Moj amandman odnosi se na razdeo 22, Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 40, ekonomska klasifikacija 421, stalni troškovi, u kolonama 9 i 11 iznos: "81.200.000" zamenjuje se iznosom: "88.200.000". Na razdeo 23, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, funkcija 440, ekonomska klasifikacija 422, troškovi putovanja, u kolonama 9 i 11, iznos: "osam miliona" zamenjuje se iznosom: "milion dinara".
Za usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom nije potrebno putovanje u države članice EU, već proučavanje materijala koje nabavlja i prevodi Kancelarija za evropske integracije na teret budžeta Republike Srbije i njenih građana i zato nema potrebe da činovnici Ministarstva životne sredine putuju u EU u trenutku velike ekonomske krize u Republici Srbiji. Obrazloženje za njihove troškove je besmisleno i neprikladno.
Takođe, SRS smatra da nakon odluke Evropskog saveta o odbacivanju kandidature Srbije, treba smanjiti troškove u ovoj oblasti. Sa druge strane, SRS smatra da postoje mnogo važniji prioriteti od tzv. evropskih integracija, koji su očigledno neostvarivi nakon odluke Evropskog saveta o odbacivanju kandidature Srbije za članstvo, a to su: socijalna davanja i zdravstvena zaštita, prosveta i poljoprivreda. Sredstva od sedam miliona se usmeravaju ka Ministarstvu rada i socijalne politike za oblast podrške porodicama i deci, posebno u vezi sa porodiljskim odsustvom. To je za Republiku Srbiju danas mnogo važnije od tzv. evropskih integracija koje ne donose pozitivne efekte za Srbiju u ekonomskom, pravnom i društvenom smislu.
Ova ušteda od sedam miliona dinara posebno je bitna u prosleđivanju za socijalne potrebe, jer posle poražavajućih rezultata popisa stanovništva i Srbiji 2011. godine, kada je objavljeno da u Srbiji ima oko 350 hiljada manje stanovnika nego pre 10 godina, jasno je da Srbija mora da….

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, u ime SRS podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Sedište Nacionalne službe za zapošljavanje je u Beogradu, u skladu sa važećim odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Imajući u vidu izražene regionalne razlike u Republici Srbiji, radi obezbeđivanja ravnomernijeg razvoja u budućnosti, procenjujem da bi sedišta pojedinih državnih organa koji poslove obavljaju na teritoriji cele Republike trebalo izmestiti van Beograda. Na ovaj način bi se postigla decentralizacija poslova, zapošljavanja i veće uključivanje ljudskih resursa iz regionalnih centara, što jeste cilj predložene promene sedišta.
Amandmanom se predlaže da sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje bude u mestu za koje smatram da postoje preduslovi za uključivanje ljudskih resursa i istovremeno rešavanja problema nezaposlenosti u tom mestu i okolini. Predložila sam da se sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje premesti u Jagodinu. Ukoliko prihvatite moj predlog, stanovnici Jagodine će imati veće šanse da nađu posao. Najpre, neki će se zaposliti u samoj službi za zapošljavanje.
Pored toga, ukoliko sedište ove službe bude u Jagodini, to će dati dodatnu motivaciju i inicijativu zapošljavanju nezaposlenih u ovom delu Srbije. Jagodina ima sve predispozicije za povećanje zaposlenosti. U ovom srpskom gradu razvija se proizvodnja i izvoz kao preduslov ekonomske stabilnosti države.
Premeštanje sedišta službe za zapošljavanje u Jagodinu biće signal i poslovnim bankama da se dodatno angažuju i u tom delu Srbije. Na taj način povećaće se proizvodnja i izvoz, što će popraviti i onako tešku ekonomsku situaciju u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 19. Predloga zakona o civilnoj službi, kojim tražim da se taj deo zakona briše.
Svi dobro znate da je ceo Predlog ovog zakona o civilnoj službi neprihvatljiv za SRS. Neprihvatljiv je jer podriva odbrambeni sistem države. Nismo mi imperija, neka velika sila koja može sebi da priušti ovakav luksuz.
