i strane nevladine organizacije, koje su u velikoj meri doprinele da se razbije Jugoslavija, a sada rade na tome da se razbije i Srbija.
Umesto humanitarnog karaktera, oni se često bave profitom, politikom naše zemlje, urušavaju naš sistem i naše društvo. Njihov rad mora biti uokviren tako da ne deluju i ne učestvuju u političkim, državnim institucijama. Kod nas su, nažalost, državne institucije pune stranih nevladinih organizacija koje velika novčana sredstva koriste za razbijanje naše države.
Pored stranih udruženja, stranih nevladinih organizacija, štetno deluju i sekte, koje urušavaju pravoslavlje, duh i tradiciju srpskog naroda. Navešću samo jedan primer koji se skoro desio kod nas: slučaj da je kćerka Slađane Jovanović odlukom Centra za socijalni rad data na negu, odnosno na usvajanje porodici iz Obrenovca, članovima sekte Jehovini svedoci, čime je narušen verski i nacionalni identitet njene ćerke. Prekršen je pravilnik o hraniteljstvu, narušena su prava deteta, onemogućeno je detetu druženje sa pravoslavnom decom, ne sme da ide na rođendane i krst ne sme da nosi. Jehovini svedoci žive u fanatizovanim, zatvorenim uslovima, koji su štetni za dete, gde dete nema ponudu različitih sadržaja da bi moglo svestrano da se razvija. Razvojne potrebe deteta su znatno ugrožene. Detetu se zabranjuje učestvovanje u verskim svečanostima drugih vera. Nije joj dozvoljeno čestitanje povodom praznika, ne čita knjige, ne sme da nosi nakit niti bilo koje druge ukrasne predmete, ne sme da bude aktivna u omladinskim udruženjima, ne sme da gleda filmove, niti da se bavi sportom. Transfuzija krvi takođe joj je zabranjena.
Kako dete koje raste u ovakvim uslovima može da se razvija, kad su zanemarene gotovo sve razvojne potrebe deteta koje će kasnije uticati na celokupan razvoj ličnosti? Umesto da se razvija u duhu pravoslavlja, ona odrasta u porodici okruženoj Jehovinim svedocima.
Srpska radikalna stranka je protiv svih sekti, protiv svih stranih udruženja i nevladinih organizacija koje rade...

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 11. predlažem da se stav 3. briše. Naime, ovo je još jedan od zakona koje nam nameće EU. Korist od ovog zakona građani Srbije sigurno neće imati, imaćemo samo štetu, odnosno još jedan organ koji će plaćati poreski obveznici, još jedan teret za sve nas, još jedan namet koji ničemu neće služiti.
Ekonomska kriza je sve veća. Na jednoj strani se uvode, navodno, mere štednje, a ovde imamo potpuno suprotan primer, gde se formiranjem nove komisije prave dodatni i nepotrebni troškovi. Zašto se formira dodatni organ? Zašto se stvaraju dodatni troškovi? Zato što tako nalaže EU, bez obzira na to da li nama to odgovara ili ne. Tako je naređeno, tako kaže Evropa, a naša vlada prihvata.
Komisija će imati pet članova, od kojih nadležna ministarstva predlažu četiri člana i petog predlaže Komisija za zaštitu konkurencije. Ovakvo rešenje je izuzetno loše jer ne obezbeđuje dovoljnu nezavisnost komisije od izvršne vlasti. Da budem precizniji, vlast će sama sebe kontrolisati. Šta ćemo time dobiti? Dobićemo ono što imamo i danas - malverzaciju, korupciju, krađu itd.
Uvođenjem komisije se neće ništa značajno promeniti. Opet će se sredstva dodeljivati firmama i preduzećima čiji su direktori politički podobni. Dobijaće koliko traže, koliko im treba. Ono što je najgore i opštepoznato, sredstva će otići u privatne džepove, neće komisija to da spreči. Neće član Komisije koga je predložilo ministarstvo da priča i da sprečava zloupotrebe drugih ministarstva tj. Vlade. Neće vrana vrani oči da vadi.
Formiranje ove komisije je potpuno nepotrebno, suvišno, samo će predstavljati dodatni trošak za sve nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član 3. stav 3. da glasi: "Zabranjeno je vršenje prava utvrđenim ovim zakonom suprotno cilju u kojem su priznata".
Nakon usvajanja ovog zakona o diskriminaciji, doći će do još šire propagande homoseksualnosti, a broj homoseksualaca i lezbijki biće u konstantnom porastu. Dolaziće do pada nataliteta, do novih nenormalnih i neprirodnih veza, brakova, koji mogu samo negativno uticati na naše društvo.
Šta je sledeći korak? Sledeći korak je verovatno i omogućavanje usvajanja dece takvim brakovima. Šta će ih naučiti – da je normalan brak između dva muškarca, da je normalan brak između dve žene. Ne daj bože da nam se ovakve stvari dešavaju u našoj Srbiji.
Zamislite slučaj da deca ostanu bez roditelja zbog njihove prerane smrti, zbog neke, ne daj bože, saobraćajne nesreće ili slično, deca koja su rođena u normalnom braku, bili su plod rođenja ljubavi između muškarca i žene, imali su ljubav majke, imali su ljubav oca.
