Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Podneo sam amandman na Predlog budžeta za 2012. godinu i to na član 7, razdeo 22, koji se odnosi na Ministarstvo rada i socijalne politike, Glava 22 – 7, gde se precizira ustanova za registar obaveznog socijalnog osiguranja, a vezano je za klasifikaciju 472, naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, iznos od 494 miliona i 48 hiljada zamenjuje se iznosom 674 miliona, odnosno uvećava se za nekih 180 miliona. Ovih 180 miliona se nadomeštava ukidanjem Agencije za borbu protiv korupcije, jer smatramo da postoji Savet i da nije potrebno duplirati. SRS je protiv korupcije, ali ne po svaku cenu, da nas ovo košta koliko je predviđeno, već na svim nivoima svi moramo da se borimo protiv korupcije.
Naknada na klasifikaciji 472, to su naknade za socijalnu zaštitu, planirana su sredstva za isplatu potraživanja radnika od poslodavaca u stečaju. Znamo da je privreda u katastrofalnom položaju, da se svaki dan pokreću stečajevi i da mnogi zaposleni kod firmi koje su u stečaju ostaju bez primanja i o tim ljudima treba voditi računa.
SRS smatra da je Srbija okupirana raznoraznim agencijama kojih trenutno u Srbiji ima negde oko 130. Primera radi, Nemačka ima šest, Slovačka osam, Češka 11, itd. Sve te agencije koštaju i finansiraju se iz budžeta. Zato ih treba ukidati, a ne povećavati, kao što to vi radite zadnjih godina.
Takođe, u ovom budžetu je predviđeno povećavanje izdavanja za agencije. Tako je za Agenciju za borbu protiv korupcije prošle godine bilo predviđeno 147, ove godine 181 milion. Međutim, tu još treba dodati i stavku da je planirano četiri i po miliona evra, odnosno 473 miliona dinara za nabavku objekta…
Na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji podneo sam amandman, i to na član 53. sa zahtevom da se briše. Srpska radikalna stranka smatra da je neophodno brisati taj član, jer je neprihvatljivo da poslove uplate i kontrole poreza i doprinosa vrše banke.
Sve je krenulo naopako DOS-ovim ukidanjem službe SDK, koja je bila uređen i organizovani sistem sa stručnim kadrovima koji su znali svoj posao. Međutim, platni promet je prebačen na banke koje su sada, kako već znamo, 100% strane. Sada se predlaže i kontrola poreza i doprinosa, sa obrazloženjem bolje efikasnosti, ali i povećanje provizije bankama. Međutim, i dalje će kontrola i odgovornost biti na Poreskoj upravi, kako je pre dva dana izjavio premijer.
Direktor Poreske uprave izjavljuje da Poreska uprava neće plaćati nikakvu nadoknadu bankama, ali će im pomoći tako što će uraditi softver koji će oni koristiti u tom poslu, a proviziju će plaćati poslodavci. Tačno je da je negde oko 317 milijardi nenaplaćenih poreza i obaveza, kao i da je podneto devet hiljada prekršajnih prijava koje stoje negde u fiokama.
Poreska uprava nije za sve kriva i u nju treba više ulagati i dati joj veći značaj. Međutim, ne postoji politička volja da se posao uradi kako valja. To što Poreska uprava ne uspeva da naplati poreze i doprinose od mnogih poslodavaca je nelikvidnost i loše poslovanje istih. Znamo kakvo nam je stanje u privredi, sve više privrednih subjekata se gasi, sve više radnika ostaje bez posla. Najčešći model izbegavanja uplata tih fiskalnih obaveza je isplata na ruke i rad na crno. Banke ne mogu to da kontrolišu, a Poreska uprava ima resurse i znanja da kontroliše uplate, a i poslodavci su dužni da podnesu poreske…
Da nastavim, da iskoristim prisustvo predsednika Vlade i ministra poljoprivrede i da postavim nekoliko pitanja, koja tište moje sugrađane. Pošto sam iz područja Arilja, znači neizbežna je tema maline. Samo da podsetim da je u prvih devet meseci izvezeno oko 110 miliona evra maline tako da značaj tog proizvoda ne bih hteo dalje da komentarišem.
Građane ne samo Arilja nego i okoline interesuje sledeće. Osvrnuću se na događaje koji su bili u prethodnom periodu i da vidimo šta nas očekuje u narednom periodu kad je u pitanju taj proizvod. Znamo svi da su početkom avgusta zbog nezadovoljstva sa cenom, a cena na nivou Srbije se kreće 80 do 95 dinara, odnosno prosečna cena je negde oko 80 dinara. U odnosu na prošlu godinu kada je bila 146 zvanično prosečna cena, to je dosta manje.
Bili su protesti početkom avgusta. Tražena je veća cena. Bili su krvavi protesti u Arilju gde su bili krvavi i proizvođači i pripadnici milicije, a i milicioneri u uniformi su takođe proizvođači malina i bilo je komentara, i mi vas podržavamo ali moramo da radimo svoj posao za koji smo dobili naredbu. Ti protesti su smireni obećanjima da otkupljivači mogu aplicirati kod Fonda za razvoj da dobiju kredite, i ako iskoriste te kredite da doplate po 10 dinara odnosno da se formira cena od 100 dinara. To je smirilo proteste. Međutim mala je vajda od toga što predloženo, jer otkupljivači, mali broj njih je aplicirao a još manje dobio kredite. Da li će isplatiti 100 dinara ili neće to ćemo videti. Šta da radimo sa onima koji plaćaju 70 ili 80 dinara. Prvo što je proizvođač sa malom cenom doveden u tu poziciju, sad dovodimo u poziciju otkupljivače koji su neophodni na tržištu jer nisu isti oni koji su platili otkupljivači 70 dinara ili oni koji treba da plate 100 dinara.
To su bili protesti u avgustu. Posle toga smo imali proteste u septembru koji su bili u Kosjeriću, Bajinoj Bašti i Novoj Varoši. Primljeni su vođe protesta u Vladu. Bili su oni ispred Vlade. Primio ih je ministar Dačić. Iz tog razgovora je obećano da će u roku od 15 dana ministar Dačić upoznati Vladu i da će Vlada izaći sa predlogom i stavom po njihovom zahtevu. Meni smeta što nemamo državu i ne znam da li vama smeta što vođstvo tih protesta koristi tu poziciju, formira političku stranku, a i bili su u Briselu tražeći pomoć. Ne znam da li će njima Brisel da reši pitanje cene maline ili to treba da reši država, odnosno naša Vlada.
To su dva pitanja, oni su tražili subvencije, da se formira cena, da doplata bude dvadeset dinara, da bude završna cena 126 dinara. Molim da mi se odgovori na ova dva pitanja.