Ako imamo Vojsku a neki njeni tragovi su ostali, svi građani moraju da budu ravnopravni. Civilna služba i vojna služba nisu iste, nisu ni slične. One ne mogu da menjaju jedna drugu.
Po ideji Vlade Srbije naša država će neku decu da šalje da služe sa puškom, a druge da čiste prozore i peru pelene zbog navodnih verskih ili moralnih razloga. Znači, neko treba da bude tamo gde može da se strada, a drugi treba da uživaju i rade kao tetkice.
Vi biste, eventualno, služenje vojnog roka, ono pravo, sa oružjem mogli da zamenite sa civilnom zaštitom koja bi trajala duže, pa neka oni kojima se toliko gadi vojska idu da kopaju kanale, spasavaju imovinu i ljudske živote. To već ima smisla.
Ovako, od kako ste uveli takozvanu civilnu službu sve više mladih ljudi se izjašnjava kao pripadnici verskih sekti, izgovaraju se svojom savešću. Da su to kroz istoriju činili naši preci Srbija više ne bi postojala. Zamislite šta bi se dogodilo da je vojvoda Živojin Mišić umesto što je nosio pištolj i orden "Svetog Đorđa", "Svetog Mihajla" ribao prozore – Srbije ne bi bilo.
Gospodine ministre, nažalost, nije tu, ako je ta civilna služba toliko dobra neka vas onda umesto "Kobre" pričuvaju ljudi koji peru pelene i glume prigovor savesti.
Na kraju, podsećam vas da većina obveznika, oni koji se opredele za civilnu službu sede kod kuće i zato vas pozivam da prihvatite moj amandman i prekinete sa ovako nakaradnom praksom u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam amandman na Predlog zakona o udruženjima na član 63. stav 5, kojim se predlaže brisanje tog stava.
Kao što smo već u nekoliko navrata istakli, mi nismo protiv stranih udruženja, ali smatramo da zbog negativnog delovanja nekih stranih udruženja imamo puno pravo da tražimo da rad stranih udruženja mora biti ozbiljnije regulisan i tretiran, ali i kontrolisan.
Naše iskustvo sa stranim udruženjima i nevladinim organizacijama u proteklih dvadesetak godina nije baš pozitivno. Činjenica je da strana udruženja nisu dobronamerna, a njihov uticaj na ponašanje naših institucija je ogroman. Putem svog novca koji plasiraju kroz svakojake, navodno humanitarne ili neke druge, nevladine organizacije, one ostvaruju svoje ciljeve na našim prostorima.
Vlada je ovaj amandman odbila, kao i ostale amandmane Srpske radikalne stranke. Svi naši amandmani podneti su s namerom da se dobije jedan kvalitetan tekst zakona, a naročito ovi amandmani koji se odnose na brisanje članova koji definišu rad udruženja na našoj teritoriji. Zbog svih tih razloga predlažemo da se strana udruženja izbace iz ovog predloga zakona i da se tretiraju posebnim zakonom. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam u ime SRS amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju na član 49. stav 3. koji glasi: „Narodna banka Srbije će obavestiti nadzorni organ države članice Evropske unije ako odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik postupaju suprotno obavezi iz stava 1. ovog člana.“ U podnetom amandmanu predložila sam da se reči „države članice Evropske unije“ zamene rečima „druge države“.
Kada bi neko neupućen u stanje u Srbiji i u Evropi pročitao ovaj predlog zakona, konkretno član 49. stav 3, sigurno bi zaključio da je Srbija članica EU, jer zašto bi Narodna banka Srbije obaveštavala nadzorni organ države članice EU, odnosno zašto bi obaveštavala samo nadzorni organ države članice EU, ako i sama nije član te međunarodne organizacije? Po kom to kriterijumu?
Po kom tom državnom ili nacionalnom interesu Srbija ima obavezu da polaže račune nadležnom organu u Danskoj, Luksemburgu, Nemačkoj ili Velikoj Britaniji?
Još bolje pitanje, ako mora nekom da ih polaže, zašto bi ih polagala Nemačkoj, a ne bi ih polagala Rusiji? Zašto bi ih polagala Holandiji, a ne Belorusiji? Da nam možda nisu Nemačka i Holandija veći prijatelji od Rusije i Belorusije? Hvala.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS, a na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam amandman na član 81. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kojim sam predvidela da se naslov iznad člana 81. briše.