Šta će biti sa tom decom, ako nema nekoga od bližih rođaka da ih usvoji? Otići će u dom.
Šta dalje može da se desi? Može da se desi da iz doma oni budu ustupljeni homoseksualnim brakovima. Šta će se desiti sa tom decom? Roditelji te dece će se prevrtati u grobovima, da će tu decu vaspitavati dva muškarca ili dve žene. To je ono što preti našoj Srbiji i što preti ovim novim zakonom.
Deca se moraju vaspitavati u duhu pravoslavlja, deca moraju da imaju i oca i majku, a nikako dve majke ili dva oca. Na roditeljske sastanke, ako ovako nastavite, dolaziće po dva oca ili dve majke. To je neprirodna pojava u današnje vreme, a nadam se da nećemo dozvoliti da se ona pojavi u budućnosti.
Da li je normalno da deca odrastaju u takvom ambijentu, u takvoj sredini i takvim brakovima? Dete koje će imati dve majke neće imati stričeva, to će izgleda biti nova pojava u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član 4. da se stav 1. menja i glasi: "Jednakost u Republici Srbiji je svima zagarantovana, bez obzira na lična svojstva".
Dame i gospodo, ovaj zakon je uvod za kasnije donošenje zakona i mogućnosti braka homoseksualnih parova, a kasnije i mogućnosti usvajanja dece.
O tome sam malopre govorio pa sam bio prekinut, pa bih nastavio, da dete koje će biti usvojeno, dete koje će imati dve majke, neće imati stričeva. To je neka nova, nenormalna pojava koja će zadesiti zemlju Srbiju. Dete koje će imati dva oca, neće imati ujake. Da li je to opet neka nenormalna pojava koju odobrava Vlada Srbije, koju odobrava vladajuća većina.
Ovaj zakon favorizuje ne samo homoseksualizam, već i pedofiliju, nekrofiliju, sodomiju. Sve ove pojave su neprirodne, nakaradne, koje apsolutno ništa pozitivno ne mogu doneti našem društvu i našoj državi.
One koji podržavaju ovakve pojave treba lečiti, treba ih izvesti na pravi put, treba im posvetiti dosta pažnje i pomoći, treba ih okrenuti crkvi, pravoslavlju, učiti ih i pripovedati im o srpskoj istoriji, o hrišćanstvu, o normalnim pojavama, vratiti ih u normalne tokove života, treba ih pravilno seksualno orijentisati na odnos između muškarca i žena, a ne na odnose između dva muškarca ili dve žene, ili na odnos između čoveka i životinje, čoveka i leša, čoveka i starih i nemoćnih lica ili čoveka sa decom.
Treba se boriti protiv svih ovih pojava, treba ih iskoreniti. SPC, katolička crkva, islamska zajednica, jevrejska zajednica imaju po ovom pitanju isti stav koji je izuzetno čvrst i jasan, koji ovakve stvari ne odobrava i bori se protiv njih. Svi vernici u Srbiji podržavaju ovakav stav.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ovaj zakon favorizuje neprirodne pojave, izjednačava seksualna opredeljenja i može biti uzrok povećanja pojava kao što su nekrofilija, homoseksualizam, sodomija, pedofilija, gerontofilija itd.
Gerontofilija je seksualni čin sa starim i nemoćnim osobama. Sodomija je seksualna perverzija koja se sastoji u seksualnom odnosu između čoveka i životinje. Ovaj način opštenja sreće se kod mentalno zaostalih osoba ili onih sa različitim poremećajima.
Nekrofilija, koja je sve više rasprostranjena i kod nas, predstavlja uživanje u posmatranju leševa ili njihovih delova, sve do seksualnih odnosa sa njima. Smatra se da je traumatskog porekla, klasifikuje se kao težak klinički oblik perverzije i poremećaja.
Nekrofilija ne mora imati uvek seksualne motive kao glavne, već preuzimanje totalne kontrole, osećaj moći nad smrti i smrtnosti. Postoje tri tipa nekrofilije: nekrofilija ubistvo - podrazumeva ubistvo i korišćenje mrtvog tela radi seksualnog uživanja; primarna nekrofilija - već mrtvo telo se koristi u svrhu seksualnog zadovoljavanja i nekrofilija fantazija - fantazija i kontakt sa mrtvim telom bez seksualnog akta.
Nekrofilija se obično javlja u sklopu drugih najtežih duševnih bolesti, poput šizofrenije, i za nju nema leka. Nažalost, u Srbiji se nekrofilija ne tretira kao krivično delo, već kao teška bolest, tako da nekrofili ne podležu zakonskim sankcijama. Pedofilija, rasprostranjena je u celom svetu, a zadnjih godina nažalost i kod nas.
Apelujem na poslanike vladajuće većine da ne glasaju za ovakav zakon koji može biti uzrok povećanja svih ovih oblika i pojava koje ne mogu doneti ništa dobro građanima Srbije. SRS, kao i većina građana Srbije, protiv je ovih pojava i iste najoštrije osuđujemo i želimo da se ovi oblici smanje.