U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, Predlogom zakona osniva se garantni fond kao posebno pravno lice, u skladu sa članom 1. Drugog uputstva EU, a organi garantnog fonda su upravni odbor i direktor.
Srpska radikalna stranka smatra da nije opravdano formiranje novog državnog organa i da u trenucima ekonomske krize ne treba povećavati državnu administraciju i vršiti dodatni pritisak na džepove građana Srbije. Principijelno smo protiv formiranja institucija (udruženja, fondova, komisija itd.) koje će se finansirati iz budžeta Republike Srbije, odnosno čije će finansiranje pasti na ionako prenatovarena leđa građana Srbije. Uostalom, samo od jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, prema podacima Republičke vlade, gubici naše države i budžeta iznosiće 267.000.000 evra. Nesposobni režim će upravo tu sumu novca uzeti od građana Srbije, što nije u interesu naroda, koji ionako strada pod teretom ekonomske krize.
Ukazala bih na još jednu besmislicu, a to je što usvajate zakon na osnovu kog će garantni fond početi sa radom dve godine nakon stupanja na snagu ovog zakona.
U sveopštoj ekonomskoj situaciji, šta reći za nerazumne postupke sadašnje vlade, osim – ni manje države, ni veće državne administracije. Hvala.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podnela sam amandman na član 98. Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kojim sam predvidela da se u članu 98. stav 2. reči „od 100.000 do 200.000 dinara“ zamenjuju rečima „od 50.000 do 100.000 dinara“.
Vlada nije prihvatila amandman, uz obrazloženje da se kaznenom odredbom i njenom visinom želi sprečiti privredni prestup od strane odgovornog lica u udruženju.
Cilj ovog našeg amandmana je da ukažemo javnosti na teške posledice ekonomske krize po život građana Srbije. Reč je ekonomskoj krizi koju je režim sam izazvao.
Republička vlada smatra da će povećanjem novčanih kazni u svim zakonima gde su one predviđene popuniti rupe u budžetu koje je sama napravila, podređujući opšti interes interesu tajkuna poput Miroslava Miškovića, Milana Beka, Dragana Đilasa itd. Iz kojih izvora se finansiraju ti ljudi?
Odakle im enormni kapital kojim raspolažu?
Dragan Đilas je podigao objekat usred Beograda, kuću „Velikog brata“, pod izgovorom da gradi objekat za smeštaj dece. On 2.000 kvadratnih metara tog prostora plaća svega 416,6 evra mesečno. Miškoviću i Beku je prodato zemljište Luke Beograd, 220 hektara, za pedeset miliona evra, iako je njegova tržišna vrednost dve i po milijarde evra.
Neki subjekti iznad svoje partije troše deset puta više novca od najvećih stranaka koje se finansiraju iz budžeta. Odakle im taj novac? Tajkuni ih finansiraju. Upravno oni koji po trostruko nižim cenama kupuju državnu imovinu.
Dame i gospodo, ukoliko neko želi da napuni budžet Republike Srbije, neka počne da radi onako kako radi premijer Ruske Federacije Vladimir Putin. Pred Putinom drhte oligarsi i tajkuni. U Srbiji je obrnuto. Sve dok tako bude, građani će živeti u sve većem siromaštvu, jer će ih tajkuni, uz pomoć režima....

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu podnela sam u skladu sa stavom SRS da zakoni moraju biti u skladu sa situacijom u Srbiji, a ne sa frazama i probriselskom ideologijom.
Najoštrije osuđujemo smanjivanje subvencija za poljoprivredu. Takođe, neshvatljivo je da Vlada i dalje primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, koji je posebno štetan za našu industriju i poljoprivredu. Samo u prvoj fazi tog sporazuma biće ukinute ili smanjene carine za oko hiljadu poljoprivrednih proizvoda. Nedostatak subvencija dovešće do daljeg urušavanja našeg sela i poljoprivrede, a samim tim i do veće nezaposlenosti, poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i jačanja trgovinskih monopolista.
Ovo je apsurdna situacija, posebno ako se zna da je Srbija uspevala da se prehrani i u vremenima koja su bila teža od ovih. Nije problem u našim poljoprivrednicima i u našim građanima, već je problem u nesposobnoj vlasti koja ne može da napravi razliku između realnosti i potreba građana Srbije, s jedne strane, i probriselske virtuelne ideologije, s druge strane.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti u ime SRS podnela sam amandman na član 22. stav 9, gde se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo".
Mi iz SRS uporno insistiramo na ovakvoj vrsti amandmana jer se pre svega zalažemo za poštovanje Ustava, a Ustav je, kao što je poznato, donet na referendumu i većina političkih stranaka je jasno definisala da Vlada, a ne pojedinac, vodi politiku ove zemlje.
U tom smislu SRS smatra da ovlašćenja treba da ima ministarstvo kao institucija, a ne ministar kao pojedinac. Dakle, Ustav kao najviši pravni akt nije samo formalno slovo na papiru, već osnov pravnog sistema svake zemlje, a samim tim i zakona iz oblasti poljoprivrede, o kojima danas raspravljamo i na koje smo podneli veliki broj amandmana.
Prema tom istom Ustavu Srbije, država je dužna da štiti svoje građane i njihova ljudska prava. Koliko znamo, dr Vojislav Šešelj je građanin Srbije kome se već sedam godina brutalno krše ljudska prava, a naša Vlada ne reaguje.
Da li ta ista Vlada misli da je dr Vojislav Šešelj možda građanin neke druge zemlje ili samo sledi rečenicu izgovorenu Karli del Ponte – vodite ga i ne vraćajte ga.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine, podnosim sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. U članu 3. stav 3. reč "uskrate" zamenjuje se rečju "onemoguće".
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije. Neke društvene grupacije su u naletu traženja svojih prava počele da ugrožavaju prava drugih građana. Zbog toga je potrebno, ne da se njihova prava uskrate, već da se onemogući njihovo prekoračenje prava i sloboda garantovanih Ustavom i zakonima.
Namera ovog amandmana je da se uskrati svaka mogućnost da se zakonom ozvaniče prava koja će biti u funkciji promocije onih kategorija i modela ponašanja koji nisu u skladu sa verskim i naučnim principima kojima se uređuje život. Znači, mi nismo protiv uskraćivanja prava, već za ograničavanje prekoračenja nečijih sloboda.
Dame i gospodo, ovim amandmanom sam predložila da se reč "uskrate" zameni rečju "onemoguće". Mišljenja sam da je reč "onemoguće" potpunija i da će obezbediti bolju i sveobuhvatniju zaštitu od diskriminacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije, kojim se u članu 4. stav 1. menja i glasi: Građani su jednaki, bez obzira na razlike u ličnim svojstvima.
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije.
Najpre bih želela da vas podsetim da predlagač zakona nije u članu 2 – Pojmovi, dao obrazloženje za pojam "svi". Objasnio je reči "lice" i "svako". Kada ste već počeli sa pomodarstvom, morali ste da objasnite i pojam koji najčešće koristite u zakonu. Ljudska prava su ustavna kategorija, te stoga na njih moramo da obratimo dužnu pažnju, tu nema proizvoljnosti.
Jednakost je danas u svim oblastima dovedena u pitanje. Jesu li u bolnicama i pred pravom na zdravstvenu zaštitu jednaki svi i da li će ovim zakonom to da se promeni? Danas je svima opštepoznata činjenica da onaj ko ima para može sebi da obezbedi za lečenje krevet u bolnici i adekvatnu lekarsku uslugu.
Gospodine ministre, znate li da ljudi sa dijabetesom nemaju ista prava i da zbog činjenice da imaju dijabetes ne mogu da ostvare pravo na rad jer poslodavac smatra da su takvim osobama ugrožene radne sposobnosti. Vaš predlog da su svi jednaki i uživaju jednak položaj nedovoljno je precizan.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 5. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, a na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine.
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije. Član 5. pomenutog predloga zakona menja se i glasi: "Diskriminacija se javlja u vidu posredne i neposredne diskriminacije, povrede ustavnog principa jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi diskriminisanja drugih pravnih subjekata, govora mržnje i onespokojavanja i ponižavajućeg postupanja".
Smatram da je ovaj amandman potpuniji i jasniji od ponuđenog rešenja iz člana 5. Pre svega, mi iz SRS insistiramo na ustavnom načelu, ali vi ne.
Podsećam vas da je Ustav Srbije, kao najviši pravni akt, garant ljudskih prava i sloboda. Zbog toga i sam Ustav zabranjuje diskriminaciju. Stoga je neophodno i u članu 5. istaći važnost ovog ustavnog načela.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije kojim se u naslovu iznad člana 8. reči – ''prava i'' – brišu.
Smatram da je pravilnije da se govori o povredi načela jednakih prava, jednakih obaveza i zloupotrebi prava, jer svako pravo može da bude zloupotrebljeno. Ceo dan vodi se rasprava o diskriminaciji, a diskriminacija se vrši nad građanima Srbije non-stop.
Sada nas primoravate da plaćamo neke fantomske račune za Infostan, koji datiraju još iz 1999. godine. Oko 800 hiljada domaćinstava u Beogradu dobilo je pomenute račune i to je jedna vrsta pljačke jer sud nije doneo nikakvu odluku.
Pošto je budžet ispražnjen, dosetili su se kako da dođu do novca, a to je najlakše uraditi udarajući po leđima poštenih i čestitih građana, građana koji su najredovnije platiše. Odakle ljudi da plate, kada u ovo vreme demokratske tranzicije mnogi ostaju bez posla, a samim tim i bez sredstava za život?
Zoran Živković, kada je bio opozicija, pozivao je građane Niša da ne plaćaju račune, pa ćemo to isto učiniti i mi, pozivajući vas da ne plaćate račune koji nisu validni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 47. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. U članu 1, u stavu 2. reč ''ravnopravnosti'' zamenjuje se rečima ''od diskriminacije'', a reč ''državni'' briše se.
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije. SRS sve promene zakona želi da zasnuje na činjenici – da je Ustav Republike Srbije, kao izraz političkog dogovora svih relevantnih političkih snaga u Srbiji, potpuno jasno definisao pojavne oblike diskriminacije, da je to veoma široko obuhvaćeno i da zakonom, koji je izraz političke volje pojedinih lobija i centara moći u Srbiji, to ne treba preispitivati ili degradirati.
Zakon je apsolutno u funkciji promocije sloboda, koje se Ustavom ne mogu definisati i tretirati i koje su u apsolutnoj suprotnosti sa našim duhovnim, tradicionalnim i moralnim vrednostima, u čijem duhu je proistekao i sam Ustav. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije kojim sam predložila da se u članu 2. stav 1. tačka 1) reči ''zdravstvenom stanju'' brišu.
Prava su u potpunosti definisana Ustavom, tako da je neophodno u zakonu definisati obaveze, ako je to uopšte potreba. Ovim predlogom zakona vi demonstrirate pomodarstvo i umesto modernog teksta dobili ste nejasan i nepregledan tekst.
Htela bih da vas podsetim da ste pre ovog zakona imali mogućnost, na primer, da zaštitite žene od diskriminacije, odnosno da stanete u zaštitu žena prilikom zapošljavanja, kada moraju da potpisuju izjave da od dana stupanja na radno mesto neće ostati u drugom stanju u narednih nekoliko godina ili koje dobijaju otkaz kada se vrate sa porodiljskog odsustva.
Vas zaštita od diskriminacije ne interesuje. Ovaj zakon donosite da biste građanima bacili prašinu u oči, jer ne znate kako da popravite težak položaj našeg stanovništva. Namera ovog amandmana je da se uskrati svaka mogućnost da se zakonom ozvaniče prava koja će biti u funkciji promocije onih kategorija i modela ponašanja koji nisu u skladu sa verskim i naučnim principima kojima se uređuje život.
Srbija ima sve neophodne zakone kojima su definisana prava i slobode, tj. obaveze, problem je što se oni ne poštuju. Ovim zakonom želi se indirektno definisati privilegovan položaj homoseksualne manjine.